Author: ollo

Mačke su divno društvo, ali ponekad nas svojim ponašanjem znaju ostaviti zbunjene. Potražili smo odgovore na 10 čudnih ponašanja kod mačaka kako biste svoje čarobne ljubimice bolje razumjeli, piše zadovoljna.dnevnik.hr.

“Čavrljaju” s pticama

Kada ugledaju pticu kroz prozor mačke često počnu ispuštati zvuk sličan škripanju zubima. Stručnjaci za ponašanje mačaka nisu 100 posto sigurni zašto mačke to rade, ali pretpostavljaju da na taj način iskazuju frustraciju jer ne mogu izaći van i uhvatiti pticu. Drugi pak misle da su brzi pokreti vilicom zapravo dio Pavlovljev instinkta kojim mačke pripremaju svoje mišiće za čin ubijanja plijena.

“Stružu” svoje lice i bradu o ljude

Mace to rade onima s kojima su bliske. Naime, mačke na bradi imaju mirisne žlijezde te na taj način dijele facijalne feromone s vama, kaže dr. sc. Irena Petak, dipl. ing. biol., savjetnica za ponašanje kućnih ljubimaca.

Ovom simpatičnom radnjom mačka pozdravlja svog vlasnika i daje mu da znanja da mu vjeruje i da se osjeća sigurno. Ako vaša mačka ne “struže” lice i bradu o vas, ne morate se brinuti – možda jednostavno nije tip za takvo ponašanje.

Donose vam “darove”

Mace se vole pohvaliti svojim ulovom tako da pred vlasnika donesu mrtvog miša, pticu ili kukca. Bihevioristi imaju nekoliko teorija zašto to rade. Jedna je ta da mačka oponaša ponašanje svoje mame koja je donosila mrtav plijen dok je bila mačić. Važno je ne kažnjavati mačku kada vam donese plijen jer je takvo ponašanje dio njene prirode.

Žvaču plastiku i druge neobične stvari

Plastika, prljavština, tepih, žice, vunene deke – ako vaša maca žvače takve predmete možda pati od stanja poznatog kao pika koje se kod mačaka može pojaviti kao posljedica probavnih tegoba ili tjeskobe. Kao što ljudi grizu nokte ili prstom kovrčaju kosu kada su nervozni, mačke grickaju predmete koji nisu hrana kada osjećaju tjeskobu.

Obratite pažnju ukoliko se vaša mačka počne ovako ponašati jer joj predmeti koje žvače mogu oštetiti desne i probavni sustav. Ukoliko vaša ljubimica uporno žvače ovakve predmete, trebate je odvesti veterinaru.

Mijese vas, odnosno gnječe šapama

Mačke svoje vlasnike često mijese šapama, odnosno ritmično pritišću kao da vas masiraju. Mace to čine kao znak zadovoljstva i sreće, pokušavaju sebi olakšati osjećaj tjeskobe ili vas žele označiti sa svojim mirisom jer na šapama imaju mirisne žlijezde.

Vole ležati u kutijama i drugim skučenim prostorima

Vaša maca ima na izbor razna prostrana mjesta gdje može ležati, ali ipak bira najskučenije prostore, poput kartonske kutije ili lavaboa. I to nije ništa neuobičajeno. Mačke se u malim prostorima osjećaju sigurnije. U divljini, mačke moraju biti tihe i skrivene kako bi preživjele, a spavanje usred otvorenih prostora čini ih izloženijima većim predatorima.

Ne skidaju pogled s vas

Zbog mačjih očiju koje ne skidaju pogled s vas možete se osjećati nelagodno, ali ne brinite, maca ne pokušava kontrolirati vaš um. Vjerovatno pokušava pridobiti vašu pažnju kako biste joj dali hranu. Ukoliko je ne zanima hrana, možda samo želi znati što radite.

Ignoriraju vas

U jednom trenutku oči vaše mace zalijepljene su za vas, a u idućem vas potpuno ignorira. Baš kao i ljudi, i mačke ponekad žele biti same. Kada vam mačka svojim ponašanjem pokazuje da treba prostora, pustite je samu.

Ne zatrpavaju svoj izmet

Ukoliko mačka ne zatrpa svoj izmet nakon što obavi nuždu, to može upozoravati na zdravstveni problem ili problem u ponašanju, poput infekcije mokraćnog sustava ili ozlijeđene šape. Kako biste znali radi li se o zdravstvenom problemu, posjetite veterinara.

(Mi)jauču noću

Plačljivo mijaukanje u kasnim satima može biti znak da mačka ima potrebu za lovljenjem glodavaca i kukaca. Njeni pokušaju da ulovi plijen mogu rezultirati mijaukanjem zbog ushićenja, ili ako nije uspjela uhvatiti plijen, zbog frustracije. Osigurate li maci dovoljno igre i aktivnosti tokom dana, potrošit će višak energije te ćete suzbiti njenu potrebu za lovom.

Izgleda jednostavno, no mnogi će imati probem da shvate ovu zagonetku.

U kojem pravcu se kreće ovaj autobus?

Ako želite riješiti ovaj misterij, počnite razmišljati kao dijete. Čak 80 posto odraslih nije uspjelo shvatiti u kojem pravcu ide autobus, ali su djeca kojima je pitanje bilo postavljeno u većini slučajeva shvatila u jako kratkom vremenu. Idemo malo razmisliti…

Pa, kreće li se desno ili lijevo?

Evo i odgovora.

Jednostavno je. Vidite li vrata na autobusu? Ne. Zato što su s druge strane, odnosno s desne strane, kao i u svakom autobusu. Vozimo desnom stranom, znači autobus se nalazi na desnoj strani ceste.

Ako su vrata s druge strane, gdje je vozač? U lijevom dijelu autobusa, naprijed i nasuprot vratima, te dolazimo do zaključka da autobus ide na lijevu stranu, prenosi Studomat.ba.

Ginekolog Dragan Kikanović odbacio je optužbe Branka Gajića, supruga Nataše Gajić, kojoj je jedna beba preminula tokom porođaja u GAK “Narodni front”, a druga bila na aparatima. Kikanović je istakao da je uradio sve što je mogao, kao i da žali zbog tragičnog slučaja. On je ocenio tvrdnje Gajića kao “lažne” i istakao da o celom slučaju postoji medicinska dokumentacija.

Televizija N1 je pre nekoliko dana emitovala priču o porodici Gajić. Branko Gajić je tada rekao da njegovoj supruzi sa blizanačkom trudnoćom i koronavirusom nije na vreme pružena pomoć, zbog čega je jedan beba umrla, a druga završila na aparatima. N1 je kontaktirala i Ginekološko akušersku kliniku “Narodni Front”, kao i KBC “Dragiša Mišović”, koje su se oglasile saopštenjima, koja su u suprotnosti sa svedočenjem Branka Gajića. Reagujući na ta saopštenja, Branko Gajić je u petak za N1 kazao da GAK “Narodni Front” pokušava da se “opere”, i kaže da informacije o svom detetu dobija na kašičicu.

Kikanović je u Novom danu na N1 izrazio žaljenje zbog smrti bebe, i naveo da je to veliki stres za njega i njegove kolege.

“Hoću da kažem da razumem njegovo stanje (Branka Gajića) i njegovo psihičko rastrojstvo, ali ne mogu da pređem preko grubih i zlonamernih neistina koje je izneo. Prva neistina je da sam ja Nataši vodio trudnoću. Ja sam Natašu video samo jednom, slovima i brojem samo jednom. To je bilo u privatnoj ordinaciji mesec i po dana pre očekivanog porođaja, i sedam dana pre porođaja. Ja sam je pogledao tada u privatnoj ordinaciji, ona je bila u odličnom stanju i nije imala simptome korone uopšte”, navodi Kikanović.

Prema njegovim rečima, tada su se dogovorili da se vide za sedam dana u GAK “Narodni Front” kako bi nastavili preglede. Međutim, on navodi da je Nataša Gajić već sutradan dobila temperaturu.

“To mi je javila tek u petak, nakon tri dana. Ja sam joj rekao da se testira. Pitao sam je kako se oseća, ona je rekla da se ne oseća loše, jedino da u nekom trenutku ima visoku temperaturu. Rekao sam joj da pije antibiotik, obara temperaturu paracetamolom, uzima vitamine i da se rehidrira. Tog dana mi je kasnije javila da je test pozitivan. Ja sam joj rekao da ukoliko je u redu, da se čujemo sutra, i da vidimo šta se dešava”, kazuje Kikanović.

On je napomenuo da ga je trudnica dan nakon toga zvala i saopštila mu da misli da joj je pukao vodenjak.

“Ja sam joj rekao da ide u ‘Narodni front’, pozvao dežurne kolege i najavio da će doći trudnica sa blizancima, pozitivna na koronu. Koleginica koja je bila dežurna je primila, uradila test na naprsnuće vodenjaka, utvrdila je da vodenjak nije pukao, uradila je ultra-zvuk, snimanje srčane akcije oba ploda, i sve je ukazivalo da je sa trudnoćom sve u redu”, napominje Kikanović.

Nakon toga, Nataša Gajić je vraćena kući.

On je na pitanje da li su bolnice dužne da prime trudnice, bile one kovid pozitivne ili ne, odgovorio da trudnica koja ima još mesec i dana i po do termina – nije pred porođajem.

“Kada bismo mi primili sve trudnice mesec i po dana pred porođajem da leže, ne bi nam bilo dovoljno još deset ovakvih bolnica”, naglašava Kikanović.

On je rekao da njegove kolege i on postupaju po “akušerskim indikacijama”.

Ubrzane komplikacije

“Ako je žena u porođaju, ili ako joj je pukao vodenjak, mi je primamo i započinjemo porođaj. Ako je žena došla zato što ima temperaturu, i zato što je bolesna od kovida, ona treba da se leči u nadležnoj kovid ambulanti i bolnici”, kaže on.

“On je mene zvala u nedelju, rekla da je bila u ‘Mišoviću’, da je obavljen ultrazvuk, da je sve u redu, ali da je tražila da joj daju infuziju, da bi oborili temperaturu, a da joj je odgovoreno da oni to ne mogu, kao i da nisu u stanju da to urade i poslali je u ‘Narodni front’. Ja sam ponovo pozvao dežurnog doktora, rekao sam o čemu se radi, ona je došla i odbila pregled”, naglašava Kikanović i dodaje da postoji dokument u kome stoji da je pacijentkinja odbila pregled.

“Po rečima ekipe koja je bila dežurna, ona je odbila pregled. Doktorka ju je savetovala da ostane, jer dolazi drugi dan zaredom, a ona je odbila…  Suprotno od toga tvrdi suprug, koji nije bio prisutan tokom pregleda. On priča o nečemu što nije mogao da zna, šta je bilo i kako je bilo. Njen suprug je posle porođaja došao u ‘Narodni front’, seo u direktorovu kancelariju, i pitao je: ‘Zašto je niste naterali da ostane’? Mi smo odgovorili da ne možemo nekog naterati da ostane. Ne možete je naterati čak ni da potpiše ako neće”, podvlači Kikanović.

“Ne razumem zašto ovaj čovek (Branko Gajić) misli da sam ja nešto pogrešio. Ja sam prosto mogao da kada sam video da ima koronu, kažem: ‘Idite regularnim putem, nemojte me zvati’. Ali sam hteo, ljudski, da im pomognem, da im ubrzam, i da se to završi. A hteo sam i da upozorim kolege da će im doći korona trudnica, i da se i oni zaštite”, ukazuje on.

Kikanović odbacuje i tvrdnje Branka Gajića da je od kuće urgirao da se trudnica ne primi potom u “Narodni front”.

“Da li vi zaista verujete da je moja moć tolika, da ja od kuće pozovem dežurnog lekara, i kažem da nekog ne primi, ako on stavi faksimil na svoju odluku, koja je protivna medicinskim uverenjima? I koja je to sestra rekla? Želeo bih da se ta sestra suoči sa mnom i da to kaže. Zar mislite da je ako je žena za hitan prijem da je neće primiti zato što sam ja zvao i tražio da se ne primi? To su laži najgore vrste”, izričit je Kikanović i dodaje da je ceo slučaj notiran u medicinskoj dokumentaciji.

On navodi da ga je trudnica zvala i u nedelju, kao i u ponedeljak, kada mu je saopštila da je dobila bolove.

“Ja sam joj rekao: Hitno u ‘Narodni front’. Ona je došla u poodmakloj fazi porođaja, otvorena potpuno. Sa plodom u porođajnom kanalu, duboko. Primljena je, urađen je ultra-zvuk, konstatovano je da prva beba nema srčanu radnju, da je druga dobro, i odmah je porodila”, kaže on i dodaje da se ne zna kako je konkretno korona uticala na porođaj, jer kod različitih osoba, deluje na različite načine.

“Ne možemo hospitalizovati svaku korona trudnicu mesec i po dana pred porođaj”, ponavlja Kikanović.

On je otkrio da je stanje preživele bebe dobro, i dodao da će “po svemu sudeći, sa tim detetom biti sve u redu”.

“To dete je rođeno sa dva kila i osamdeset grama. Prevremeno, preterminsko dete, nezrelo i sa nezrelim plućima. U najčešćem broju slučajeva (takve bebe) zahtevaju mehaničku potporu za ventilaciju. Znači, to dete je rođeno sa dobrom ocenom za njegovu starost trudnoće i za njegovu zrelost. Stavljeno je na mehaničku ventilaciju i dat je lek koji dovodi do zrelosti pluća. To dete je već skinuto sa ventilacije, diše spontano, i po svemu sudeći će sa tim detetom biti sve u redu”, objašnjava Kikanović.

UPAD sudskih izvršitelja u stan pevača Ace Lukasa zbog navodnih dugova prema biznismenu Dejanu Popoviću Tigru, digao je u sredu veliku prašinu

Folker, kome je prekjuče zbog svega pozlilo, ističe da nema ni govora o tome da duguje, kako ga je nazvao, zelenašu Popoviću 80.000 evra, koliko se pominjalo, i da mu je dug već isplatio.

Ubrzo se oglasio i Tigar koji ne samo da pobija Lukasovu priču, već navodi da se radi o znatno većoj cifri.

– U toku je zakonsko sudsko izvršenje, radi se o sumi od oko 130.000 evra – precizira Popović. – Kompletan postupak izvršenja se vodi po zakonu, na osnovu pravosnažne sudske presude Višeg suda u Beogradu. Lukas je aktivno učestvovao u tom postupku i iskoristio sva pravna sredstva i žalbe, tako da je bespredmetno pričati o prirodi i osnovi duga.

Tigar je dodao da može samo da posavetuje Lukasa da ne odugovlači sa vraćanjem duga, jer su kamate na taj iznos velike.

Dejan Popović Tigar poznat je po navodnim vezama sa brojnim srpskim voditeljkama, misicama, starletama i učesnicama rijalitija “Zadruga” i “Parovi”. Za njegovo ime su vezivali, između ostalih, Snežanu Dakić, Aleksandru Subotić, Anu Korać, Sanju Papić, Jelenu Milošević, Kristinu Spremo, kao i “modelsice” Anastasiju Buđić i Ružicu Veljković. Zorana Andrić, još jedna članica ove grupe, postala mu je žena, i sa njom ima sina. Spremo i Buđićeva su se, navodno, i potukle zbog njega. Pisalo se i da se Tigar viđao sa “državnom starletom” Dušicom Jevđenović.

Popović je, kako se navodi, diplomirani ekonomista. U avgustu 2014. policija je raspisala potragu za njim zbog sumnje da je, kao vlasnik kockarnica “Lavovi” koje su nekad pripadale porodici Bulić, organizovao igre na sreću bez odobrenja nadležnih organa. Za Popovića su mediji pisali da je i vlasnik “Dimanog grupe”, kao i još nekoliko firmi u inostranstvu. U njegovom vlasništvu je, navodno, i fabrika sapuna u Hongkongu.

Tigar je 2017. uhapšen zbog sumnje da je 12. novembra te godine pretukao bivšeg policajca Milana Trticu ispred njegove kuće u Kumodraškoj ulici, posle gostovanja u emisiji “Upoznajte Parove” na TV Hepi. Policija je tada saopštila da je Popović Trticu više puta udario u glavu i naneo mu teške telesne povrede, opasne po život. Trtica je zatim prebačen u Urgentni centar, gde je nekoliko dana bio u komi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je danas porodicu Radić sa severa Bačke, a tamo je zatekao sveže čvarke koje je ova porodica tek spremila.

Predsednik nije mogao da odoli, pa je odmah i probao ovaj slasni specijalitet, a onda to objavio i na svom Instagram nalogu “buducnostsrbijeav”.

“Čvarke obožavam. Uživam u gostoprimstvu porodice Radić, ovde, na severu Bačke. Srbija je najlepša zemlja!”, napisao je on.

Marija Kulić napustila je imanje u Šimanovcima sa unukom Željkom

Naime, sin Miljane Kulić, Željko dobio je ovčije boginje, a kako neki od zadrugara nisu preležali iste, Marija je morala sa unukom da ode iz Bele kuće.

Odmah su spakovali sve svoje stvari i otišli sa velelepnog imanja u Šimanovcima.

Mnogi će nakon prvog odgovora da se isprave i kažu drugi broj

Naizgled jednostavno pitanje zapravo se na kraju pokaže kao prilično teško: Koliko vidite rupa na majici? I da odmah znate, samo 17 posto odraslih može dati tačan odgovor.

Mnogi će nakon prvog odgovora da se isprave i kažu drugi broj. Ali, ako ste pomislili da su dve rupe… Niste u pravu.

Došli ste do četiri? Toplije… Ali ni to nije tačno.

Dakle, imamo dve sa prednje i toliko rupa sa zadnje strane. A šta je sa rupom kroz koju provlačimo glavu? I rukavi?

Dakle konačan odgovor je osam rupa.

Pravoslavni vernici danas obeležavaju jedan od četiri najveća praznika posvećena mrtvima – Mitrovske zadušnice.

Praznik pada uoči dana Svetog velikomučenika Dimitrija zbog čega se zadušnice i nazivaju Mitrovske.

Na zadušnice se u pravoslavnim crkvama služi sveta liturgija i parastos na kom sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ljudi obilaze groblja. Na grobovima se pale sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za umrle. Ako nije moguće otići na grob pokojnika njima se služi pomen u crkvi.

Prema učenju Crkve na zadušnice se vernici mole u hramovima i na grobljima za pokoj duša umrlih, a čine i milostinju.

Zadušnice uvek padaju u subotu, kad se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu. U crkvi se na zadušnice pominju i reči jednog od najvećih hriščanskih bogoslova Svetog Jovana Zlatoustog:

– Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih. 

Foto: Profimedia/ilustracija

Šta se valja, a šta ne?

Običaj u Srbiji je da se na zadušnice na groblje odnosi hrana koja se servira na grobu. 

Negde se na grob iznosi žito, negde se peku kolači od belog brašna, takozvane prosfore, nosi se pita, pecivo… Na groblje se iznose i kafa, voda, rakija, pivo i vino… U nekim mestima služe se kuvana jaja i pečenje.

Pravilo je da se nosi onoliko sveća koliko se mrtvih pominje.

Veruje se da hranu sa groba ne valja odbiti jer se smatra za veliki greh i uvredu mrtvima ako bi je neko odbio. Dovoljno je, kažu, da se okusi makar jedan zalogaj.

Ljudi obožavaju da rešavaju mozgalice i skrivalice, a mi vam donosimo novu!

Da li među velikim brojem kofera možete da pronađete toster?

Stručnjaci tvrde da je prosečnoj osobi dovoljno 43 sekunde da je uspešno reše. Proverite i sami da li možete brže od toga.

Da li ste uspeli??

Ako niste… Evo rešenja!

Ova ispovest doktora Stojana Adaševića, potresla je Srbiju pre skoro deset godina. Kako tada, ona i sada dira naša srca u samu srž. Prenosimo vam njegovu ispovest u potpunosti:

Bolnica, pacijent, operacija, bolest, Foto: Shutterstock

– Osnovno lekarsko vaspitanje stekao sam za vreme studija na Beogradskom medicinskom fakultetu u periodu 1951-1957. godine. Učen sam, prema tada važećoj doktrini, da je dete živo tek sa prvim plačem. S katedre sam, u okviru različitih odseka Medicinskog fakulteta, slušao uvek isto:

„Dete je živo tek sa prvim plačem. Pre toga ono je samo organ majke, kao što je, na primer, zub, slepo crevo ili bubreg. Izvaditi iz majke zub ili slepo crevo isto je što i prekinuti već započetu trudnoću. Tim aktom, veštački izazvanim abortusom, vi uklanjate samo organ majke. Razlog zašto to nije dozvoljeno raditi bez saglasnosti komisije za prekid trudnoće jeste opasnost da nestručna lica dovedu život žene u pitanje. To se mora raditi u za to opremljenim ustanovama, i do određene starosti trudnoće, do kada je relativno bezbedno. Svaki kasniji prekid trudnoće mora da odobri specijalna komisija i mora biti reči o velikoj medicinskoj ustanovi“.

Tako su nas učili u to doba, a i presude ondašnjih sudova bazirale su se na krivičnom zakonu koji je govorio isto – plod je „živ od momenta prvog plača“. Čitane su nam na sudskoj medicini čak i neke presude gde se pominjalo da onaj koji ubodom noža u trbuh trudne žene ubije i plod i izazove porođaj sa mrtvim plodom odgovara samo za laku telesnu povredu jer kod majke nijedna kost nije povređena, prema tome to je laka telesna povreda, a plod se u povredi i ne pominje. Onaj ko nije rođen ne može biti ubijen.

Abortus plakanje trudnoća, Foto: Shutterstock

Tako vaspitavan i učen od svojih nastavnika, krenuo sam da specijaliziram ginekologiju i akušerstvo i hrabro da vršim utrobna čedomorstva – arteficijalne abortuse. Prvo sam to radio pod budnim okom starijih kolega, a posle i samostalno. Bio sam ubeđen da radim ispravan posao, i trudio sam se da to „vađenje zuba“ ili utrobno čedomorstvo što manje boli ženu i da prođe sa što manje komplikacija. Jednog dana, mislim da sam već bio mlad specijalista, sreo me je jedan poznanik i, pošto smo išli u istom smeru, usput smo se raspričali. Na njegovo pitanje da li radim abortuse, ponosno sam odgovorio:

„Kako da ne! I to u lokalnoj anesteziji, tako da je žena svesna, ja sa njom pričam a ona i ne primeti (ako sam dobro dao anesteziju) da sam već uradio abortus, i biva prijatno iznenađena kad joj kažem da je gotovo, a ona tek očekuje početak“.

Na to me je on pitao da li znam da su to živa bića, da ja ubijam život ljudskog stvora? Sa podsmehom sam mu rekao: „Ma hajte, molim vas, kakve gluposti! To su neformirane mase!“ Vreme je teklo, javljala su se nova naučna dostignuća i pojavio se i ultrazvuk sa svojom dijagnostikom. Počeo sam da ga obilno koristim i da se u njemu usavršavam. Doneo mi je puno iznenađenja. Video sam plod, rad njegovog srca, njegove pokrete, otvaranje usta. Kod starijih plodova zapažao sam i pojavu sisanja palca, a onda, pošto je dijagnoza trudnoće bila postavljena, ta žena je po njenom zahtevu, išla u salu za abortuse – takozvanu kiretanu – da bi se izvršilo utrobno čedomorstvo. Ruka koja se do malopre kretala posle toga je često puta ležala na instrument-stolu, nepokretna, mrtva, palac koji je plod do malopre sisao – bio je tu, ali mrtav.

Počeo sam da razmišljam, pa ovo je ipak živo, ima usta, sisa palac, kreće se. Eksperimenti nam pokazuju da na duboke prodorne tonove plod reaguje ubrzanim pokretima, što se sve vidi na ultrazvuku, a posle evo, to isto ljudsko biće leži u komadima na instrument-stolu ili su njegovi izvesni delovi u tegli vakum aparata. Jedanput se desilo da je trebalo da izvršim utrobno čedomorstvo, a da je jedan član tog para bio moj bliski rod. Samouvereno sam seo i počeo da radim, otvorio grlić i zgrabio kleštima prvo na šta sam naišao i izvukao ruku. Bacio sam je na instrument-sto i gle, živac ruke pao je na deo koprese polivene jodom. Jod je nadraživao živac i ruka je počela da se trza. Normalan efekat koji smo puno puta na vežbama iz fiziologije radili sa žabama i njihovim živcima, kada smo pručavali fiziologiju mišića i živaca. Pošto se ovo vrlo retko dešava, a meni se ovo desilo samo jedanput, rekoh sestri:

„Pazi, trza se kao živčano-mišićni preparat“. Sestra odgovori: „Ju, kao da je živo“.

Uđoh ponovo u matericu i zgrabih nešto i sad izvukoh nogu. Rekoh u sebi: „Pazi, da ti sada nervus išijatikus ne padne na jod, pa da ti se sad i noga ne trza. „Pažljivo ja spustih nogu na sasvim drugi kraj, ali neka iznenadna buka – pad nekog gvozdenog predmeta u susednoj sobi me trže, te se noga izvi – odlete i živac pade na jod. Noga se trza. Sada, sav napet, opsovah, jer mi se to prvi put desilo u mojoj praksi (a bila je u to vreme već vrlo bogata) i rekoh poluglasno: „Sada još samo fali da izvučem srce koje kuca“.

Uđoh kleštima zgrabih i … stvarno, ja izvukoh i bacih na kompresu srce koje je kucalo. Stadoh sa radom, odjedanput shvatih da je to ubistvo, jer sam do malopre na ultrazvuku video to živo srce kako kuca, ruku i nogu kako se miču, dok su još bili svi u jednom komadu. Ne znam kako sam izgledao, ali odjedanput sam čuo glas sestre: „Doktore, šta je sa vama, je li Vam loše?! Da li da zovem nekog dugog da završi?“ Trgoh se. U sebi se pomolih Bogu i rekoh: „Bože, vadi me sada iz onog u šta sam upao.“ Počeh ponovo da radim i bez ikakvih komplikacija završih ono što naš naivni narod zove „čišćenje“.

Od tog doba, počela su moja razmišljanja i shvatanja da bez obzira što ne radim privatno, što ne radim direktno za novac, ipak sam izvršilac ubistva, i to ne samo dželat nego i sudija koji to odobrava i presuđuje… Pravdao sam se pred sobom, da sam samo stručnjak – vojnik snajperista koji kao u ratu puca i ubija iz principa – za ideju, a ne plaćeni ubica, privatni ilegalni aborter, koji ubija za novac. Slaba vajda. Počeli su čudni snovi sa noćnim morama. Kao rezultat svega toga sazrela je moja odluka da prekinem da vršim utrobna čedomorstva koja sam radio 25 i više godina. I to po deset–petnaest dnevno, a nekad i više.

Beba roditelji maženje, Foto: Shutterstock

Razlog – moje saznanje da je ljudski plod od svog samog začeća živ i živo biće, i da to nije ni organ majke, ni organ oca, već nešto treće. Sve ovo nije bilo plod nikakve teološke indoktrinacije, kao što to žele da prikažu pojedini ateisti i feministkinje, već čisto iskustvo stečeno poznavanjem biologije, bioloških i medicinskih zakona i ultrazvuka. To što se moje saznanje poklopilo sa teološkim stavom po kom je ljudski plod živo biće od začeća, dakle od same zigote (oplođene jajne ćelije), samo je dolazak do istog cilja preko dva različita puta. Ja se u ovom članku baziram na čistoj faktografiji, materijalističkoj i materijalnoj tehnici, koja nasuprot nekim krivičnim zakonicima i učenjima – dokazuje da je ljudski plod živ od začeća.

Smatram da činjenicu da je ljudski plod živ od začeća treba više i češće iznositi kako u masovnim medijima, tako i preko specijalnih predavanja pred ovaj naš narod. Isto vredi i za stav da je utrobno čedomorstvo mnogo veći i teži greh od običnog ubistva, jer je ljudski plod u materici nemoćan da se brani, a ništa nije skrivio, on je jedini bez lične krivice u ljudskom rodu, jer on još nije rođen. Ovome je cilj da bračni i vanbračni parovi shvate kolika je njihova odgovornost u trenutku bračnog ili vanbračnog polnog čina, i to pred Bogom i pred sobom, i kakve posledice taj čin donosi.“

Dr. Stojan Adašević