Author: ollo

KUMČE i miljenica mitropolita Amfilohija, malena Una Rajović (8), u suzama je dočekala vest da se vladika upokojio.

Tuga je osvojila podgoričku  porodicu Rajović kojima je naslednik trona Svetog Petra Cetinjskog bio smernica u životu.

– Celu noć proveli smo u molitvama za našeg pastira, mitropolita Amfilohija. Una ne može da se smiri, ostavio sam je kući svu u suzama, kaže za „Novosti“ njen otac Petar.

– Vladika je dobio sve moguće bitke na ovozemaljskom svetu, pokušavam da sve ovo shvatim ali ide teško.  Radovali smo se njegovom oporavku, pa i sinoć kada mu se zdravlje pogoršalo, ali jutros kad smo saznali ostali smo nemi. Mitropolit je u životu dobio dosta bitaka čak i sa koronom, ali Bog je rekao da on mora sad da dođe „gore“, jer očigledno da za njega i tamo ima posla. On je kupio kartu za Carstvo nebesko davno. Ostavi nam je put kojim moramo da koračamo. 

Mnogo junaka  rodile su litije po Crnoj Gori koje su mesecima poput reka krivudale crnogorskim putevima, rašnjavim džadama, po snegu i ledu, kiši u suncu, a jedna je svakako Una Rajović koja je sa ikonom Presvete Bogordice i visoko podignutim rukama  branila ugrožene svetinje u Crnoj Gori. U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici na Božić je primila Svetu tajnu krštenja od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

U KLINIČKO Bolničkom Centru Crne Gore preminuo je mitropolit Amfilohije

U Kliničko Bolničkom Centru Crne Gore, posle primanja Svete Tajne Pričešća, upokojio se u Gospodu Visokopreosvećeni Arhiepiskop Cetinjski Mitropolit Crnogorsko- Primorski i Egzarh svetoga trona Pećkoga g. Amfilohije.

O svim drugim detaljima u vezi sa sahranom visokopreosvećenog Mitropolita javnost će biti uskoro obaveštena.

Večan spomen i Carstvo Nebesko, saopštili su iz Mitropolije.

Neostvarena želja mitropolita bila je da na vrh Lovćena vrati Crkvu Svetog Petra Cetinjskog.

Mitropolt je, pre nešto više od mesec dana, podsetio da je u zavetnoj kapelici koju su sagradili Petrovići, upravo Njegoš “dao obijeliti (crkvu)” i da se svake godine po njegovoj zapovesti liturgija služila u njoj za dušu neumrlih crnogorskih junaka.

– Crkva Svetog Petra bila je njegova zadužbina, podignuta po njegovom uputstvu i za vreme njegovog života (1846. godine), na mestu koje je sam obeležio i izričito zaveštao da u njoj bude sahranjen – rekao je tada mitropolit Amfilohije za Politiku.

Svima je poznato Njegoševo autentično zaveštanje, koje glasi: “Ja hoću da me saranite u onu crkvu na Lovćenu… To je moja potonja želja, koju vam ištem, da je ispunite i ako mi ne zadate božju vjeru da ćete tako učinit` kako ja hoću, onda ću ve ostaviti pod prokletstvom, a moj posljednji čas biće mi najžalosniji i tu moju žalost stavljam vama na dušu”.

– Zar da ostavimo prokletstvo nad potomcima i narodom. Ne, njegova volja biće ispoštovana i tim činom provedriće se iznad Crne Gore – rekao je tada mitropolit Amfilohije.

Kada je reč o izgradnji crkve Svete trojice na Cetinju, mitropolit Amfilohije je podsetio da za to postoji “amanet kralja Nikole“.

Ostaci Petra Petrovića Njegoša se od 1974. godine nalaze u mauzoleju sagrađenom po projektu vajara Ivana Meštrovića, koji je sagrađen na mestu pravoslavne kapele u kojoj je Njegoš bio sahranjen na vrhu Lovćena.

U Kliničko Bolničkom Centru Crne Gore preminuo je mitropolit Amfilohije

U Kliničko Bolničkom Centru Crne Gore, posle primanja Svete Tajne Pričešća, upokojio se u Gospodu Visokopreosvećeni Arhiepiskop Cetinjski Mitropolit Crnogorsko- Primorski i Egzarh svetoga trona Pećkoga g. Amfilohije.

O svim drugim detaljima u vezi sa sahranom visokopreosvećenog Mitropolita javnost će biti uskoro obaveštena.

Večan spomen i Carstvo Nebesko, saopštili su iz Mitropolije…

Zaplakala sam od sreće… ali kada sam došla kući shvatila sam da je ona kovertu ipak otvorila…

Prošli vikend se udavala moja najbolja prijateljica i moj muž i ja odneli smo kovertu i unutra 20 evra. Svesna sam bila da je to malo novca iz više razloga, bogata svadba, a i bila sam kuma, ali stvarno nismo mogli više.

Ja ne radim, a muž ima samo 250 evra platu, jedva preživljavamo. Najgori trenutak je bio kada je nakon što je sakupila koverte sa novcem odlučila na mikrofon sve da otvori i pročita kolko je ko dao.

Prvi puta da neko javno čitao… Kako je otvarala koverte tako je čitala cifre od 100, 200 pa i 500 evra. Mene kao kumu je ostavila za kraj. Dovoljno sam se loše osećala sama sa svojom savesti, ali…

Kada je otvorila moju kovartu, ja i muž smo već od stida i sramote počeli da se crvenimo, a moja prijateljica je na mikrofon rekla PRED PREKO 500 ZVANICA da je od svoje najbolje prijateljice, svoje kume dobila 500 evra.

Bila sam šokirana, muž i ja smo se pogledali i ništa nam nije bilo jasno.

Nakon nekih par minuta moja kuma mi je prišla i našu kovertu zapakovanu vratila i rekla da zna da nisam u najboljoj situaciji i da želi da mi vrati moj novac, jer moje iskreno prijateljstvo joj je vrednije od svog novca ovog sveta, a da je na mikrofon pročitala da sam joj dala 500 samo zbog zlih i pokvarenih ljudi koji su čekali da bude manje.

Zaplakala sam od sreće… ali kada sam došla kući shvatila sam da je ona kovertu ipak otvorila jer je pored mojih 20 evra bilo još 500 evra.

NAJBOLJA PRIJATLEJICA, volela bih da smem da joj napišem ime, ali ne bi bilo u redu jer bih je razotkrila u laži, ali kada pročita ovo znaće o kome se radi… HVALA TI I ZNAJ DA SAM PONOSNA JER TE IMAM ZA PRIJATELJICU…

Ilija je radio u gradskoj čistoći, a tih dana je čistio odvod pored jedne osnovne škole. Priču o njemu i devojčici koja mu je ulepšala dan vam prenosimo u celosti.

“Nikada nisam video bilo kakvu ljubav ili da neko brine za nas. Kada radim imam osećaj da me ljudi gledaju kao da sam izašao iz pakla.

Ne mogu nigde da sednem ni da popijem čaj. Ljudi gledaju na nas kao da gledaju prljavštinu. Bilo je dana kada sam krio suze nakon što bi me stranci uvredili bez ikakvog razloga.

Bio sam uveren da na ovom svetu nema ljubavi za siromahe. Pre deset godina radio sam pored škole. Moj posao je bio da očistim odvod i popravim. Blokirali smo ulicu i radovi su trajali nekoliko dana tako da su deca morala peške do škole.

Pažljivo sam svakodnevno radio svoj posao, trudeći se da budem neupadljiv i da nikome ne smetam. Jednog dana prišla mi je jedna devojčica, nasmešila se i rekla:

“Zašto ste toliko prljavi?”.

Pre nego što sam mogao bilo šta da joj odgovorim otac ju je odvukao govoreći da nikada ne razgovara sa nepoznatim osobama. Osećao sam se užasno, mislio sam da joj je verovatno rekao kako su radnici poput mene odvratni.

 *FOTO: PROFIMEDIA

Sedam dana svakodnevno je dolazila sa istim pitanjem zbog čega sam tako prljav. Nikada nisam imao priliku da joj odgovorim jer bi je njen otac uvek odvukao. Tih noći nisam mogao spavati smišljajući lep odgovor na pitanje “zašto sam prljav”.

Siromasi ne mogu biti stalno čisti, mi smo rođeni u prljavštini, odgajaju nas u prljavštini i umiremo u prljavštini i nikoga nije briga kada prljavi napustimo ovaj svet. Nisam joj ništa od toga mogao reći. Želeo sam da brzo završimo posao i da nikada više ne vidim tu devojčicu.

Posednjeg dana kada smo završavali posao, škola je bila zatvorena. Bio sam jako umoran i tužan, ali sam osetio olakšanje, spakovao sam sve stvari i spremao se da odem kada je odjednom dotrčala ona mala devojčica. Nije mogla pravilno da diše kada je stigla, koliko je trčala. Čekao sam da čujem isto pitanje, ali nije ništa rekla osim što se smejala.

Pitao sam je gde joj je oatc, a ona mi je pokazala auto koje je stajalo podalje od nas. Čekao sam da čujem istu stvar. A onda je izgovorila: “Čiko, volite li crvenu boju?”

Ruke je držala iza leđa i u njima se nalazio paketić koji mi je nakon par sekundi stidljivo predala. Njen otac je zasvirao i ona je brzo rekla:

“Ne mogu čistiti odvode ali vam mogu pomoći da budete čisti. Ova košulja je za vas”.

Nisam stigao ništa da kažem jer je otrčala nazad u kola svog oca.

Ona mi je dokazala da ljudska bića još uvek brinu jedna za druge. Ne znam gde je sada ili šta radi. Svakoga dana molim Boga da je čuva, gde god da je ova mala duša”.

Srbi, svaka čast

Na društvenim mrežama osvanula je simpatična fotografija na kojoj se vidi policija koja kažnjava jednog vozača zbog blokade, ali najiteresantnije od svega je da je kazna plaćena na licu mesta, i to na neobičan način.

Dečica koja su videla o čemu je reč, prebirala su po džepovima i tražili novac koje su im preostale od džeparca, da sakupe za kaznu ovog čoveka. I uspeli su u tome.

Vrlo neuobičajeno, zar ne?

Ipak, poruka koju su ovi klinci poslali je najbitnija.

Malena Nikol Pereira rođena je sa retkim poremećajem zbog kojeg je do svoje druge godine bila potpuno slepa.

Zbog nemogućnosti da pronađe adekvatno lečenje, jer su živeli u ruralnom području Brazila, njena mama Dajana, ispričala je priču svoje ćerke na Fejsbuku.

Samo nakon nekoliko dana, objava je podeljena više hiljada puta i za malenu Nikoli prikupljeno je preko 17.000 dolara što je bilo dovoljno da se operiše u Americi.

Nakon intervencije koja je trajala preko 3 sata, Nikoli je ugledala svoju mamu prvi put u životu. Ovaj emotivni trenutak zabeležen je kamerom, a i majka i ćerka su zaplakale zbog olakšanja i prevelike sreće.

Ono što je sigurno jeste da devojčica konačno vidi svet oko sebe.

Suze same idu…

“Negde u zemlji snova” crtać je koji danas svi pamte po replici “Umoćiću”. 

Tužna priča o siromašnoj i vrednoj dečici, bratu i sestri rastuživala je mnoge koji su odrastali osamdesetih i devedesetih na našim prostorima. 

Kratkometražni crtani koji je nastao još davne 1936. godine, kod nas je posebno bio popularan devedesetih. 

Crtani film prati priču o siromašnim mališanima, bratu i sestri, i njihovoj majci, koja nema mogućnosti da im ispuni želje. 

Umesto ukusne hrane, deca moraju da dele tvrd i bajat hleb, koji umaču u vodu kako bi mogli da ga sažvaću. 

Jedna od najupečatljivijih scena, na koju je bilo nemoguće ne zaplakati, nalazi se na samom početku je kada deca kažu da su i dalje gladna, ali majka više nema šta da im ponudi.

Najdirljiviji momenat nastaje na kraju filma, kada lokalni pekar omogućuje da dečiji snovi postanu java. 

Film je toliko emotivno težak da su neki moderni distributeri odlučili da izbrišu početnih 3 minuta filma jer bi “bili previše teški za današnju decu”.

Podsetite se crtanog. 

Mi ne znamo uvek šta svaki korak koji sudbina planira za nas

Ove reči mudraca prenosimo vamo u celosti:

– Bila jednom tri stabla na brdu u šumi. Razmatrali su svoje nade i snove kada prvo stablo reče: “Jednog dana, nadam se, ja ću postati kovčeg za blago. Možda ću biti ukrašen predivnom rezbarijom i svako će moći videti lepotu.”

Tada drugo stablo reče: “Jednog dana ja ću biti moćan brod. Nosiću kraljeve i kraljice preko voda i ploviću do krajeva sveta. Svako će se osećati sigurnim u meni zbog snage moga trupa.”

Konačno, treće stablo reče: “Ja želim da narastem i da budem najviše i najravnije stablo u šumi. Ljudi će me videti na vrhu brda, gledaće na moje grane i misliće na nebesa i na Boga i kako sam im blizak. Ja ću biti najznačajnije stablo svih vremena i ljudi će me se uvek setiti”.

Nakon nekoliko godina molitvi o njihovim snovima da postanu stvarnost grupa drvoseča dođe do stabala. Jedan dođe do prvog stabla i reče: “Ovo izgleda snažno stablo, mislim da ću biti u stanju da prodam drvo tesaru.” I počne da seče stablo. Stablo beše srećno. Znalo je da će drvoseča umeti da od njega napravi kovčeg za blago.

Kod drugog stabla drvoseča reče: “Ovo stablo izgleda snažno; prodaću ga brodogradilištu.” Drugo stablo beše srećno. Znalo je da je na putu da postane moćan brod.

Kada drvoseča dođe do trećeg stabla, stablo beše uplašeno. Jer, ako ga poseku, njegovi snovi se neće ostvariti. Jedan od drvoseča reče: “Ne treba mi ništa posebno od svog stabla, pa ću uzeti ovo.” I on poseče stablo.

Kada prvo stablo dospe kod tesara, napraviše od njega jasle za hranjenje stoke. Staviše ga u štalu i napuniše senom. To nije bilo ono što je on molio.

Drugo stablo je iskorišćeno za izradu malog ribarskog broda. Završiše se njegovi snovi o moćnom brodu koji nosi kraljeve.

Treće stablo je isečeno u velike komade i ostavljeno samo u mraku. Godine su prošle, stabla zaboraviše svoje snove.

Jednog dana, čovek i žena dođu do staje. Ona se porodi i staviše dete u jasle koje su napravljene od prvog drveta. Čovek je radije želeo da je mogao da napravi kolevku za dete, ali i ove jasle će morati da posluže. Stablo je, videći lepotu detetovu i njegovu neobičnost, osetilo važnost ovog događaja, predosećajući da u sebi čuva neprocenjivo blago svih vremena.

Godinama kasnije, grupa ljudi uđe u ribarski brod napravljen od drugog stabla. Jedan od njih beše umoran i ode da spava. Dok su plovili po vodi, podiže se velika oluja i stablo uvide da nije dovoljno snažno da zaštiti ljude. Ljudi probudiše spavajućeg čoveka; on ustade, reče: “Mir” i oluja utihnu. Tada stablo uvide da je nosilo kralja nad kraljevima.

Konačno, neko dođe i uzme i treće stablo. Nošeno je kroz ulice dok su se drugi ljudi rugali čoveku koji ga je nosio. Kada dođoše do mesta, čovek beše pribijen na stablo i podignut u vis da umre na vrhu brda. Kada nedelja dođe, stablo uvide da je dovoljno snažno da stoji na brdu i da bude blizu Boga, jer Hristos beše razapet na njemu.

Kada stvari ne idu na vašu ruku, uvek znajte da Bog ima plan za vas. Ako mu verujete, On će vam dati velike darove. Svako stablo dobilo je šta je htelo, samo ne na način kako je zamislilo. Mi ne znamo uvek šta svaki korak koji sudbina planira za nas. Znamo da ti putevi nisu uvek baš onakvi kakvim smo ih zamilsili, ali su uvek najbolji za nas, ispostavi se na kraju.

Pogledajte fotografiju i zabeležite šta ste prvo ugledali

Optičke iluzije mogu otkriti neke fascinantne stvari o tome kako shvatamo sebe i druge, a ova fotografija otkrit će vam puno o tome zašto ste privlačni drugim ljudima.

Pogledajte fotografiju i zabeležite šta ste prvo ugledali, a zatim pročitajte šta to govori o vama.

Starac

Osobina koju ljudi kod vas potajno smatraju najprivlačnijom je vaša sklonost da se ponašate zrelije od vaših godina.

Konjanik

Ako je prvo što ste videli kada ste pogledali sliku bio čovek na konju, osobina koju ljudi kod vas smatraju najprivlačnijom je vaš smisao za humor. Znate da ste duhoviti, inteligentni i šarmantni, ali možda niste svesni da je to jako simpatično. Opustite se. Niko vam se ne ruga. Upravo suprotno, mnogima je to jako privlačno.

Žena u žutom

Prvo ste primetili ženu u žutom? Osobina koja ljude privlači kod vas je vaša sklonost dramatičnosti. Vi ste neko ko stvari oseća jako, jako duboko, a kad ih netko povredi, želite to svima reći i pravite dramu oko toga.

Reka

Kod vas je najprivlačnija sklonost da budete malo zaboravljivi. Pametni ste i uspešni, ali svi koji vas poznaju svesni su da postoji 70% šanse da jednom ili dvaput dnevno izgubite ključeve, novčanik ili nešto drugo. Ljudi ne smatraju vašu zaboravljivost lošom, nego privlačnom. Naučili ste rano da materijalne stvari nisu bitne jer se gotovo uvek mogu zameniti. Nije ni čudo što privlačite toliko ljudi.