Svakom lekaru je cilj da pacijenta što pre skine sa respiratora, gleda se da pacijent bude što kraće, kažu stručnjaci
Najnoviji podaci objavljeni danas pokazuju da se u Srbiji na respiratorima nalaze 154 pacijenata, što je najveći broj od početka epidemije korona virusa u Srbiji.
Koliki broj ljudi preživi respirator, od čega zavisi kako će ga podneti i koje su najkritičnije situacije kada se pacijent prikači na ovaj aparat, za Objektiv je odgovorila doktorka Tatjana Radosavljević, pulmolog sa dugogodišnjim iskustvom.
Polovina preživi
Pluća su na snimku inače crna, ali ako “pobele”, pacijenet diše ubrzano i aparat pokazuje da im pada kiseonik u telu, što su često znakovi da je neophodan respirator.
Najnoviji podaci objavljeni danas pokazuju da se u Srbiji na respiratorima nalaze 154 pacijenata, što je najveći broj od početka epidemije korona virusa u Srbiji.
Koliki broj ljudi preživi respirator, od čega zavisi kako će ga podneti i koje su najkritičnije situacije kada se pacijent prikači na ovaj aparat, za Objektiv je odgovorila doktorka Tatjana Radosavljević, pulmolog sa dugogodišnjim iskustvom.
Polovina preživi
Pluća su na snimku inače crna, ali ako “pobele”, pacijenet diše ubrzano i aparat pokazuje da im pada kiseonik u telu, što su često znakovi da je neophodan respirator.
“Kandidati za respirator su osobe koje imaju obostranu upalu pluća koja dovodi do tzv. belih pluća na snimcima. Ova mašina je takođe neophodna kada dođe do akutnog otkaza pluća. Uvek se prvo pokušava sa visokim dozama kiseonika preko sonde ili podrškom disanju aparatima za ventilaciju, pre nego što se pacijent priključi na aparat za disanje. Generalno, oko 50 odsto pacijenata preživi, drugih 50 odsto ne preživi nakon stavljanja na respirator”, kaže dr Tatjana Radosavljević.
Rizično je kada danima ostane prikačen
Kada se pacijenet stavi na respirator, to znači da je pod anestezijom, da je intubiran i prikačen na mašinu koja imitira pluća i koja diše umesto njega. Kod kovida-19 postoje teške forme bolesti kod kojih je respirator neophodan.
“Pacijent se nalazi na odeljenju intenzivne nege i to su zapravo kategorije najtežih bolesnika. Svakom lekaru je cilj da pacijenta što pre skine sa respiratora, gleda se da pacijent bude što kraće i najbolje je ako može da se skine sa aparata posle nekoliko dana. Ako to nije moguće, nastavlja dalje da se leči ponekad 15 ili 20 dana. Zbog dugog boravka, a ne samog respiratora, mogu da nastanu brojne komplikacije”, kaže dr Radosavljević.
Loše utiče na srce i pojavu tromba
Kada je čovek na respiratoru, ne znači samo da pluća nisu u redu, već da zbog toga dolazi do brojnih posledica i poremećaja na drugim organima.
“Osobi na respiratoru potrebni su mnogi dodatni lekovi i nju prate čitavi timovi lekara. Sve vreme postoji rizik da dođe do poremećaja zgrušavanja krvi, pojave tromba, proremećaja elektrolita u telu i lošeg uticaja na srce. Zbog toga se svakog dana pluća snimaju i prate”, kaže Tatjana Radosavljević.
Kod kovida-19 nemate lekove za koje sigurno znate da će pomoći, što je najveći problem kod opravka.
“Ako biohemijski i laboratorijski parametri budu dobri, to su znakovi da pacijent može da nastavi da diše sam. U zavisnosti od slučajeva, daju se antibiotici, antivirusni lekovi ili se pacijent jednostavno sam izbori, nakon nekoliko dana počnu da mu se raščišćavaju pluća, što je najbolje u ovakvoj situaciji”, kaže naša sagovornica.
Piše: Aleksandra Vasić
Izvor: Objektiv.rs