Author: ollo

Penzionerka koja je ležala u Opštoj bolnici u Priboju danima nije imala adekvatan tretman, zbog čega je završila u komi i na kraju preminula.

Lekari užičke bolnice, u koju je baka prebačena, borili su se za njen život, ali nisu uspeli…

Direktor bolnice je nakon reagovanja „Alo!” odmah naložio da se ovaj slučaj ispita, a medicinska sestra koja je bila zadužena da brine o ovoj pacijentkinji najverovatnije će biti smenjena.

Bojana Bojanić, pacijentkinjina unuka, opisala je kako su tekli dani u pribojskoj bolnici.

Ona je pre bakine smrti napisala na Fejsbuku, da je njena baka bila prinuđena da boravi u pribojskoj bolnici, u kojoj su, kako tvrdi, o njoj vodili „brigu” neadekvatni i nekompetentni lekari, koji joj čak nisu ni postavili dijagnozu.

– Pre svega, nije mi jasno iz kojeg razloga žena koja ne treba da se operiše, niti je operisana, leži na hirurgiji? Kada smo pitali lekarku koja je bila zadužena za to odeljenje: „Šta je sa njom i iz kojeg razloga joj dajete ‘bensedine‘ od 10 miligrama?”, ona nije imala adekvatan odgovor – počinje Bojana.

Ona je, kaže, baku zatekla u kritičnom stanju, sa svim lekovima kraj njenog kreveta.

– Videla sam hladnu supu u šolji, bez rezanaca, i kašike kraj njenog kreveta, a baka nenahranjena, bespomoćna. Žena kojoj gangrena jede nožne prste sa preživljenim moždanim udarom i natečenom levom rukom, a lekari, naravno, nisu bili obavešteni za moždani udar! Baku su presvukle mama i strina, ležala je u postelji koju su, po slobodnoj proceni, miševi izjeli! Pa da li žena čiji je sin dao život za ovu državu zaslužuje da leži tako nezbrinuta u postelji koju ne bi ni za pod koristili?! Srbijo, zar te nije sramota?! bila je rezignirana Bojana.

Baka u bolnici u Priboju, Foto: Facebook

Sutradan je baka bila u još gorem stanju.

– Pokušavala sam da je probudim, međutim, nije davala nikakve znake, a usta su joj bila suva. U poslednjem momentu je doktorka dala uput da bude prebačena za Užice, jer je shvatila da je baka upala u komu sa temperaturom 37,7 i upalom pluća! Kada smo došli u Užice, dobila je najbolju negu zahvaljujući mami moje drugarice Jovane O., koja je zdravstveni radnik. Baka je smeštena na intenzivnu negu sa konstatacijom da je 99 odsto šanse da neće preživeti – pričala je Bojana pre smrti.

Kako zaključuje, njena baka je bila napušteni pacijent, te je u tom stanju dehidrirala, i zbog visokog pritiska, koji je bio 240 sa 170 i dehidratacije, upala je u komu.

– Svakako sam zahvalna doktorki i načelnici Mirzi, koja je dala uput za Užice, i vozaču Hitne pomoći, kao i svim zdravstvenim radnicima koji su bili u vozilu sa njom. Ti ljudi su dali svoj maksimum. S obzirom na to da je baka prevezena u kritičnom stanju i na samrti, želim da se zahvalim prijemnom u Urgentnoj službi u Užicu, koji su odmah sve preduzeli što je u njihovoj moći, i uradili sve da spasu moju baku. Ipak postoje ljudi koji vole svoj posao – navela je Bojana.

Ministarstvo: Istražujemo slučaj

U Ministarstvu zdravlja juče su za „Alo!” poručili da će odmah poslati inspekciju u pribojsku bolnicu i ispitati čitav slučaj, i delovati u skladu sa propisima. Tako se dr Miloš Božović, direktor Zdravstvenog centra Užice, istog časa uputio u pribojsku bolnicu kako bi lično pokrenuo kontrolu.

– Naloženo je direktoru bolnice da formira unutrašnji stručni nadzor za lečenje pacijentkinje i biće preduzete odgovarajuće mere kada budu gotovi izveštaji. Ukoliko se utvrdi da je bilo propusta, odgovorni će biti sankcionisani. Glavna sestra će biti promenjena, ukoliko se utvrdi da je odgovorna – rekao je za „Alo!” Božović.

Despot Lazić (12) iz Bajine Bašte, koji je od rođenja bolovao od retke, teške i neizlečive bolesti kože, i čije lečenje je „Blic fondacija“ pomagala četiri godine, preminuo je sinoć u Institutu za majku i dete u Beogradu.

Mali nevoljnik, “dečak leptir”, baš kao i sva deca obolela od bulozne epidermiloze, primljen je u ovu ustanovu zbog komplikacija sa srcem koje je izazvala njegova osnovna bolest. Poslednjih dana bio je priključen na aparate, bez svesti, jedan za drugim otkazivali su mu organi. Lekari su juče dva puta reanimirali Despota vraćajući ga iz mrtvih, ali sinoć kada mu je srce treći put stalo nije bilo spasa.

Dečak leptir preselio se među anđele. Nedugo potom, kada se tužna vest pronela Bajinom Baštom, cela varoš na Drini je plakala za namučenim detetom.

– Mama, znam da je došao kraj. Ne bojim se smrti. Želim samo da me pustite da odem, nemam snage da se mučim više. Pozdravi sve – poslednje je što je Despot rekao majci Sofiji pre nego što je izgubio svest.

Kad dete od 12 godina priželjkuje smrt, jasno je kakav mu je bio život. Mučan i bolan. Od rođenja Despotovo telo je bilo prekriveno bolnim i krvavim ranama i modricama koje su, kako je on rastao, bivale sve veće i nesnosnije. Zbog plikova koji su mu iskakali u unutrašnjim organima poslednjih nekoliko godina mogao je da jede samo kašastu hranu.

Slomljen bolovima, nekoliko meseci unazad nije mogao da stane na noge. Zbog nepravilnog razvoja tela prsti na rukama i nogama su mu srasli jedan za drugi.

– Čiko, znate li kada će pronaći lek za ovu moju bolest, ne mogu više ovako – pitao nas je Despot 2015. kada smo se upoznali sa njim da bi na stranicama „Blica“ kroz akciju „Srce za decu“ razglasili sudbinu malog Bajinobaštanina.

Slagali smo ga, mada smo mu iz očiju čitali da nam nije verovao na reč. Na hiljade takvih, lažnih optimističkih, se pre tog našeg prvog susreta naslušao. Slušao ih je i sve dok nije zaspao da se više nikad ne probudi.

Od prvog teksta objavljenog pod naslovom „Žive rane malog Despota“, pa sve do juče dok je tinjala nada da će mališan preživeti, „Blic fondacija“ je posredstvom svojih čitalaca koji su uplaćivali novac pomagala njegovo lečenje. U nekoliko gradova Srbije, a najviše ih je bilo u Bajinoj Bašti i Užicu, građani, đaci, studenti organizovali su humanitarne akcije za Despota Lazića.

Sav prikupljen novac porodica je koristila za nabavku skupocenih zavoja za previjanje rana. Ti zavoji su mogli samo da primire rane, na čijim mestima su ubrzo iskakale nove, veće, bolnije, užasnije. Kroz njih je Despot gubio dosta krvi i postao anemičan. Vrištao je od bolova kada je majka morala da ga presvlači jer je pomeranje odeće iritiralo njegovu kožu koja je spadala i na najmanji dodir. 

Juče kasno popodne, kada su Despotove roditelje Sofiju i Aleksandra pozvali da hitno dođu u bolnicu, objasnivši im da njihovog sina minuti dele od smrti, prvo su se obratili „Blicu“.

– Obustavite prikupljanje pomoći. Neće trebati više. Hvala „Blic fondaciji“, hvala svima koji ste nam pomagali sve ove godine. Zahvaljujući vama imala sam čime da previjam dete i umanjim mu bolove – rekla nam je Sofija Lazić.

Potom je briznula u plač i otišla u Institut za majku i dete gde je poslednji put videla sina živog. Nije prošlo dugo, javili su joj da je preminuo.

Svaka čast!

U toku je akcija sakupljanja pomoći za devojčicu Teodoru Vranješević (9) iz Kragujevca koja boluje od mijeloidne leukemiji i mora na transplantaciju koštane srži u Frankfurt.

Ovoj akciji su se na najlepši način priključili i Jovana i Marko, mladi pariz Kragujevca, koji je zamolio zvanice da na njihovo venčanje ne donose cveće i torte, već da umesto toga prikupe novac za pomoć oboleloj Teodori.

Jovana Aleksijević Kalušević je, zajedno sa svojim budućim suprugom Markom na svom Fejsbuk profilu svojim gostima uputila sledeću poruku:

” 13.5 je nase venčanje!! Želimo da i Teodora ima taj dan!!!Dragi gosti, cveće koje donesete uvene u roku od par dana – Teodorin život je bitniji. Torte koje donesete pojedu se i time se završava njihova lepota- Teodorin život je bitniji…

Molim sve drugarice , kume, tetke, strine i ujne- posto su one zadužene za torte i cveće, da to ne donose. već da taj deo stave u kutiju koja će biti na vidnom mestu. Marko i ja prikupljena sredstva ćemo uvećati i našim prilogom, koji smo već planirali dati, i odnećemo Teodorinim roditeljima…

Dragi naši, Teodoru ne poznajem lično, kao ni njene roditelje ali činjenicu da nekom život zavisi od 350 000 evra svakog trena nosim u sebi…Ja dajem doprinos na jedini moguci način trenutno.. ako se nekome ne dopadne moja ideja, sasvim je ok..Želim da za par godina prođem kragujevackim ulicama, gimnazijskim trgom i sretnem Teodoru srećnu, poručili su Jelena i Marko.

Ocu pokojne devojčice određena je mera zadržavanja do 48 sati zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti

Velika nesreća desila se pre dva dana u selu Malajnci kod Negotina, gde je Kristina Aleksandrović (16) izvršila smoubistvo. Deci je oružje dao otac, a nesrećna devojčica digla je ruku na sebe zbog raskida.

“Tata je pištolj stavio na sto. Kristina je htela da puca, ali joj tata nije dao. Onda je terala mene da ga pitam, pa je pristao. Izašli smo na poljanu ispred kuće. Sestra je opalila metak u vazduh, a onda pitala tatu: “Je l’ ima još metaka?” On joj je rekao da ima još jedan u cevi. Ne znam kako se to dogodilo. U sekundi je usmerila pištolj na čelo i pucala. Pala je kao sveća.”

Tako je Nenad Aleksandrović (14) opisao trenutak kada se njegova sestra Kristina (15), u nedelju posle ponoći, ubila naočigled porodice. Samoubistvo je, kako se pretpostavlja izvršila zbog neuzvraćene ljubavi.

Kako kaže Nenad, Kristina je nedavno raskinula sa dečkom. Njeni ukućani, međutim o tome ništa nisu znali. Navodno, učenica prvog razreda Poljoprivredne škole “Rajko Bosnić” na Bukovu kod Negotina, o momku je “ćutala kao zalivena”.

– Od drugova sam čuo za tu vezu. Kristina mi ništa o tome nije pričala. Posle su njene drugarice rekle da nije mogla da se pomiri sa tim što su raskinuli. Poslala mu je na vajber poruku “Hoću da budem samo sa tobom” – priča Nenad.

Ocu pokojne devojčice određena je mera zadržavanja do 48 sati zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Zaprećena kazna za ovo delo je, inače, od dve do 12 godina zatvora.

Kristina je, kaže on, uporno insistirala da joj otac Zorislav Đorđević da pištolj. On to, međutim, nije želeo. Na kraju su ga zajedno ubedili da im dozvoli da pucaju iz “tetejca”, kalibra 7,62 milimetra. Nakon što je pucala sebi u glavu, otac i brat su Kristinu uneli u kuću, ali ona više ni reč nije mogla da izusti. Na kućnom pragu su ostali krvavi tragovi pored kojih rodbina i drugovi pale sveće

– Metak je prošao kroz obe slepoočnice. Da je Nenad bio pored, a ne iza nje, mogao je i on da nastrada – pričaju drugovi ove dece za Novosti.

Kristinin deda Svetislav Aleksandrović (86), oca njene majke Lidije, rekao je o nesreći.

– Čuo sam pucanj. Samo jedan, ali nisam bio siguran iz kog pravca dolazi. Ne znam zašto je to uradila – kroz plačje rekao Svetislav.

I Desanka Đorđević, Kristinina baka sa očeve strane, kaže da nije očekivala da njena unuka digne ruku na sebe.

– Živim na suprotnom kraju Malajnice, na Pernječu. Unuka mi je dolazila prošle nedelje i bila je vesela. U školi je imala dobre ocene. Sin mi se još nije vratio iz policije. Ne znamo ni zašto je to uradila, ni šta se dešava. Snaja je otišla do grada da kupi sve što je potrebno da ispratimo Kristinu – kaže nesrećna žena.

Zorislav Đorđević često je svojoj deci davao pištolj da pucaju. Kristina je, kaže njen brat, pucala i pre ove kobne noći, a dečak znatno češće. Odakle Zorislavu pištolj, ukućani ne znaju da kažu.

Sedmogodišnja Lana Mrkalj preminula je u četvrtak u Beogradu, šest dana nakon operacije krajnika. Kako tvrdi porodica devojčice, ova intervencija na Institututu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić”, pokazala sa se kao veoma teška,. Nakon nekoliko dana, devojčica je kod kuće izgubila mnogo krvi, a zatim u Urgentnom centru pala u komu i preminula.

Šta se dešavalo neposredno pred smrt male Lane ispričao je za “Blic” njen deda, Đorđe Janković.

– Moja unuka od sedam godina fatalno je prokrvarila u našem stanu šest dana od operacije krajnika u Institutu za majku i dete na Novom Beogradu. Izgubila je mnogo krvi i pala u komu – priča potreseni Janković.

– Tu noć čuo sam stračnu vrisku moje ćerke, jer se unuka zakašljala i krv je krenula da lije. Ubrzo je kolabirala a ja sam joj davao veštačko disanje dok nije došla Hitna pomoć. Uspeo sam da je povratim na kratko, a kasnije sam saznao da je ponovo u transportu izgubila svest i srce je prestalo da joj kuca – ispričao je on.

On kaže da su odmah zvali Hitnu pomoć, a u međuvremenu detetu masirali srce, zbog čega je uspela da prodiše, što im je potvrdio i lekar hitne službe.

– Lekar je odmah izneo devojčicu u ambulantna kola sa kolegom i povezao u Urgentni centar na reanimaciju. Nisu nam dozvolili da je pratimo u njihovim kolima, pa smo išli za njima našim automobilom. U Urgentnom centru su nam rekli da je moja unuka primljena bez otkucaja srca pa su sve učinili da je povrate uz pomoć aparata. Srce je proradilo i počela je da diše, takođe uz pomoć aparata – kaže Janković.

Ipak, kako navodi deda devojčice, lekari su konstatovali da i dalje ima krvarenje, i uspeli su da ga zaustave tek kad su napravili rez na vratu i prišli aorti. Lana je smeštena na intenzivnu negu, priključena je na aparate i data joj je transfuzija.

– Doktori u Urgentnom centru odmah su nam rekli da se ne nadamo previše jer je ona nakon reanimacija ponovo pala u komu. Većina organa joj je otkazala, bubrezi zbog dehridratacije, i tu ništa više nije moglo da se uradi. Nastavila je da diše uz aparate, ali je bila i dalje u komi. Svi napori lekara su bili uzaludni jer je preminula u 18 sati, dakle oko 16 i po sati od prijema u Urgentni centar – dodaje on.

Svemu je prethodila teška operacija

Do krvarenja i komplikacija došlo je šest dana nakon operacije krajnika, a koja je, kako je porodicama Mrkalj i Janković rekao sam lekar, bila veoma složena i teška.

– Operacija je trajala oko sat i po vremena, a doktor je posle rekao da je operacija bila izuzetno složena jer su krajnici bili duboko prirubljeni uz limfne žlezde i da je morao dugo da ih odstranjuje. Došlo je do obilnog krvarenja, koje je uz dosta napora sanirano. Doktor iz Lisabona, koji ju je operisao, rekao je da u životu nije video krajnike slepljene uz arteriju kao što je to bio slučaj kod Lane – kazao je za “Blic” njen deda, podsetivši da se operacija dogodila 30. maja.

Devojčica je naredna dva dana imala povišenu temperaturu i žalila se na toliko jake bolove da nije mogla čak ni vodu da pije, pa je priključena na intravenozno hranjenje. Ipak, kako tvrdi naš sagovornik, lekar koji je Lanu operisao otišao je na specijalizaciju van Beograda, a drugi lekar je odlučio da je pusti na kućno lečenje, kako u Institutu ne bi bila u kontaktu sa drugom bolesnom decom.

– Moja ćerka je zamolila da Lana ostane u bolnici zbog temperature koju je imala, međutim doktor joj je rekao da nije bezbedno zbog druge zaražene dece koja tu dolaze. Načelnik službe odlučio je da se unuka otpusti kući. Bio je upoznat sa težinom operacije i obilnim krvarenjem. Ona nije htela da se svađa sa njima i povela je dete – priča deda preminule devojčice Đorđe Janković.

Da bi devojčici ublažili bolove, kod kuće su joj davali “brufen”, koji joj je bio prepisan. Ipak, tek kasnije su shvatili da on utiče na širenje krvnih sudova, a ona je i pored toga imala obilna krvarenja, kaže Đorđe.

Ne krive lekare, ali upozoravaju roditelje

Očajni deda kaže da ne krivi doktore, ali smatra da je dete trebalo da ostane hospitalizovana u Institutu, te bi joj brže ukazali pomoć kada joj je pozlilo.

– Da je moja unuka ostala na odeljenju sigurno bi ekipa Instituta u slučaju tako jakog krvarenja odmah reagovala i spasila je – rekao je on, dodavši da je od momenta od kada joj je pozlilo, dok nije dovezena u Urgentni, prošlo sat vremena.

Njegova želja jeste da upozori roditelje malih pacijenata da insistiraju na dužem ostajanju u bolnici nakon operacije krajnika.

Klinički centar: Obdukcija je u toku

Iz Instituta za majku i dete nema odgovora povodom ovog slučaja, piše Kurir, dok im je iz Ministarstva zdravlja rečeno da su upoznati sa slučajem te da su naložili inspekcijski nadzor.

– U pitanju je sedmogodišnje dete i zbog toga se Urgentni centar i Klinički centar Srbije neće oglašavati do zvaničnog izveštaja obdukcije, koja je u toku, i izveštaj će zvanično dobiti i famislija – rečeno je Kuriru u KCS.

Operacija je već zakazana u Istanbulu, a danas će se zvanično potvrditi da devojčica putuje u Tursku

Srbija je ponovo pokazala svoje veliko srce – prikupljeno je 150.000 evra potrebni da mala četvorogodišnja Željana Arizonović (4) iz Kragujevca otputuje na operaciju u Tursku.

To su za portal Ucentar potvrdili roditelji, a koje je obavestila Fondacija Budi human.

Tako će se, nadamo se, okončati drama ove devojčice koja je zbog brzorastućeg tumora mogla da umre usled gušenja.

Operacija je već zakazana u Istanbulu, a danas će se zvanično potvrditi da devojčica putuje u Tursku.

Željana na leđima ima masivni tumor koji ne prestaje da raste. Iako je upadljiv, lekari kažu da je to manji Željanin problem. Najveći problem je tumor koji raste u njoj, isprepletan oko glavne arterije, aorte, bubrega i drugih organa. Ima tumor i na desnima, pod obrazom, manje upadljiv.

To su posledice neurofibromatoze, tip 1. Bolest joj je dijagnostikovana maja 2019. godine. Tada još nije bila napunila treću godinu.

Njeni roditelji su na Institutu za majku i dete čuli su da neki od lekara ne pamte tako težak slučaj još od vremena stare Jugoslavije…

Zbog tumora koji rastu i krive joj kičmu, stradaju i pluća. To joj, kako kaže njena majka, izaziva prestanak disanja u snu.

– Možda ste primetili da joj je glavica malo iskrenuta. Zato što joj je kičma kriva – ispričala je majka.

I to nije jedina dijagnoza ove devojčice. Njoj su sa godinu i po dijagnostikovali skoliozu.

– Najpre treba da joj ugrade aparat u glavu. Treba da ga nosi od dve do četiri nedelje. Posle se taj aparat skida i onda se rade operacije tumora i kičme – navodi majka šta im predstoji i čemu se nadaju.

Srbija je još jednom pomogla

Stefan Subotić (22) iz Belegiša, za koga je cela zemlja skupljala novac, izašao je posle 45 dana iz izolacije u sterilnoj sobi. Nakon teške i hrabre borbe otpušten je iz bolnice i prvi nalazi su u redu.

– Stefan je u remisiji i zalečen je. Prvih 100 dana posle transplatacije su najrizičniji tako da i dalje ostajemo u Flensburgu na redovnim kontrolama i neophodnim terapijama – kazala je za Telegraf.rs Vera Subotić, majka hrabrog momka.

Naša sagovornica je imala potrebu da obavesti sve, koji su bili uz njih u najtežim trenucima, o prvim dobrim vestima.

– Iskreno se nadamo da će i dalje biti ovako. Još jednom veliko hvala svima koji su nam pomogli i bez kojih ne bismo došli dovde. Toliko podrške i pozitivne energije sa svih strana mnogo je značilo – istakla je majka.

Stefan je operisan 8. decembra i primio je koštanu srž od svoje majke.

Dan pre toga je završio sa zračenjem celog tela.

Hrabri mladić se bori protiv opake bolesti, akutne limfoblastne leukemije. Uspeo je da pobedi bolest jednom, ali se ona, nažalost, vratila.

Srbija je još jednom pomogla i novac je sakupljen. Zahvaljujući tome, Stefan danas ima šansu da se bori za svoj život.

(Telegraf.rs)

Strašna nesreća se dogodila u utorak veče

Da li će teška tragedija za porodicu u Senti, koja je izgubila četvorogodišnje dete, dečaka D. B, kojem su dva rotvajlera nanela smrtne povrede, imati još tragičniji epilog, ukoliko ga može i biti od smrti deteta, ne zna se, a o teškom slučaju će odluku doneti i Više tužilaštvo u Subotici.

Iz VJT Subotice nisu se oglasili oko slučaja, ali kako nezvanično saznajemo uprkos teškoj tragediji mora da se razmotri i situacija oko odgovornosti vlasnika pasa što može rezultirati i krivičnom prijavom.

Majka nastradalog dečaka Martina B. se nalazi zbog povreda u Novom Sadu na lečenju. Na mestu nesreće uviđaj su izvršili policija i VJT u Subotici dok predmet o strašnoj tragediji vodi zamenik višeg tužioca Branislav Rankov.

Za majku svi kažu da je dobra osoba i pitaju se kako će preživeti tragediju. Kažu da bi apsurdno bilo da sada dobije i krivičnu prijavu zbog držanja pasa jer je samohrana majka, radi u fabrici, a u kući je živela samo sa sinom.

Nezvanično, Martina B. je držala rotvajlere da bi mogla da prodaje štence, kako bi preživljavali dete i ona. Navodno su psi bili u teranju, pa je posle mužjaka na dečaka skočila i ženka, kad je osetila krv.

Prema nalogu VJT, psi su eutanazirani, dok je telo dečaka na obdukciji u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu, dok će daljim uvidom u slučaj biti doneta odluka oko odgovornog lica za ovu nemilu situaciju.

Majka je zamolila sina da zatvori vrata od kuće i tada je jedan od rotvajlera skočio na dečaka, a zatim i drugi. Majka se krvnički borila da detetu spase život izvuče ga iz čeljusti dva rotvajlera, međutim, stravični čin se završio povredama i majke i deteta koje je do bolnice izdahnulo.

Juče su u pratnji policije pred kuću stigli su radnici Zoohigijene JP Kikinda i u specijalizovanom vozilu odveli pse na eutanaziju. Nakon toga policija je zapečatila kapiju, a svi strahuju da nevolja ne bude veća i da sirota žena ne dočeka i odgovornost zbog pasa.

Luna Đogani i Marko Miljković nisu neki tamo socijalno ugroženi mladi ljudi.
Oni su učesnici rijaliti programa – ona ćerka densera i pevačice, on momak iz Brusa kome se posrećilo pa glumi da je DJ.

Ona, pobednica prošle sezone Zadruge, sa dovoljno love da nas kupi sve, on sasvim solidno situiran.
Ona u sedmom mesecu trudnoće i on, verenik, jelte, provode ove dane u kojima se svi zlopatimo u hotelu Burdž Kalifa u Dubaiju.

I sad, šta nas se to tiče, je l’ da?
Da.
Međutim, nacija koja se snebiva da potroši stotinak dinara za SMS za pomoć bolesnom detetu, uopšte se ne snebiva da uplati pare da bi ovaj mladi srećni par živeo još bolje.
Pobednica Zadruge je u sedmom mesecu trudnoće, a ljudi koji podržavaju nju i Marka Miljkovića uveliko im spremaju poklon za rođenje ćerkice Mije.

Rijaliti par, koji je trenutno na luksuznom odmoru u Dubaiju, novac će dobiti čim se beba rodi u junu.

“Mnogo je nas koji obožavamo Lunu još od Zadruge 1. I dalje smo uz nju, a sada i uz Marka, gledamo ih kao svoju decu. Želim da ih obradujem kad dobiju bebu, pa sam pokrenula akciju sakupljanja novca u svim fan grupama na Instagramu, kojih ima mnogo. Živim u Beču i otvorila sam račun da svako može da uplati koliko želi, a najviše se javljaju žene iz dijaspore. Do sada smo sakupili 25.000 evra, ali do porođaja će biti i više”, rekla je neimenovana obožavateljka para iz Beča i dodala da je samo ona dala 2.500 evra.

“Svako daje koliko ima. Neko 100 evra, neko 500… Ja sam poklonila 2.500 evra, jer želim da joj se odužim što mi je ulepšala život prethodnih godina otkad je pratim u rijalitijima. Novac će dobiti kad bebica dođe na svet da mogu da kupe sve što im bude potrebno”, rekla je ona i dodala da su se fanovi organizovali i platili Luni i Marku putovanje u Pariz.

“Dobili su i vaučer za odmor u još jednom evropskom gradu. Pored toga, na njihovu adresu s vremena na vreme šaljemo garderobu, kozmetiku, slatkiše… Mnogo darova ljudi ostavljaju i u frizerskom salonu Luninog druga. Reč je o poklonima koji vrede i po nekoliko hiljada evra, ali time samo pokazujemo da smo joj najbolja podrška na svetu”.

To su izjave fanova, znate. Ja ne znam šta bih radila da mi neko da 2 i po hiljade, a ne 25 hiljada evra. Iskočila iz gaća, verovatno.
Ali, njima je to okej.

Nisu rekli: “Hej, ljudi, imamo mi dovoljno, uplatite za bolesnu decu.”
Ne, nisu rekli.
Slikali su se u svom čemeru i jadu:

“Predivan 25. rođendan, moram da se zahvalim mom mužu Marku za sve što je organizovao, ceo put, ovo veče i svaki dan. Kada pomislim da ne možeš bolje, ti me iznenadiš.
Meni svakodnevno dokazuješ koliko sam srećna, ne samo danas, i jedva čekam novi život sa tobom koji nam dolazi. Volim te”.

Evo, i ja sam se usrala od sreće.

U međuvremenu, neki ljudi nemaju šta da jedu, a neka deca čekaju na operaciju koja bi im spasila život.

Usrala sam se, ponovo, jer ne znam kakvi smo to ljudi. Ako je i od dijaspore, mnogo je.

Očekivala sam od njih više: Da, na primer, kupe Luninoj bebi srebrnu kašičicu, a bolesnoj deci nadgrobni spomenik.

Čisto ravnoteže u kosmosu radi.

Optužene za ubistvo, sestre su postale jedna od najvažnijih tema rasprave u Rusiji

U julu 2018. godine, tri sestre tinejdžerke izbole su i pretukle oca u snu, u njihovom stanu u Moskvi.

* Otac godinama psihički, fizički i seksualno zlostavljao ćerke

* Kristina, Angelina i Marija ga ubile

* Isplivao stravičan snimak zlostavljanja

Istražitelji su potvrdili da ih je otac godinama fizički i psihički zlostavljao.

Optužene za ubistvo, sestre su postale jedna od najvažnijih tema rasprave u Rusiji, a više od 300.000 ljudi potpisalo je peticiju koja zahteva njihovo puštanje na slobodu.

Uveče, 27. jula 2018., Mihail Hačaturjan (57) pozvao je Kristinu, Angelinu i Mariju, koji su u to vreme bile maloletnice, jednu po jednu u svoju sobu. Grdio ih je da nisu pravilno očistile stan i prskao im biber sprej po licu. Ubrzo nakon toga, kada je zaspao, devojke su ga napale nožem, čekićem i biber sprejom, nanevši mu smrtonosne rane po glavi, vratu i grudima. Otkriveno je da ima više od 30 rana nožem.

Tada su mlade žene pozvale policiju i uhapšene su na licu mesta. Istraga je ubrzo otkrila opsežnu istoriju nasilja u porodici.

Hačaturjan je redovno tukao svoje ćerke tokom tri godine, mučeći ih, držeći ih kao zatvorenice i seksualno ih zlostavljajući. Taj dokaz protiv njihovog oca navodi se u njihovim optužnicama.

Objavljeni su i video-snimci koji pokazuju kako se otac iživljavao nad ćerkama

U julu 2018. godine, tri sestre tinejdžerke izbole su i pretukle oca u snu, u njihovom moskovskom stanu.

Istražitelji su potvrdili da ih je otac godinama fizički i psihički zlostavljao.

Optužene za ubistvo, sestre su postale jedna od najvažnijih tema rasprave u Rusiji, a više od 300.000 ljudi potpisalo je peticiju koja zahteva njihovo puštanje na slobodu.

Uveče, 27. jula 2018., Mihail Hačaturjan (57) pozvao je Krestinu, Angelinu i Mariju, koji su u to vreme bili maloletnice, jednu po jednu u svoju sobu. Grdio ih je da nisu pravilno očistile stan i prskao im biber sprej po licu. Ubrzo nakon toga, kada je zaspao, devojke su ga napale nožem, čekićem i biber sprejom, nanevši mu smrtonosne rane po glavi, vratu i grudima. Otkriveno je da ima više od 30 rana nožem.

Tada su mlade žene pozvale policiju i uhapšene su na licu mesta. Istraga je ubrzo otkrila opsežnu istoriju nasilja u porodici.

Hačaturjan je redovno tukao svoje ćerke tokom tri godine, mučeći ih, držeći ih kao zatvorenike i seksualno ih zlostavljajući. Taj dokaz protiv njihovog oca navodi se u njihovim optužnicama.

Objavljeni su i video-snimci koji pokazuju kako se otac iživljavao nad ćerkama.

Tokom istrage, sestre su demonstrirale policiji kako su ubile oca nasilnika.

Marija i Angelina u svom su stanu ispričale čitavu hronologiju zločina. Kako kaže Angelina, sve se dogodilo spontano, nijedna devojka nije sledila nikakav plan. Štaviše, Kristina (najstarija sestra) pokušala je do poslednjeg časa da odvrati ostale od ubistva.

U vreme ubistva, Mihail Hačaturjan je spavao u svojoj sobi, isprva su mu prišle samo Angelina i Marija. Prva se leve strane, bila je naoružana čekićem. Druga sa desne strane, držeći nož u rukama.

– Prvi udarac je bio nožem, probudio se, a onda sam ga udarila čekićem, ne sećam se, jednom ili dva puta – rekla je Angelina, a prenosi Alo.

Marija je nanela još jedan udarac, nakon čega se Mihail probudio i pokušao da shvati šta se dešava. Tada su ga Marija i Angelina nekoliko puta udarale, a od udaraca je otac nasilnik preminuo na licu mesta.

Podsetimo da presuda protiv tri sestre još nije donesena. Devojke na sudu su izjavile da im se otac rugao, zabranio im da izlaze iz kuće i čak ih silovao. Jedna od sestara izjavila je da ju je otac nagovarao na oralni seks i naterao je da se skine u potpunosti.