Na jednom blogu osvanulo je pismo koje je izazvalo brojne komentare i kontroverze. Da li se slažete s njenim mišljenjem?
Vrišti. Bacaka se. Roni lažne suze. Savršeno glumi da bi došla do svog cilja. Ko bi rekao da nema više od pet godina?
Gledam majku, i žao mi je. Ne zna kako da izađe na kraj sa svojim detetom. Grdi je, ljutito gleda. Mala ne posustaje.
Majka joj steže ruku i iskolačenih očiju joj govori da se smiri. Mala je udara. Bez pardona! Tek tako! Ima pet godina i prvi put je udarila majku. (Možda i nije prvi?)
Gledam majku, gledam ćerku. Žene mi je iskreno žao – sebi to baš ne bih želela u životu. A brate, ne bih ni dozvolila. Mislim se: “Mala, tukla bih te k’o vola u kupusu”.
Zamišljam kako klinki zalepljujem šamarčinu, kako plače, ali shvata ko je ko. U mom domu batine nisu bile oruđe za vaspitavanje. Jednom sam u “Pekabeti” pitala mamu da mi kupi čokoladicu. Rekla je “Imaš kod kuće veliku čokoladu, a ja imam malo para kod sebe, strpi se do sutra da mi legne plata”. Okrenula sam se prema Dubravki, maminoj koleginici i rekla: “Dudo, kupi mi ti”.
Šamarčinu koju mi je majka tad pripalila pamtim i dan danas, a imala sam četiri godine. Nisam se valjala po podu marketa da bi mi mama nešto kupila. Nisam, štaviše, smela ni da pisnem.
Ko bi rekao da je to bio jedini šamar koji sam ikad dobila?
Majka i otac bili su autoritet. Znalo se – moram da ih slušam. Bez pogovora. Izrasla sam u reklo bi se, (relativno) normalno biće. Poštujem starije, persiram im, ustajem u autobusu… Znači, bez batina sam postala normalna osoba.
Ipak, batine ne da podržavam nego, ja vama da kažem – jadno moje dete jednog dana.
Gledam sve one moje vršnjake koji su se ponašali kao devojčica o kojoj sam vam pisala. Danas je jedan u zatvoru jer je tukao majku. Narkomančina je ženi koja ga je rodila naneo teške telesne povrede zbog čega je završila u bolnici, a on iza rešetaka gde mu je i mesto.
Devojka iz moje škole je majci na ulici kad smo bili klinci više puta rekla: “Pali kevo”, “Ajde bre kravetino debela”. Tu ženu srećem svakog dana. Povijene glave Smilja ide kroz naselje. Ćerka joj se udala za kriminalca, on je u tvorza, a ćerka, na njenu veliku žalost mora da živi sa njom.
Da moje dete ne bi jednog dana postalo kreten poput osoba koje sam pominjala, dobijaće batine za doručak, ručak i večeru, ako to bude bilo potrebno. I nema tog zakona, vrtića vaspitača koji će me sprečiti u tome.
Ko zna, možda skapira brzo kao ja, posle prvog šamara, pa nasilne metode neću morati da primenjujem.
Ali, ako se bude ponašala kao ovi gore pomenuti, šta da vam kažem, na.ebao/la je.