U eri kada veliki broj muškaraca ne zna ni kako izgleda srpska uniforma, Vojska Srbije je posle devet godina dobila dve žene borbene pilote
Nebo iznad naše zemlje od septembra čuvaju Lidija Petrović (24) iz Kosjerića i Tijana Milenković (24) iz Lađevaca pored Kraljeva, koje lete helikopterima “gazela”.
U eri kada veliki broj muškaraca ne zna ni kako izgleda srpska uniforma, Vojska Srbije je posle devet godina dobila dve žene borbene pilote. Nebo iznad naše zemlje od septembra čuvaju Lidija Petrović (24) iz Kosjerića i Tijana Milenković (24) iz Lađevaca pored Kraljeva, koje lete helikopterima “gazela”
Ove dve hrabre i neustrašive devojke u svojim ispovestima za Informer otkrile su da im je ovo bio san od rođenja i da se ne plaše nijednog izazova koje ovaj poziv nosi sa sobom, pa čak i da daju živote za svoju otadžbinu. S druge strane, priznaju da su kada odu sa piste i skinu uniformu obične devojke koje izlaze, druže se s ljudima, kuvaju…
– Razmišljala sam još u osnovnoj školi, međutim kada sam želela da upišem Vojnu gimnaziju, tada uopšte nije bilo moguće da žene konkurišu. Nisam odustala već sam se u naredne četiri godine još više raspitivala o vojnom programu i šta je sve potrebno da se upiše Vojna akademija. Moja želja nije nestala, uspela sam da prođem sve zdravstvene preglede i selektivnu obuku i da ostvarim svoj san – rekla nam je Lidija i dodala da u ovom poslu nema nikakve razlike da li ste žena ili muškarac:
– Pregledi su rigorozni za oba pola, potrebno je da se dostignu određeni standardi kako bi neko uopšte mogao da se upiše na Vojnu akademiju kao pilot. I u obuci ne postoji nikakva razlika, sve je na tome koliko ko želi i koliko se ko trudi. Neko ko nema veliku želju i motiv i nije spreman za odricanja, nije spreman ni za ovaj poziv. Tijana i ja smo se mnogo trudile da se dokažemo i pokažemo, ali smo imale i veliku podršku momaka sa klase koji su nam pomagali šta god je trebalo i uvek smo se držali zajedno, što mnogo znači u teškim trenucima – iskrena je Petrovićeva.
– Veoma sam zadovoljna, srećna i ponosna što mogu da radim ovaj posao. Zbog toga svim devojkama želim da uspeju i da dožive taj osećaj koji smo imali moja porodica i ja. Svi u porodici su preponosni, a najviše moj deda Milan – otkrila nam je Lidija.
Petrovićeva tvrdi da se dok leti oseća fenomenalno i da nema nikakav strah, čak i ako nekada bude trebalo da se nađe na braniku svoje otadžbine.
– Kada poletite, osećaj je neverovatan, jer je to nešto što ste mnogo dugo čekali i tu nema mesta za strah. Jedva čekate da se to dogodi i kada se napokon nađete u vazduhu, ne stignete ni da vidite sve što ste želeli. Nisam još uvek gađala, ali nemam strah ni od toga, i da se plašimo mi ne bismo mogli ni da radimo ovaj posao. Takođe, sam upis na Vojnu akademiju znači da sutra ako bude bilo potrebe služim svojoj državi. Za to se obučavamo i za to smo u svakom trenutku spremni – jasna je ova neustrašiva Kosjerićanka.
Iako je sve vreme bila maksimalno ozbiljna, Lidija nam je priznala da je u privatnom životu jedna obična devojka koja živi kao i ostale njene vršnjakinje.
– Sve stignem. I da kuvam i da izađem sa društvom i da imam vreme za sebe. Sve može da se stigne i ništa nije problem ako se čovek dobro organizuje – kaže Petrović.
Odrasla na aerodromu
I njena koleginica iz klase, pilot Tijana Milenković iz Kraljeva, koja nas je ugostila na aerodromu “Lađevci”, otkrila nam je da je ispunila svoj i očev san.
– Ovo mi je želja od malih nogu, odrasla sam ovde blizu aerodroma i prosto stalno možete da vidite neku letelicu. S druge strane, otac mi je vojno lice, pa sam imala prilike da još kao dete često dolazim ovde. On nikada nije pravio pritisak na mene da budem vojno lice, iako sam ovim pozivom ostvarila i svoju želju i njegov nedosanjani san da bude pilot – kaže Tijana i dodaje da je znala da će biti teško i da je ovo veliki izazov, ali da nije želela da odustane.
– Znala sam da je devojkama teško da ovo upišu i da konkurišu, ali većina otpadne na pregledima. Nikada nije bilo razlike što smo Lidija i ja devojke, niti nas je bilo ko drugačije rangirao ili smatrao nesposobnijim. Svi su zahtevi isti i svi isto radimo, bilo je i težih stvari gde smo morale više da se potrudimo, ali sve može da se prebrodi uz pravu podršku. Na sreću, uz to što smo se nas dve držale zajedno i delile dobro i zlo, imali smo i zaista fenomenalnu klasu i sjajne kolege koje su uvek bile tu da nam pomognu i koje će mi ostati prijatelji za ceo život – kaže Milenkovićeva.
Kao i njena koleginica, i ova hrabra Kraljevčanka nam je rekla da nema ni trunke straha ni od letenja, ni od gađanja raketama, a ni od potencijalne mogućnosti da da svoj život za Srbiju.
– Na akademiji treba dosta vremena dok ne dođete do toga da letite, to je na četvrtoj godini, i svi jedva čekamo da se to desi i niko ne razmišlja o strahu. Isto tako sada jedva čekam da prvi put gađam. A što se tiče toga da ću u slučaju potrebe morati da poletim i branim Srbiju, moj odgovor je – bez razmišljanja i bez trunke straha – jasna je Tijana.
Ni ona ne smatra da je svojim pozivom uskraćena za bilo šta na ovom svetu. Napominje da nije izgubila nijednog prijatelja koji je civil i dodaje da ljudi imaju izuzetno pozitivne reakcije kada im kaže čime se bavi.
– Ljudi su obično oduševljeni što sam pilot, a stariji se najviše čude, Lidiji i meni su govorili “pogledaj vas dve kolicne ste, a upravljate helikopterom” – kroz smeh nam je ispričala Tijana.