Author: ollo

Užasan zločin uzdrmao i policajce

Britanac Rouen Tompson (17) iz Hambldona ubio je svoju majku Džoanu tako što joj je početkom godine 118 puta zario nož u telo. Rouen je pre mesec dana i sam preminuo u zatvoru.

Tinejdžer je otišao ujutro na džoging, a kad se vratio sa trčanja, hladnokrvno je ušao u kuhinju, uzeo nož i sakrio ga na odgovarajuće mesto. Potom je uzeo plastičnu kesu i njom zadavio majku koja je pokušala da se odbrani.

Iako je video da je mrtva, Rouen je tek tada počeo da se iživljava na majci kojoj je nož zario 38 puta u glavu, 64 puta u vrat i 16 puta u ruku. Na kraju je odložio nož i uzeo telefon u ruke pozvavši policiju.

“Dobar dan. Ovde Rouen Tompson iz Hambldona. Upravo sam ubio majku. Molim vas dođite po njeno telo, ali ako možete, ponesite plastičnu kesu za to, jer ja nemam takve crne u kući kakve se koriste”, “zamolio” je ubica policiju da mu izađu u susret!

Rouen je sedeo kraj majke kada su došli i odmah je bez pružanja otpora uhapšen. Mlađi brat bio je tad u školi.

Ubica je proglašen poremećenim slučajem budući da je u prošlosti imao kratku istoriju psihičkih bolesti, a utvrđeno je i da je patio od sindroma prevelike ljubavi prema majci.

“Uvrteo je sebi u glavu da će joj se nešto desiti, pa je ubistvom mislio da je sprečava da pati dalje u životu”, rekao je psihijatar na suđenju.

Rouen Tompson je pre mesec i po dana iznenada u 17. godini života preminuo na odeljenju psihijatrije u zatvoru. Za sada nema naznaka da ga je neko ubio, tako da mnogi ljudi u komentarima zaključuju da je u Rouenovom slučaju “karma došla po svoje”.

Učenik je posle odnosa doživeo traumu

Amerikanka Dženifer Olajire-Aro (27), profesorka matematike u srednjoj školi u Južnoj Karolini uhapšena je zbog pretnji, psihofizičkog zlostavljanja i teranja đaka (17) na zabranjeni odnos.

Dženifer je primetila da njen učenik muku muči s matematikom, ali i da je jako zgodan i popularan među devojkama u školi, prenosi scmp.com.

Do nje su u zbornici stizale svakakve priče o, za njegove godine, veoma dobrom iskustvu u seksu, pa je očito rešila da se sama uveri u to. Kako je đak konstantno dobijao najniže ocene iz matematike, pretilo mu je padanje godine.

Dženifer se ponudila da mu pomogne a da zauzvrat on s njom vodi ljubav nekoliko puta posle dopunske nastave u školi. Posle višednevnog nećkanja, momak kome je zaštićen identitet od javnosti, pristao je na seks u učionici.

“Rekla mi je da legnem preko nje i to rečima ‘uđi sad u mene i nema šta da brineš, prolaziš godinu. Ako to ne uradiš, padaš sigurno’. Bio sam u šoku, ali sam uspeo da se priberem i, što se kaže ‘odradim posao’. Bila je veoma zadovoljna, ali ja nisam posle toga mogao da dođem k sebi. Morao sam već narednog dana da sve ispričam roditeljima i prijavili smo je”, rekao je učenik u policiji.

Olakšavajuća okolnost u istrazi bilo je to što je kolega profesorke matematike video da oni ulaze u učionicu i zaključavaju se. Zato je prihvatio da svojim svedočenjem odbrani profesiju i status učenika.

Dženifer Olajire-Aro je osuđena u avgustu na 2 godine zatvora.

Tužno, pretužno..

Milan Lazić, otac Darka Lazića, sahranjen je danas nešto posle 14 časova na groblju u Brestaču.

Milan Lazić bio je član lovačkog društva, te su u njegovu čast na groblju zapucale puške i u vazduh su ispaljena dva metka.

Povorku je od kuće Lazića do groblja pratila harmonika, i to baš ona koja je pripadala Milanu, a svirao ju je Darkov kolega, pevač “Granda” Marko Gačić. Sa ovom harmonikom je zatim Milan i sahranjen.

Uz Darka Lazića sve vreme je bila verenica Marina Gagić, a pevačeva majka Branka i baka Milka neutešno su jecale dok su Milana ispraćali na večni počinak. Branki Lazić, Darkovoj mami, u jednom trenutku je pozlilo i pala je u nesvest.

– Ćao Milanče, brate – bile su Darkove reči koje je kroz jecaje izgovorio kad mu je otac sahranjen.

Među Darkovim kolegama koje su došle na sahranu Milana Lazića su Aleksandra Prijović, Andreana Čekić, Marko Gačić, Ljuba Aličić, Srećko Krečar.

Milan Lazić sahranjen je na groblju u Brestaču, u porodičnoj grobnici gde počiva i njegov otac Života, koji je preminuo 2011. godine.

Podsetimo, otac Darka Lazića Milan Lazić nedavno je bio na operaciji smanjenja želuca, nakon koje su usledile komplikacije, zbog čega je danima bio u komi i borio se za život. Nažalost, u nedelju, 13. decembra, je izgubio bitku.

Milan se podvrgao ovoj operaciji kako bi se rešio viška kilograma, baš kao što je i njegov sin učinio pre nekoliko meseci, a operisao ih je isti doktor.

Kovčeg sa telom Milana Lazića, oca Darka Lazića, iznet je iz njihove porodične kuće, a povorka je krenula ka groblju u Brestaču, gde će pevačev otac biti sahranjen.

Na čelu povorke je Darko Lazić, koji pored kovčega jeca i gleda u jednu tačku.

Darkova mama Branka jedva stoji na nogama, a članovi porodice je pridržavaju.

Majka Milana Lazića, Darkova baka Milka, naglas doziva sina.

– Čedo moje, ko mi te je odveo – govori Darkova baka, neutešna zbog gubitka naslednika.

Uz Darka Lazića sve vreme je i njegova verenica Marina Gagić.

Među Darkovim kolegama koje su došle na sahranu Milana Lazića su Aleksandra Prijović, Andreana Čekić, Marko Gačić, Ljuba Aličić, Srećko Krečar.

Milan Lazić biće sahranjen na groblju u Brestaču, u porodičnoj grobnici gde počiva i njegov otac Života, koji je preminuo 2011. godine.

Podsetimo, otac Darka Lazića Milan Lazić nedavno je bio na operaciji smanjenja želuca, nakon koje su usledile komplikacije, zbog čega je danima bio u komi i borio se za život. Nažalost, u nedelju, 13. decembra, je izgubio bitku.

Milan se podvrgao ovoj operaciji kako bi se rešio viška kilograma, baš kao što je i njegov sin učinio pre nekoliko meseci, a operisao ih je isti doktor.

Pevaču Darku Laziću preminuo je otac Milan Lazić, usled komplikacija nakon operacije smanjena želuca, koju je i sam pevač nedavno imao.

U domu Darka Lazića u Brestaču od ranog jutra dolaze komšije, prijatelji, familja da izjave saučešće porodici i isprati Milana Lazića na večni počinak.

Kuma Darka Lazića, pevačica Andreana Čekić došla je sa partnerom Markom Miloševićem da izjavi saučešće, sva u crnini, a suzne oči je krila ispod tamnih naočara.

Ispred rodne kuće pevača stoji kovčeg sa telom i cveće, venci, krst, a u dvorištu šator gde mogu ljudi da se posluže.

Darko Lazić je naduven od suza, majka Branka, Milanova supruga, jedva stoji na nogama i pridržavaju je kako ne bi pala.

Od poznatih, da isprate Milana Lazića došli su Ljuba Aličić, Marko Gačić, Srećko Krečar i drugi.

Naš reporter nalazi se na licu mesta, a šta se dešava ispred kuće trenutno, pogledajte u galeriji iznad.

Danas je sahrana oca Darka Lazića..

Darkov otac je pre dva dana preminuo od komplikacija operacije želuca, a danas je najtužniji ispraćaj ikada.

Milan Lazić je bio poznati harmonikaš te su ga njegov prijatelji i kolege harmonikaši ispratili uz tužnu muziku, dok su se jecaji i krici rodbine prolamali pored sanduka..

Dvojica drugova, Užičana različitog materijalnog stanja, na proleće bi trebalo da postanu komšije na imanju ovog bolje situiranog.

I obojica će biti svoji na svome u narednih 18 godina, koliko će Božidar Jevtić sa suprugom Sanjom i njihovo četvoro dece, starosti od jedne do osam godina, moći da koristi kuću koju im je ustupio Dragan Marković. A ta kuća, koju do useljenja valja renovirati, nalazi se tik uz dom čoveka, koji je Jevtiće rešio, za njih preskupih, podstanarskih briga.

 *FOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA

Nezaposleni Božidar sa diplomom osnovne škole, koji jedva krpi kraj sa krajem da bi prehranio porodicu, i Dragan, diplomirani menadžer u sportu, druguju sedam – osam godina. Znao je Marković da sebi može da priušti mnogo više nego njegov prijatelj, ali ne i kolike su zaista njegove muke.

O njima, zapravo, Jevtić nije mnogo ni pričao, nije hteo ličnim problemima da opterećuje druga.

I pitanje je da li bi Dragan saznao šta tišti Božidara da se krajem decembra nije zatekao u zakupljenoj kući u kojoj trenutno žive Jevtići.

 *Dragan Marković / FOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA

O teškom životu ove porodice u to vreme prilog je snimala lokalna televizija iz Užica.

– Krenuo sam na vrata i video Božidara da mi rukom singalizira da ne ulazim u sobu. Tada sam primetio TV ekipu. Pričajući o lošem materijalnom stanju Božo i Sanja su spomenuli da bi od svih problema najviše voleli da reše stambeno pitanje, jer jedva skupe novac za kiriju – kaže za “Blic” Dragan Marković.

U tom trenutku mu je, priča, prošlo kroz glavu: “Ustupiću im moju kuću”.

Što je pomislio, to je koji minut kasnije i rekao za televiziju, zamoljen od novinarke da kaže nešto o svojim prijateljima, i ovom izjavom zatekao sve prisutne.

Draganove reči su se brzo pročule, pa ih je već sutradan overio u užičkim gradskim službama.

– Sa tom kućom u naselju Belo Groblje nisam znao šta ću. Nemam novac da je renoviram, ali nemam srca ni da je srušim ili prodam. Ako je već tako, bolje je da je koriste oni kojima treba, još bolje, moji prijatelji – kaže Dragan Marković.

 *Jevtići / FOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA

Kuću je ustupio na 18 godina, na period na čijem isteku će najmlađe od četvoro dece Jevtića, koje sada ima 14 meseci, već biti punoletno.

– Pravljena je 1960. i u solidnom je stanju. Nije da joj ništa ne nedostaje, ali “stoji na nogama”. Površine je 50 kvadrata i u njoj su dve sobe, dnevni boravak sa kuhinjom i kupatilo – priča Marković o kući koji je ustupio Jevtićima.

 *FOTO: RAS SRBIJA

Nedugo pošto je Marković obelodanio da prijateljima daje kuću na korišćenje, reagovao je grad pokrenuvši humanitarnu akciju “Užice za Jevtiće” sa ciljem da se prikupe sredstva, kojim bi socijalno ugrožena porodica mogla da renovira budući dom.

Da bi kuća bila useljiva valja obnoviti krov, postaviti oluke, nabaviti nameštaj. Procena je da bi za novi život Jevtića trebalo uložiti oko milion dinara.

– Hvala do neba Draganu, pokazao se kao veliki čovek, ljudina. Zahvaljujući njemu uštedeću novac preko potreban deci, neću davati za kiriju koja me sada košta 80 evra. A ni supruga ni ja ne radimo – veli Božidar Jevtić.

 *FOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA

Srednju školu je morao da napusti, a nekvalifikovanog ga ne želi nijedan poslodavac. Neće ni Sanju, kaže, svaki razgovor o poslu se prekine kad spomene da ima četvoro dece. Izdržavaju se od crkavice koju zarade na privremeno – povremenim poslovima, od pomoći Centra za socijalni rad i dečjeg dodatka.

Dragan je pokazao svoju humanost. Pokažu li je i Užičani, dvojica prijatelja od proleća će živeti u istom dvorištu.

Andrijana Tomanić opisala kako su izgledali poslednji dani i sati muzičke legende, te naglasila da ga je ugušilo to što je mesecima bio zatvoren u kući.

Dugogodišnja saradnica i prijateljica pokojnog Džeja Ramadanovskog Andrijana Tomanić, koja je s njim živela, te tako i provela poslednje dane i sate njegovog života, otkriva da je pevač bukvalno odumirao otkako vlada koronavirus, koji ga je na kraju i potpuno ugasio.

– Džej je uvek bio vrtiguz. Voleo je kafiće i izlaske, njega je ova korona udavila. Pola Dorćola i mnogo njegovih bliskih prijatelja bilo je zaraženo virusom. Ćerka Ana i Marija su ga opominjale da čuva zdravlje jer je operisao srce, pa je tek tada počeo da pazi. Posle nije nigde izlazio – priča Andrijana za Skandal, te kaže da je primetila da se pevač tri-četiri dana pred smrt ponašao čudno, ali ništa nije ukazivalo na to da se sprema najgore:

– Kad se prisetim kako je Džej proveo poslednje dane života, sve mi ukazuje na to kao da se od svega opraštao. Nije više imao onu prepoznatljivu energiju. Obično kad leži ili sedi, ide neka muzika. On za to vreme hvata melodije, zviždi. Nekako je bio tih. Mnogo je kašljao, pa sam mu donela matični mleč. Pitala sam ga da slučajno nije negde zakačio koronu, ali mi je rekao: “Ma nisam! Možda sam se prehladio.” Nije čak ni pio. Možda jedan ili dva viskija. Kada mu je došla spremačica, kazao joj je da ne usisava. Rekla mu je da mora da pospremi, pa je zbog toga otišao u sobu. Nije voleo zvuk usisivača. Otišla sam do prodavnice, a kada sam se vratila, zatekla sam ga na krevetu kako leži, ali kao da je krenuo da ustane. Noge mu na podu, na ivici kreveta, kao da sedi, a leži -govori Andrijana.

Počnem da ga dozivam, on ništa. Nije se ukrutio, a nije bio ni hladan. Dozivala sam ga, ali nije bilo odgovora. Odmah sam pozvala Hitnu pomoć i počela da lupam na prva vrata u komšiluku. Kada su došli, reanimirali su ga, davali mu adrenalin, ali nisu uspeli. Srce mu je stalo.

Što se imovine tiče, sve će da naslede njegova deca i unuci jer je on razveden. Na svoje ime ima stan i račun u banci. Nadi je dao kuću, on je gospodin čovek i na sve je mislio, ispričala je Andrijana.

Teško mu je!

Darko Lazić se na sve načine borio kako bi spasao svog oca Milana Lazića, koji je, nažalost, preminuo prošle nedelje. On će danas biti sahranjen u 13 sati na groblju u Brestaču, gde porodica Lazić živi.

Pevač je gajio nadu da će se njegov otac oporaviti nakon što je tokom operacije smanjenja želuca pao u komu, a i u veri je tražio spas. Zbog toga je prošle nedelje, saznajemo, posetio manastir Tumane, gde se nekoliko sati molio za ozdravljenje svog roditelja.

Nažalost, i pored sveg napora lekara i jake vere porodice da će Milan pobediti, on je preminuo u jutarnjim satima u nedelju u bolnici “Sveti Sava” u Beogradu. On je, inače, primljen u bolnicu u teškom stanju i lekari su porodici odmah rekli da su male šanse da preživi. Ipak, pevač, i pored surove istine, nije gubio nadu pa je otišao na sveto mesto, gde se molio pred moštima dvojice svetitelja, Prepodobnog Zosima Sinaita, na čijem grobu je i nastao manastir, i Prepodobnog Jakova Novog, našeg savremenika, učenika Svetog vladike Nikolaja.

Darko LazićFoto: Youtube Printscreen/Prva TV

To nije prvi put da Darko odlazi u ovaj manastir, gde se mnogobrojni ljudi mole i vape za pomoć kraj moštiju tumanskih svetitelja. Mnogi koji su imali ne tako srećne životne priče svedoče o veri i oporavku od najtežih bolesti čudom molitve, svetitelja i Boga, što je i Laziću pomoglo posle teške saobraćajne nesreće koju je doživeo u oktobru 2018. godine, iz koje se jedva izvukao živ. Podsetimo, Milan Lazić podvrgao se operaciji smanjenja želuca kako bi se rešio viška kilograma, baš kao što je to učinio i njegov sin, koji mu je to i savetovao. Nažalost, tokom operacije je došlo do komplikacija koje su Lazića koštale života.

OSIM više apela vernicima da u danima proslavljanja krsnih slava budu odgovorni i slavlje ograniče na porodični krug, Srpska pravoslavna crkva nije izdala posebno uputstvo povodom načina obeležavanja nastupajućeg Nikoljdana.

U hramovima će se uobičajeno obavljati obredi osvećenja i rezanja slavskih kolača, ali uz primenu mera zaštite.

Iako opšte instrukcije nema, praksa u eparhijama donekle se razlikuje. Pojedine su donele svoja interna uputstva, kako bi se ograničio broj ljudi koji će se istovremeno naći u crkvama. Sveti Nikola Čudotvorac zaštitnik je velikog broja srpskih porodica, smatra se najčešćom krsnom slavom, pa su opravdane i zebnje o epidemiološkom riziku.

– Molitveni život u našim hramovima odvija se uobičajeno, a tako će po svemu sudeći biti i za Nikoljdan. To podrazumeva služenje liturgija i obrede rezanja slavskih kolača – rečeno je za naš list u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj, kojoj pripada najveći broj beogradskih bogomolja. – Opšte preporuke o ponašanju u doba epidemije – podrazumevaju se.

SLUŠAJTE LEKARE!

OBRED osvećenja i rezanja slavskog kolača, najčešće u hramu, smatra se sastavnim delom proslavljanja dana posvećenog svetitelju – zaštitniku.

– To je suština krsne slave i crkva ne može odbiti nikoga ko želi učestvovanje u bogosluženju. Ipak, apelujemo na vernike da budu odgovorni, prate uputstva i slušaju savete lekara – kažu u beogradskim hramovima.

Crkva je više puta apelovala na vernike da izbegavaju gužve, drže distancu i primenjuju mere zaštite.

U Arhiepiskopiji apeluju da se Nikoljdan, i ako izostanu oštrije državne mere, proslavi u najužem krugu porodice i bez gostiju.

Obavljanje verskih obreda mnoge eparhije SPC u novonastaloj situaciji, ustrojile su prema svojim potrebama i lokalnim običajima.

U centralnoj niškoj parohiji, tako, vernicima su poručili da, po običaju, mogu da donesu slavske kolače ukoliko država ne proglasi obavezan karantin.

– Od toga zavisi i služenje liturgije i osvećenje kolača – rečeno je vernicima u Nišu.

U pojedinim parohijama još se primenjuje i “režim” slavskih obreda koji je uspostavljen proletos. On podrazumeva pojedinačno čitanje molitvi, bez grupisanja vernika, kao i obaveznu distancu i dezinfekciju predmeta i prostora. Bilo je i primera zakazivanja termina za osvećenje žita i kolača, kako bi se što više smanjio rizik od kontakata.