Spomenik Stefanu Nemanji, koji će biti svečano otkriven na Savskom trgu u Beogradu, i dalje prate brojna pitanja – o veličini spomenika, simbolici, izgledu postamenta, ceni, umetničkim i neumetničkim uticajima…
Akademik i istoričar Ljubomir Maksimović kaže za RTS da se Stefan Nemanja vraća na mesto koje zaslužuje.
– Usudiću se da kažem da je Stefan Nemanja bio najznačajniji vladar u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, ali da u potonjim vekovima njegova slika kao da malo bledi u svesti naroda – smatra Maksimović.
Navodi da Nemanja jeste tretiran kao neka vrsta oca nacije, ali da slika bledi u poređenju sa njegovim velikim potomcima Svetim Savom i Stefanom Dušanom.
– Pored Rukavišnjikova, nosilac projekta i koautor spomenika je naš profesor Petar Arsić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu – profesor urbanizma, arhitekture i učitelj svim našim urbanistima. On je vodio računa o uklapanju spomenika u ambijent – naglašava Avramović.
Kaže da visina možda jeste imperijalno ruska – velika, ali da je postament mnogo veći od biste.
– Postament je priča za sebe, to je jedna istorijska učionica. Mnogo toga ćemo saznati i oni koji ne znaju istoriju naučiće nešto. Ta dimenzija od 23 metra uopšte nije tako strašna. Oni koji su stručni procenili su da se uklapa – kaže Avramović.
Ljudi ne shvataju da nije reč o običnom spomeniku
Vajar, akademik i član žirija Svetomir Arsić Basara kaže da nije reč o običnom spomeniku i da izvesna zabuna postoji jer ljudi ne mogu da shvate da je spomenik Stefanu Nemanji spomenik državi Srbiji – spomenik sa širim značenjem od običnog.
– To je spomenik naše kulture i istorije. Kada je o dimenziji reč, on nikada ne može da bude toliko veliki koliko bi trebalo. Kada bi bio velik do neba, ne bi bio ono što treba da predstavlja – naglašava Basara.
Kaže da je srazmera u prostoru apsolutno u skladu i da javni prostor dozvoljava da skulptura bude velikih dimenzija.
– Ona uopšte ne konkuriše zgradi stare stanice, a ni stara stanica ne konkuriše spomeniku. I jedan i drugi element imaju svoj prostor, zajednički čine jednu celinu i dopunjuju se. Svaka zamerka da je spomenik prevelik ne bi mogla da dođe u obzir – smatra Basara.
Navodi da je spomenik Beogradu približio srpsku istoriju i doneo u glavni grad Srbije Studenicu i Hilandar.
Nakon otkrivanja spomenika sledi izložba
Direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić kaže da će 28. januara, nakon otkrivanja spomenika, napraviti malu izložbu na otvorenom koja će govoriti o Istorijskom muzeju Srbije i njegovom značaju.
– Prikazaćemo pored toga i celu dinastiju Nemanjića. U narednih mesec do mesec i po dana svi će moći da sagledaju pored samog spomenika i sve što je Istorijski muzej pripremio kao uvodnu reč za ulazak u budući prostor – objašnjava Bojićeva.
Ističe da sledi ogroman posao na renoviranju i prilagođavanju unutrašnjosti stare železničke stanice.
– U zavisnosti od toga kojom brzinom budemo dobijali novac, nadam se da centralni hol i personal muzeja možemo da uselimo krajem marta 2022. godine. Centralni hol će naravno biti posvećen srpskom srednjem veku – ističe Bojićeva.
Objašnjava da će leva sala biti posvećena Donjem Milanovcu, Starčevu, Vinči – rimskom periodu, a desna modernom dobu.
Autor spomenika Stefanu Nemanji Aleksandar Rukavišnjikov rekao je za RTS da je želeo da se spomenik zasniva na lepoti fresaka iz srpskih manastira, a da su dimenzije izračunate uzimajući u obzir zgradu nekadašnje železničke stanice i zgrada koje se nalaze bočno.