Francuskinja i njen nevenčani muž osuđeni su na po 20 godina robije za silovanje i pomoć u silovanju četvorogodišnjeg deteta u sobi za posetu u zatvoru u Tulu u neposrednoj blizini zatvorskih čuvara koji nisu reagovali i sprečili brutalni čin.
Deteteov očuh Lajonel Bartolomej (31) koji se nalazio u zatvoru od avgusta 2009. zbog nasilja i majka silovanog dečaka Sabrina Boner (25) priznali su sve tačke optužnice za silovanje i seksualno zlostavljanje deteta koji sada ima osam godina.
U pritvorskom centru u zatvoru u Tulu, majka je svom sinu stavila povez preko očiju i naterala da klekne na stolicu ispred njenog nevečanog muža i zatim mu držala ruke dok je on dete brutalno silovano.
Ceo slučaj je pokrenuo pitanje, zašto zatvorsko osoblje nije zaustavilo silovanje deteta i kako nije primetilo zlostavljanje koji se odvijao u postoriji koja bi trebalo da bude pod nadzorom tokom posete njihovog zatvorenika koji je izdržavao zatvorsku kaznu zbog nasilja u porodici s dijagnozom šizofrene tendencije.
Istražitelji su otkrili da su crne kese za džubre bile korišćene za pokrivanje stakla na prozora vratima soba za posete, prenela je agencija AFP.
Tužilac u slučaju pred sudom u Strazburu, opisao je ponašanje majke deteta kao ponašanje koje nije čak svojstveno ni životinjama prema svojim mladuncima i ocenio da je očuh silovatelj “sadista u najčistijem obliku.”
Policiju su o nesrećnoj devojčici obavestili dežurni lekari nakon što su je roditelji 24. oktobra odveli u bolnicu, pet meseci nakon što je poslednji put išla u školu
Lični dnevnik koji je vodila 11-godišnja devojčica otkriva kako je patila pod brutalnim režimom svojih roditelja pre nego što je umrla od gladi.
Perolu Pires navodno su danima prisiljavali da živi hrane i vode njeni roditelji koji su bili verski fanatici. Živeli su u Brazilu.
Na 300 rukom napisanih stranica dnevnika ona govori kako su je roditelji naterali da se moli u tišini satima i izvodi naporne vežbe kako bi je “kaznili” dok je već bila neuhranjena.
Niko ne bi trebalo da doživi ono što je Perola doživela, Foto: Printscreen/Focus on news
Jedanaestogodišnjakinja je preminula u bolnici prošlog meseca, a njena 26-godišnja majka Alin i 47-godišnji očuh Enri optuženi su za njenu smrt.
Policijski nadzornik Rikardo Mamede rekao je da veruje da je Perola pretrpela “dugotrajno mučenje”.
– Otac ima snažna verska uverenja i verovao je da decu treba spasiti, treba da se više plaše Boga i da se moraju očistiti – rekao je policajac.
– Tvrdio je da se to može dogoditi samo postom.
Dete je navodno držano zaključano u svojoj sobi u porodičnom stanu u Ubatubi, a kažnjeno je strogom rutinom, jer su devojčicu optuživali za ‘loše postupke’ i ‘laganje’.
Policiju su o nesrećnoj devojčici obavestili dežurni lekari nakon što su je roditelji 24. oktobra odveli u bolnicu, pet meseci nakon što je poslednji put išla u školu.
Medicinski tim je tvrdio da je stigla beživotna i bleda i da je na pregledu proglašena mrtvom. Obdukcija je pokazala da je uzrok smrti neuhranjenost kalorijskih proteina (PCM), koja je posledica dugotrajnog gladovanja. Par je u početku negirao odgovornost, a nameravali su da optuže lekare.Međutim, policija koja je pretraživala stan pronašla je devojčin dnevnik skriven u njenoj sobi, sa gumenom prostirkom na podu za krevet, u kojoj je bila zatvorena od juna ove godine.Majka devojčice očigledno se slomila kada se suočila sa dnevnikom koji joj je bio posvećen. Majka je navodno priznala da je “mučila” devojčicu i naredila joj da pije vodu nakon što je molila za hranu. Kasnije je tvrdila da joj je “žao” zbog onoga što se dogodilo.Perola je sahranjena prošle subote, a stotine stanovnika iz grada došli su na njenu sahranu.
Mališa Jevtović (46) pre tačno 15 godina silovao je do smrti trogodišnju Katarinu Kaju Janković u Zvezdarskoj šumi u Beogradu, dok je njena majka Ana Filipović (39) čuvala stražu.
Da joj zlotvori nisu oduzeli život, mala Kaja bi danas bila punoletna.
Mališa je u međuvremenu osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, a Ana na 37.
Kajino ubistvo, koje se dogodilo 17. jula 2005, jedno je od najsvirepijih u Srbije, a Mališino ime i dalje izaziva jezu i bes u našoj javnosti. O kakvom je monstrumu reč, najbolje pokazuju i potresne reči sudije tadašnjeg Okružnog suda Siniše Sofrenovića, kad je 9. maja 2007. Jevtoviću izrečena kazna.
– Danas bi Kaja imala skoro pet godina, tačnije 59 meseci, još tačnije 1.783 dana. To nije doživela zahvaljujući postupcima ovih ljudi koji su pred nama majci, koja je nije volela, i njenom ljubavniku, koji ju je mrzeo. Kako inače protumačiti više od 50 povreda na telu deteta, od kojih su povrede trbušnih organa dovele do smrtnog ishoda? Povrede po glavi, telu, rukama, nogama i genitalijama, nanetih rukom, nogom, prstima, čak i polnim organom – rekao je, između ostalog, sudija Sofrenović.
“Ljubavnici iz pakla”, kako su nazvani tih godina u medijima, potom su upućeni na izdržavanje kazne. Mališa je najpre bio u “Zabeli”, a zatim je prebačen u zatvor “Nova skela”, dok je Ana u ženskom zatvoru u Požarevcu. Ona je radno angažovana u krojačkoj radionici, dok je Mališa, prema nezvaničnim saznanjima, pre nekoliko godina prešao u islam.
Ovi zlikovci, kao i svi drugi zatvorenici, imaju pravo na posetu dva puta mesečno.
Iako su ih se rođaci posle zločina javno odricali, kako je Informer nezvanično saznao, Mališu u zatvoru redovno obilazi brat, a Anu majka i otac. Ako živi dočekaju da im istekne kazna, Mališa će imati 71 godinu, a njegova bivša ljubavnica 62.
Podsetimo, tokom istrage zločina utvrđeno je da je Mališa u više navrata seksualno zlostavljao malu Kaju, uz saglasnost njene majke.
Kobnog dana, u Zvezdarskoj šumi Jevtović je zverski pretukao i silovao nesrećnu devojčicu, dok je njena majka pušila cigarete i čuvala mu stražu. Dete je zadobilo jezive povrede, a monstrumi su ga odveli kod lekara i rekli da je mala Kaja pala s kreveta. Doktori su, međutim, odmah shvatili da je devojčica zlostavljana, pa je o svemu obaveštena policija.
Žalio se da je mučen u zatvoru
Mališa Jevtović je tužio državu Srbiju jer su ga navodno zlostavljali stražari i komandiri dok je bio u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu, a posle i u Sedmom paviljonu požarevačke “Zabele”. U pritužbama je tvrdio da su ga terali da im liže cipele, da laje, da jede izmet, pije urin, da su mu gurali pendrek u usta.
Nakon tragične vesti, da je preminula devojčica Minja D. koju su Pavle Gavura, Lazar Ereša, Nemanja Držajić, Nenad Janković i Niko David spasili su iz zapaljenog stana na desetom spratu zgrade na Dorćolu herojskim podvigom, potresla je javnost.
vest o njenoj smrti najviše je potresla upravo njih, koji su učinili sve da je izvuku iz vatrene stihije i uspeli u tome.
Jedan o heroja, Nemanja Držajić oprostio se na svom instagram profilu rečima:
Ovo je strašno, nadali smo se da će se oporaviti i da će sve biti u redu – rekao je za “Blic” Pavle Gavura, jedan od heroja koji su 27. oktobra iz vatrene stihije koja je gutala ceo porodični stan neverovatnim podvigom uspeli da spasu petnaestogodišnju Minju D. koja je, nažalost, podlegla povredama i preminula u Univerzitetskoj klinici “Tiršova”.
Nakon duge borbe i transplatacije kože, zbog stravičnih opekotina koje je zadobila u požaru, Mina je izgubila bitku za život. Hrabri radnici koji su je kobnog dana spasili iz vatre pratili su svakog dana njeno stanje i nadali se da će se izvući.
Gavura za “Blic” kaže da je juče saznao da se Minji stanje pogoršalo…
– Juče sam se čuo sa njenom majkom, rekla mi je da se Minji stanje pogoršalo. Navodno je dobila infekciju zbog transplatacije kože, ne znam tačno šta se dogodilo, valjda se ta koža nije primila. Ovo je strašno, mi smo se nadali da će se ona oporaviti i da će sve biti u redu – rekao je Pavle za “Blic”.
Spasili je preko terase sa 10 sprata zgrade
Podsetimo, stravičan požar na Dorćolu izbio je 27. oktobra kada je tinejdžerka bila sama u porodičnom stanu na desetom spratu zgrade. Vatra se, kako je pokazala prva istraga, proširila sa slavske sveće i ubrzo zahvatila ceo stan. Tinejdžerka je bila u kupatilu dok se vatra širila, a kada je osetila dim i izašla nije imala kud od vatrene stihije, pa je izjurila na terasu. Nesrećna tinejdžerka na sav glas je zvala pomoć. Dok su vatrogasci i policija stizali na teren, radnici sa obližnjeg gradilišta čuli su njenu viku i pojurili da pokušaju da joj pomognu. Oni su prvo probali da razbiju vrata stana i tako probaju da dođu do nje, međutim kada to nisu uspeli, sišli su na terasu stana ispod, vezali se kanapom i posle 15 minuta jezive drame, tinejdžerka je uspela da sa terase skoči u naručje mladom heroju! Oni su odmah pozvali hitnu pomoć. Kako je utvrđeno tinejdžerka je u požaru zadobila stravične opekotine na većem delu tela.
Minja je sa opekotima prevezena u Urgentni centar, a zatim je pokrenuta i akcija za doniranje kože kako bi se njen život spasao. Ona se do skoro nalazila u Klinici za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Zvečanskoj, međutim izgleda da je usled pogoršanog stanja završila na Tiršovoj gde je i preminula.
Posle gotovo mesec dana borbe, Minja D. preminula je jutros u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj
M. D. (15) koja je teško povređena u požaru na Dorćolu i herojskim podvigom radnika gradilišta izvučena iz vatre, preminula je jutros u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, prenosi RTS.
Devojčica je zadobila opekotine trećeg stepena u požaru koji je izbio u njenom stanu 27. oktobra u Ulici Visokog Stevana u Beogradu. Kako se tada spekulisalo, požar je izazvala oborena slavska sveća.
Usledila je prava drama – više od dva sata vatrogasci su pokušali da obuzdaju vatrenu stihiju i spasu devojčicu.
Fotografiju požara i spasavanja nesrećne devojčice možete pogledati OVDE.
Njima su pomogli i radnici sa obližnjeg gradilišta – Pavle Gavura, Lazar Ereš, Nemanja Držaić i David Nika – koji su devojčicu spasili preko terase sprata ispod kog je izbio požar.
Minja je sa opekotima prevezena u Urgentni centar, a zatim je pokrenuta i akcija za doniranje kože kako bi se njen život spasao.
Časiti Paterson (23) iz Arkanzansa svakoga dana četiri godine za redom slala je poruke na broj telefona koji je pripadao njenom pokojnom ocu. Jednog dana, na njeno veliko iznenađenje, stigao je odgovor.
– Ćao, tata, ja sam. Sutra će ponovo biti težak dan! Prošle su četiri godine od kada sam te izgubila i ne prođe nijedan dan da mi ne nedostaješ. Mnogo toga se dogodilo u tom kratkom vremenskom periodu, ali sigurna sam da ti to znaš, pošto ti sve javljam. Pobedila sam rak i nisam se razbolela od kada si ti bio tu, kao što sam ti obećala da ću više voditi računa o sebi. Diplomirala sam. Zaljubila sam se i srce mi je slomljeno (ubio bi ga) ali sam podigla glavu i postala sam još jača. Izgubila sam sve prijatelje i udarila u dno, ali našla sam nekog ko me je spasio – napisala je ona.
Dalje je navela da još uvek nema decu, ali da je spremna za to, kako i da “još uvek izluđuje mamu svakog dana”.
*foto: Screenshot
– Žao mi je što nisam bila tu kada ti je to trebalo, ali jednog dana imaćemo priliku da gledamo tu utakmicu. Plašim se braka jer ću morati da hodam do oltara sama i ti nećeš biti tu da mi kažeš da će sve biti okej. Ide mi odlično, bio bi ponosan na ženu kakva sam postala. Ne, moj temperament se nije promenio. I ne, nisam se ugojila, sve ide u moju glavu. Samo sam želela da ti kažem da te volim i da mi nedostaješ – navela je ona.
Neočekivani odgovor stigao je ubrzo. I to od jednog drugog tate koji sada koristi broj njenog oca.
– Ćao ja nisam tvoj tata, ali dobijam tvoje poruke poslednje četiri godine. Radujem se tvojim jutarnjim i noćnim porukama. Moje ime je Bred i izgubio sam ćerku u saobraćajnoj nesreći u avgustu 2014. godine. Tvoje poruke su me održale u životu. Kada mi pošalješ poruku znam da je to poruka od Boga. Žao mi je što si izgubila nekoga tako bliskog, ali slušao sam te tokom godina i gledao te kako rasteš i prolaziš kroz više od bilo koga. Godinama sam želeo da ti odgovorim, ali nisam hteo da ti slomim srce. Ti si izvanredna žena i voleo bih da je moja ćerka postala takva žena – pisalo je u odgovoru.
*foto: Screenshot
Bred je napisao i da mu je “Bog poslao Častiti” i da je ponosan na nju. Za kraj, napisao joj je da se raduje njenim novima porukama.
Časiti je objavila prepisku na Fejsbuku, a njena objava privukla je veliku pažnju – više od 141.000 lajkova i 272.000 deljenja.
– Svakodnevno prenosim poruke svom ocu kako bi znao kako proteče moj dan u poslednje četiri godine! Danas je znak bio da je sve u redu i da mogu da ga pustim da počiva u miru – napisala je ona.
Nakon tri i po godine borbe s akutnom limfoblastičnom leukemijom i primanja hemoterapije konačno je dočekao posljednju terapiju i zvonce.
“Danas mi je najsrećniji dan u životu”, rekao je 19-godišnji Met Driskol.
Naime, u centru za liječenje dječjeg karcinoma i poremećaja krvi Showers običaj je da, kad pacijent završi s liječenjem, zazvoni zvoncem, okupe se i drugi pacijenti i zajedno slave pobjedu.
“Ovo se ne bi desilo bez moje porodice, prijatelja i Boga”, rekao je Met.
Ne postoje riječi kojima bih objasnila koliko sam ponosna”.
William Preston (13) iz Nevade dugo je štedio novac kako bi svojoj samohranoj majci kupio automobil i pomogao joj kada je mislila da stvari ne mogu da budu gore.
William živi sa samohranom majkom, bratom i sestrom, a kako piše NBC majka se mučila jer nije imala automobil. Stoga je dječak odlučio nešto poduzeti po tom pitanju.
Kada nije bio u školi, ili radio zadaću, ovaj divni dečak zarađivao je koji dolar više tako što je kosio dvorišta susedima. Uštedio je nešto novca, a na ovu sjajnu ideju je došao kada je na Youtubeu vidio kako neka druga deca, puno starija od njega priređuju iznenađenje svojim roditeljima kupujući im auto.
Na početku je mislio da neće uspeti u svojoj nameri, a onda je jednog dana u oglasima našao beli Chevrolet Metro koji nije bio jako skup. Međutim, i dalje mu je nedostajalo nešto novca.
Koliko je snažno želeo da iznenadi svoju majku govori sledeći potez koji je povukao – vlasnici automobila je ponudio svoj Xbox kao zamenu.
“Auto je bio stvarno jeftin i pitao sam vlasnicu bi li mogao da ponudim svoj Xbox, ili da nešto učinim kako bi mi uračunala u cenu. Ona je najprije odbila, a onda se predomislila i pristala”, ispričao je William novinarima.
Nakon razgovora s vlasnicom automobila je objavio mami dobre vesti. Nije mu poverovala pa je otišla kod žene koja je prodavala auto i uverila se u njegovu priču.
“Bio je umoran od toga da me gleda kako stalno plačem. U teškim trenucima za mene uskočio je moj sin. Svi prolaze kroz teške životne trenutke, ali uvek se može dogoditi nešto dobro u svakoj situaciji sve dok se borite”, ispričala je Williamova majka Krystal Preston za “NBC-2” i dodala:
“Izgubila sam se, vrištala sam od sreće. Koliko znate trinaestogodišnjaka da majci kupe automobil? Ja ne znam ni jednog, niti sam ikada čula za takav slučaj. Ne mogu opisati osećaje. Ne postoje reči kojima bih objasnila koliko sam ponosna”.
U Srbiji se mnogi sa “ti” obraćaju onima za koje pretpostavljaju da nisu obrazovani ili samo zbog toga što rade na nekom radnom mestu – kasirke, zidara, montera…
– Moj verenik i ja treba da platimo račun u kafiću. Njemu suma nije jasna. Zove konobara, presabira. Onda ga pita: Momak, šta si “ti” imao iz matematike?” Konobar mu krotko odgovara: “devetku gospodine, ja sam mašinski inženjer”. Ćutim. Zemlja se otvara pod mojom stolicom. Plače mi se. Tada mi se plakalo zbog toga što inženjer konobariše, a sada i zbog “ti”- ispričala je jedna Kragujevčanka i podstakla nas da razmislio kome građani persiraju, a kome ne.
Poštanski službenici i pekari
Poštanskim službenicima i medicinskim sestrama, većina ljudi obraća se “na vi”, ali radnicima u pekari i kafiću, isti ljudi obraćaju se “na ti”. Takođe, “vi” su i ćate u centru za socijalni rad i PIO fondu i opštinski službenici. A opet “ti” su taksisti, prodavačice, čistačice.
-“Vi” je iskaz poštovanja, “ti” je iskaz bliskosti.
-“Vi” se odnosi na starije od nas, s “ti” se obraćamo deci.
-“Vi” govorimo neznancima, a “ti” je rezervisan za one koje poznajemo.
-Sa “vi” se pokazuje i distanca, posebno u poslovnim odnosima.
– A meni se sa “ti” obraća većina kupaca- daj mi burek, imaš li kifle…, a nismo bliski. Nisam ni dete. Znači li to da me ne poštuju, ma naravno da me ne poštuju, ja sam za većinu kupaca samo neka koja seče burek. Ja se ipak prodavačici u butiku pored obraćam sa “vi” jer se jedva poznajemo – rekla je radnica iz pekare u centru Kragujevca priznajući da u sveopštoj gužvi nije razmišljala o tome nikada.
Čekajući u redu u “socijalnom” (RFZO), da bi overili uput za besplatne naočare, niko se službenici na šalteru neće obratiti sa “ti”. Kada nakon pola sata čekanja u pošti, da plate račune, presrećni što se dokopaše šaltera neće službeniku reći “ti”. Još manje medicinskoj sestri koja odlučuje o sudbini “čekača” u hodnicima ili onih što u pola noći dozivaju “sestro, boli me”.
Čuvar u banci i trgovac
– Da, i ja konobarima kažem “ti”. Medicinskim sestrama se obraćam sa “vi”. Nisam razmišljala o tome. Sada ne znam zašto mi je čuvar u banci “vi”, a trgovkinja “ti”. Zbunjena sam što ste me to uopšte pitali – rekla je profesorka iz Kragujevca.
Ponekad se, nažalost, “ti” i “vi” upotrebljavaju i kao dokaz autoriteta, hijerarhije na radnom mestu i nadmoći. Tada će osoba na višem položaju ljudima oko sebe govoriti “ti”. Bilo je čak i slučajeva da su ljudi, dolazeći na direktorsko mesto u nekoj firmi ili ustanovi, od dojučerašnjih kolega sa kojima su delili kancelariju, tražili da pređu na “vi” nakon decenije poznanstva.
Sa druge strane, prodavac, mnogo taksista, medicinska sestra i većina opštinsko – republičkih ćata imaju isto obrazovanje, četvorogodišnje. Ipak, neki su “ti”, neki “vi”.
