Jezivo su zlostavljane godinama, tukao ih je, izgladnjivao, živele su u siromaštvu
Žena iz Irske, koju je godinama stravično zlostavljao otac, otkrila je kako se oseća cela porodica jer su ih izneverile institucije, piše Daily mail.
Helen O’Donahju (51), imala je četiri godine kada je njen otac Džejms O’ Rajli (75) u Irskoj počeo da je zlostavlja, a četiri godine kasnije je i silovao.
Da priča bude još jezivija, ona u tom trenutku nije ni bila svesna da on zlostavlja njegovu mlađu sestru i još šest ćerki, Heleninih sestara.
O’Rajli, koji je imao dete sa jednom od svojih ćerki, koja je tada bila tinejdžerka (16), bio je u zatvoru 20 godina, zbog presude na osnovu 58 tačaka, a sve su bile u vezi sa silovanjem i devet tačaka za seksualno zlostavljanje.
Kako je naveo Centralni krivični sud u Dablinu, žene su tokom detinjstva bile tučene, izgladnjivane i živele su u siromaštvu, uprkos tome što je njihov otac dobro zarađivao kao trgovac otpadom i konjima.
Govoreći o svom detinjstvu, Helen je istakla da smatra da su ih vlasti zanemarivale jer su bili nomadi. “Ljudi su uglavnom gledali prema nama, misleći: ‘To je način na koji žive – prljavo, smrdljivo’”.
Ona je, kao najstarija od sedam sestara, istupila da govori u ime svih koje je njen otac zlostavljao, uključujući i njegovu mlađu sestru, tokom jezive 23 godine, u periodu od 1977 i 2000.
Govoreći o zlostavljanju, Helen je rekla da je njen otac uvek odlazio u zabačena i izolovana mesta, dok su putovali po zemlji. Rekla je: ‘Imala sam četiri godine kada je počelo. Živeli smo (tada) u zaprežnom vozilu”. Opisala je da joj je govorio da je ‘beskorisno’ i ‘ružno stvorenje’, ali da joj je još gore bilo jer je znala da je i njena sestra izložena istom zlostavljanju.
Godinama su živele u vagonima i šatorima i osećale su se odbačeno od okoline. Helen je rekla da je kao bila primorana da “ostaje kod kuće i kuva i čisti”, dok se brine za konje, mlađu decu i potrebe oca. Takođe je otkrila da je prvi put pokušala da sebi oduzme život sa 12 godina i to učinila “sedam ili osam puta”.
Helen je rekla da su sve institucije, uključujući socijalne radnike, škole i tadašnji Odbor za zdravstvo Jugoistočne Evrope, sve to zanemarivali i ćutali.
Sve je uspelo da se na neki način razreši, nakon što je jedna sestra zatrudnela otac je dobio presudu, a DNK test je osigurao njegovu osudu. Rekla je da su se plašile da im policija neće verovati i da su jedna drugoj bile najveća podrška, a da je osećaj videti oca osuđenog zbog njegovih nedela bio “sjajan”.