Dunja Nasković, trogodišnja devojčica, živi u udaljenom i izolovanom selu Odevce koje se nalazi na Kosovu i Metohiji između Novog Brda i Kosovske Kamenice. Jedna je od svega nekoliko dece koja žive u ovom selu, gde je ostalo oko pedesetak Srba.
Stidljiva i mirna, dane provodi u dvorištu igrajući se sa bratom Dušanom (4). Za razliku od većine dece koja poseduju razne igračke, mali Naskovići ih imaju samo tri – plastični pištolj, polomljeni obruč dečijeg koša i lutku.
Samohrani otac Dragan teškom mukom pokušava da obezbedi najosnovnije stvari za svoju decu, iako je invalid. Radeći teške poslove ostao je bez palca i kažiprsta. Njega zatičemo u radničkoj uniformi, spremnog da nastavi svoje poslove. Dragan se, iako nema nikakvu mehanizaciju, bavi poljoprivredom radeći sve ručno.
„Dunja i Dušan su se rodili u preuređenoj štali od tri metra kvadratna u čijem nastavku su bile krave. Tu smo živeli donedavno. Preselili smo se u nedovršenu kuću koju sam započeo. Nažalost, jedva imamo mogućnosti za osnovne potrebe, pa ne možemo da nastavimo radove. Svakako u štali nismo više mogli da izdržimo. Ne zbog mene, zbog njih bih voleo ovo da se završiˮ – priča nam otac Dragan neverovatne uslove u kojima je ova porodica živela i u kojima živi.
Ovaj hrabri otac se sa puno ljubavi i pažnje brine o svojoj deci. Dostojanstvo i hrabrost koje pokazuje potvrđuju da je u pitanju porodica koje je zaslužila poštovanje i pomoć. „Želja mi je da decu izvedem na pravi put i trudim se da uvek ostanem pozitivan. Jedino što mi teško pada su reči moje ćerke Dunje koja me s vremena na vreme pita kada ćemo imati kupatilo. Videla je da se druga deca kupaju u kupatilu, dok se mi i dalje kupamo u korituˮ – stegnutim glasom otac Dragan govori šta ga najviše tišti i dodaje – „voleo bih da jednog dana imaju sobu punu igračakaˮ!
