Devojčica je zatražila pomoć od razrednog starešine
Devojčica Marina (12) iz zagrebačke osnovne škole zatražila je pomoć razrednog starešine i školskog psihologa koji, iako žele da joj pomognu, u tome ne uspevaju. Marina je samo jedna od hiljade dece koje su mete vršnjačkog nasilja.
– Mama ti je kurva, a tata alkoholičar. Tu rečenicu i hrpu drugih uvreda čujem gotovo svakog dana čim sednem u školsku klupu. Ne mogu više. Svi me maltretiraju. Ceo razred. Kad su završili školski praznici i kad sam se setila da ponovo moram u školu, doslovno mi je pozlilo. Mučno mi je i svakog jutra povraćam… Ne znam šta ću. Strah me šta ću sve čuti dok prolazim pokraj svojih kolega. Sva ta vređanja postala su mi nepodnošljiva. Sama sedim u klupi jer sam siromašna. Verovatno ću ipak morati da promenim školu jer uopšte ne mogu da se skoncentrišem na učenje – kaže 12-godišnja devojčica, čiji glas drhti dok govori o izolaciji i psihičkom maltretiranju kojem je svakodnevno izložena od strane svih 28 učenika u 6. razredu svoje osnovne škole, piše u autorskom tekstu zagrebački “Jutarnji list”.
Istina je, kaže, da su i razredna i školski pedagog već lani pokušali da reše problem, ali to ide teško. Nakon roditeljskog sastanka obično se malo smire kad je reč o vređanju i omalovažavanju, no ubrzo sve postane isto. A kako je sve počelo?
– Glavni razlog je to što sam siromašna. Mi smo siromašni, a u mom razredu nema nikoga ko je siromašniji od mene. Zato nemam ni “najk” patike ni “dizel” farmerke. Obično nosim ono što preraste moja sestra. Nemam ni “ajfon”. Moj mobilni više ne radi nego radi. Tako star, naravno, nema niko u razredu. “Nosiš dronjke, pogledaj kako si debela”, čujem gotovo svakog dana od ostale dece iz razreda, a to je samo mali deo uvreda koje čujem na svoj račun. Nije mi baš jasno zašto je to što sam siromašna razlog da se sa mnom niko ne druži ili zašto me stalno vređaju. Istina, moj tata je obični radnik, ne nosi odelo i kravatu, zato su ga nakon što mi je došao u školu na otvorena vrata proglasili alkoholičarom – nastavlja Marina svoju tužnu priču o psihičkom maltretiranju.
Nije joj jasno ni zašto su joj mamu proglasili kurvom, osim što znaju da će je tako rasplakati. Zadirkivanje i podsmeh jedini su način komuniciranja njenih kolega koji se silno trude da budu što okrutniji i da je drže u potpunoj izolaciji. Kad više nije mogla izdržati maltretiranje, Marina je u jednom trenutku ipak zatražila pomoć razredne.
– Ne mogu reći da mi niko ne želi pomoći, ali zasad je sve bez uspeha. Trenutno idem kod psihologa i čini mi se da ću ipak promeniti ne samo razred nego i školu jer i u drugim razredima znaju šta mi rade pa nekako ne verujem da bih i kod njih bolje prošla – objašnjava Marina.