Prijao joj je njegov pogled na provod i svet oko sebe
Ivana je dobila drugu šansu za život. Kako je sve u jednom momentu izgledalo, mislila je da je dnu s kog nema povratka.
Dvadesetdevetogodišnja Ruskinja iz Perma objavila je kraću ispovest na forumu tamošnje popularne mreže, u kojoj je probala da svojom pričom utiče na druge devojke i žene da ne prave slične greške u životu, već da se trgnu dok još imaju šanse za to.
“Imala sam strica koji kao da je bio rođen samo za provod, lak život i sve što ide uz to. Taj očev brat koji je tad imao 36 godina, celog života ništa pametno nije radio, ali ništa nisam znala dok nisam upala u njegov ritam i društvo. Bilo mi je 14 kada sam bila na nekoj žurci na kojoj sam prvi put zapalila cigaretu i probala alkohol. Osećala sam se sjajno. Provod kao nijedan drugi pre toga. Pomislila sam da je ovakav život mnogo kul i nastavila sam da posećujem žurke. Jednom je i stric pravio zabavu na koju me je pozvao jer je primetio da sam nalik njemu. To mi je bio provod života ali i ulazak u pakao”, napisala je Ivana K.
Na žurci je sa 16 godina probala kokain i ušla je spontano u stričevo društvo koje podrazumeva sve ono što ne treba. Dok se osvrnula oko sebe, popustila je u školi ali je zato skoro svako veče negde ‘blejala’ sa votkom u ruci, a za tili čas heroin je postao njen svakodnevni život.
“Pet godina sam se drogirala. On je to znao, ali ništa nije menjao. Ni moj otac nije bio mnogo drugačiji od svog rođenog brata, samo stariji i malo odgovorniji. Ali nije probao da me otrgne iz kandži pakla. Mislio je da sam pod kontrolom. A ja sam u stričevom društvu imala skoro svako veče seks sa drugim muškarcem, bilo je tu i orgija, čak i plaćenih odnosa sa starijim tipovima. Jednom sam i ukrala neka pića iz prodavnice za sve nas. Tako sam počela i da se bavim kriminalom. Krala sam još par puta. Jednom kad su hteli u pljačku kuće u kraju, odbila sam. Da sam bila principijelna i za druge stvari kao za to… Takav život trajao je sve dok nisam završila u policiji na trežnjenju i pravljenju dosijea”, piše Ivana.
Zahvaljujući dobroj majci (koja je puno puta pokušala da je vrati na pravi put) i njenoj sestri Ivana je završila na klinici za odvikavanje od hemijskih supstanci. Prvi put je skliznula posle 2 nedelje i vratila se starom načinu života, a drugi put je bilo uspešno.
“Prvi put sam pobegla s klinike, pošto je sve bilo na dobrovoljnoj bazi u ustanovi. Drugi put sam ostala skoro 3 meseca. Izgurala sam sve, ali sam morala potpuno da promenim način života. Odselila sam se sa majkom i tetkom što dalje od oca i strica. Prekinula sam sve kontakte iz prošlosti. Promenila i telefon, obrisala sve naloge na mrežama. Sad sam OK”, zaključila je Ivana.
Danas je u drugom gradu i bez kontakata sa stricom, dok se otac viđa s njom uglavnom u prisustvu majke kako ne bi pogrešno uticao na Ivanu ili je podsećao na lošu prošlost.