Dvadesetčetvorogodišnja devojka podelila je za Objektiv svoje uznemirujuće iskustvo iz manastira Privina Glava kod Šida
Ljudi u manastire često odlaze u potrazi za isceljenjem i utehom, ali neki se vraćaju i duboko potreseni. Upravo jedno takvo neprijatno i neočekivano iskustvo, za Objektiv.rs je podelila i Milica O. (24) iz Beograda.
Naime, Milica je pre nekoliko godina sa svojom porodicom otišla u manastir Privina Glava, kod Šida, kako bi potražili pomoć i blagoslov u porti istoimenog manastira i ispovedili se tamošnjem svešteniku.
Nakon što su kročili u dvorište manastira, Milica i njena porodica napravili su kraći obilazak i potom, na odobrenje crkvenog lica, ušli u jednu veliku salu u kojoj je bilo smešteno još stotinak vernika.
„Majka, sestra i ja smo prošetale po dvorištu manastira, ušle u crkvu i upalile sveću. Odmah sam primetila da su ljudi koji su se nalazili oko nas poprilično odsutni, zabrinuti, bilo je i bolesnih. Osetila sam distancu i odbojnost u čitavoj toj atmosferi, da bih se kasnije uverila i zbog čega. Tamo smo otišle zbog porodičnih problema i nesuglasica, ali je i majka insistirala da, kako ona kaže – vidimo da li nam je neko nešto „napravio“ i naudio, pa onda možda odatle potiču svi naši problemi“, govori potreseno Milica.
Kako je odmicalo vreme, vernici su se smenjivali u priči sa tamošnjim sveštenikom, čije je ime poznato redakciji, a Milica je strpljivo sa majkom i sestrom čekala svoj red. Međutim, nakon što su seli ispred sveštenika, Milica je primetila da se nešto neobično događa:
„Sveštenik je prvo uhvatio moje ruke, dobro ih pogledao i obratio se mojoj majci sa rečima – Gospođo, ovo ne bi smelo da se dešava. Da li vi znate da je ona đavolje dete?“, govori Milica, dodajući:
„Moja majka je bila zaprepašćena i insistirala je da dobije odgovor i objašnjenje ovih reči, a sveštenik joj je argumentovao svoju tvrdnju rečima da ja jednostavno imam previše šestica u datumu rođenja, budući da sam rođenja 16.6.1996.“
“Nakon kraćeg razgovora, za koji više nismo bili zainteresovani, što zbog majčinog zaprepašćenja i moje zapitanosti, ustali smo sa stola i krenuli ka izlazu, ali nas je tamo sačekao prodavac koji nam je ponudio vodice i lekovite bilje koje bi, prema sveštenikovom uverenju, trebalo da mi pomogne i da me spasi, a preporučeno mi je i da promenim ličnu kartu i pasoš, što zaista ne razumem“, za Objektiv.rs završava svoju ispovest Milica.
„On ima kvrc u glavi“
Verski analitičar Draško Đenović odbacio je ovu praksu kao nekanonsku.
„Jedino objašnjenje je da on ima „kvrc u glavi“. To niti ima veze sa njom, niti sa crkvom. Ne možete vi da menjate te stvari. Njen datum rođenja je onaj koji jeste, to ne može ni da se menja. Mogla bi da promeni samo ime i prezime. To su sve praznoverja, to nema veze sa zvaničnim učenjem Srpske pravoslavne crkve“, zaključuje on.
Bilo da verujemo u tvrdnje sveštenika iz pomenutog manastira, ili se priklanjamo stanovištu da ovakvi slučajevi predstavljaju neuobičajene prakse u okviru verskog života, evidentno je da se sve veći broj ljudi prikljanja crkvi i religijskim tumačenjima u potrazi za rešenjem svojih životnih problema.