OLGA i Vinćenco, ona 83 on 82 godine, poreklom iz Pulje, živeli su u Milanu.
Venčali su se pre 63 godine, nedavno su proslavili godišnjicu braka. BIli su nerazdvojni sve dok ih korona virus nije rastavio u dvema bolničkim sobama. Ali i u smrti su bili nerazdvojni – otišli su zajedno, u razmaku od samo jednog sata.
U potrazi za poslom stigli davnih godina na sever Italije, stvorili porodicu. Živeli su složno, uvek nerazdvojni, radili sve zajedno. On joj je uvek u svemu pomagao, čak i u kuhinji joj je pomagao u spremanju hrane. U svemu su bili složni, kao jedna duša. Proslavili su 26. septemba 63 godine braka.
– Znali su koliko je opaka realnost korone, jer imaju više od 80 godina. Izlazio je samo Vinćenco do apoteke, ili da kupi hranu, i ipak su oboleli oboje – priča unuka koja živi u okolini Bergama. – Bilo im je lođe deseatk dana, najpre se osetio loše deka a potom baka. Uprkos visokoj temperaturi lekar ih nikada nije posetio, prepisao im je antibiotik i ne videvši ih, dao dijagnozu da je u pitanju grip. Tek 11. novembra kada je bilo evidentno da je njihovo zdravstveno stanje više nego loše stigla je ambulanta i odvezla ih zajedno u bolnicu “San Đerardo” u Monci.
Nisu bili u istoj sobi, ali je Olga, koja je bila u nešto manje teškom stanju, zatražila da zadrži jaknu svoga muža, životnog saputnika, “da ga tako oseti blizu”.
Četiri dana kasnije otišao je zauvek najpre Vinćenco, a sat vremena kasnije Olga.