Glumačka legenda, prvak Narodnog pozorišta Boris Komnenić preminuo je u 64. godini nakon duge i teške bolesti.
Boris je sahranjen danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Boris Komnenić je sahranjen pored muzičke i glumačke legende – Džeja Ramadanvoskog i Ivana Bekjareva.
Podsetimo, čuveni glumac preminuo je u 64. godini, nakon teške bolesti.
Prvak drame beogradskog Narodnog pozorišta, filmski i televizijski glumac Boris Komnenić preminuo je u 64. godini poslije teške bolesti, objavili su u nedjelju beogradski mediji.
Boris Komnenić rođen je u Puli, gdje je završio osnovnu školu i gimnaziju, a u Beogradu je diplomirao na Fakultet dramskih umjetnosti. Uz brojne uloge u kazalištu, ostat će upamćen po jednoj od najpoznatijih – liku Saše Popadića u kultnoj tv-seriji “Bolji život”.
Igrao je u filmovima “Tajvanska kanasta”, “Miris kiše na Balkanu”, “Bal na vodi”, “Slučaj Laze Kostića”, “Prokleta je Amerika”, te u televizijskim serijama “Vratit će se rode”, “Sinđelići”, “Sivi dom”, “Gore-dole” i drugim.
Komnenić je u glumačkoj karijeri dobio brojna priznanja, među ostalim, nagradu filmskih susreta u Nišu, godišnju nagradu Narodnog pozorišta, godišnju nagradu Beogradskog dramskog pozorišta (BDP), nagradu „Raša Plaović” za sezonu 2009/2010, za ulogu Dezmonda Mortona u predstavi „Državni službenici”.
Za kazališno stvaralaštvo dobio je Nagradu Grada Beograda za 2011. godinu.
Majka dečaka primljena je u Klinički centar Vojvodile sa kontuzionim povredama po telu i glavi i sa više oguljotina.
Martina B. majka četvorogodišnjeg dečaka D. B. iz Sente, kog su u utorak uveče na pragu porodične kuće do smrti izujedali psi, otpuštena je iz bolnice na kućno lečenje. Nesrećna žena povrede je zadobila po glavi i telu dok je lavovski pokušavala svoje dete da otrgne iz čeljusti pomahnitalih porodičnih pasa. Tragično nastradali dečak biće sahranjen sutra, 12. marta, u Senti.
– Nakon kompletne dijagnostike i lekarske pomoći pacijentkinja je otpuštena na dalje kućno lečenje – saopštili su iz PR službe KCV.
U daljem postupku policija će saslušati svedoke, tačnije ženu koja je dostavila picu ovoj porodici neposredno pre tragedije i bliskog rođaka koji je prvi stigao na lice mesta nakon što su psi napali dete.
Ceo tragičan događaj videla je samo majka nastradalog deteta za koju Senićani imaju samo reči hvale.
Komšije se duboko saosećaju sa njenim bolom i kažu da će dečaka pamtiti kao prelepo, uvek nasmejano i srećno dete.
– Zaista je strašno to što se dogodilo. Ne možemo ni da zamislimo kako je sirotoj majci. Ali, napad tih pasa nije retkost. Ovde još pamtimo nekoliko takvih događaja. Pre 13 godina su dva pit bul terijera napala staricu u naselju Bogaraš. Nesrećna žena je preminula u bolnici od povreda. Sličan nemili događaj se desio i u Ostojićevu. Sada se samo nadamo da će majka nastradalog dečaka uspeti da nastavi dalje – poručuju Senćani iz Vozarske ulice u kojoj se dogodila tragedija, u kući koju je policija zapečatila, a pse po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Subotici, eutanizirala je Služba Zoohigijene u Kikindi.
Foto: Youtube/Printscreen/Večernje novosti
Nesrećno dete od zadobijenih povreda preminulo je na putu do bolnice i to na dan kada je slavio četvrti rođendan.
Majka mališana danas se potresnim rečima na društvenim mrežama oprostila od svog jedinca.
– Zauvek ću da te grlim, zauvek ću te maziti pred spavanje, zauvek ćemo trčati po dolmi, zauvek ćemo igrati fudbal, zauvek ćemo igrati na sred sobe, zauvek ćemo gledati Boss Baby, zauvek ćemo se smejati i vrištati od sreće, zauvek ćemo se vozati autom, zauvek ćemo jesti tvoju omiljenu pizzu, zauvek ćemo se držati za ruke pred spavanje, zauvek ću ti kupovati autiće, zauvek ćemo ići u tvoju omiljenu prodavnicu, zauvek ćemo listati tvoje omiljene knjige, zauvek ćemo kuvati… Zauvek ćeš trčati ljudima u zagrljaj, zauvek ćeš ljubiti ljude po tri puta pa i u čelo, zauvek ćeš trčati, zauvek ćeš se igrati omiljenim autićima, zauvek ćeš igrati fudbal… Zauvek!!! Mama te voli dragulju mamin najveći, zauvek si srce mog srca, duša moje duše, zauvek si snaga zbog koje se borim, zauvek si najlepši mamin, zauvek si najlepši osmeh, zauvek si sve što može biti zauvek. Sine mamin, jedincu moj, zauvek si tu uz mene i mama te oseća i voli zauvek najviše na svetu!!! – napisala je dečakova majka na “Fejsbuk” profilu uz fotografiju nastradalog deteta.
Strašna tragedija koja je zadesila samohranu majku i njenu porodicu dogodila se kada je žena koja radi pica dostavu u predvečernjim satima donela narudžbu.
Majka je zamolila sina da zatvori vrata kuće i u tom trenutku njihova dva rotvajlera koji su bili u dvorištu sa još jednim psom, dobermanom, nasrnuli su na dečaka. Majka se bez razmišljanja bacila na pse i pokušavala je da spasi dete, međutim, razjareni psi su bili nemilosrdi. Od težine povreda dete je umrlo na putu za KC Vojvodine.
Sutra zaseda Krizni štab Kako se nezvanično saznaje, nova sednica Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa trebalo bi da bude održana u petak u 11 h. Očekuje se da se na njoj donesu nove, strožije mere za predstojeći vikend, s obzirom na to da se epidemijska situacija pogoršava.
Naime, pojedini lekari nagoveštavaju da će mere za predstojeći vikend sasvim sigurno uključiti zatvaranje ugostiteljskih objekata.
Postoji mogućnost da to bude od 14 časova u subotu sve do ponedeljka, kao i da zatvaranje važi tokom 48 sati. To je nešto o čemu će se odlučivati, kažu iz Kriznog štaba.
Prema njihovim rečima, mere za predstojeći vikend biće zatvaranje kafića i restorana, što je mera koju će “tražiti po svaku cenu”. Mnogi članovi smatraju da je takvu meru bilo potrebno doneti i ranije tokom ove nedelje.
– Mi smo to zatražili, Krizni štab je trebalo da bude održan u utorak, ali nažalost ekonomski deo Kriznog štaba je jak i on je prelomio. Zato se nadam da će odluka za vikend biti doneta na način kako to predlaže lekarska struka. Prema sadašnjim informacijama, gotovo je sigurno da će biti tako i da će sve biti zatvoreno za vikend, a za dalje ćemo videti – kaže izvor blizak Kriznom štabu.
Foto: Profimedia
Osim toga, jedna od stavki o kojoj će se sigurno raspravljati jesu dva održana koncerta u Beogradu, kojima su se prekršile odredbe koje važe u ovakvoj epidemiološkoj situaciji.
– Nedopustivo je što se to dogodilo i što se pronalaze “rupe u zakonu” u pojedinim slučajevima. Pravila moraju biti ista za sve. Koncert je održan zato što je prijavljen kao kulturni događaj. Bez obzira na to koji muzičari su u pitanju, to nije kulturni događaj. U pozorištima i koncertima klasične muzike ljudi sede, ćute i slušaju, nema rizičnog ponašanja i velikog rizika od zaraze. Sa ovakvim koncertima to sigurno nije slučaj – kažu nezvanično iz Kriznog štaba.
Prema njihovim rečima, iako je sednica Kriznog štaba najavljena za sutra, još nema obaveštenja o tačnom terminu sastanka.
Da podsetimo, tokom prethodnog vikenda, počevši od subote u 12 sati do ponedeljka u 6 sati ujutru, mogle su da rade samo prodavnice prehrambene robe, apoteke i benzinske pumpe. U ski centrima ugostiteljski objekti nisu radili tokom celog vikenda. Izuzetak su bili hotelski kafići i restorani koji su tokom vikenda mogli da uslužuju samo goste koji imaju prijavljen boravak. Kada je reč o ustanovama kulture, samo pozorišta su mogla da rade do 21 sat, dok su bioskopi bili zatvoreni.
Pretpostavlja se da će slične mere biti donete za ovaj vikend, ali ostaje pitanje koja mera će biti doneta za radne dane tokom sledeće nedelje. Dr Predrag Kon je u ponedeljak podsetio daje medicinski deo Kriznog štaba davno zauzeo stav da na najmanje sedam dana treba uvesti mere kakve su važile za vikend.
Predrag KonFoto: Tanjug/Predsedništvo Srbije
– To je ono što smo tražili. Jasno je da se to ne može baš jednostavno dobiti i da su stavovi iz političko-privrednog dela drugačiji – rekao je Kon. On smatra da treba sprovesti sprečavanje svih kontakata koji nisu nužni za život i što bržu vakcinaciju.
Mesud Keranović je nekada radio na građevini i odatle potiče njegovo iskustvo, ali kaže kako ga je volja da renovira ovu crkvu podstakla da nauči i neke poslove koje nije ranije znao.
U selu Osredak kod Cazina u Bosni i Hercegovini pre rata živeli su Bošnjaci i Srbi. Vremenom su se svi stanovnici srpske nacionalnosti raselili. Za sobom su ostavili crkvu i groblje, koje je bilo u sve gorem stanju. Poslednjih godina crkvu i groblje renovira i održava muslimanska porodica.
Mesud, njegova supruga i sinovi proteklih godina svaki slobodan trenutak koriste za obnovu crkve.
– Ovo je crkva koja je počela da se renovira pre četiri godine, bila je u fazi rušenja, da se nije krenulo sa obnovom već bi srušena bila. Onda se krenulo sa čišćenjem, saniranjem zidova, koji su se bili razišli, popucali skroz – kaže Mesud Keranović.
Nekada je radio na građevini i odatle potiče njegovo iskustvo, ali kaže kako ga je volja da renovira ovu crkvu podstakla da nauči i neke poslove koje nije ranije znao.
“Ipak je to njihova svetinja”
– Živim ovde više od 40 godina i moji prijatelji, pre sveg zla što je bilo, rat i to što nas je snašlo, više nisu tu, pa dođu ovde, stojimo, pričamo… A iza stoji ruševina, a to je ipak njihova svetinja -nastavlja Mesud Keranović.
Ostali meštani iz sela nisu bili oduševljeni idejom, tako da su jedinu pomoć Mesudu pružili sinovi i supruga. Sinovi studiraju građevinu, tako da su, pre svega, ocu davali ideje.
– Na početku je sve bio fizički posao, tako da je bilo teško, a onda smo se susreli s betoniranjem. Bilo je dosta sitnih radova, preciznih poslova – kaže Samir Keranović.
– Hteli smo da ispadne najbolje što može, iako radimo prvi put. I kada smo došli do završnih radova, sve više se ubrzavamo, jer jedva čekamo da vidimo kako će ispasti – rekao je Mensud Keranović.
Osim što donosi ručak, kad treba pomoć, radova se prihvati i Fatima.
– Pomagala sam i kad su dizali crep, to je zahtevalo malo više radnika, tako da sam i ja izašla u susret. Deca su bila u školi, pa nije imao ko, i ja sam uskočila – priča Fatima Keranović.
– Mesudovu ideju da renovira pravoslavnu crkvu podržale su njegove komšije, Srbi, koji su izbegli iz sela Osredak. Sada žive širom sveta i pomažu koliko mogu, uglavnom novčano – prenosi reporterka Al Jazeere Natalija Lučić.
Jedna od njih je i Radmila, koja godinama živi u Beogradu. S porodicom se upustila u ovaj projekat. Prikuplja sredstva od poznanika i komšija koji su, kao i ona, napustili domove. U stalnom je kontaktu s Mesudom, koji joj šalje fotografije i obavještava je kako napreduju radovi. A Radmila se trudi nekoliko puta godišnje i ode u rodni kraj.
Igrali se zajedno kao deca
– Uvek smo fino tamo dočekani. Stvarno nikada nismo imali nekih neprijatnosti. I svaki put kad odemo, čovek se nekako još više veže. Obično budemo dva-tri dana, a kako ćemo ubuduće, videćemo. Sad nam je cilj da završimo crkvu, imamo još prozore i vrata, da to zatvorimo – kaže Radmila.
Radmila za sada nema plan da se trajno vrati u Osredak, ali kaže, zbog sentimentalne povezanosti, uvek ostane koji dan duže. Mesud, ipak priželjkuje njihov povratak.
– Voleo bih da se svako vrati na svoje i da se život nastavi, jer ono što je bilo, zlo nikome ne treba i nikome nije dobro donelo – kaže Mesud.
Kaže da su se tu svi zajedno igrali kao deca, bez podela. I žali što ih je rat podelio. Ali, nada se da će bar s nekima dočekati starost.
Godinama mu je otac bolovao od karcinoma prostate, sve je izgledalo da će uskoro i tome doći srećan kraj i da će svog oca ponovo videti zdravog. Kraj je došao, ali ne onakav kakvog ga je zamišljao. To je ujedno bio i kraj – početka zle sudbine Ljubiše Rakić (44) iz Paraćina, kojem je korona uzela oca, sestru a na kraju i majku.
– Mi smo bili prosečna srpska porodica, živeli smo svi zajedno u porodičnoj kući. Pored briga koja ima i svaka porodica, nama je bila najveća zdravstveno stanje mog oca, koji se poslednje dve godine lečio od karcinoma prostate.
Ljubiša Rakić
Moj otac je bio često u bolnicama na kontrolama, primao je dijalizu i neretko se dešavalo da mu se otkači kateter, zbog čega mi odemo do bolnice da mu to nameste, tako je bilo i ovog puta!
Stigli smo u bolnicu, gde su mog oca zadržali na dodatnim ispitivanjima dva dana, nakon čega su ga pustili na kućno lečenje. Za to vreme koje je proveo u bolnici, bio je u sobi sa ženom za koju nisu ni znali da ima korona virus. Nakon otpusta iz bolnice, moj otac je dobio prve simptome korona virusa, i odmah smo reagovali. Odveli smo ga ponovo u bolnicu u Ćupriji, gde je nakon par dane prebačena za Beograd u bolnicu “Dragiša Mišović”, gde je proveo ukupno 17 dana, dok je poslednjih 7 dana bio na respiratoru, nakon čega je preminuo u svojoj sedamdesetoj godini života – priča za “Blic” Ljubiša Rakić, čovek kojem je korona uzela celu porodicu.
Smrt oca je bila samo početak tragičnog kraja
– Pomirili smo se sa sudbinom da oca više nema, ali život se nastavlja. Pošto smo u kući ostali samo sestra, majka i ja, nisam imao neki kontakt sa majkom i nisam joj prilazio bez maske, dok se sestri dešavalo da zaboravi i provodi vreme sa njom.
Nekoliko dana posle očeve smrti, sestra je dobila temperaturu. Kao da sam naslutio šta se dešava, rekao sam joj da se spakuje i ode u bolnicu da uradi test na koronu. Ona nije imala sve simptome, već samo visoku temperaturu. Otišla je u bolnicu, gde su je ostavili da leži dok ne stignu rezultati. Dok se sestra nalazila u bolnici, majka je takođe dobila temperaturu – tada nisam znao gde se nalazim!
Otišao sam s majkom u bolnicu, gde su i nju zadržali da leži dok ne stignu rezultati, ista situacija kao i sa sestrom. Nakon tri dana provedenih u bolnici u Ćupriji, sestru i majku su prebacili u Beogarad, tačnije u bolnicu u Zemunu. Nakon nedelju dana borbe stavili su ih na respirator, priseća se Rakić.
U jednom danu ostao je sam
– Dok su bile u bolnici, imao sam nadu da će sve biti u redu – ali na žalost nije tako bilo! Preminula mi je sestra, a potom i majka. U samo jednom danu ostao sam bez njih dve, a u samo jednom mesecu potpuno sam.
Luna Đogani i Marko Miljković neretko pokazuju poklone koje su dobili od fanova, a to je najčešće garderoba i obuća. Međutim, sada su navodno Lunini fanovi otvorili račun na kojem su skupili čak 25.000 evra za njihovu bebu.
Luna Đogani i Marko Miljković
Kako se navodi, ljudi koji ih vole i podržavaju još iz rijalitija, spremaju poklon za rođenje njihove ćerke Mije.
– Mnogo je nas koji obožavamo Lunu još od “Zadruge 1”. I dalje smo uz nju, a sada i uz Marka, gledamo ih kao svoju decu. Želim da ih obradujem kad dobiju bebu, pa sam pokrenula akciju sakupljanja novca u svim fan grupama na Instagramu, kojih ima mnogo. Živim u Beču i otvorila sam račun da svako može da uplati koliko želi, a najviše se javljaju žene iz dijaspore. Do sada smo sakupili 25.000 evra, ali do porođaja će biti i više – otkriva jedna gospođa iz Beča, koja je insistirala na anonimnosti.
Samo ona je za Luninu bebu namenila čak 2.500 evra!
Luna Đogani
– Svako daje koliko ima. Neko 100 evra, neko 500… Ja sam poklonila 2.500 evra, jer želim da joj se odužim što mi je ulepšala život prethodnih godina otkad je pratim u rijalitijima. Novac će dobiti kad bebica dođe na svet da mogu da kupe sve što im bude potrebno – priča ona za “Informer”,
Ona tvrdi i da su Luni i Marku jednom prilikom platili putovanje u Pariz, ali i da redovno šalju garderobu na njihovu adresu.
Luna Đogani i Marko Miljković
Inače, Luna je nedavno snimila da je dobila brdo stvari za bebu, a time se pohvalila na Instagramu i zahvalila se.
Oliver Pal Gajodi, dečak prekrasnih očiju ujedinio je čitavu Srbiju i svima nam pokazao da u teškim trenucima, kada se borimo za život onih kojima budućnost pripada, možemo da učinimo velika dela
Konačno možemo da slavimo! Oliver je primio Zolgensma gensku terapiju! Sve je proteklo bez komplikacija, on se oseća dobro! Budite ponosni na sebe, jer je ovo uspelo zahvaljujući vama!, napisala je Oliverova mama na Fejsbuk stranici posvećenoj njenom sinu.
Podsetimo, dva meseca pošto je sakupljen novac za bebu Olivera Pal Gajodija, mališan je primio zolgensmu, lek koji košta 2,1 milion dolara.
Zolgensma se uzima jednom u životu, nakon čega slede hormonske i fizikalne terapije.
Posle Sofije, Lane, Anike, Minje, četiri devojčice za koje je prikupljen novac za isti, spasonosni lek, ujedinili smo se još jednom, da pomognemo malom Oliju da stane na noge i da se njegov korak daleko čuje.
Par je prvo prijavio kako im je sin nestao i uputio emotivan apel za pomoć
Majka je prva dva meseca u pritvoru odbijala da prizna zločin i tvrdila da bi se pre ubila nego naudila svojoj porodici, svaljujući krivicu na oca. Dečak (5) iz američke države Ilinois, kog su roditelji prebili nasmrt i zakopali u plitak grob, četiri meseca pre pogibije rekao je lekarima “mama možda nije htela da me povredi”, navodi se u dokumentima sa suđenja Džoani Kaningem (36), koja je priznala zločin, i ocu mališana Endrju Frojndu (60), optuženom za prvostepeno ubistvo.
Mali Ejdžej Frojnd žestoko je propatio za vreme svog kratkog života od ruke monstruoznih roditelja koji su ga redovno tukli, i na kraju ubili u aprilu prošle godine. Policija je u januaru 2019. primila dojavu o maltretiranju deteta i zatekla ga prekrivenog modricama, plikovima i posekotinama. Tada je mališan medicinarima rekao da je moguće kako mu to nisu namerno uradili i da ga je “možda neko udario kaišem”.
Dečak je navodno ubijen zato što je lagao o vršenju velike nužde u pantalone, takođe se navodi u objavljenim dokumentima sa suđenja. Par je prvo prijavio kako im je sin nestao i uputio emotivan apel za pomoć.
Ispostavilo se da su ga zakopali na desetak kilometara od kuće uvijenog u plastičnu kesu. Obdukcija je otkrila da su uzrok smrti udarci tupim predmetom u predelu glave, a kako tvrdi tužilac pre ubistva su ga naterali da stoji ispod hladnog tuša za kaznu. Otac je policiji obajsnio kako je to bila “blaža kazna, kako ga ne bi tukli”, piše Dejli Mejl.
Majka je prva dva meseca u pritvoru odbijala da prizna zločin i tvrdila da bi se pre ubila nego naudila svojoj porodici, svaljujući krivicu na oca. Na suđenju je takođe navedeno da je par sa sinom živeo u jezivim uslovima u kući punoj đubreta, koja je zaudarala na pseći izmet.
Džoani Kaningem posle nagodbe sa tužilaštvom preti 20 do 60 godina u zatvoru, a presuda će biti izrečena 19. marta, dok će Endrju Frojnd izaći pred sud 27. februara.
Kejt Fišer iz Kanbere je majka devojčice po imenu Marli koja ima tri godine i koja je kontaktirala australijski portal “Honeynine” zbog toga što je odlučila da podeli svoju tešku životnu priču.
Naravno, veliki deo nje se povezuje sa Novakom Đokovićem, jer je kako kaže, ogorčena zbog svega što se dešava na teniskoj sceni u ovom trenutku.
Počevši od Adria Tour-a, preko koronavirusa, do protivljenja vakcinaciji… Sve je to nateralo Kejt da reaguje pismom, jer ima ćerku koja ukoliko dođe u kontakt sa kovidom – gubi životnu bitku.
– Moja ćerka Marli ima retki oblik genetskog dijabetesa, vrstu epilepsije i napade koji ne mogu da se kontrolišu lekovima, kao i autoimuni encefalitis, što znači da njen imuni sistem pogrešno identifikuje svoje zdrave ćelije mozga kao strane i – napada ih.
Nedavno je razvila septičku pneumoniju posle intubacije nakon devet sati napada.
Kako u Kanberi ne postoji pedijatrijsko odeljenje intenzivne nege, po treći put u 11 meseci poslali smo je na pedijatrijsko odeljenje intenzivne nege u Sidneju u pokušaju da joj spasimo život.
Bila je na respiratoru i u indukovanoj komi i dobila je temperaturu. Zbog koronavirusnih ograničenja, Marli je morala da bude izolovana i od nje se nije očekivalo da preživi.
Morala sam da se oprostim od nje pretpostavljajući da će umreti sama, prestravljena i okružena “maskiranim” strancima. Nazvala sam supruga telefonom malo pre nego što su je odveli da se i on oprosti.
“Reci joj sve što želiš da joj kažeš”, brzo sam objasnila.
Naši sinovi, koji imaju 10 i sedam godina, nisu bili u školi četiri meseca zbog pandemije, a moj muž je radio isto vreme od kuće, sve kako bi se osiguralo da Marli bude zaštićena od virusa.
