Godinama mu je otac bolovao od karcinoma prostate, sve je izgledalo da će uskoro i tome doći srećan kraj i da će svog oca ponovo videti zdravog. Kraj je došao, ali ne onakav kakvog ga je zamišljao. To je ujedno bio i kraj – početka zle sudbine Ljubiše Rakić (44) iz Paraćina, kojem je korona uzela oca, sestru a na kraju i majku.
– Mi smo bili prosečna srpska porodica, živeli smo svi zajedno u porodičnoj kući. Pored briga koja ima i svaka porodica, nama je bila najveća zdravstveno stanje mog oca, koji se poslednje dve godine lečio od karcinoma prostate.
Moj otac je bio često u bolnicama na kontrolama, primao je dijalizu i neretko se dešavalo da mu se otkači kateter, zbog čega mi odemo do bolnice da mu to nameste, tako je bilo i ovog puta!
Stigli smo u bolnicu, gde su mog oca zadržali na dodatnim ispitivanjima dva dana, nakon čega su ga pustili na kućno lečenje. Za to vreme koje je proveo u bolnici, bio je u sobi sa ženom za koju nisu ni znali da ima korona virus. Nakon otpusta iz bolnice, moj otac je dobio prve simptome korona virusa, i odmah smo reagovali. Odveli smo ga ponovo u bolnicu u Ćupriji, gde je nakon par dane prebačena za Beograd u bolnicu “Dragiša Mišović”, gde je proveo ukupno 17 dana, dok je poslednjih 7 dana bio na respiratoru, nakon čega je preminuo u svojoj sedamdesetoj godini života – priča za “Blic” Ljubiša Rakić, čovek kojem je korona uzela celu porodicu.
Smrt oca je bila samo početak tragičnog kraja
– Pomirili smo se sa sudbinom da oca više nema, ali život se nastavlja. Pošto smo u kući ostali samo sestra, majka i ja, nisam imao neki kontakt sa majkom i nisam joj prilazio bez maske, dok se sestri dešavalo da zaboravi i provodi vreme sa njom.
Nekoliko dana posle očeve smrti, sestra je dobila temperaturu. Kao da sam naslutio šta se dešava, rekao sam joj da se spakuje i ode u bolnicu da uradi test na koronu. Ona nije imala sve simptome, već samo visoku temperaturu. Otišla je u bolnicu, gde su je ostavili da leži dok ne stignu rezultati. Dok se sestra nalazila u bolnici, majka je takođe dobila temperaturu – tada nisam znao gde se nalazim!
Otišao sam s majkom u bolnicu, gde su i nju zadržali da leži dok ne stignu rezultati, ista situacija kao i sa sestrom. Nakon tri dana provedenih u bolnici u Ćupriji, sestru i majku su prebacili u Beogarad, tačnije u bolnicu u Zemunu. Nakon nedelju dana borbe stavili su ih na respirator, priseća se Rakić.
U jednom danu ostao je sam
– Dok su bile u bolnici, imao sam nadu da će sve biti u redu – ali na žalost nije tako bilo! Preminula mi je sestra, a potom i majka. U samo jednom danu ostao sam bez njih dve, a u samo jednom mesecu potpuno sam.