Zbog reči koje je uputila sinu, naježitćete se.
Snežana Ojdanić je u toku prethodne večeri zadrugarima ispričala svoju bolnu ispovest da je trudna završila u belom roblju.
– Ja sam odrasla u vrlo siromašnoj porodici, imala sam divnog oca i majku. Ja sam sa svojih 17 godina otišla u Beograd, živela sam tu tri godine, pa sam radila u turističkoj agenciji, radili su Bugarsku, Grčku… Tu sam počela da radim, bio je dečko jedan koji se meni svideo… Ostala sam trudna, saznala sam u trećem mesecu da sam trudna kada sam došla u Beograd. I otišla sam na pregled, žena mi je rekla: “Čestitam, bićete mama”, ja sam rekla: “Nema šanse” – započinje Snežana svoju priču.
– Tada sam rekla da ne želim da rodim dete i doktorka mi je zakazala abortus, došla sam za 20 dana i rekli su mi da mora konzilijum i ja sam tu napravila haos svima. Nisam bila spremna da budem tada majka. Niko nije hteo da pristane na to, obišla sam sve bolnice. I ja sam odlučila da zadržim dete. To je u Crnoj Gori tabu, roditi dete bez oca. I onda sam pročitala oglas u novinama da se traže cure za rad u Grčkoj, sobarice, konobarice… Ja sam tu videla da mogu da se vratim u Grčku, da zaradim novac, da gospodin prizna dete. Ja sam otišla na razgovor, bila je tu gospođa iz Kragujevca, bio je s njom navodno suprug koji je Grk. Ja sam imala 21 godinu, a oni možda 60 – priča Snežana kroz suze.
– Ja prva izvadim moj pasoš i čovek uzme pasoš, ulazi u hotel, ja uzimam kofer i krećem u hotel, a batler mi kaže: “Dođi iza hotela”, ja krećem, otvorena vrata, vide se tri male zgradice i polje pomorandži. Ja vučem kofer, ulazim i krajem oka snimim muškarca pored zida i zatvara se automatski kapija i pojavljuje se cura od gazde koja je vodila sve to. Ja kažem: “Izvini, hoćeš li mi objasniti gde smo došli?”, ona kaže: “Sačekajte dok dođe vlasnik, on će vam sve objasniti”, i mi silazimo u podrum, tu su poljski kreveti kao za plažu. Tu već kreće haos, žene plaču, vriše, lupaju na vrata… Meni milion stvari prolazi kroz glavu, trudna sam, peti mesec. Ja sam ćutala, nisam nikome rekla da sam trudna. Ja sam sela i čekala da dođe taj neko. Pojavio se gazda lokala i ušao kao kauboj. Došao je još jedan s njim, on je tukao ribe, ja sam ga zvala dželat. On je pitao: “Gde je ta što zna Grčki?”, ja sam ustala i pitala da mi objasne šta se dešava, da hoću svoj pasoš, a on je rekao: “Kad bi to tako moglo, ja sam platio za svaku od vas 2000 maraka”. Žene su vrištale, padale su u nesvest, njih su izveli i nikad nisam čula šta je bilo s njima. I ja sam došla na posao, pije se čist alkohol, ja sam prvu noć popila 10 pića. Ovaj kog sam zvala dželat sve je pisao u svesku i kaže: “Sutra tih 10 pića moraš da napraviš”, tako su mi povećavali pića i dug. Jedno veče sam pobegla sa te plantaže, bila je tu i cura iz Novog Sada. Mi smo preskočili zid, stigli smo ujutru i ušli smo u lokal jedan gde smo mogli da sačekamo. Ništa nije radilo, čekali smo da uđemo u konzulat, da kažemo da smo otete. Nije prošlo pet minuta, pojavi se gazda i taj dželat na vratima. I kao: “Šta radite?”, ja kažem da pijemo kafu. Oni kažu: “I mi ćemo sa vama, pa ćemo nazad”, ne mogu da vrištim. Vratili su nas nazad i on mi je tada rekao da me neće niko dirati. Posle nekih 20 dana, ja sam krila stomak, stezala ga pojasem… Svako veče se više alkohola pilo i jedno veče su došli u sobu i gazda mi je rekao: “Da li imaš zakazani randevu?”, ja kažem: “Ne, ne sviđam se nikome”. On kaže: “Hoćeš li da imaš?”, ja kažem: “Pa, ako me neko pozove”. Onda su mi slomili prst i pitali su me da li hoću da imam sastanak, ja sam rekla: “Ako mi neko plati piće, ja hoću”. To se dešavalo par puta. Ta žena koja nam je spremala hranu, ona mi je vezala neke palice. Posle mesec dana je jedno veče došao, ja sam sela za šank i povraćala sam, bilo mi je muka. Tukla sam se – dodala je Sneža.