Vernici Srpske pravoslavne crkve na današnji dan obeležavaju jesenji Krstovdan, praznik kojim se slavi dan kada je pronađen Časni krst.
Krstovdan je veliki crkveni praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici. Na današnji dan pronađen je i iskopan Časni krst na Golgoti i kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Prema verskim običajima, slavi se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Jesenji Krstovdan prate brojni običaji i verovanja, koja se od davnina poštuju, a najvažnije pravilo za Krstovdan, koji pada u petak, 27. septembra, je da bi svaka odrasla osoba ovaj dan trebalo da provede u postu i molitvi.
Na Krstovdan se drži strogi post, na vodi. To je običaj svakakog pravog vernika u Srbiji koji poštuje pravilo: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”. Na današnji dan se jede grožđe, kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a veruje se da će vas pratiti sreća i uspeh ako danas uživate u ukusu ovog voća.
Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana do Krstovdana. Važno je da vratite sve dugove na današnji dan i na ovaj način očistite tamnu energiju dugova i uđete „čisti” i bezbrižni u novu godinu.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću, oprati sav veš i tako kuću pripremiti za zimu.
Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju i čisti karmu, pa u domovima mnogih bosiljak zauzima važno mesto. Osveštani bosiljak čuva se u domu u vidu sredstva za energetsko isceljenje.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti.