Author: ollo

Učitelj Vladimir Šljivar u banjalučkoj Osnovnoj školi „Georgi Stojkov Rakovski“ brzom reakcijom spasao je život svom učeniku sa posebnim potrebama, ali je nakon svega jedva izvukao živu glavu, jer je doživio infarkt.

Sve se dogodilo tokom trajanja časa, kada je ispred učionice pozlilo učeniku s posebnim potrebama.

– Bila je redovna nastava i asistentkinja je izvela dječaka da izađe iz učionice, jer je morao na odmor. Nekoliko trenutaka kasnije, ona je utrčala u učionicu i saopštila mi da se učenik guši – ispričao je učitelj za Srpskainfo.

U narednih nekoliko sekundi, Šljivar je istrčao iz učionice i pružio preko potrebnu pomoć dječaku.

Pribranost

Šljivar je podsjetio da mu situacija s napadom epilepsije nije bila čudna, jer se i ranije sretao s njom. Pribrani učitelj je tačno znao šta da radi u kritičnim trenucima, što je pomoglo učeniku, čiji je život bio ugrožen.

– Dječak je dobio napad epilepsije i bilo je vrlo bitno izvući jezik da se ne bi ugušio, što sam i učinio i oživio ga. Međutim, od tog trenutka se više ne sjećam ničega, jer mi je pozlilo – dodao je Šljivar.

Nakon što je spasao život svom učeniku, Šljivar je doživio srčani udar.

Koliko je ozbiljna situacija bila, govori podatak da su dežurni ljekari Hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Banjaluka morali reanimirati Šljivara u školi, kako bi ga vratili u život.

Na sreću svih, uspjeli su u tome.

Hitna pomoć

Srpskainfo saznaje da su srećne okolnosti bile što je Hitna pomoć pozvana kada je pozlilo dječaku, pa su već bili na putu kada se pogoršalo stanje i učitelju Šljivaru.

Sve se to dešavalo pred drugim nastavnicima u školi, dok su učenici bili izvedeni iz učionice.

– Kada je učitelj spasao život učeniku, doživio je infarkt i srušio se. Srećom, Hitna pomoć je već bila obaviještena zbog slučaja s dječakom i epileptičnim napadom, pa su došli u rekordno brzom roku – ispričao je sagovornik Srpskainfo.

Roditelji koji su se obratili našoj redakciji istakli su da je učitelj Šljivar pokazao veliku hrabrost.

– Drago mi je što se sve završilo kako treba i što nema ozbiljnih posljedica. Ovakve stvari trebaju biti saopštene javnosti, a nama roditeljima, čija djeca uče kod Šljivara, može biti čast što smo imali priliku da upoznamo tog čovjeka – ispričao je roditelj koji je želio ostati anoniman.

Reanimacija

Dušan Mišljenović, direktor Osnovne škole “Georgi Stojkov Rakovski”, potvrdio je za Srpskainfo navedene informacije.

– U toj borbi da se dijete zbrine naš učitelj Vladimir Šljivar znao je kako treba reagovati. Dok se borio da se napad ublaži i učitelju je pozlilo, pa se srušio. Kolege su odmah pozvale Hitnu pomoć. Tu se našao i otac dječaka kojem je pozlilo, pa je i on pružio medicinsku pomoć učitelju – ispričao je Mišljenović.

Dodao je da je ubrzo u školu došlo vozilo Hitne pomoći, te da su dežurni ljekari i tehničari uspjeli reanimirati Šljivara, koji je prebačen u Univerzitetsko klinički centar Republike Srpske.

Prema posljednjim informacijama, Šljivar je dobrog zdravstvenog stanja, ali će još nekoliko dana ostati u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

– Pacijent je na hospitalnom liječenju u Klinici za kardiologiju. Trenutno je stabilnog zdravstvenog stanja, urađena mu je kompletna dijagnostika, te ostaje na daljem praćenju u ovoj Klinici – odgovorili su iz Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.

„OVO MI JE PETI ŽIVOT“

Nakon što su ga ljekari i medicinski tehničari Hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Banjaluka u pravom smislu riječi vratili u život, Šljivar kroz šalu komentariše da mu je ovo peti „novi“ život.

– Tokom rata u dva navrata bio sam ranjavan i tada su me ljekari takođe spasavali. Mislio sam u nekoliko navrata da je kraj, ali onaj gore očigledno ne misli tako – dodao je hrabri učitelj.

Zaposleni u kompaniji Turija iz Bihaća, BiH, iznenadili su svog kolegu Seada Hodžića i poklonili mu automobil Fiat Punto.

Vlasnik kompanije, Muhamed Selimović, otkrio je da su njegovi radnici spontano došli na tu ideju i da su svi donirali novac za ovaj velikodušni poklon.

– Sead se zaposlio pre godinu dana i on je zaista vredan i zlatan momak. Pre mesec dana položio je vozački ispit, ali problem je što nema automobil i stalno se muči da dođe na posao jer ne živi tako blizu, rekao je Selimović.

Dodao je da Sead dolazi iz velike porodice sa nižim životnim standardom i da je njegova plata jedini izvor prihoda.

„Da, istina je da je automobil polovan, ali je u veoma dobrom stanju i nadam se da će ga dugo služiti“, zaključio je Selimović.

Sead Hodžić je bio iznenađen ovim gestom svojih kolega.

– Kada sam došao na posao, ceo kolektiv me je čekao i u početku nisam znao o čemu je reč. Morao sam da idem sa zatvorenim očima, i kad sam ih otvorio imao sam šta da vidim. Ovo je najbolji novogodišnji poklon koji mogu dobiti, čak je bio vezan crvenom vrpcom, kaže on.

Ova Leskovčanka sa platom od 22.000 dinara uspeva da živi sama, plati komunalije, hranu, sredstva za higijenu, internet i račun za mobilni telefon, a da pritom ne mora da se odriče garderobe i ukusne hrane! 

Kada dođe 1. u mesecu ne znam da li da se smejem ili da plačem. Znam da plata od 22.000 nije mnogo, ali uvek postoji onaj tračak nade da će se trud jednom isplatiti. Verujem da vas zanima kako uspevam da “preguram” mesec sa tom sićom, a da ne oskudevam ni u čemu – započela je svoju priču Diana (22) iz Leskovca.

Naime, kada je nedavno završila fakultet, odlučila je da odmah potraži posao u svojoj struci, što joj je i pošlo za rukom.

Međutim, s obzirom ne to da nije imala iskustva u struci, morala je da volontira jedno vreme.

Na svu sreću, njeni roditelji rade, pa su uspevali svakog meseca da joj šalju novac za stan i džeparac. Ipak, i oni polako gube strpljenje.

– Nije se mnogo promenila situacija ni sada kad sam zaposlena. Svakog meseca moram da objašnjavam roditeljima zašto i dalje tu radim, jer im nije baš najjasnije kako neko može da ostane na poslu za tako malu platu – dodala je Diana, prenosi Telegraf.rs.

Ova Leskovčanka sa platom od 22.000 dinara uspeva da živi sama, plati komunalije, hranu, sredstva za higijenu, internet i račun za mobilni telefon, a da pritom ne mora da se odriče garderobe i ukusne hrane.

PLAĆANJE RAČUNA

– Roditelji mi plaćaju stanarinu 160 evra, sve ostalo je na meni. Moji računi iznose skoro 5.000 dinara, markica za gradski prevoz je 3.000 jer nisam prijavljena, pa mi ostane 14.000 za hranu, kozmetiku i sve ostale potrepštine – kazala je ona.

KUPOVINA GARDEROBE

Dijana kaže da je velike uštede napravila onda kada je počela da kupuje po rasprodajama. Iako je tačno da na rasprodajama možete proći povoljnije i da etiketa nije važna, teško da možete kupiti farmerke za 1.200 ili 1.500 dinara. Čak i kod Kineza. Daleko realnija je cifra od 2.000 ili 2.500.

Ako je i moguće kupiti farmerke jako povoljno, teško da je zimsku obuću moguće naći za tako male pare. Za proseče čizme potrebno je izdvojiti najmanje 4.000 dinara, a za nešto kvaliteniju i udobniju odeću i do 10.000. Kupovina kaputa u zimskim mesecima takođe je velika investicija za nekoga ko ima platu 22.000 jer je za najobičniji kaput potrebno izdvojiti najmanje 5.000.

Budući da garderoba, čizme i kaput već koštaju 15.000 dinara,9 kako izgurati taj mesec do kraja?

– E, onda naučite da čuvate stvari i da ne kupujete svakog meseca nešto novo. Znam da je teško, ali ne postoji drugi način – istakla je Diana.

SAMA KUVA I DONOSI HRANU NA POSAO

Ako živite sami spremanje ručka za posao sigurno će biti velika ušteda, ali oni koji od pomenute cifre izdržavaju porodicu teško da bi se mogli složiti.

– Nema naručivanja hrane, sve sama kuvam. Bar znam šta jedem, a i zdravije je. Moji često pošalju od kuće hranu, pa tako dosta uštedim – dodala je ona.

Kako kaže, nije uvek lako kuvati i spremati, ali samo tako može da se prehrani.

ODLAZAK KOD LEKARA

– S obzirom na to da nisam prijavljena, nemam ni zdravstvenu knjižicu. Molim Boga da me nešto ne zaboli jer u najmanju ruku moram da platim samo pregled 2.000 dinara – istakla je Diana.

Možda jedan mesec zaista jeste moguće rastegnuti 22.000 od prvog do prvog, ali to bi značilo da ne planirate nikakave troškove mimo ovog spiska i da ne kupujete lekove, čak ni aspirin.

– Moja mama se često našali, pa mi kaže: “Jao, pa ti ne smeš ni kafu da popiješ. Odmah odeš u minus!” Nije joj baš najjasnije zašto i dalje radim za tako malu platu, pa koristi svaku priliku da mi to i kaže – dodala je ona.

Za sada se snalazi kako zna i ume i živi u nadi da će jednog dana moći da živi u Srbiji pristojno od svoje plate.

– Mnogi misle da sam luda jer ne želim da odem negde u inostranstvo, a imam priliku. Međutim, nadam se da ću istrajati u toj odluci, ali kakve su prilike, brzo ću i ja preko grane – zaključila je Diana.

Nije joj lako!

Iako je od pogibije legendarnog Šabana Šaulića prošlo dve godine, bol i tuga njegove porodice ne jenjava. Najteže je, nema sumnje, palo njegovoj udovici Gordani, koja je svakodnevno bila uz njega i brinula o njegovoj karijeri decenijama.

FOTO: E-STOCK/ČASLAV VUKOJIČIĆ, E-STOCK/AGENCY

Gordana se dugo nije oglašavala za medije i nije želela da priča o životu bez Šabana, ali je sada otkrila da barem jedno nedeljno ode na njegov grob.

– Idem najmanje jednom nedeljno, trudimo se da idemo svi u neke različite dane, ali svi po jednom nedeljno. On je, inače, 17. januara 1993. godine preživeo jedan napad u Beču. Na taj dan u mesecu, gde god da smo se našli, uvek sam išla i palila sveću za zdravlje. Interesantno je da su ga uvek vezivali za neke saobraćajne nesreće. To su neki zli ljudi. Onda kad se stvarno desilo, ljudi nisu verovali, mislili su da je opet neka lažna priča, neka glupost. Tako da je taj 17. obeležio i njega i nas. Na grobu ukratko ispričam Šabanu šta se dešava sa svima nama, šta je novo u nekim svakodnevnim stvarima. Pomenem neke ljude koji su tu, koji se javljaju, misle na njega i, naravno, uvek je u mom srcu, mislima, u mom životu, tu je gde je od moje 16. godine. I biće zauvek – ispričala je Gordana.

Prednost imaju oni koji znaju da voze traktor

Primamljiv oglas za sve muškarce pojavio se na jednom od sajtova za razmenu svega i svačega. Zanimljiva ponuda privukla je pažnju javnosti:

– Ostala sam rano sama na ovoj farmi, a ja sam se odlučila na ovaj potez. Retko izlazim jer nemam stvarno vremena i jedva čekam da padne mrak i da odem da legnem. Tražim muškarca ili dečka koji bi me oženio, i radio sa mnom na mojoj farmi, a ja obećavam da ću mu pružitii više nego što može da zamisli. Biću mu prava kuvarica i domaćica.

Njegovo je da se brine o 150 grla stoke, 13 krava, 8 koza, 66 ovaca + 34 jagnjadi, 46 pilića, 19 teliadi, 11 bikova, 4 psa i 12 mačaka. To mora da hrani tri do četiri puta dnevno, ne sme da im manjka ni hrane ni vode. Redovno moraju da jedu.

Nakon toga, ima drugog posla na farmi. Od kidanja štala, pa do košenja sena, pravljenja bala… Treba orati, tanjurati, saditi i tako dalje, kao i na svakom imanju. Mora u šumu u nabavku drva, da ih sruši, cepa i doveze kući, ‘ajde ja ću mu pomoći i složiti, biću toliko dobra.

Prednost imaju oni koji znaju da voze traktor i da barataju poljoprivrednim mašinama, i molim samo da mi se ne javljaju oni dečkići koji briju noge, međunožje i prsa, koriste pudere i te gluposti, samo takve ne želim.

Tražim striktno seljačkog muškarca, dlakavog i punijeg… Pa ako ima koji takav neka mi se javi – stoji u oglasu.

Izvor: Objektiv.rs

Pevačica Goca Tržan kaže da estrada u doba pandemije korona virusa teško živi i da jedva čeka da se situacija za njenu branšu poboljša, jer želi da nastavi da se bavi pevanjem kao ranije.

O trenutnoj situaciji na estradi, ali i o svojim privatnim problemima pričala je iskreno, a na samom početku osvrnula se na zdravstvene tegobe koje je nedavno imala.

– Grip sam imala klasičan, ništa strašno. Sve je u najboljem redu, hvala Bogu – rekla je Goca, a na pitanje da li se testirala na koronu rekla je:

– Naravno da nisam, ne pada mi na pamet. Mrzim ovu vrstu pritiska i marketinga za ovaj kovid. Nisam, niti imam nameru.

Goca je rešila da fanove obraduje novom pesmom “Grešila” u inat pandemiji koronavirusa. Za novu pesmu snimila je i spot koji će prikazati publici već za koji dan.

– Čekala sam pravi momenat da pustim spot. Sve sam mislila da će krenuti nešto da se dešava, ali pošto vidim da se ne smiruje situacija pustiću spot bez obzira što nema od toga materijalne koristi. Moram da nastavim da se bavim muzikom. To je nešto što volim i što je moj život. Pravim se kao da je sve u redu, jer da razmišljam kako je zapravo, verovatno bih odlepila – iskrena je Goca, koja otkriva kako se bori sa trenutnom krizom na estradi.

– Dovijam se kako znam i umem. Srećom, nisam jedina koja zarađuje u mojoj kući. Sad je to malo palo i na mog muža, za promenu. To ti je život, nekad si gore, nekad si dole. Samo moraš da naučiš da si podjednako dobar i kad si gore i kad si dole – objašnjava Tržanova.

Goca nije veliki optimista kada je reč o poboljšanju situacije u vezi sa koronavirusom i estradom.

– Mislim da smo “bacili” i ovu godinu. Što je najgore, mislim da više nikad neće biti isto. Mislim da se vrlo smišljeno ugasila sreća, zabava. Muzika i koncerti ne služi samo da mi zaradimo, već da se ljudi dobro provedu, da skrenu misli sa problema – poručuje ona i dodaje:

– Javna okupljanja su zabranjena. Niko to nije namerno uradio nama na estradi, ali je fakat da su zabava, gastronomija, hotelijeri u ozbiljnom problemu. Turizam, prevoz, takođe. Glupo je da samo mi kukamo i pričamo da smo jedini. Teško je stavrno. Imam kolega koji su u ozbiljnom problemu. Gomila ljudi koja prodaje svoje stanove, koja se dovija kako će da preživi.

Goca tokom pandemije zarađuje od voditeljskog posla, rijalitija i reklama na Instagramu, ali ona želi da se vrati osnovnom zanimanju – da bude pevačica.

– Ja želim da se bavim onim što je moje zanimanje. Super je što imam rijaliti, i svoju emisiju, zabavno mi je to i super mi ide. Ipak, ja volim muziku, nešto što je moj život i, na kraju krajeva, od toga hranim veći broj porodica, ali sada je sve to na of. Nemoguće je raditi i sad čekam da se nešto promeni na bolje – zaključila je Goca za “Objektiv”.

Ovaj domaćin je takođe postao poznat po paunu sa najvećim repom na svetu
Pravo čudo desilo se u Laćarku, mestu kraj Sremske Mitrovice, u kojem je krmača oprasila 32 praseta – 19 muških i 13 ženskih.

Domaćin i vlasnik ove krmače Goran Mataruga zvani Gorbačov rekao je da je ovo drugo prašenje krmače i da je ona prvi put oprasila 31 prase, ali da nije hteo o tome da priča jer je mislio da mu niko ne bi verovao.

Goran Mataruga zvani GorbačovFoto: Facebook/SM info

Kako Gorbačov dodaje, prva tura prasica je bila vrhunskog prirasta i već sa šest nedelja, kada je merio prasiće, njihova prosečna težina je bila oko 70 kg.

Korisnici društvene mreže Fejsbuk, gde je ova vest i objavljena, nisu poverovali u istinistost Goranovih navoda, te su ga nazivali lažovom, ne verujući da su prasići imali po 70 kilograma.

Ovaj domaćin je takođe postao poznat po paunu sa najvećim repom na svetu. Širina repa je bila tolika da je paun u dvorište mogao da uđe samo na veliku kapiju i opet bi mu rep zapinjao o njene stubove.

Pevač Darko Lazić odlučio je da snimi pesmu u čast oca koji je nedavno preminuo

Darko Lazić u decembru prošle godine je ostao bez oca Milana. On je preminuo od posledica operacije smanjenja želuca. Darko je nedavno priznao da je odlučio da snimi pesmu u njegovu čast te da je snimanje pesme, zbog emocija, trajalo čak pet sati

– Voleo si muziku, da zasviraš harmoniku, sa tobom i ja sam počeo kad sam mali bio. Tvoj osmeh zaboraviti nikada neću, jer si svom dečaku donosio sreću. Nisam znao ja da cenim sve što si mi dao, čuvao me od svakog zla, ispred mene stao. Sad bih da ti vratim bar na neki način, s anđelima spavaj, a ja ću da čuvam život majčin – glase stihovi pesme koju je Lazić posvetio svom ocu.

Sigurni smo da će i vama krenuti suze kada je čujete! 

D. T. (32) iz Leskovca umrla je nepuna dva sata posle abortusa u jednoj leskovačkoj privatnoj klinici, a abortus je izvršen iz zdravstvenih razloga, zbog čega je reagovala i policija, a naređena je i obdukcija.

Ova supruga i majka trogodišnjeg deteta morala je na kiretažu jer joj je, tvrde njen suprug, sestra i brat, tako savetavao upravo ginekolog, piše “Jugmedia”.

– Operacija je trajala od pola sata do 40 minuta. Iz ordinacije je moja žena izašla polusvesna oko 20 sati, omamljena od totalne anestezije. Pomogao sam joj da uđe u automobil, malo smo vremena izgubili na kupovinu lekova i otišli kući. Međutim, nije joj bilo dobro. Ustala je uz moju pomoć da ode do toaleta i skoro da se onesvestila. Mislio sam da je zbog anestezije. Osvestio sam je, ali ubrzo mi je pala na ruke – priča.

Dok je pokušavao da je osvesti po drugi put uspeo je da pozove njenog brata, koji je stigao “brzinom munje”.

– Kada je on stigao, stigla je i hitna pomoć i trudila se oko nje. Iako je naš sin spavao u drugoj sobi, nešto je glasno progovorio u snu i tog momenta ona se osvestila i pitala me da li je to F….? Odgovorio sam potvrdno, a ona se okrenula svom bratu i rekla: Čuvajte mi sina”, To su bile njene poslednje reči – priča suprug i otac sa tugom u glasu.

Hitna pomoć je prevezla ženu do Urgentnog centra, gde su lekari bezuspešno pokušali reanimaciju.

Iste večeri policiji je, po proceduri, prijavljen slučaj, a sutradan je suprug preminule žene dao izjavu.

– Moja supruga je imala problem sa kičmom, a u poslednje vreme i sa jednom nogom, pa je išla na terapije u Niš. Međutim, kada je utvrđeno da je trudna, terapije su morale da prestanu, pa su joj niški lekari preporučili mirovanje. Tokom mirovanja morala je da se javi ginekologu u državnoj ustanovi koji joj je savetovao da se izvrši abortus jer će joj u protivnom život biti ugrožen – objašnjava.

Možda je, kaže, ginekolog bio u pravu u vezi sa trudnoćom, kičmom i rizikom po život, ali pre kiretaže, tvrdi, isti ginekolog nije uradio nikakve analize.

– Imala je malu oteklinu na nozi. To je trebalo ginekologu da bude signal. Krvna slika i kolor dopler bi otrkrili i rizik za abortus – priča.

Iako obdukcioni nalaz još nije stigao, on je, kaže, načuo da je do smrti, odnosno, da je hirurški zahvat pokrenuo tromb, koji je iz noge otišao u pluća i izazvao smrt.

Kaže da mu je u policiji rečeno da će čekati odbukcioni nalaz, posle čega će proceniti da li ima dokaza za krivičnu prijavu, te da će ga obavestiti.

– Kakav god bio obdukcioni nalaz, ja ću se ili pridružiti krivičnoj prijavi ili sam podneti krivičnu prijavu. Zato što već bolesnoj ženi nisu vršene analize pre abortusa, zato što na papiru koji sam dobio pre izlaska iz privatne ordinacije ne piše da je moja supruga bila pod anestezijom, a jeste, čak ne piše ni da sam platio 130 evra za kiretažu. Jasno je meni da se lekari međusobno štite, ali na meni je da pokušam. Nje nema, ali da više niko ne bude zavijen u crno zbog abortusa – tvrdi suprug.

Sličnim rečima su slučaj opisali sestra i brat nesrećne D.T.. Svi oni tražili su da im se za sada ne objavljuju imena do podnošenja krivične prijave.

Epidemiolog Predrag Kon kaže za RTS da je medicinski deo Kriznog štaba predložio vanredno stanje i zatvaranje svega osim apoteka, prehrambenih radnji i pumpa. Ističe da vanredno stanje nema alternativu “inače ćemo pući k’o zvečka”.

Predrag Kon je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da rezultat jedino može dati potpuno sprečavanje kontakata.

– Ovakve mere koje su bile preko vikenda nisu ono što je medicinski deo Kriznog štaba tražio, daleko oštrije smo tražili, da sve bude zatvoreno osim prehrane, apoteka i pumpi, da bi se shvatila situacija, ne samo radi shvatanja veći radi toga da se prekine lanac transmisije – naglašava Kon.

Ističe da vanredno stanje nema alternativu.

– Medicinski deo Kriznog štba ne može ni na koji način drugačije da predlaže, svu težinu odgovornosti mora da preuzme čitavo društvo, medicinski deo jasno zna da je ovakva mera ekonomski udar, ali bez obzira na to, to je mera koja štiti živote, i to moramo otvoreno i javno da kažemo. Predlog je da mora da se zabrane nezaštićeni kontakti inače ćemo puknuti k’o zvečka i tek tada će biti jasno šta to znači kad pukne zdravstveni sistem – rekao je epidemiolog.

“Britanski soj će biti dominantan”

Napomenuo je da imamo dokazano prisustvo britanskog soja, kao i da će on “daleko jače i brže da se prenosi”.

– Očekujem da će uskoro to da se pokaže. On još nije dominatan, ali će biti. Mi ne možemo više da sedimo skrštenih ruku. Juče smo tražili isto što i prošlog vikenda. Da se produži sedam dana. Sve mere koje su bile sa skraćivanjem radnog vremena dovele su do ilegalnog okupljanja, kao što vidimo. Ispada da ništa drugo ne može osim vanrednog stanja – kazao je dr Kon.

“Ugrožena nam je vakcinacija”

Ukazuje da ono što traži medicinski deo Kriznog štaba na kraju ispadne da to podrazumeva vanredno stanje i policijski čas.

– Međutim, policijski čas može da bude neprekidan, vremenski ograničen, o tome nije bilo reči, niti je potrebno u ovom trenutku, veoma značajna je odluka da li će biti vanrednog stanja ili ne. Ne može grupa od 10 lekara, ne može ta grupa da odluči o vanrednom stanju. Mi smo predočili šta je neophodno, ova situacija nije naivna – naglašava Kon.

Napominje da nam je zbog širenja virusa ugrožena vakcinacija na ovaj način.

– Isti ljudi koji su bili u crvenoj zoni sada rade na vakcinaciji, ne možete jedno i drugo, iscrpljenost je izvan svih granica, ne može to više da se toleriše – naglašva Kon.

“Brojke su posledica zimovanja”

Brojke sadašnje su posledica zimovanja, kako je rekao na koje su upozoravali još u decembru.

– Mi smo upozoravali sve vreme. Što se tiče skijališta moram da kažem mi smo pred zimski raspust u decembru rekli da oni ne treba da imaju veću popunjenost od 30 odsto. To nije ispunjeno. Mi smo to pomenuli. Sve smo to jednostavno naglašavali ali očekigledno da ta lična odgovornost za koju se stalno pozivamo ne vredi i u takvoj situaciji se čovek oseća frustrirano. I inepskcija koja se satire na terenu ne mogu da rade svoj posao.Ne razume se da je ovo smrtna bolest. Niko ne razime kada se kaže da je virus u cikrulaciji.