Iako je u penziji, prof.dr Branislav Tiodorović nije se povukao. Za vreme vanrednog stanja zbog korone išao je u kupovinu kada i svi ostali građani koji imaju penzioni ček. Ali, penziju, pogotovo ove godine, provodi radno
Niški dr Bata, kako ga od milošte zovu u gradu na Nišavi, najstariji član Kriznog štaba za borbu protiv korone, profesor, koji je ovu epidemiju obeležio izjavom o potrebnoj gvozdenoj disciplini kojom su se kasnije svi služili, zatim suzama pred novinarima zbog preminulih od kovida i nadasve najboljim prognozama o novoj pošasti, epidemiolog Branislav Tiodorović, danas puni 71 godinu.
Iako je u penziji, nije se povukao. Za vreme vanrednog stanja zbog korone išao je u kupovinu kada i svi ostali građani koji imaju penzioni ček. Ali, penziju, pogotovo ove godine, provodi radno.
Svoje znanje, stručnost, profesionalizam i iskustvo, maksimalno koristi i pruža u toku ove epidemije, kao da je na početku karijere. Ona mu je počela još dok je bio student, kada se 1972. godine susreo, ni manje a ni više, nego sa variola verom, epidemijom velikih boginja.
Profesor Tiodorović rođen je 1949. godine u gradu, koji je jedini u bivšoj Jugoslaviji dva puta osvojio titulu najveselijeg grada, u izboru kultne emisije na Radio Beogradu. U Vranju.
I ovaj dan će dočekati radno, a jedina želja za rođendan mu je zdravlje.
– Samo zdravlje. Jedino što želim jeste da svi budu zdravi – rekao je za Telegraf.rs prof. dr Tiodorović, a ova njegova želja danas, u doba korone ima posebnu jačinu.
Ovako nešto je i zaslužio moj dugogodišnji saradnik i sagovornik, koji na pitanje “kako ste”, uvek odgovara “dobro, hvala Bogu”, bio u Bujanovcu, Vranju, Leskovcu, Nišu u kovid bolnicama sa zaraženima i onima koji se bore za njihove živote, ili kod kuće. Od 2009. godine, kada je Srbiju “pogodio” Ah1N1 pa sve do danas, prof. Tidoroviću se nije dogodilo da nema vremena za izjavu, objašnjenje, intervju… I na sve bi znao odgovor.
Pravi profesionalac… Uvek iskren, gotovo uvek nasmejan, i od kojeg nikada nećete čuti da je umoran…
Prof. dr Branislav Tiodorović ceo svoj radni vek je proveo u Nišu, gde se iz Vranja preselio kada mu je otac Drago, koji je bio oficir JNA, premešten u Vojnu bolnicu. Krajem 2017. godine podružnica Srpskog lekarskog društva u Nišu, dodelila nagradu za životno delo. U obrazloženju nagrade navodi se da je nadom i osmehom darivao na hiljade svojih pacijenata, obrazovao i stručno usavršavao nekoliko hiljada studenata, i delio svoja profesionalna i ljudska iskustva sa hiljadama saradnika.
Završio je Osnovnu školu “Zmaj Jova Jovanović” u Vranju, sa odličnim uspehom, kako je završio i Srednju školu “Stevan Sremac” u Nišu. Namera mu je bila da upiše mašinstvo, ali se u poslednjim momentu odlučio za Medicinski fakultet u Nišu, na kojem je diplomirao 1976. sa prosečnom ocenom 8.58. Malo je falilo da bude i sportista. Naime, igrao je rukomet, tako da, da nije upisao medicinu, bio bi uspešan sportista jer je kao omladinac bio član reprezentacija Srbije i Jugoslavije.
Pre nego što je grčevito krenuo da gradi karijeru, o čemu govori i njegova impozantna biografija, profesor se oženio. Sa suprugom Jelicom, koja je iz Šapca, stupio je u brak još dok je bio na fakultetu. Venčali su se kad je on bio na četvrtoj, a ona na drugoj godini fakulteta. Otud i omiljena pesma “O, Jelo, Jelo, Jelena”.
Dr Branislav Tiodorović je tokom devedesetih bio direktor Kliničkog centra Niš, zatim je bio dugogodišnji direktor regionalnog Instituta za javno zdravlje u Nišu, usavršavao se na Pasterovom institutu u Parizu, bio je prodekan i profesor niškog Medicinskog fakulteta i šef Katedre za zarazne bolesti i epidemiologiju.
Bio je i u radnim grupama za pandemijski grip i za ebolu, bio je član Кomisije za bolničke infekcije Ministarstva zdravlja, kao i ekspert za spoljni nadzor zdravstvenog sistema u Republici.
Kao predsednik rukovodio je Saveznom komisijom za zarazne bolesti, bio predsednik Кomisije za izradu novog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti Srbije, predsednik Udruženja epidemiologa Srbije…
Osim u Pasteru, usavršavao se i na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, na Medicinskom fakultetu u Nici i na Medicinskom fakultetu u Pragu. Objavio je više od 200 naučnih radova, što domaćih što stranih, autor je 7 monografija koliko i udžebnika. Učestvovao je u mnogim naučnim projektima, član je u 7 profesionalnih udruženja, i vlasnik više sertifikata. Trenutno je predsednik Saveta za zdravlje Grada Niša i specijalni savetnik niškog Instituta za javno zdravlje. Član je Kriznog štaba u borbi protv korone.
Kako je nedavno rekao za Telegraf.rs, karijeru delu na dva dela, pre i posle posete specijalizacije u Institutu Paster u Parizu. Tamo je bio poslednji put 2008. godine, i to na stručnom skupu rame uz rame sa velikanima virusologije i epidemijeologije – Lik Montanjeom, Robertom Galom i Antoniom Faučijem. Upravo na tom skupu, a sa kojeg smo ekskluzivno objavili fotografiju na kojoj je sa njima i naš dr Bata, stručnjaci su nagovestili opasnost od epidemija i pandemija od virusa i bakterija u svetu, kakva je ova koju sada živimo zbog COVID-a 19.
– Tamo sam radio i na disertaciji. Moram da kažem da se ceo moj naučni i stručni život deli na period usavršavanja u Pasteru i posle. Tretirali su me izuzetno. Smatrali su da sam ja njihov stažer od prvog boravka, pa sam svake godine dobijao po nekoliko puta pozive za takozvane stručne boravke, ali i za kongrese i konferencije koje su držali. To mi je davalo davalo direktan uvid u sve ono što je tog trenutka najaktuelnije u oblasti zaraznih bolesti, u dijagnostici, pa čak i u terapiji, ali pre svega u dijagnostici – rekao je na početku ovog meseca za naš portal profesor čije je prezime staro više od 480 godina.
Znanje koje je kao jedan od retkih lekara sa Balkana sticao u Parizu sa vrhunskim epidemiolozima, mikrobiolozima, virusolozima, imunolozima iskrostio je da organizuje u Srbiji prvi edukativni skup i kontinuiranu edukaciju za bolničke, odnosno intrahospitalne infekcije.
Broj epidemija u kojima se borio sa ljudske živote teško je nabrojati. Kaže da su, ipak, najznačajnije dve poslednje – virus gripa AH1N1 i korona.
I supruga prof. dr Tiodorovića je lekar ali dermatovenerologije. Imaju dvoje dece – ćerku, koja je uspešan lekar, i sina, koji je ekonomista. Malo ko zna da je čukundeda doktora Branislava, srpski kapetan Petar Tiodorović, koji je učestvovao u oslobađanju Zete od Turaka. Za hrabrost i junaštvo kralj Nikole ga je nagradio zemljom. Naš profesore Tiodorović u horoskopu je lav, a nekada je navijao za Partizan.
Posao radi, kao da mu je hobi, i kao da je zaražen njime.
Izvor: Telegraf