Policija u češkom gradu Uhersko Hradište oborila je na zemlju muškarca pred detetom i to, kako navode lokalni mediji, zbog toga što nije nosio masku.
Takođe, kako su naveli on je odbio da pokaže dokumenta, pokušao je i da pobegne policajcima.
Čeh je bio sa detetom u šetnji kada ga je policija zaskočila jer nije ispoštovao mere i odlučila da ga privede. U sledećem trenutku, oborili su ga na pločnik i legli preko njega dok je dete neutešno plakalo.
Dete je potom u naručje uzela radnica obližnjeg lokala i pokušala da ga smiri, a policajci su davili muškarca dok su prolaznici gledali.
Iz policije su potvrdili da je došlo do incidenta i saopštili da su dvojica policajaca suspendovana. Predstavnik policije je negirao da su policajci hteli dete da ostave samo na ulici posle hapšenja oca.
“Muškarac je odveden u stanicu, ali se na terenu našla druga ekipa policajaca koja je nadzirala dete, osim toga tu je bila radnica obližnje prodavnice”, naveo je.
Derek Trentin (20) iz Boldera u Koloradu upoznao je Ajlin (19) na Tinderu tokom epidemije koronavirusa.
Odmah su se dopali jedno drugom, pa su se dogovorili da se nađu u centru grada. Ajlin nije bila iz Boldera, već 55 kilometara dalje, ali je došla jer je bila znatiželjna i željna nečeg lepog u užasnoj 2020. godini, prenose Boulder Daily Camera i ABC.
Prvi sastanak pao je u septembru, baš kao i drugi, pa treći… Derek i Ajlin ušli su u vezu postepeno otkrivajući koliko poznanika zapravo imaju.
Sasvim slučajno, u jednom razgovoru shvatili su da imaju istog rođaka, što ih je šokiralo. Ajlin je poželela da se raspita kod roditelja ima li Derek ikakve krvne veze s njom i na njeno veliko razočaranje – usledio je hladan tuš.
Derek i Ajlin bili su brat i sestra od tetke, četvrto koleno. Nisu ni znali za postojanje tetaka i teča jer su im roditelji bili u zavadi dosta dugo. S tim u vezi, ne samo što ih je potpuno demoralisalo krvno srodstvo, već su saznali i za neke rođake za koje nikad pre nisu čuli da postoje.
Obe porodice saznale su da su oni u vezi. Nisu hteli da kriju. Derek je želeo pošto-poto da ostane sa Ajlin, međutim njeni strogi roditelji nisu želeli da čuju za to. Ionako uzdrmani odnosi dve porodice od pre, sada su dodatno dobili na komplikovanosti i tenziji, pa su pale teške reči, uvrede i pretnje.
Videvši da od veze nema ništa, i pored velike zaljubljenosti odlučili su da se više ne viđaju, ali su ostali u kontaktu, što je opet, takođe razljutilo obe porodice.
Derek je obećao Ajlin da njihova priča nije završena, a prestao je i da priča s roditeljima. Slično je uradila i Ajlin koja je sve objavila na Fejsbuku konstatujući kako je život očito često nemilosrdan.
Njegova supruga Tatjana se nije pojavila na sahrani
Kompozitor, arhitekta, muzičar i frontmen grupe “Balkanika”, Aleksandar Sanja Ilić sahranjen je danas na Novom groblju u Beogradu.
Njega su na večni počinak ispratili najmiliji, međutim, njegove supruge Tatjane nije bilo.
To je začudilo mnoge, a svi se pitaju šta je uzrok tome. Ono što nam je takođe zapalo za oko jeste da njeno ime ne stoji na Sanjinoj umrlici među ožalošćenim članovima porodice.
Foto: Objektiv.rs
Na ovoj listi nalaze se samo sin Andrej i brat Dragan sa porodicom.
Na sednici Kriznog štaba usvojene su nove mere koje će početi da važe od ponoći
kiosk, Foto: Marko Đoković
Prema novim merama u subotu i u nedelju ništa neće raditi osim prodavnica prehrane, apoteka, zdravstvenih ustanova, benzinskih pumpi za točenje goriva, kioska i dostave hrane. Podsetimo, za razliku od prethodnog vikenda, nove mere ovaj put startovaće već u ponoć.
O novim merama koje će biti na snazi od ponedeljka, javnost će biti obaveštena u nedelju.
Ranije tokom sednice i medicinski i ekonomski deo kriznog štaba složili su se oko toga da srednjoškolci i stariji osnovci drže onlajn nastavu.
Podsećamo, ponovo imamo rast broja zaraženih, a ovo najbolje ilustruje činjenica da je poslednjih dana skoro trećina svih testiranih bila pozitivna na kovid-19. U sredu smo imali 4.590 novozaraženih, što je najveći broj pozitivno testiranih još od 18. decembra, kada smo bili u piku trećeg talasa korona virusa.
360p geselecteerd als afspeelkwaliteit
Nove mere stupile su na snagu upravo zbog toga što broj zaraženih raste svakoga dana i što se veliki broj ljudi ne pridržava epidemioloških mera. Zato je važno pametno isplanirati naredne dane i kretanje, naročito tokom kupovine, kako se ne bi izlagali nepotrebnom riziku. Tako da bezbedna kupovina ostaje prioritet i ovog vikenda.
Akcenat je na preventivnim merama, kao što su održavanje socijalne distance od 1.5 metara, što kraće zadržavanje prilikom kontakta, upotreba maski… Preporuke epidemiloga su i da se ne zadržavate u objektima zatvorenog tipa i da kupujete pametno, što podrazumeva brze kupovine bez mnogo kontakata sa prodavcima i drugim kupcima.
Krizni štab je odlučio da tokom predstojeće subote i nedelje ugostiteljski objekti i tržni centri rade do 14 časova, dok će na benzinskim pumpama posle 14 sati moći samo da se toči gorivo. Prehrambene prodavnice za vikend će raditi nepromenjeno, do 21 sat.
Kupovina cigareta, novina, časopisa, knjiga i drugih svakodnevnih potrepština, kao i do sada, može da se obavi i na kioscima koji će raditi do 21h, a s obzirom da se kiosci nalaze na otvorenom i da postoji fizička distanca između kupca i prodavca, smanjuje se rizik i povećava bezbednost prilikom kupovine.
Prodavnice neprehrambenih delatnosti, kladionice, kockarnice, dečije igraonice, teretane, fitnes centri, baloni za fudbal i druge sportove – za dane vikenda radiće takođe od 6h do 14h. Sportski objekti koji imaju unapred zakazana takmičenja biće dostupni isključivo za te namene i nakon 14 časova.
Nova sednica Kriznog štaba biće održana u ponedeljak, na kojoj će biti razmatrani efekti ove odluke. Do tada apelujemo da koristite maske i primenjujete druge propisane mere, u cilju zaštite od COVID-19.
Kako saznaje Republika od pouzdanog izvora, majka stradalih dečaka je menjala izjavu kad god je saslušavana, pogotovo kad je postala svesna da je bila dužna da decu čuva i da ih ne ispušta iz vida tokom boravka na jezeru, što propisuje i pravilnik jasno istaknut na nekoliko mesta uz kupalište.
Braća Metić, Danijel (7) i Dragiša (5), iz Velikih Crnjana utopila su se u nedelju 23. avgusta u jezeru Očaga kod Lazarevca zbog nepažnje majke i očuha, kao i usled nedovoljne efikasnosti spasilačke službe SRC Kolubara, prvi su nezvanični zaključci iz opsežne istrage u ovom slučaju, koju vodi Više tužilaštvo u Beogradu! Takođe i javnost osuđuje majku Draganu za nesavesno roditeljsko ponašanje i traže njenu odgovornost, kao i odgovarajuću sankciju pred pravosudnim organima.
– Mi smo obavili uviđaj i čekamo rezultate obdukcije za dalje postupanje u slučaju utopljenih dečaka – potvrdili su za Srpski telegraf iz Višeg tužilaštva.
Majka dečaka koji su život izgubili zagrljeni, jer je jedan spasavao drugog, u prvoj video-izjavi za medije nije krila da čak 10 minuta nije videla sinove pre njihovog nestanka u vodi jer je bila okupirana ćerkicom i mužem Kristijanom Savićem, iako je u jezeru dubokom ponegde i šest metara ostavila malu decu, koja su bila neplivači. O tome svedoče njeni snimci na portalima i društvenim mrežama u kojima krivi spasioce što nisu blagovremeno zaronili i izvukli njenu decu na kopno.
– Kristijan i ja smo bili sa ćerkicom u plićaku i izašli smo, a Danijel i Dragiša su ostali u plićaku. Nisu znali da plivaju. Ni 10 minuta nije prošlo kad sam ih zatražila pogledom i počela da ih zovem. Uspaničila sam se i Kristijan i ja smo počeli da ih tražimo. Spasioci su tek posle sat vremena skočili u vodu. Da su skočili odmah, spasli bi ih. Oni su prvo tražili decu okolo, trčali su oko jezera i moja deca su se utopila – rekla je između ostalog Dragana.
Kako saznaje Republika od pouzdanog izvora, majka stradalih dečaka je menjala izjavu kad god je saslušavana, pogotovo kad je postala svesna da je bila dužna da decu čuva i da ih ne ispušta iz vida tokom boravka na jezeru, što propisuje i pravilnik jasno istaknut na nekoliko mesta uz kupalište.
– Strogo je zabranjen pristup deci mlađoj od 10 godina bez pratnje roditelja ili starijih lica – stoji u obaveštenju za posetioce jezera Očaga.
Na sednici Kriznog štaba usvojene su mere za predstojeći vikend prema kojima u subotu i u nedelju ništa neće raditi osim prodavnica prehrane, apoteka, zdravstvenih ustanova, benzinskih pumpi za točenje goriva, kioska i dostave hrane. Za razliku od prethodnog vikenda, mere stupaju na snagu u petak 12.03. u ponoć, saznaje Blic.
Takođe, srednje škole biće onlajn i sledeće nedelje.
O režimu, odosno o merama koje će biti na snazi od ponedeljka, javnost će biti obaveštena u nedelju.
Podsećamo, ponovo imamo rast broja zaraženih, a ovo najbolje ilustruje činjenica da je poslednjih dana skoro trećina svih testiranih bila pozitivna na kovid-19. U sredu smo imali 4.590 novozaraženih, što je najveći broj pozitivno testiranih još od 18. decembra, kada smo bili u piku trećeg talasa korona virusa.
Novinar Čarls Blou takođe je skrenuo pažnju na miša Brzog Gonzalesa, jer popularizuje rasizam prema Latinoamerikancima i Meksikancima.
Voljeni junak Pepe le Tvor možda će naići na svoj kraj nakon što je kolumnista Njujork tajmsa zatražio od produkcijske kuće Vorner Bros da zauvek raskrsti sa “francuskim crtanim ljubavnikom” jer svojim ponašanjem iz epizode u epizodu opravdava seksualno uznemiravanje.
Novinar Čarls Blou takođe je skrenuo pažnju na miša Brzog Gonzalesa, jer popularizuje rasizam prema Latinoamerikancima i Meksikancima.
Pepe le Tvor, sa druge strane, stalno je prikazan kako pokušava da osvoji mačku Penelopu prema kojoj gaji simpatije, a ona u svakoj epizodi odbija njegove nasrtaje od kojih popularni tvor ne odustaje, te novinar smatra da ovaj lik podržava narativ o silovanju i seksualnom uznemiravanju u seriji čija su ciljna grupa deca i mladi.
Iako Vorner Bros nije dao zvanično saopštenje povodom ovih kritika, mnogi veruju da im nije preostalo ništa drugo u “klimi političke korektnosti” nego da ukinu junaka koji je prvi put emitovan 1945. godine.
Sahrana će biti održana u krugu najuže porodice, u Novom Sadu
Glumica Darinka Dara Čalenić preminula je noćas u 87. godini, nakon duge i teške bolesti, saopšteno je iz Kino-Teatra.
Sahrana će biti održana u krugu najuže porodice, u Novom Sadu.
Dara Čalenić rođena je 18. jula 1934. godine u Novom Sadu, gde je završila osnovnu školu, gimnaziju i Srednju glumačku školu pri Srpskom narodnom pozorištu. Prvi angažman dobila je 1949. godine u Narodnom pozorištu u Kraljevu, zatim prelazi u pozorišta u Užicu i Somboru, a 1954. postaje članica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
U Savremeno pozorište u Beogradu prešla je 1960. godine, a 1964. u Jugoslovensko dramsko pozorište. Godine 1974. prelazi u slobodne umetnike. Penzioniše se 1988. godine.
Na sceni je odigrala preko 40 glavnih uloga, među kojima su Puk, Hermija (San letnje noći), Izabela (Hajde da se igramo), Lizi (Bludnica dostojna poštovanja), Alison (Osvrni se u gnevu), Petrunjela (Dundo Maroje), Anžela (Iza zatvorenih vrata), Bobočka (Filip Latinović), Fineja (Mudra glupača), gospođa Šampinjon (Silom muž), Emili Dikinson (Lepotica Amhersta), Lizistrata (Lizistrata), Kolombina (Maskerata), Izota (Savonarola i njegovi prijatelji).
Na televiziji je učestvoivala u mnogim dramskim emisijama, raznim serijama, zabavnom i dečijem programu. Na filmu je odigrala veliki broj uloga (Kad budem mrtav i beo, Gospođa ministarka, Rafal u nebo, Mačak pod šlemom, Siroma sam, al’ sam besan, Vetar je stao pred zoru, Čuvar plaže u zimskom periodu, Silom otac, Put oko sveta, i drugi).
Najpoznatija domaćoj publici bila je po ulozi Dare u serijalu Žikina dinastija i replici “Ljubi ga majka!”
Dobitnica je nagrade za glumačko ostvarenje na Sterijinom pozorju 1965. (Izota u Savonaroli i njegovim prijateljima).
Nagrađena je 2006. zlatnom plaketom i diplomom Sterijinog pozorja “za izuzetnu glumačku ličnost i pomoć mladima”. Godine 1975. godine dobila je nagradu Avala filma za najbolju debitantsku ulogu u filmu Pop Ćira i pop Spira.
Od 1970. godine živela je u Americi (Njujork, Boston/Kembridž), gde je igrala u drami I. Bergmana “Persona”, koju je režirao njen suprug, ugledni profesor filma na Harvardu Vlada Petrić, koosnivač i Harvardovog filmskog arhiva (Harvard Film Arćive).
U Beograd se vratila 2014. godine, gde poslednje godine života provodi sa svojim suprugom.
Od 2004. godine, ustanovljene su dve specijalne (novčane) nagrade na Sterijinom pozorju, za najbolju glumicu i glumca do 30 godina iz fonda “Dara Čalenić”.
Direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević izjavila je danas da je situacija kada je reč o epidemiji korona virusa alarmantna, kritična i zabrinjavajuća
Ona je na TV Prva rekla da mora sve da se zatvori i da je zatvaranje do 12 sati kupovina vremena.
Adžić Vukičevićeva je navela da je u bolnici u Batajnici otvoreno još 11 poluintenzivnih nega, što je još 400 kreveta, i dodala da je situacija u boilnici zaštrajuća i napeta.
Katarina Dešić iz Velike Plane iz zdravstvenih razloga nije mogla da ima svoju decu, ali otkako se udala nije bilo dana da njena kuća u Miloševcu nije odjekivala od dečijih glasova.
Ona i njen muž Mateja Rajković, uz pomoć Centra za smeštaj napuštene dece u Miloševcu, othranili su dvadeset i petoro tuđe dece. U vreme kad se zbog neimaštine i modernih životnih trendova, žene sve teže i ređe odlučuju da rađaju i podižu sopstvenu decu, pomalo nestvarno zvuči da je jedna Srpkinja celi svoj život posvetila odgajanju tuđe dece.
Danas, u devedesetoj godini života, nije sigurna da bi bez pomoći papira mogla da se seti svih njihovih imena, ali je sigurna da ih je volela kao da su bila njena.
-Kao i prava majka prebrinula sam svaki njihov plač, odbolovala svaku njihovu boljku i radovala se svakoj njihovoj radosti – kaže Katarina. – Trudila sam se da im pružim što više topline kakvu sam ponela iz svog roditeljskog doma i da nikad ne osete pustoš kakvu sam ja u detinjoj duši osetila kada su ustaše razorile moju porodicu.
*Foto: Dušan Marić
Katarina je imala 15 godina kada je, u avgustu 1942. godine, vrata na njihovoj kući u Dubovcu kod Okučana otvorila nesreća. Tog dana, njen brat Milan, mladić od 17 godina, se razboleo. Prebačen je u bolnicu u Novoj Gradiški, gde je ubijen. Porodica nikada nije saznala gdje je mu je grob.
Nekoliko dana kasnije Hrvati, dojučerašnje komšije obučene u ustaške uniforme, su gotovo sve srpsko stanovništvo iz Dubovca odveli u logor u Staroj Gradiški.
-Posle dvije nedelje ustaše su nas razdvojile. Moju majku Jelenu odvele su u Jasenovac – glasom iz kojeg izbija pomirenost sa životom podseća na dana kada joj je oteto detinjstvo. – Oca Petra su odveli u logor Aušvic. Mene i moje sestre Milku i Milevu prebacili su u logor u Sisku.
Dobri ljudi među Hrvatima, užasnuti pokoljima srpske dece u Jasenovcu i drugim logorima, dolazili su u fabrike smrti, usvajali siročad i vodili u svoje porodice. Oni su Milevu, koja je imala trinaest godina i dve godine mlađu Milku odveli u Zagreb.
Katarinu nije bila te sreće. Nju su preko logora u Mariboru odveli u nemački logor Biterfeld.
-U Dubovac su se prve vratile Mileva i Milka. Pobegle su iz Zagreba i peške stigle u rodni kraj. Na kraju rata, kući smo se vratili otac i ja. Ja sam stigla vozom, a on je put od Aušvica do Okučana prešao peške.
*Foto: Dušan Marić
Pet godina kasnije Katarina je došla u posetu kod rodbine u Smederevo, upoznala Mateju i ostala da živi u Miloševcu.
-Mateja je bio razveden, imao je sinčića od devet godina, Radomira – nastavlja Katarina. – Kad smo videli da ja ne mogu da rađam, da nećemo imati svoju decu, počeli smo da negujemo tuđu.
U kuću ovih dobrih ljudi u Moravskoj ulici prva je došla Jelena Uzelac, dete razvedenih roditelja iz nekog mesta u Hrvatskoj. Imala je dve godine.
Nekoliko meseci kasnije dobila je društvo – jednogodišnjeg Vukadina Krstića iz Aleksinca, čija je majka umrla, a otac nije imao sredstava da izdržava troje dece.
-Jelena se udala u Beograd, često mi je dolazila, ali više neće doći – kaže sa tugom ova plemenita žena. – Doživela je šlog, nepokretna je. Vukadin je ovde završio sedmi razred, a onda je došao njegov brat i odveo ga kod sebe. Živeo je u Pančevu, oženio se, dobio dete. On je, rano moja, umro. Nekoliko nedelja pre smrti došao je da me vidi, da se oprostimo. Danka je bila iz Loznice. Kada je završila sedmi razred po nju je došla prava majka i odvela je u Austriju.
-Od sve dece koju sam negovala ona je jedina što mi se nikad nije javila. Ali ja često mislim i na nju i molim se bogu da bude srećna. Nenad Stanković živi na selu, u okolini Požarevca. Oženio se, skućio.
Sanja iz Sarajeva bila je dete razvedenih roditelja. Posle četiri godine života u Miloševcu majka je odvela kući. Sada je srećno udata, ima petoro dece. Dvoje iz prvog, troje iz drugog braka.
*Foto: Dušan Marić
Melinda iz Sarajeva udala se u Novi Sad. Tomo iz Resnika je umro.
Nenad iz Loznice je u dom Rajkovića stigao nakon očeve smrti. Majka se preudala, a svoje dete ostavila na ulici. Nenad sad živi u Miloševcu, nedaleko od svoje druge majke. Oženjen je ima kćerku i unuče.
Iako joj je svako dete o kojem je brinula drago, Katarina se sa posebnom ljubavlju i tugom seća Gorana Lazića iz Beograda.
-Odrastao je ovde, bio je duša od deteta. Posle osnovne škole pojavila se njegova prava majka i odvela ga. Kamo sreće da nikad nije došla. U Beogradu Goran je završio zanat i dobro se zaposlio. A onda su mi jednog dana javili da je neko pucao u njega, da ga više nema.
O Anđelku iz Sopota i njegovoj sestri Anđelki Katarina je počela da brine kada je on imao 20 meseci, a Anđelka tri godine.
-Doneli su ih kod mene zato što im je nesrećnicima otac umro, a majka se razbolela, nije mogla da brine ni o sebi. Oboje dece bilo je gadno bolesno, imala su stalne upale pluća. Pet godina smo ih lečili i izlečili. Samo bog zna koliko sam zbog to dvoje Cigančadi suza prolila. Brat i sestra sada žive u Ralji. On ima troje, ona dvoje dece.
*Foto: Dušan Marić
Jan Kovar iz okoline Beograda, koji je umrlo mlad zbog urođene srčane mane, pa još jedan Vukadin, kojem se ne zna poreklo jer je pronađen u parku, Lendita iz Prištine, Nebojša Savić i Vasilije Smiljković iz Kruševca, Goran….i tako do dvadeset i pet. Dvadeset i pet tužnih detinjih sudbina. I dokaza da je duša Katarine Dešić, devojčice iz ustaških i nacističkih logora, široka kao njena Zapadna Slavonija.
-Džaba bi bila sva moja ljubav prema deci da se nisam udala za tako dobrog čoveka i da njegovi potomci nisu nasledili njegovu plemenitost – objašnjava Katarina. – Muž mi je umro 1982. a njegov Radomir 1994. godine. Radomirov sin Dragan i njegova žena Zorica, sa kojima živim i koji me poštuju kao da su moja krv, iako imaju troje svoje dece, uzeli su dvoje dece iz Kruševca da brinu o njima. Zahvalna sam ljudima iz Centra za smeštaj napuštene dece u Miloševcu što su mi pomogli mojoj deci i meni. Njima da odrastu u toplini porodičnog krila, a meni da mi duša bude puna što sam im pomogla da lakše prebole tugu što su ostavljena.
Katarina sa uzdahom kaže da među njenom decom ima srećnih, ali da je više onih koja su nesrećna. –Dok nisu odrasli u svojoj porodici, nesrećni su. Svašta sam doživela, znam da je život velika muka, svako nosi neki krst, ali ne razumem ljude koji se odriču svoje dece i ostavljaju ih same i nemoćne na životnoj vetrometini. To nisu ljudi, već neljudi.
