Povodom pozivanja na grupno samoubistvo mladih osoba na TikToku, oglasilo se i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

– Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije obavešteno je od Interpol-a Jerusalim dopisom koji je upućen Letoniji, a ostalim zemljama na upoznavanje, o informacijama koje kruže na jednoj društvenoj mreži, a tiču se poziva na grupno samoubistvo mladih osoba – saopšteno je iz MUP-a.

Na teritoriji naše države se vrše provere navedene informacije, iako je navedeno obaveštenje upućeno Republici Srbiji isključivo radi informisanja.

– Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova sa maksimalnom opreznošću pristupaju proveri navedenih ili sličnih sadržaja na društvenim mrežama. Apelujemo i na roditelje da obrate pažnju na ponašanje svoje dece i sadržaje koje prate na društvenim mrežama – istakli su iz MUP-a.

Samohrani otac iz Italije je protekle tri godine na društvenim mrežama dokumentovao priču o roditeljstvu koja će ljudima otopiti srca i izmamiti osmijeh na lice.

Luka Trapaneze (42) usvojio je djevojčicu Albu 2017. godine kada je imala nepune dvije nedjelje nakon što je kao homoseksualac i samac imao teškoće prilikom usvajanja.

Zbog toga nije oklijevao kada su ga pozvali i rekli mu da Alba može da bude njegova kćerka. Djevojčicu je prethodno odbacilo 20 porodica, uključujući i njenu, zbog njenog stanja.

Alba je rođena sa Daunovim sindromom, ali je to Luki nije smetalo da je primi u svoj dom i pruži joj roditeljsku ljubav. Zajedno s bivšim dečkom, u Napulju je osnovao humanitarnu organizaciju za hendikepirane osobe. Organizovao im je kurseve kuvanja i odlaske na pozorišne predstave. Zbog tog iskustva bio je siguran da će moći da brine o djetetu s posebnim potrebama.

Već tri godine Luka i Alba se ne razdvajaju, a njihove svakodnevne dogodovštine prati više od 250.000 ljudi.

– Ona bi se po cijeli dan igrala, jela i plesala. Voli da bude među ljudima, zbog toga često idemo u park ili muzej – kaže Luka.

Izvor: blic.rs

“Svakome je neko došao, moja mama nije mogla. Znam da nije mogla, nema pare za kartu”, reči su malog Aleksandra V. (11) čija je sudbina potresla Srbiju.

– Drugoj deci došla braća, sestre, majka, tata, meni niko nije mogao… Hteo sam da plačem, ali znam da me mama i seka vole, pa sam žurio da ozdravim i što pre se vratim kući – stidljivo nam priča Aleksandar, dok mu brada podrhtava, ali se toliko stegao da nije dozvolio da mu krene suza.

Sudbina Aleksandra iz Kuršumlije, koji je boravio sam u prokupačkoj bolnici dok je ležao na odeljenju pedijatrije, podigla je Srbiju na noge.

Aleksandar je nedavno izašao iz prokupačke bolnice „Dr Aleksa Savić“, gde je ležao zbog upale pluća. Tu su ga usamljenog, bez slatkiša, voća i sokova zatekli učenici trećeg tri razreda prokupačke Medicinske škole, koji su bili na praksi.

Saznavši da majka nije mogla da mu dođe u posetu, jer nije imala pare za prevoz, ni da mu bilo šta kupi, učenici su se organizovali i Aleksandru doneli pidžamu, slatkiše, sokove, pričali sa njim.

Ova je priča potom obišla Srbiji i niko nad sudbinom ovog dečaka nije ostao ravnodušan.

Mališan je morao sam da leži u bolnici bez prisustva mame, jer kod kuće ima sestru (12) koja ima zdravstveni problem, te je majka Milijana kod dečaka dolazila samo kad je bila u prilici. Prema njenim rečima, ona nije imala novca za put, jer njih troje posle suprugove smrti žive sa 12.000 dinara mesečno, te im je svaki izdatak veliki.

U bolnici u Prokuplju kako „Blic“ saznaje o Aleksandru su brinuli svi – lekari, medicinske sestre, kao i đaci Medicincke škole „Dr Aleksa Savić“.

“Bio je ćutljiv, nedostajala mu je mama”

– Primetili smo da je u bolnici došao bez mame, iako ima pravo da boravi sa roditeljem, jer ima 11 godina. Bio je ćutljiv, pretpostavljam da mu je nedostajala majka, ali je hrabro ćutao o tome. Kada smo videli njegovu mamu saznali smo da oni žive u lošim uslovima, te smo pokrenuli akciju da im pomognemo, a njega smo obradovali novom pidžamom i slatkišima – priča jedna od učenica Medicinske škole u Prokuplju.

Majka Milijana kaže za „Blic“ da brine sama o dvoje dece i da je mališan bio u bolnici skoro dve nedelje a ona je u posetu odlazila kad god je bila u prilici, jer kod kuće ima još jedno dete, devojčicu (12) o kojoj je morala da brine.

Majka: “Moja duša zna kako mi je…”

– Moja duša zna kako mi je, posle suprugove smrti ostala nam je penzija od nekih 12.000. Deci je potrebno sve, a najteže mi pada što devojčica ima zdravstveni problem, a i Aleksandar je završio u bolnici. Srećom sve se dobro završilo i sada je dobro i kod kuće – kaže nam majka Milijana.

Medicinsko osoblje bolnice u Prokuplju takođe je bilo svesno njihove materijalne sitaucije, i napominju da je mališanu pruženo sve što mu je nedostajalo. Načelnik Odeljenja pedijatrije u prokupačkoj bolnici, dr Radiša Perović u razgovoru za „Blic“ kaže da je dečak bio zbrinut po protokolu i da je u bolnici dobio sve ono što nije poneo od kuće, počevši od pidžame, do pribora za higijenu.

Direktor bolnice: Svi smo brinuli o dečaku

– Svaki pacijent koji dođe u bolnicu dobije ono što mu nedostaje od pribora, tako je bilo i u konkretnom slučaju, dečak je dobio pidžamu i nije spavao u trenerici, već ju je obukao tokom dana kada su ga učenici i primetili. Kao i ostali pacijenti, i on je dobijao aposlutno sve od hrane do terapije i dete je u potpunosti bilo zbrinuto. Situacija je specifična, majka je dolazila u posetu koliko je mogla, ali dete nije bilo samo, tu su bili i lekari kao i kompletno medicinsko osoblje – objašnjava dr Perović.

U sobi je, kaže, imao i televizor, a u bolnici postiji i biblioteka.

– Mi kada se susretnemo sa pacijentima koji su u teškoj finansijskoj situaciji, ili se pak rodibina ne javlja jer su daleko, mi sakupimo novac i ponudimo da im pomognemo. Mi svakog pacijenta, bilo da je odrastao čovek ili dete zbrinjavamo na pravi način, tako je bilo u ovom slučaju – priča nam dr Perović.

Đaci koju su mu pravili durštvo u bolnici i olakšali bolničke dane kažu da se raduju što se za ovu porodicu nešto pokrenulo u pozitivnom smeru.

– Želeli smo da mu kupimo pidžamu da ima svoju, pravili smo mu društvo koliko smo mogli, on je mirno i fino dete. Kaže da je odličan đak, i ono najvažnije, veoma je hrabar i ne žali se, a koliko vidimo, sve mu nedostaje u životu. Nadam se da će ljudi dobre volje pomoći ovoj porodici i da će Aleksandar kao i njegova sestra imati srećno detinjstvo – kaže učenica Medicinske škole u Prokuplju.

Pevačica Marija Šerifović besno je reagovala na potresnu priču o izbacivanju porodice Seladin iz njihovog doma na Dorćolu i ponudila im finansijsku pomoć.

Tada je više policajaca uklonilo ukućane iz njihove kuće, pa čak i bolesnu ženu koja je bila na nosilima.

“Iskreno … U ovoj mojoj lepoj Srbiji ne može više ništa da me iznenadi … I ne umem ni da opišem koja se količina besa u meni pojavi … Ali evo da ne bih rekla ono što mislim i bila prosta pevaljka za neke … Ako neko ima kontakt – dajte ja ću platiti i skućiti familiju“, napisala je Šerifović na Tviteru.

Podsećamo, kako navodi Združena akcija „Krov nad glavom“, Porodica Seladin godinama živi u kući u ulici Dunavski kej 30. Međutim, njihova kuća, izgrađena još 1934. godine je 2015. izbrisana iz zemljišnih knjiga, kao da uopšte ne postoji. Nakon četiri godine čekanja i niza žalbi i zahteva, Osman Seladin je konačno dobio odobrenje da svoju kuću ponovo upiše u zemljišne knjige. Ali pre nego što je ovo rešenje postalo pravosnažno, samo par dana kasnije, iz Grada je stiglo i rešenje o rušenju kuće.

D. P. (65) uhapšen je zbog sumnje da je punih sedam godina silovao sina D. P. (14) u selu Ribari kod Jagodine.

Nasilnik je uglavnom pijan uz pretnje nasrtao na mališana i iživljavao se nad njim, a horor je otkriven nakon što se dečak požalio komšinici. Prema rečim izvora Srpskog telegrafa iz istrage, pakao maloletnog dečaka počeo je kada je krenuo u prvi razred.

 Mališan se 2011. godine vratio iz škole, a otac ga je spopao čim je ušao u svoju sobu. D. P. je bio pijan i odmah je krenuo za sinom. Ušao je kod njega i naredio mu da legne na krevet. Potom ga je dodirivao po telu i skunio u mu pantalone. Dečak je vrištao i preklinjao oca da ga ne zlostavlja, ali bezuspešno. Monstrum je udario mališana, a onda se zverski iživljavao nad njim – kaže izvor i dodaje da je otac otad zlostavljao sina kad god bi malo popio, preteći da nikom ne sme da kaže šta njih dvojica rade između četiri zida. Nasilnik je u avgustu prošle godine prebio dečaka, a potom ga više puta silovao.

– Preko odeće mu je dodirivao polni organ, a D. P. je u jednom trenutku uspeo da se izvuče i pobegne. Međutim, otac ga je sustigao. Zaključao je vrata, ošamario sina i naredio mu da se skine. Iživljavao se nad njim, a dečak se, uplakan i nem od bola nije pomerao sa kreveta – tvrdi izvor Srpskog telegrafa.

Prema njegovim rečima, posle svakog seksualnog zlostavljanja mališan je dobijao i batine.

– Gađao je nesrećnog dečaka predmetima koji su mu bili nadohvat ruke, pretio da će ga ubiti sekirom i govorio mu da ne zaslužuje da živi. Pretio je dečaku da će ga zaklati ukoliko bude nekom rekao za “njihovu tajnu” – dodaje izvor.

Za sve se saznalo nakon što je dečak skupio snagu i sve ispričao komšinici koja je slučaj odmah prijavila policiji.

Policija je uhapsila oca, a maloletni D. P. je smešten u hraniteljsku porodicu.

U vezi sa ovom tragedijom oglasila se jedna Nišlijka i podelila status na društvenoj mreži Fejsbuk

Miroslav Stojanović (44), otac četvoro dece, izbeglica sa Kosova, izvršio je samoubistvo tako što je popio insekticid etiol, i to samo nekoliko sati nakon što mu je isključena struja zbog duga 22.000 dinara.

Uoči tragedije sestri rekao:

“Ne mogu više da podnesem bedu”.

Pozvao me je i rekao: sestro slatka, tebi moram da kažem, ispratio sam ženu i decu kod tašte u Niš, ali ja ne mogu više da podnesem ovu bedu, ne mogu da dozvolim da mi deca žive u mraku, ja hoću da se ubijem. Zvala sam ga sto puta, nije se javljao. Odmah sam sela u auto sa komšijom iz Bujanovca i stigla do Jelašnice za sat i po. Međutim, zatekla sam brata mrtvog pored česme.

Ispričala je njegova sestra.

Međutim, dug za struju samo je kap koja je prelila čašu, jer od rata 1999. godine, otkako je na Kosovu izgubio oca i majku, ali i sve imanje, Miroslav Stojanović je sa svojom porodicom prošao pakao i kao raseljeno lice živeo u vrlo teškim uslovima.

Mnogi su reagovali na ovu tragičnu sudbinu čoveka koji nažalost više nije mogao da podnese loše uslove života.

U vezi sa ovom tragedijom oglasila se jedna Nišlijka i podelila status na društvenoj mreži Fejsbuk.

Ona je opisala kako izgleda život jedne prosečne porodice u Nišu koja kako ona kaže nije imala mamu i tatu da im obezbede stan, auto i sve ostalo:

Čovek iz Jelašnice se nije ubio zbog duga od 22 hiljade. Ubio se zato što svaki dan broji po dinar da sakupi za hleb. Sezonska salata je luksuz, o voću da ne pričam. Meso se jede za rođendan pa za rođendan, a možda ne ni tad. Ne daj Bože da se dete razboli. Antibiotik 600 dinara, cela dnevnica. Ubio se jer bi radio i 24h, ali za šta za koga? Ubio se zato što radi 4 meseca da bi dobio jednu platu. Ubio se zato što komšija 3 ulice od njega ima dug od 100 hiljada a letuje i zimuje svake sezone. Ubio se jer svi kukaju kako nemaju a svi imaju više. Ubio se jer deca nemajuknjige za školu koja koštaju kao i dug za struju, jedan komplet da se razumemo. Ubio se jer je njegova žena nesrećna. Ubio se jer su njegova deca nesrećna. Ubio se zato što za 22 hiljade ne može ni drva da kupi da prezimi. Ubio se zato što je bespomoćan. Ovo nije životna priča iz Jelašnice, ovo je životna priča čoveka iz Jelašnice, ovo je životna priča svake porodice koja nije imala mamu i tatu da im obezbede stan, auto i sve ostalo. Ovo je životna priča ljudi koji rade za 20.000 u zemlji u kojoj su osnovni trpškovi 50.000. I ne počinjite sa vašim filozofijama-ko hoće i želi, može. To možda i postoji u Srbiji, ali Srbija je Beograd a ovo je Niš. Selo koje živi kako bi Beograd živeo. Mrzim ovaj grad. Mrzim ove ljude.

napisala je.

Verujemo da su se mnogi građani ovog grada a i šire pronašli u surovoj realnosti koju je ova Nišlijka opisala.

Umiljat i nježan Gavrilo Đurđević nema ni pola godine, a već se bori sa opakom bolešću. Prva tri mjeseca se lijepo razvijao i napredovao. Međutim, roditelji su primijetili da prestaje da pomjera ruke i noge i da otežano diše. Utvđeno je da boluje od spinalne mišićne atrofije tip 1.

Riječ je o izuzetno teškoj i progresivnoj bolesti koja često ima smrtni ishod. Bolest je posljedica mutacije gena i manifestuje se gubitkom osnovnih životnih funkcija kao što su hodanje, varenje hrane, gutanje i disanje. Ne može da drži glavicu, sjedi i puzi.

Gavrilo je sa pet mjeseci starosti primio prvu terapiju (Spinraza) koja je dostupna u Srbiji. Na sreću, odnedavno postoji odobrena genska terapija (Zolgensma) koja je dala šansu oboljelima da se izbore sa ovom opakom bolešću. Gavrilo je jedan od njih, piše Telegraf.

Zbog same cijene, Gavrilovi roditelji nisu u mogućnosti da istu priušte i pomognu svom djetetu, stoga se obraćaju svim dobrim i humanim ljudima da pomognu da njihovo dijete ode u inostranstvo i primi istu.

Sredstva su potrebna za gensku terapiju, za rehabilitaciju, okupacione terapije kao i za putne troškove i smještaj.

Za Gavrilovu pobedu! Budimo humani!

Pomozimo Gavrilu!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 973 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human973 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000844014-95

Uplatom na devizni račun: 160600000084402853IBAN: RS35160600000084402853SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

U otpusnoj listi piše da su joj pre totalne anestezije izvršene sve analize što nije tačno – kaže porodica preminule Dušice Trajković (33)

Tridesettrogodišnja Dušica Trajković iz Leskovca preminula je 23. februara dva sata posle abortusa u jednoj privatnoj ordinaciji, a porodica sprema tužbu protiv lekara, za koje sumnja da su krivi za njenu smrt. Mlada žena iza sebe je ostavila supruga Vladimira i trogodišnjeg sina.

Kako kaže Dušicin suprug Vladimir, intervencija je pod potpunom anestezijom urađena u privatnoj klinici na insistiranje doktorke M. V., koja je pratila njenu trudnoću punih osam nedelja.

– To je bio i njen savet, s obzirom na to da je trudnoća bila rizična po njen život jer je imala problem s kičmom, a u poslednje vreme je zbog natečene noge išla na terapije u Niš. Kada je utvrđeno da je trudna, terapije su morale da prestanu, pa su joj niški lekari preporučili mirovanje.

Tokom mirovanja morala je da se javi ginekologu u državnoj ustanovi, a to je bila ova doktorka i ona joj je savetovala da se izvrši abortus jer će joj u protivnom život biti ugrožen – priča Vladimir.

Sporne analize

Kako kaže, sve su uradili po savetu doktorke, a nakon izvršene intervencije, Dušica je napustila ovaj svet brzinom munje. Suprug, rođeni brat i sestra pokojne Dušice sumnjaju da je upravo nemar zdravstvenih radnika razlog njene smrti.

– U otpusnoj listi piše da su joj pre totalne anestezije na lični zahtev izvršene sve analize, što zapravo nisu. Takođe, u izveštaju piše da je mirovala dva sata nakon intervencije, što takođe nije tačno. Intervencija je bila zakazana u 19 sati. Počela je u 19.20 i trajala 40 minuta. Mi smo sa klinike izašli odmah posle intervencije. Ako meni ne verujete, možete pogledati snimke sigurnosnih kamera. Izašla je polusvesna iz ordinacije oko 20 sati, omamljena od totalne anestezije. Pomogao sam joj da uđe u automobil, malo smo vremena izgubili da usput kupimo lekove u apoteci i otišli kući – tvrdi Vladimir.

Doktorka bez komentara

Novinari Informera kontaktirali su s doktorkom M. V., ali je ona jasno stavila do znanja da neće davati nikakve izjave o ovom slučaju dok ne dobije zvaničan sudskomedicinski nalaz o uzroku smrti svoje pacijentkinje.

Nakon toga je Dušici je pozlilo.

– Ustala je uz moju pomoć da ode do toaleta i skoro da se onesvestila. Mislio sam da je zbog anestezije. Osvestio sam je, ali ubrzo mi je pala na ruke – priseća se suprug.
Ubrzo je stigao i njen brat, zvali su Hitnu pomoć, ali je Dušica umrla na putu do bolnice, što je redakciji Informera i potvrđeno u Urgentnom centru, u koji je stigla oko 21 sat.

‘Čuvaj mi sina’

– Uspela je samo da mi kaže: “Bato, čuvaj mi sina” – dodaje kroz suze njen rođeni brat Milan.

U izveštaju o izvršenoj intervenciji između ostalog se navodi da je utvrđeno da Dušica ne boluje hroničnih bolesti i da je prethodno upoznata sa medicinskom procedurom, prirodom intervencije i mogućim komplikacijama, te da daje potpisani pristanak na intervenciju.

Nakon Dušicine smrti izvršena je obdukcija, članovi porodice su dali izjavu u policiji, a saznajemo da ceo slučaj ispituje i tužilaštvo. Obdukcioni nalaz još nije stigao, ali kako tvrde u porodici, njima je već rečeno da je uzrok smrti tromb koji je krenuo iz problematične noge, da je on uzrokovao infarkt pluća i da je ona tako umrla.

– Kakav god bio obdukcioni nalaz, mi ćemo se pridružiti gonjenju ili sami podneti privatnu krivičnu prijavu. Mojoj, već bolesnoj ženi, opet odgovorno tvrdim, nisu vršene analize pre abortusa koje sam platio 130 evra. Račun još nisam dobio. Na nama je da pokušamo da više niko ne bude zavijen u crno zbog abortusa – kaže njen muž.

“Ja apelujem na vlast i na državne organe da preventivno deluju da se ovakvi slučajevi više ne dogode, a smatramo da je jedan od načina da se to ne ponovi pooštrenje tog zakona”, rekla je Gabrijela Ilić

Na saopštenje da će vozaču audija smrti (19) iz Niša koji je u januaru ove godine nasilničkom vožnjom usmrtio dvoje ljudi, dečaka (12) i Dejana Ilića (48) maksimalno sledi osam godina zatvora, reagovala je i porodica nesrećno stradalih.

Ćerka poginulog Dejana Ilića, Gabrijela Ilić, traži pravdu za nesrećno stradalog oca.

“Želim da kažem da smo mi užasnuti samom pomišlju na to da je kazna za jedno dvostruko ubistvo nasilničkom vožnjom samo osam godina propisana. To dete i čovek su zauvek otišli, a on će za samo osam godina da nastavi normalno sa svojim životom”, kaže Gabrijela i dodaje:

“Ja apelujem na vlast i na državne organe da preventivno deluju da se ovakvi slučajevi više ne dogode, a smatramo da je jedan od načina da se to ne ponovi pooštrenje tog zakona”.

– “Bato ja sam ovo sve predosećala, čuvaj mi Filipa”, rekla mi je sestra dok je sklapala oči – potresne su reči Milana Kostića, brata Dušice Trajković (32) iz Leskovca koja je preminula 23. februara nakon abortusa koji su joj lekari preporučili da uradi zbog zdravstvenog stanja.

Smrt Dušice iz Leskovca potresla je Srbiju. Nakon što je prvo njen suprug ispričao šta se kobnog dana dogodilo, danas je u emisij “150 minuta” na TV Prvoj govorio i njen brat Milan Kostić.

Podsetimo, Trajkovićeva je umrla nakon abortusa koji je savetovala njena ginekološkinja u domu zdravlja zbog problema sa kičmom, a da li je smrt izazvana greškom lekara, utvrdiće obdukcija.

Kostić je u današnjoj emisiji ispričao je kako je sve počelo.

Pre oko mesec i po dana, kako je rekao, Dušici je dijagnostifikovana diskus hernija, problem sa kičmom, pa su joj na privatnoj klinici u Nišu dali terapiju kojom bi trebalo da popravi njeno zdravstveno stanje. Njen brat navodi i da se tu već sumnjalo da je njegova sestra u drugom stanju, međutim nakon odrađena dva testa, oba su bila negativna.

Nakon nekoliko dana, primenom terapije za kičmu, koja je je određena na privatnoj klinici u Nišu, Milanova sestra se testirala još jedanput, kada je potvrđeno da je trudna.

– Ubrzo zatim ona se javila svom ginekologu u domu zdravlja, koja joj je savetovala da smesta prekine sa tom terapijom i da ne izlazi iz kreveta. Ginekolog joj je još dala savet da ne sme da pije nikakve lekove i inekcije – ispričao je brat.

Ona je ovaj savet poslušala, kaže, pa se nakon dvadeset dana ponovo javila svom ginekologu u gradskoj bolnici, i od doktorke dobija inekciju protiv bolova, kao i informaciju da u daljem toku trudnoće Dušica može da ostane invalid, te bi najbolje rešenje bilo da prekine trudnoću. Na istoj klinici je, kaže brat, Dušica i došla na intervenciju 23. februara.

– Niko nije tražio nikakve analize za ovu intervenciju, koja je trajala 40 minuta i nakon toga ona je poslata kući. Iako malaksala, uz pratnju muža uspela je da stigne kući, međutim, njeno stanje se iz minuta u minut pogoršavalo – priča Kostić i nastavlja:

“Pala je u nesvest dva puta, a posle se nije sećala. Treći put kad je pala, njen muž je shvatio da se nešto ozbiljno dešava jer je žena promenila boju i nije pokazivala poboljšanje”.

Kako kaže, tada ga je zet pozvao da dođe pa su pozvali i hitnu pomoć.

– Ona živi na drugom kraju grada, ali ja mislim da sam tamo bio za manje od 30 minuta, rekao je brat.

Kako je ispričao, zatekao ju je u polusvesnom stanju, prebledelu i malaksalu, žalila se i da ne može da diše.

“Bato, ja sam ovo predosećala…”

Ubrzo potom stigla je hitna pomoć koja joj je dala dve inekcije ali žena nije pokazivala pozitivnu reakciju.

– “Bato ja sam ovo sve predosećala, čuvaj mi Filipa”, rekla mi je dok je sklapala oči. Hitna pomoć ju je odmah prevezla u bolnicu, još je davala znake života…”, potresne su reči njegnog brata Milana Kostića.

Međutim, nakon više od pola sata u čekaonici, doktori su izašli i saopštili njenim najbližim najtužniju vest.

– Tri sveta meni neko da, ja ne mogu da vratim sestru, niti njen muž može da vrati ženu, kao ni njen sin majku – uplakano je govorio Milan.

On ističe da je njegov cilj izlaska u javnost, da se spreči dalje dešavanje ovakvih slučajeva ako je do stručne greške došlo, što će se utvrditi obdukcijom.

– Želim ovim da poručim ljudima koji su imali u rukama dva života, da vode računa, da spasemo što može da se spase i da više nijedna kuća ne bude zavijena u crno kao što je naša – rekao je.