Često nas podseti šta je suština života
Kad god Dr Vladimir Đurić napiše post na svom Fejsbuk statusu, svako od nas može se reći da se barem jednom pronašao u njemu, a često nas podseti šta je suština života.
On je nedavno uspeo i da nas rasplače.
Post prenosimo u celosti:
-Dok stojim u cik zore na dolaznom terminalu aerodroma Nikola Tesla…pažnju mi privuče žena od šezdesetak godina koja je usplahireno špartala u regularnim vremenskim intervalima…od mesta gde smo zajedno sedeli…do pušionice ispred…i nekako me mimo moje volje natera da razmišljam…onako bunovan…
Zamišljam kako je juče ustala u pola šest…skuvala ogromnu tursku kafu…zapalila cigaretu…i napravila spisak od dvaseset stavki u svom blokčetu…
Zamišljam kako se već tada unervozila kada je shvatila šta je sve potrebno da uradi u sledećih 24 sata pre no što avion sleti na aerodrom… Razmišljam kako puši još jednu cigaretu pre no što će krenuti u taj Iskonski Majčinski Poduhvat-ugostiti ćerku koja dolazi posle dosta vremena…Kući…iz Amerike…kod nje… Zamišljam kako okreće prvo komšiju Žiku…pandura…i dobričinu…odanog prijatelja porodice…kome čitav život nosi sarme…kolače i lekove…da proveri da li definitvno važi dogovor od pre mesec dana…da će njegovim autom ići do aerodroma…i da ga podseti da već u 4 i 30 treba da krenu…jer ko zna…možda pilot ovaj put nagari avion iz NjuJorka…ili se Zemlja brže zavrti…pa ona ranije stigne…i kako je sa Žikom sve ok i dogovoreno…kao i uvek…sa takvim sojem ljudi… Kako ulazi u Maxi…i kako je mesar mlad…kud Jova baš sad da ne radi…da li će ovaj klinac znati da odabere šnicle kako treba…i da ih iseče na pravi način…da bi Miličine omiljene lovačke šnicle bile baš onakve kakve ih voli…
Potom uzima piškote i čokoladu…šlag…mleko…i ostalo iz podfoldera „Miličina omiljena torta“ sa spiska…i pokušava da izvuče recept iz malog mozga…
Zamišljam kako dolazi kući…i kako počinje sveobimne pripreme hrane i torti…koje bi namirile potrebe minimum dvadeset ćerki…i kako se nervira…i kako joj ne ide…ipak odavno nije spremala…jednostavno…nije bilo preterano razloga…pa je ispala iz forme… Zamišljam kako oko šest odlazi do blagajne JDP-a da kupi karte za predstavu…i kako se baš raduje što su dobile dobra mesta… Kako se čuje sa prijateljicom Cicom…i kako joj kaže da sledećih nedelju dana…neće moći da kafenišu…jer joj je ćerka tu… I kako iznurena već oko deset leže da spava… Kako zbog uzbuđenja i radosti zaspiva tek u pola tri…i kako se trza tačno u tri i pet…da proveri da se Žika nije uspavao… Sasvim dovoljno…za noćas…ionako će se naspavati posle na bromazepamu…kad ona ode…biće vremena za spavanje koliko hoćeš…ionako tad neće imati šta pametnije da radi… I kako su na aerodrom došli sat vremena ranije nego što bi trebalo…
I kako Žika drema na parkingu…