Author: ollo

Majka koja je ćerku odvela u bolnicu nakon što se beba razbolela od COVID-19 napustila je dete. Kako se nije javljala na pozive medicinskog osoblja, policija je krenula u potragu za njom.

Žena i njeno novorođeno dete došle su prošle nedelje u bolnicu u Palermu u Italiji, testirane na virus korone i obe su bile pozitivne. I dok se beba lečila u gradskoj bolnici Di Kristina, majka je napustila bolesno dete i udaljila se u nepoznatom pravcu.

Kako se nije javljala na pozive medicinskog osoblja, policija je krenula u potragu za njom.

– Medicinsko osoblje danima je pokušavalo da kontaktira majku, ali nismo uspeli da je dobijemo. Tada smo pozvali policiju i rekli da bismo mogli imati slučaj napuštenog deteta – rekla je doktorka Marilu Furnari.

Žena se prvo pretvarala da je tetka četvoromesečne bebe pre nego što je nestala 12. oktobra.

Navodno se dva dana kasnije u bolnici pojavila još jedna ženska osoba, koja je takođe tvrdila da je detetova tetka. Međutim, osoblje je postalo sumnjičavo i kontaktiralo policiju, nakon čega je još jedna žena pobegla.

Dete se na kraju oporavilo od koronavirusa, bolesti koja je do sada u Italiji ubila više od 36.000 ljudi.

Surogat majčinstvo je nešto što je sve zastupljenije u savremenom dobu, ali malo ko razmišljama o ženama koje su svoje telo “pozajmile” da bi drugim ženima pomogle u nameri da postanu majke. Ukrajinka Alina Stahorska je jedna od njih.

Ona je samo jedna od 1.500 Ukrajinki koje su poršle godine rodile decu po narudžbini stranaca, piše “Dojče Vele”. Alina je sa novinarem Mikolom Berdnjikom otvoreno progovorila o svemu, a jedini što je prećutala je visina honorara. No, drugi izvori tvrde da je reč o iznosu od 15.000 evra po trudnoći.

Stahorska ima 32 godine, živi u Harkovu i ima svoje dva sina. Prošlogodišnji porođaj je za nju bio treće uspešno surogat-majčinstvo. Prvi put je tako rodila dete za jedan irski bračni par kade je imala 21 godinu, nakon toga je rodila jedno dete za par iz Nemačke i jedno za par iz Indije.

Njen intervju prenosimo u celosti.

DW: Kako ste postali surogat-majka?

Alina Stahorska: Prvi put sam bila vrlo mlada. Upravo sam se razvela od svog prvog muža, morala sam da ga ostavim. Ali nisam imala stan za sebe i za moje prvo dete, koje je tada imalo tri i po godine. Najprije smo pola godine živeli kod moje bake. Za program surogat-majčinstva sam saznala iz jednog oglasa. Otišla sam u kliniku na testiranje, bila sam tamo sa sinom. Čekao me je u hodniku. Ponekad sam ga ostavljala kod bake.

Da li Vam je teško pala odluka da postanete surogat-majka?

Nisam imala ni najmanju sumnju, jer sam znala zašto to radim. Naravno, plašila sam se. Mislila sam da me neće uzeti jer sam mlada. Ali sve je prošlo dobro i rodila sam prvo dete, a kasnije i drugo i treće.

Da li su vaši roditelji znali za to?

Da. Oni žive u Rusiji. Kad su se tamo preselili, ja sam ostala kod bake u Harkovu, gde sam rođena.

Kako su Vaši roditelji reagirali?

Dobro. Nije bilo problema. Ništa nisam krila ni pred komšijama ni pred prijateljima ni pred rodbinom. Naravno, ima ih koji su ružno mislili o meni, da prodajem svoje dete i slično. Ali dosta mojih prijateljica, njih deset ili 15 su se uključile u program prema mojoj preporuci.

Klinike tvrde da surogat-majke žele da pomognu parovima bez dece?

Iskreno rečeno, nisam tamo otišla kao Majka Tereza da pomognem parovima bez dece. U prvom planu mi je bio novac. To je istina. Do danas imam kontakt sa tim roditeljima i oni su veoma zahvalni. Raduje me da sam im pomogla. Ali ja sam imala sopstvene ciljeve.

Vi dakle ne smatrate da je surogat-majčinstvo iskorišćavanje žena?

Ako se neka žena odluči za to, onda zna zašto to radi. Meni je ponuđena izvesna suma i znala sam šta za to mogu da kupim. Ne vidim tu neko iskorišćavanje.

Kako ste potrošili novac?

Nakon prvog surogat-majčinstva platila sam pola trosobnog stana, posle drugog pola dvosobnog stana. Kasnije sam oba prodala i kupila jednosoban stan, koji sam kasnije prodala. S novcem od trećeg deteta kupili smo kuću u Harkovu i dva automobila. Toliko novca za to vreme ne bih drugačije mogla da zaradim.

Da li Vam je fizički teško palo da budete surogat-majka?

Prvi put je bilo teško. Imala sam trudničku mučninu, nisam imala gde da odem, a imala sam trogodišnje dete. Samo sam sedela između svoja četiri zida. Drugi i treći put znala sam šta me čeka, pa mi je bilo lakše. Neprijatno je jedino što često mora da se ide u kliniku na ispitivanja i inekcije.

Kakve su to bile inekcije?

To su bili hormoni. Daju vam progesteron.

Ima li odricanja kod takve trudnoće?

Mora da se vodi računa o sebi i o ishrani. Možeš da radiš sve, ali nema seksa, pušenja i alkohola.

Kakav je bio stav Vašeg muža?

U braku smo četiri godine. Poslednja trudnoća je bila u tom periodu. Moj muž je bio u početku striktno protiv toga. Rekla sam mu da drugačije ne može. Kao varilac on ima neredovne prihode. Pošto imamo zajedničkog sina, ja ne mogu da radim. Ali stan mora da se plati, a mora nešto i da se jede. Kada sam obavila sve preglede i nisam odustala, pomirio se s tim. Teško mu je padalo što sam nosila tuđe dete. On bi želio još jednu ćerku, ali ja ne želim više dece. I sa tim se pomirio. Sada ima automobil i dobro mu je.

Da li je bilo još nekih sukoba?

Ne. Kada sam morala na ultrazvučno snimanje, on me je vozio. Kada bih noću poželela ananas ili narandžuu, on bi mi to nabavio. Ponašao se kao da čekamo naše dete.

Da li su vaša osećanja za vreme trudnoće bila različita prema sopstvenom i prema “tuđem” detetu?

Da, osećala sam da to nisu moja deca, ali sam bila pažljiva, kao što treba. Na primer, za vreme treće trudnoće kao surogat-majka dobila sam od oca deteta iz Indije snimljene indijske dečje pesmice s njegovim glasom, kako bih to puštala detetu u stomaku. Moram da priznam da sam to radila jednom ili dva puta mesečno, a ne svakodnevno. A sa mojim sopstvenim detetom sam pričala, to je bilo potpuno drugačije. Prilikom surogat-trudnoće znaš da moraš da rodiš dete i onda je kraj. Iskreno rečeno, nisam imala osećaj ljubavi.

Čak ni nakon porođaja?

(razmišlja) Kada sam prvi put videla poslednju bebu, ležalo je u porodilištu. Upravo sam potpisivala dokumente, a dečak je počeo da plače. Niko od lekara ili sestara nije reagovao, bili su zaokupljeni administracijom. Nekako mi ga je bilo žao i htela sam ga uzmem u ruke. Ali, osoblje me je zamolilo da odem. Onda sam, naravno, malo plakala. Da, bilo je teško. Posle, kada sam otpuštena s klinike, otišla sam s mužem do roditelja deteta, koji su u Harkovu iznajmili stan. Tamo sam bebu uzela u naručje. Dlanovi su počeli da mi se znoje, a ruke drhte. Odmah sam dečaka vratila nazad, njegovom ocu. A muž mi je rekao da bi bilo bolje da odmah idemo kući.

Jeste li imali slična osećanja kod prva dva deteta kao surogat-majka?

Prvi put sam bila potpuno ravnodušna. Drugi put sam dojila dete. Kada su ga uzeli, to mi je teško palo. Često sam mislila na njega. Pola godine kasnije su mi roditelji poslali slike kako dete sjedi i smeje se. To me je dirnulo do suza, radovala sam se da ga vidim. Htela bih vijeti kako ta deca rastu, šta će im se desiti u budućnosti.

Znaju li Vaši sinovi za tu decu?

Mlađi to još ne razume, nemani četiri godine. Stariji zna. On se ne seća prve takve trudnoće, ali drugi put je zapamtio roditelje koji su došli u posetu i doneli poklone. Zna da sam bila u drugom stanju, a zna i zašto.

Imate li kontakt s roditeljima te dece?

U prvom slučaju sam majku upoznala tek posle rođenja djeteta. Ona je iz Irske. Nemamo kontakt. S drugim parom iz Nemačke imam kontakt. Za njih sam 2013. rodila dečaka. Dopisivali smo se elektronski. Prošlog oktobra su posle sedam godina posetili Harkov, da bi pokazali dečaku gdje je rođen i da nas upoznaju. Ali njegova majka se još nije usuđivala da mu kaže celu istinu i ko sam ja. Predstavili su me kao poznanicu.

Jeste li imali osećanja kao prema svojoj deci?

Ne. Bilo mi je jasno da to nije moj sin. Ali kad sam krenula na sastanak zaplakala sam, jer nisam znala kako treba da se ponašam.

Jesu li Vas pozvali da ih posjetite u Nemačkoj?

Da, pozvali su me, ali nekako se ne usuđujem da odem tamo. A dečak kog sam rodila za par iz Indije ima tek pet meseci. Otac mi stalno šalje njegove fotografije. Svaki put im poželim sreću i zdravlje.

Želite li još jednom biti surogat-majka?

Da, htela bih. Ako me uprkos mojim godinama i brojnim porođajima uzmu, spremna sam. Još samo ovaj put.S.M.P.

Moja svadba počela je da gubi kompas već u startu, od lokacije gde bi se proslavila svadba, pa preko brojanja novca iz koverti… Evo kako je sve počelo…

Poštovani, Moja svadba počela je da gubi kompas već u startu, od lokacije gde bi se proslavila svadba… Sa restorana za 30 gostiju, što je mene vrlo radovalo jer je tako privatno sa porodicom, kumovima i najbližim prijateljima, došli smo na salu za 150 ljud! Lokacija Ada Ciganlija, blizina crkve, blizina većini gostiju iz Beograda. Počeću od toga da je dogovor bio između mene i supruga da gosti donose novac u koverti koliko god je ko u mogućnosti, koverat bi ubacili u kutiju koja bi se nalazila ispred mladenačkog stola.

ZA MLADENAČKI STO SEO JE BIVŠU DEVOJKU

Mladenački sto – tu sede mlada i sa njene desne strane kuma, mladoženja i sa njegove leve strane kum. Svadba je tek na početku, čeka se matičarka. U međuvremenu, meni kaže suprug da će sesti za mladenački sto njegov brat i njegova devojka, a i kumu je došla bivša devojka! Gde svi da stanu, kakve devojke, kakve bivše, donose stolice za mladenački sto, a mi sedimo ovako – moja kuma, ja, mladoženja, a u centru stola su kum i njegova bivša. Dakle kum i bivša u centru, a ja, koja sam mlada, na kraju! Za mladinim stolom u centru sedi druga devojka u beloj haljini, a inače je nekulturno da neko drugi osim mlade nosi belo! Zatim, ja sam tad bila u 4. mesecu trudnoće, stojim tako trudna i ispraćam goste dok je suprug otišao hitno u toalet i nije se više vratio.

KAD SAM VIDELA KO BROJI PARE, NIJE MI BILO DOBRO

(Kad sam rekla da hoćemo pare, to je bio zajednički plan jer smo podstanari u 30m2 i nemamo mesta ni za kakve poklone). Kad sam pogledala ka stolu – kao u zatvoru – cepaju se koverte, postoje dve žene od kojih je jedna moja svekrva koja broji pare?! SVEKRVA BROJI MLADENAČKE PARE! Na šta to liči! Videla sam ga da sedi za stolom u sali i pomislih loše mu je jer je popio.

Ubrzo prilazim stolu za kojim sedi suprug sa svojom majkom i menadžerkom koja kaže „u redu je, hvala Vam“. Upitam supruga šta je u redu? Kaže plaćena je svadba. (Pošto se pre svadbe davao samo avans u iznosu od 500 evra, ostatak naplate svadbe po završetku). Upitam kako je plaćena svadba, pa torbica mu je za svadbenim stolom! Kaže mi „pa prebrojao sam ja pare sa kevom“. Svadbene pare, poklon od gostiju, mladoženja broji sa svojom majkom! Gde ste i kada ste to čuli?! Samo sam onako izbezumljeno promrmljala „Ne mogu da verujem“, okrenula sam se i otišla na drugi kraj sale kod drugarice.

PRVU BRAČNU NOĆ SAM PREPLAKALA

Konobari torte pakuju da mladenci nose sa sobom kući. Vidim od supruga nevenčana snajka izlazi iz sale i nosi tortu. Ja opet u šoku – ne znam je l’ da vrištim ili da plačem… Sve što su mogli da uzmu uzeli su. Prvu bračnu noć sam preplakala i znala sam da sam danas upoznala svog pravog supruga umišljenog i dodvorenog društvu. Kojeg da sam poznavala takvog, ne bih se udala za njega. Gluma je čudo i ljudi super glume, ali maske padnu uvek! Koliko smo para tada dobili ni dan-danas ne znam! Problemi u braku su počeli od prvog dana svadbe. Suprug me je ostavljao, odlazio kod majke i sa društvom. Psihički me je ubijao svakim danom sve više – dođe s posla, izviče se „mala plata, ne valja država“!

IZBACIO ME S MALOM BEBOM

Ništa mu ne valja, neće ovakav život, neće kavez… Onda ode i nema ga do u duboko u noć. A ja sama sa malom bebom. Jedne noći je preterao – došao je iz izlaska, izbacio nas je iz stana 30m2, gde smo dotad živeli kao podstanari. Prijavila sam ga policiiji i od te noći opet počinje druga vrsta psihičkog nasilja njegova nepojavljivanja pred Socijalnom službom, vređanja mene…  Ovo dok sam pisala ponovo sam se vratila u to vreme i baš sam se iznervirala, nisam se nesto olakšala, ali bitno je da se čuje svačija priča i da mlade devojke ne veruju u samo što im se obećava, nego neka vide dela uvek svaki put pažnja i dobra dela. Nije sve u parama, ali ne plaćaju se računi i ne živi se od ljubavi. A i nije normalno momak od 30 godina da sluša majku šta mu kaže, šta se oženio uopšte, da bi bežao kod majke?! Prvo skoči pa reci hop. Moja priča je takva – udala sam se iz ljubavi i loše sam prošla. I danas sam samohrana majka, koja je u šoku ko je osoba koja joj je bila bivši supružnik. Čekam konačnu odluku razvod suda. Srdačan pozdrav! Nina.“

Priča o Georgini Tešanović (34) iz Jelava kod Loznice koja je pre 14 meseci dobila trojke, Nikolu, Mateju i Mihaila, imala je veliki odjek. Odzvali su se dobri ljudi u velikom broju, pa bebe i mama više ne moraju da žive u sobi punoj vlage.

Georgina Tešanović i njene bebe mogu sada da borave u toploj i većoj sobi, koja je nekada bila kuhinja.

“Prostorija je počela da se renovira i pre nego što je priča o nama izašla u javnost. Bilo je ostalo samo da se postavi laminat i da se više puta okreče zidovi. U sobu smo se uselili pre nekih mesec dana. Čista je, velika”, kaže nam kroz osmeh Georgina Tešanović.

Nova soba je površine 16 kvadratnih metara i veća je od one od 10 kvadrata, u kojoj je donedavno bila sa sinovima, ali i sa mlađom sestrom koja, takođe, živi sa njima i koja joj od rođenja dece pomaže oko beba.

“Bebe su veselije, non stop se igraju. Bio im je potreban prostor, u staroj sobi morali su dosta vremena da budu u ogradicama, nije bilo mesta za igru. A eto, dve bebe su mi i prohodale, sada će i treća (smeh)”, dodaje mama.

Georgina se zahvaljuje svima koji su joj pomogli.

“Javili su mi se i školski drugovi, mame koje su u isto vreme održavale trudnoću u Narodnom frontu u Beogradu. Stvarno mnogo, mnogo ljudi”, ističe.

Georgina koja je po obrazovanju ekonomski tehničar, ne može da počne da radi dok deca još malo ne porastu, pa joj je jedini izvor prihoda roditeljski dodatak i socijalna pomoć. Otac dece je nju i bebe napustio kada su dečaci imali sedam meseci.

“Bez ovakve pomoći ne bih mogla sama. Treba kupiti pelene, hranu pa ostale neophodne stvari. Ne bih mogla sama da kupim ni ogrev koji mi je bio i najbitniji”, kaže Georgina.

Ova skromna mama se, ipak, ne žali. Kaže da ima dosta ljudi sa sličnim problemima:

“Nismo gladni, imamo svega. Imamo drva što mi je, da opet kažem, bilo najpotrebnije. Sve je u redu”.

Ipak, ostalo je nerešeno stambeno pitanje. Kuća u kojoj Georgina živi sa decom i sestrom nije uknjižena, a javilo se dosta potencijalnih vlasnika – članova familije.

“Iz Opštine su nam obećali da će rešiti to pitanje i uzdam se u to obećanje. Najsrećnija bih bila kada bi se to dogodilo, mada bi mi bilo i teško da odem iz sela gde živim 34 godine, a u ovoj kući sam već 27 godina”, kaže nam.

Dodaje da je dovoljno da novi dom ne prokišnjava i nema vlage. Ništa više ne traži.

“Deca bi imala siguran krov nad glavom, makar do punoletstva”, poručuje.

Dok razgovaramo sa Georginom, ona i o najtežim stvarima priča kroz osmeh.

“Mnogi ljudi me pitaju kako uspevam da budem raspoložena i nasmejana. Neki školski drugovi nisu ni znali kakve probleme imam jer bih uvek imala osmeh na licu kada bi me sreli sa decom. Takva i treba da budem. Mora se tako, a ništa nije večno pa će se i svi naši problemi jednog dana rešiti. Uostalom, moja najveća želja je bila da postanem mama, ja sam decu želela i lečila se kako bih tu želju i ostvarila”, naglašava.

Georgina se posebno zahvaljuje organizacijama “Obrok za porodicu” i “Crveni krst” iz Loznice, kao i Milanu Pantiću iz sela Runjani kod Loznice i porodici Milićević iz Lipnjičkog šora koja im je poklonila ogrev i novčana sredstva. Ali naravno i svima koji su pomogli njoj i deci. Kaže, da može, svima bi javno rekla koliko ceni njihovu pomoć.Jelena Milenković

Evo za šta ga još terete.

Legendarni Boris Beker optužen je da nije predao dva trofeja sa Vimbldona kada je trebao da ih vrati. U pitanju su turniri iz 1985. godine, kada je kao 17-godišnjak postao najmlađi osvajač tog Grend slema u istoriji, kao i 1989. godine.

Podsetimo, Beker je 2017. godine proglasio bankrot, ali su tada usledile optužbe da je skrivao 1,3 miliona evra na bankovnom računu, kao i vredne stvari.

– Odlučan je da se suoči i ospori sve optužbe i vrati svoj ugled – naveo je Bekerov advokat.

Boris trenutno živi u Londonu, a suđenje če početi u sptembru naredne godine.

Svi su odmah po njenoj priči znali o čemu je reč

jedanaestogodišnja devojčica iz indijskog grada Dalrampura ostala je u drugom stanju nakon što ju je napasnik oteo i nekoliko nedelja silovao u obližnjem selu.

Komšije ništa nisu mogle da posumnjaju jer im je rekao da mu rođaka iz grada dolazi u posetu, a brutalne scene odigravale su se u podrumu koji je bio zvučno izolovan.

Kada je s njom obavio šta je hteo, silovatelj je pobegao u drugu indijsku državu pustivši devojčicu na slobodu. Vratila se kući i tada je ispričala da ima bolove u stomaku. Na pregledu kod lekara utvrđeno je da je zatrudnela.

U prvi mah nije želela da roditeljima ispriča da je kidnapovana, pošto im se javila putem mobilnog kada je bila kod silovatelja da im kaže da je otišla kod prijateljice u posetu na nekoliko dana. Tako joj je on naredio da ispriča.

Sada je priznala da je oteta, ali da je seks bio dobrovoljan, odnosno da nije silovana! Posle nekoliko razgovora sa policijom, koju su unezvereni roditelji odmah pozvali, utvrđeno je da je žrtva razvila Stokholmski sindrom.

Silovatelj joj je, kako je naglasila davao da jede, pije, ponašao se prema njoj vrlo kulturno i pristojno, tako da je razvila osećanja prema njemu i “nije bilo razloga da bude silovana”, kako je rekla.

Psiholozi su vrlo brzo shvatili da devojčica ima pomenuti sindrom, pošto je u nekoliko izlaganja indirektno potvrdila da su ipak bila silovanja, prenose indijski portali.

Ono što je u celoj priči najbizarnije je što njen otac sa rođacima uporno, s policijom u dosluhu radi na tome da se silovatelj pronađe i uhapsi, dok ih devojčica sve preklinje da ih ne povredi.

“Ubeđena je da će joj se on javiti uskoro i da će početi da žive zajedno”, rekao je inspektor u policiji u Dalrampuru.

Pevač Radiša Trajković Đani juče je oženio sina Miloša, a pompezno slavlje je ovog puta izostalo. Naime, mladenci su se zajedno sa najbližim članovima porodice, kumovima i nekoliko prijatelja zaputili u jedan beogradski restoran kako bi obeležili ovaj dan.

Samo sat vremena pre opštinskog venčanja, Slađana Trajković se uključila uživo u Jutarnji program “Prve” i branila supruga od brojnih skandala koji ga prate u zadnje vreme.

Nakon brojnih skandala koji su proteklih meseci pratili Đanija, kada je reč o nepoštovanju mera koje su donesene zbog korona virusa, pevač se očigledno opametio, te je odlučio da preskoči veliko svadbeno veselje povodom venčanja sina Miloša i snajke Nine.

Sudeći po fotografijama, oni su ovaj dan proslavili skromno, bez muzike, trubača, gostiju i pompe, već su u jednom restoranu u Beogradu organizovali ručak za njima bliske ljude.

Oko dvadesetak gostiju bilo je prisutno na okupljanju, a kada je bilo vreme da se restoran zatvori, gosti su se zaputili u folkerov stan u Beogradu na vodi.

Slavlje je tamo nastavljeno, a sudeći po fotografijama svi su uživali u ovom danu. No, ono što je mnogima neobično, jeste činjenica da niko iz sveta estrade nije bio prisutan u restoranu, s obzirom na to da je poznato da Đani ima veliki krug prijatelja iz svoje branše. Pored članova porodica mladenaca, na ručku je bilo nekoliko Đanijevih prijatelja koji nisu poznati javnosti.

Supruga pevača, Slađana Trajković, na društvenim mrežama podelila je nekoliko fotografija.

– Naš najsrećniji dan, postali smo svekar i svekrva. Uskoro baba i deda – napisala je Slađa ispod zajedničke fotografije, a potom dodala:

– Dobila sam još jednu ćerku, a uskoro i unuče. Volim vas puno – dodala je Đanijeva žena.

Inače, Nina je uzela prezime supruga, te se od sada predstavlja kao Nina Trajković.

Traumatični period se odrazio na zdravlje!

Nadeždi Biljić teško pada javna prevara koju joj je priredio Tomislav Panić (s kojim ima i sina) zajedno sa Paulom Hublin u rijaliti programu “Zadruga”. Inače, Nadežda je već više od 20 dana na infuziji.

Ona konstantno prima infuziju, kako bi mogla da primi i insulin, s obzirom na to da je šećerni bolesnik. Biljićeva se trenutno nalazi u porodičnoj kući u Valjevu, gde o njoj sve vreme vodi računa njena majka Slavica.

Foto: Instagram printscreen/nadezda_biljic_official

– Ovo je sve zbog Tome i Paule. Više ne primam hranu na usta, a dijabetičar sam. Teško mi je mnogo i mnogo sam se razbolela. Moram da jedem zbog insulina, a nemam apetit – rekla je Nadežda za medije.

Foto: Instagram printscreen/nadezda_biljic_official

Inače, Nadežda se danas testirala i na koronavirus nakon što se nije dobro osećala, a rezultate će saznati uskoro.

Brat jedva čeka da mu sestra stigne u porodični dom.

 Foto: Printscreen/instagram

Milan Dinčić Dinča postao je otac po drugi put, a njegova supruga Jelena na svet je donela devojčicu, koju su ponosni roditelji danas izveli iz porodilišta.

Foto: ataimages

Milan i Jelena već imaju sina koji se zove Vukan, a odabrali ime i za svoju mezimicu.

– Mitra Dinčić. Dobro nam došla – poručila je Dinčina supruga.

Ime Mitra, ima značenje “kreativna, duhovno snažna, poštena, nezavisna, sposobna da prebrodi sve poteškoće u životu i da voli čista srca”.

Dinča i beba, Foto: ataimages

Snimak ispovesti američke državljanke koja je pre 20 godina preko “legalnih” agencija usvojila bebu iz Srbije usijao je društvene mreže.

U emisiji “Posle ručka” na Happy TV, koja je se bavila temom krađa i “prodaja” beba iz Srbije, gosti su bili Ana Pejić, sekretar “Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine” i žena kojoj je ukradena beba, Vladimir Čičarević iz “Udruženje roditelja ukradenih beba”, kao i dve majke koja sumnjaju da su im ukradene bebe – Julijana Dimitrijević i Cana Jović.

U emisiji prikazan snimak koji je poslednjih dana zapalio Internet a koji svedoči o prodaji srpskih beba. Sandra Rajs iz SAD je ispričala kako je navosno doktor iz Srbije 1998. godine posredovao u proceduri usvajanja devojčice po imenu Olje iz Beograda, kao i da je cela “transakcija” koštala nešto više od 10.000 dolara.

“Moje ime je Sandra, javljam se iz Amerike. Godine 1998. moj suprug i ja smo usvojili devojčicu Oliju iz Beograda. Usvajanje su ugovorile legalne agencije za posredovanje iz Kalifornije, SAD. Oni su nam obezbedili sve kontakte, a na nama je bilo da se nađemo na aerodromu sa Dejanom S. On nas je dočekao u svom ‘jugu’ i povezao u svoj stan gde smo odseli ceo boravak. Morali smo da mu plaćamo 200 dolara dnevno kako bi nas vozio gde treba, spavanje u njegovom stanu i po jedan obrok svako veče. U njegovom stanu smo upoznali njegovu suprugu koja je kuvala za nas. Provodili smo zajedno svako veče, nismo nigde izlazili. Uveče smo gledali serije sa Dejanom, sećam se i da su imali i ptice u tom stanu“, priča ova Amerikanka koja tvrdi da je srpski doktor direktno posredovao u nelegalnom usvajanju devojčice iz Beograda. 

“Svakog dana smo morali da idemo na neko drugo mesto”, kaže i dodaje da su novac dali advokatici “na ruke”.

Pogrešan doktor na meti

Voditeljka emisije je otkrila je i da je zbog identičnog imena i prezimena na sa doktorom koji je navodno učestvovao u “prodaji” bebe iz Beograda, jedan drugi specijalista medicine, doktor oftamologije našao se na meti osuda. Ponovila je još jednom, nije reč o Dejanu S. doktoru oftamologije.

“Za to smo joj platili 10.000 dolara u novim novčanicama od po sto američkih dolara. Ona je nabavila papirologiju i ugovorila zvanično preuzimanje deteta. Kada je sve završeno, vratili smo se kod Dejana koji nas je povezao na aerodrom. Vratili smo se kući sa našom malom Olijom. Sve detalje sam istakla u pismu majkama nestale dece u Srbiji, tako da mogu da odgovore na ostala pitanja”, rekla je Sandra. 

Sandra je dala pismenu izjavu kod notara u Njujorku, a koja je potom poslata “Udruženju roditelja nestalih beba”, gde je prevedena na srpski, objasnila je Ana Pejić.

U pismu koje je poslala majkama nestale dece stoji da je sve, celokupna procedura usvajanja trajala oko 8 dana, kao i da je beba Olija nekoliko dana provela u stanu navedenog doktora. Na osnovu dogovora, Sandra i njen muž su dali 10.000 dolara advokatu Jasni, pa i dodatnih 1.000 i donaciju za Zvečansku. Doktoru su platili 2.800 dolara, napisala je u pismu Amerkanka.

Ana Pejić ističe da je u Srbiji mnogo ovakvih slučajeva, a da su sa ovim rešili da izađu u javnost samo zato što je potpuno kompletiran i papriri predati nadležnim organima. Dodala je i da je jedini Sandrin motiv za razotkrivanje navodne afere bila dobrobit njene ćerke Olje, kako bi bila upoznata sa svojim poreklom i zemljom iz koje potiče.