Glumica je prihvatila da nakon skoro 30 godina ponovo zaigra u ulozi čuvene Marije
Srpska glumica Rialda Kadrić, koja je godinama živela u Londonu, iznenada je preminula u 57. godini u Atini.
Ova vest rastužila je mnoge, pogotovo obožavaoce filmskog serijala “Žikina dinastija”, u čijem nastavku je trebalo da se nađe i to u ulozi čuvene Marije. O povratku na veliko platno govorila je u poslednjem intervjuu za “Blic” u septembru prošle godine.
Šta vas je privuklo ovom TV izazovu i ko je s vama kontaktirao?
“Ljudi iza projekta. Ne poznajem, ih ali mi je zanimljivo šta su prethodno radili i kako razmišljaju. Naročito pesnikinja Milena Marković. Gledala sam njenu “Otadžbinu” i osvojila me stuktura ženskih likova u filmu. Pomislila sam da ko god da je napisao ovaj scenario, razume zavist, odnosno intuitivno saznaje da je mržnja starija emocija od ljubavi. Do odgonetanja spletke koju pravi zavist se stiže samo preko razumevanja bola. Interesuje me šta je takva osoba mislila dok je zamišljala karakter Marije koji se vrteo decenijama na malim ekranima, dok ga nisu pretvorili u program za pranje veša u kojem se humorom ispiraju bolne fleke nostalgije kroz centrifugu društvenih i političkih nedaća. To što je ne poznajem je dobro, jer oživljava maštu”.
Da li ste se čuli sa Vladimirom?
“Zanima me ko je on danas. Pozivam ga da mi se javi. Ako ćemo se naći u ulozi para, evo šanse da ga zajedno izmaštamo. Možda ćemo bolje da odigramo ako se igramo. Naravno, sve to ne mora da bude tako. Najbolji glumci se često i ne sretnu na snimanju, a ipak naprave odličan posao. Međutim, ja volim da se igram. Ne moram ovo da radim. Moram samo da umrem. Možda sam ranije plašila ljude s pohotljivošću za igrom i radoznalošću da vidim šta će poroditi proizvodnja iskustva. Vremenom se produbila empatija za ljude koje moja volja za igrom tera u povlačenje i predrasudu. Postujem i “da” i “ne” kao legitimne odgovore. Podelu karata ne biram, ali lepo je ako se odigra dobra partija”.
Marko Todorović i Jelena Žigon, koji su igrali vaše roditelje, više nisu sa nama, kao ni Gidra. Kakva je bila saradnja sa njima?
“Pamtim Jeleninu senzualnost, uzdržljivost i toplinu, ali i Gidrinu promućurnost da gleda situacije u kontrastima i iz njih izvlači humor”.
Već decenijama živite i radite u Londonu. Da li vam nedostaje Beograd?
“Rodni grad je situacija u vremenu i prostoru. Nepromenljiva datost. Živela sam i radila u različitim zemljama i gradovima. U njima sam se rađala, porađala, odumirala i menjala. Svuda pođi, sebi dođi”.
Konkurisali ste na FDU, ali ste završili književnost. Da li vam je žao što vas nije primio profesor Maričić?
– Konkurisala sam na glumu pri kraju studija opšte književnosti. Tražila sam procese koji će me izvrnuti naopačke. Mislim da je to bila potreba istraživanja telesnosti i seksualnosti u spoju s mišljenjem i rušenje institucionalnih stega. Moguće da je Maričić to osetio. Kod njega je bilo “da”, ali “ne”. Nisam ga doživela kao zlonamernog. Možda sam pokvarila njegove napore da me uklopi. Pustio me je u drugi krug i rekao mi da mi je pristup dobar, ali da sam niska rastom i pitao zašto nisam za monolog uzela “Koštanu”. Nerviralo ga je što ga nerviram.
Konkurisali ste na FDU, ali ste završili književnost. Da li vam je žao što vas nije primio profesor Maričić?
– Konkurisala sam na glumu pri kraju studija opšte književnosti. Tražila sam procese koji će me izvrnuti naopačke. Mislim da je to bila potreba istraživanja telesnosti i seksualnosti u spoju s mišljenjem i rušenje institucionalnih stega. Moguće da je Maričić to osetio. Kod njega je bilo “da”, ali “ne”. Nisam ga doživela kao zlonamernog. Možda sam pokvarila njegove napore da me uklopi. Pustio me je u drugi krug i rekao mi da mi je pristup dobar, ali da sam niska rastom i pitao zašto nisam za monolog uzela “Koštanu”. Nerviralo ga je što ga nerviram.
Izvor: Objektiv.rs, Blic