Author: ollo

Odmah potom na društvenim mrežama neprimerenim rečima osula je drvlje i kamenje po novinarima, preteći im tužbama i prijavama

M. P. (26) iz Gornjeg Milanovca, rekorderka po broju prijava za silovanje, samo juče je do 9 sati ujutro uspela da podnese tri prijave. Po jednu protiv policajca, tužioca i radnika Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu.

Odmah potom na društvenim mrežama neprimerenim rečima osula je drvlje i kamenje po novinarima, preteći im tužbama i prijavama. Na društvenim mrežama je najavila “postavljanje video nadzora” i “šou sa policijom uživo”.

– Reč je o pismenim predstavkama u kojima se ona žali na rad državnih službenika, takve prijave dobijamo svakodnevno. Inače, danas je najgorim mogućim rečnikom sročila prijavu protiv tužioca u Čačku – kaže izvor iz policije.

Inače, M. P. je odgovor načelnika Policijske uprave u Čačku Draška Darijevića, koji je obaveštava dokle se stiglo po njenim prijavama, juče objavila na svom FB nalogu. Taj odgovor ona je okarakterisala kao pretnju.

M. P. je rođena u selu kod Šapca gde je policiju, lekare, socijalne radnike i sudije, kako kažu meštani, godinama “vrtela oko malog prsta”. Pre dve i po godine je u Beogradu upoznala Milanovčanina D. P. (65) sa kojim se ubrzo venčala, a koga je takođe kasnije prijavljivala za silovanje i nasilje, piše “Kurir”.

– Junakinja vaše priče je u Beograd dospela po nalogu suda u Šapcu, jer smo od jedne klinike tražili lekarsko veštačenje njenog zdravstvenog stanja. Iz bolnice je pobegla i taj pregled nije obavljen. Kasnije na tome nismo insistirali, jer smo čuli da prodaje kuću i seli se u Gornji Milanovac. Ona je šabačko pravosuđe, policiju i zdravstvo koštala milione, godinama smo se samo njom bavili. Vama neka je sa srećom – ispričao je penzionisani sudija u Šapcu.

Inače, M. P. ni danas nije bila dostupna za novinare, jer joj je telefon, kao i juče, isključen.

Ovako je izgledala pre tri decenije!

Danas je poznata pevačica i zarađuje ogromne bakšiše na veseljima na kojima nastupa, bez nekih njenih hitova ne prolazi nijedna žurka, a svoj prvi nastup Jana Todorović je imala davne 1990. godine.

Ona je tada otpevala pesmu “Ljubomorna ja sam” i izgledala je potpuno drugačije nego danas.

Bujne usne i grudi i duga crna kosa ono su po čemu je Jana prepoznatljiva, ali pre tri decenije to nije bilo tako.

Pevačica je izgledala  kao bilo koja devojčica, i imala je u to vreme popularnu frizuru, kraću i kovrdžavu kosu.

Međutim, ona je pomešala popularnog folkera sa jednim njegovim anonimnim kolegom

Šeki Turković je pre tri decenije bio surovo i nepravedno ozloglašen, kada ga je jedna devojka optužila da ju je silovao. Iako je došlo do nesporazuma, jasno je da je pevač mogao ozbiljno da nastrada dok se ne dokaže istina.

Devetnaestogodišnja devojka po imenu Senija, koja se neposredno pre toga preselila u Sarajevo, otišla je u policiju i prijavila pevača za silovanje.

Međutim, ona je pomešala popularnog folkera sa jednim njegovim anonimnim kolegom.

Naime, neostvarena zvezda, izvesni Bejto Fehratović, namamio je devojku u automobil, a uspeo je u tome samo zato što je mnogo ličio na Turkovića. Kako se tad pisalo, nesrećna devojka, osim što je zlostavljana, bila je i pokradena, a kada je otišla u policiju, prijavila je, razume se, Šekija Turkovića.

Policija u Sarajevu je tada imala problem da pronađe pevača pod tim imenom, jer mu je pravo ime Šućro Turković. Ipak, omča oko Šekija se sužavala, ali je ispričao da su ga spasli samo ugovoreni i potpisani nastupi.

– Sva sreća da sam tih spornih dana imao potpisane ugovore s Dobrivojem Marinskim, koji mi je radio turneju po Srbiji. U SUP-u je sve bilo lako dokazati, i dokazao sam veoma brzo – objasnio je u razgovoru za domaće medije 1990, i dalje popularni pevač, koji se ni kriv ni dužan našao na meti.

U životu dobrih ljudi dešavaju se i loše stvari, neki bi rekli čak i gore nego one koje se dešavaju lošim ljudima. Ipak, dobri ljudi nikada ne odustaju od svojih uverenja, uprkos neiskrenosti drugih i udaraca koje im kroz život zadaju.

Ljudi koji misle svojim dobrim srcem, ne obraćaju pažnju na tuđe maliciozne misli, hladne argumente i ružne komentare.

Naučnici su kroz studije došli do zaključka da u ljudskom postojanju postoje dva glavna cilja, i da oba imaju biološku pozadinu.

Prvo, postoje ljudi koji se vode željom za hedonističkim načinom života i samougađanjem. To se odnosi na ljude koji mogu da dostignu sreću jedino kroz lično zadovoljstvo. Takvi ljudi misle samo na sebe i zovemo ih egoistima.

Sa druge strane, tu je takozvani “eudemonski” koncept. Ovde govorimo o drugim, dubljim stvarima koje su na višem nivou; kada čovek teži ličnom rastu i razvoju kako bi pomogao drugim ljudima.

 *foto: Shutterstock

Benefiti eudemonizma po zdravlje

Istraživanja su pokazala kako ljudi sa čistim eudemonskim pristupom (oni koji druge ljude stavljaju na prvo mesto na svojoj listi prioriteta) imaju, između ostalog, jači imuni sistem. Ređe pate od upalnih procesa, a njihova krv sadrži mnogo više antitela.

Ove ljude definišu njihova jaka uverenja. Nije im važno koliko često moraju da gube, koliko su puta u životu bili prevareni ili koliko iskušenja moraju da prežive. Šta god da im se dešava, oni veruju svom srcu i na prvo mesto stavljaju veru u plemenitost ljudske duše.

Svako od nas verovatno je imao neki težak period u životu, kada je život od nas praktično zahtevao da sebi priuštimo neke, reklo bi se, hedonističke stvari (skupe masaže, nov automobil…) Ali, sve dok te stvari ne posmatrate kroz prizmu čistog egoizma, one su vam i dalje prilika da se razvijate i rastete. Nekada smo svi samo obični istraživači. želimo da eksperimentišemo, uživamo u životu, dobijemo što više zadovoljstva možemo.

Kada se penjemo uz stepenice piramide naših potreba, počinjemo da razumemo da su svi ljudi međusobno povezani, da zajedno formiraju neverovatnu i veoma složenu nezavisnu mrežu, u kojoj potezi svakog pojedinca utiču na sve ostale. 

Ako činimo dobro i dajemo od srca, u haos unosimo harmoniju, to postaje stabilan i siguran put, čak i usred najveće životne oluje.

Biti dobra osoba ne znači nužno da morate da budete heroj; biti dobra osoba ne zahteva od nas da svoj život stavljamo na kocku ili pokušamo da porazimo sve one ljude koji nam deluju kao pretnja. Dobre ljude možete sresti svakog dana; oni su neupadljivi, ali nekako sijaju. Tihi su, ali srećni. Umereni, ali toliko veliki. Baš kao i njihovo dobro srce.

Prema tradiciji na današnji dan se obilaze grobovi preminulih

Pravoslavni hrišćani obeležiće danas Miholjske zadušnice i, prema tradiciji, obići grobove, zapaliti sveće i u hramovima dati pomene svojim preminulim precima.

Zadušnice padaju u subotu pre praznika Miholjdana, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.

To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke. 

Srpska pravoslavna crkva u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske.

Na Zadušnice se u crkvama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi.

Foto: Youtube/Printscreen/Marinkovic Radomir

Sveštenstvo SPC na Zadušnice pominje i reči Svetog Jovana Zlatoustog koji je govorio “Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih”.

U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na zadušnice gori sve do sledećih zadušnica. Takođe, postoji verovanje da ako se na zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku.

Na zadušnice se u istočnim krajevima ne radi ništa sa vunom, a makaze su zatvorene, da bi i vučje čeljusti bile zatvorene.

Ove reči obavezno je izgovoriti danas na groblju ili u crkvi u vidu molitve za pokojne:

Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje,
hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš,
i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova. Amin.

Ne može ni da zaključi šta se ovde dogodilo

Porodica Holingsvort sa Floride već dve nedelje potpuno je paralisana. Od žene odnosno majke Stefani nema ni traga ni glasa.

Policija istražuje slučaj njenog nestanka i evo, 14 dana otkako je poslednji put viđena niko ne može da je locira.

Stefani je poslednji put viđena pre tačno dve nedelje na nadzornoj kameri jedne benzinske pumpe. Tada je izašla iz auta, natočila malo goriva i nestala je u zalicu Bel u nepoznatom pravcu.

Kada je policija na poziv porodice došla u njenu kuću, saznali su još nekoliko važnih detalja o njoj. Stefani nikad nije odlazila od kuće a da se ne javi prethodno mužu ili već odrasloj deci.

S druge strane, u poslednje dve godine pogoršano je njeno mentalno zdravlje. Stefanina sestra rekla je policajcima da je počela da halucinira i paranoiše, dok je muž za to vreme ćutao. Muž nestale žene zapravo ćuti već dve nedelje otkako je primetio da je ostavila telefon na stolu.

Telefon od koga se ne odvaja ostao je s porukom koja ga je sledila.

“Ne čini to. Znaš zašto je važno da budeš snažna i fokusirana. Ne glupiraj se”, stajalo je u poruci od osobe koja je u imeniku potpisana sa S.

Pokušao je da pozove tu osobu, ali je telefon i njoj isključen. Ništa mu nije jasno. Da li je pobegla negde s tom osobom? Da li je ne daj Bože pokušala da se ubije, a ovo joj je neki mentor ili prijatelj? Da li mu je suprug u nekim problemima sa zakonom?

Porodica i dalje čeka na odgovor šta je sa omiljenom suprugom i majkom u čitavom kraju, a poslednje što je uradila je što je ponudila 5.000 dolara svakom ko bude imao ikakvu validnu informaciju gde je ona.

Ne, nisu “Parovi” i “Zadruga” šokantni! Šokantno je to sa kojom brzinom smo na njih oguglali, sa kojom brzinom se Srbija pomirila sa kulturnim kodom koji promoviše ovo čedo orvelovske zabave, i sa kojom lakoćom i oduševljenjem tabloidi javljaju da je ona primitivna i zla devojka, po zanimanju igračica na šipki po vašarima, postala još popularnija i bolje plaćena, pošto je izbačena iz “Parova”.

“Starleti skočila cena”, bilo je na mnogim naslovnim stranama i šokantno je da takva promocija moralne nakaznosti nikome nije bila šokantna! I izgleda da više nikome nije neobično pri pomisli da postoje oni koji bi platili da gledaju erotski ples devojke koja podržava mučko ubistvo.

Ne, nisu “Parovi” i “Zadruga” šokantni, iako taj projekat predstavlja režirano zlo, neku vrstu teške moralne zaraze koja milionskom auditorijumu (!) svake večeri šalje poruke pred kojima bi se i Alister Krouli, pisac manifesta satanizma, zastideo – šokantna je blaziranost srpske javne scene koja se iz higijenskih razloga ne bavi ovim blatom, prepuštajući ga na volju običnom neškolovanom i nezaposlenom narodu, da u njemu nađe zabavu. I humor!?! Reklamiran kao najgledaniji program u Srbiji i šire, ovaj samoproklamovani “zabavno-humoristični” rijaliti sa svim svojim bestidnostima, agresijom, primitivizmom, uz obilatu pomoć tabloida. Sve je, takoreći, zabava i humor, pa čak i objašnjenje jednog od čelnika te televizije “da niko danas nema savršenu biografiju”.

Šokantno je to što je cela Srbija postala rijaliti šou program, a da to malo ko vidi. Džeri Springer se ispostavlja kao model za ugled, kao neka vrsta duhovnog vodiča za projekat što gore – to bolje. Tamo gde je rejting najvažniji cilj, sve je moguće. Ozverivanje se fantastično isplati. Žene su kurve bez mozga. Muškarci su nitkovi bez muda i škole. Srbija je zemlja u kojoj ništa ne uspeva tako dobro kao grozomornost, agresija i nedostatak ukusa. Ništa ne vredi kao popularnost, a ljudski život se meri brojem pregleda na internetu. U međuvremenu, podsetiće vas na vaš omiljeni margarin, ili bebi kekse, ili popuste u vašem najbližem marketu. Dodajmo našem rijalitiju i duhovnu dimenziju: Raskol u SPC i ražalovane vladike, a jedan od njih kako prenose tabloidi, izjavljuje da, majke mi, nije gledao u ženske noge, i da, majke mi, nije krao.

U našem kolektivnom rijalitiju, imali smo stravičnu krvavu nedelju. Sedam ubijenih žena u samo 48 časova. Nekoliko pokušaja ubistava. Alkohol, ludilo, pretnje, pucnji, krvnici i oproštajna pisma. Beda, nezaposlenost, nesigurnost, očaj, i baš zato život prestaje da bude život ukoliko nismo redovno nahranjeni skandaloznim, šokantnim i užasnim vestima. Kad nema dovoljno užasa na naslovnim stranama, ima ga koliko hoćete po društvenim mrežama, i u komentarima po novinama.

Dakle, nisu “Parovi” i “Zadruga” toliko šokantni, koliko je šokantno da malo ko vidi politiku simboličkih dronova, koji se neprestano puštaju kako bi se narod malo “zabavio”. Bez obzira na to da li se radi o rijaliti programima, političkim vestima, ili ličnim obračunima. Mediji su postali onaj navodni brat Edija Rame, što iz potaje sa tribina navodi letilicu koja će izazvati haos, bez obzira na to koja da je tema u pitanju. Drugim rečima, Srbija: to je utakmica visokog rizika.

Koji će ukućanin rijalitija SRBIJA biti izbačen odlukom produkcije, a ko glasovima publike, ostaje da se vidi.

Crkva i vernici danas obeležavaju važan dan 

Pravoslavni hrišćani obeležavaju danas Miholjske zadušnice i, prema tradiciji, obići će grobove, prislužiti sveće i u hramovima dati pomen svojim preminulima.

Vernici na ovaj dan upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oproštaj grehova.

Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.

U crkvi se na zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova:

“Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih!”

Osim Miholjskih ili jesenjih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još i Duhovske ili letnje, prolećne – u sedmici pre početka velikog posta i Mitrovske ili zimske.

Na Zadušnice se u crkvama služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika.

Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za preminule.

Na groblje bi valjalo odneti vino i žito, a potom upaliti sveće za pokojnike.

Ako nije moguće otići do grobova pokojnika, njima se služi pomen u crkvi.

Prema verovanjima, sveće koje upalite za pokojnike su simbol Hristove svetlosti kojom obasjava duše pokojnika.

Običaji u nekim krajevima Srbije nalažu i da se grobovi bližnjih poliju vinom i okade tamjanom.

Mnogi ljudi i njihove ne tako srećne životne priče mogu da svedoče o veri i oporavku od najtežih bolesti čudom molitve, svetitelja i Boga, a kada vam bliska osoba boluje i treba joj pomoć, verujete u sve.

Skriven u gustim šumama nadomak Golupca, manastir Tumane broji punih šest vekova neprekidnog postojanja. Vreme nastanka, ličnost ktitora i život srednjovekovne svetinje ostali su tajna za istorijsko pamćenje. 

O manastiru, kako to samo narodna ljubav može, govori do danas živo predanje… O slavnom Obiliću, Kosovskom boju i svetom starcu, pustinjaku Zosimu, pristiglom sa dalekog Sinaja. Danas se manastir Tumane nalazi u žiži interesovanja pravoslavnih vernika, turista, namernika… O njemu se piše, snima, govori.

Prelep prirodni ambijent u kojem se nalazi, čista i brza planinska reka, sama manastirska crkva poput gorostasnog svedoka vremena, mali zoo-vrt, drevna isposnica, neobična gostoprimnica! Sve su to, čini se, potencijalni razlozi oživljavanja drevne svetinje. Međutim, tajna se krije u nečemu mnogo dubljem…

Dva svetitelja čudotvorca

U manastirskoj crkvi čuvaju se netruležne mošti dvojice svetitelja, Prepodobnog Zosima Sinaita, na čijem grobu je i nastao manastir, kao i Prepodobnog Jakova Novog, gotovo našeg savremenika, učenika Svetog vladike Nikolaja. Svakog dana zateći ćete mnogobrojne ljude kako se mole i vape za pomoć kraj moštiju tumanskih svetitelja.

Svedočenja mnogih saglasna su u jednom, da su sveti Zosim i Jakov pomogli nebrojeno puta i iscelili za medicinu otpisane. U ovom svetom manastiru čudesa su svakodnevna pojava, ko god je došao sa verom, primio je blagoslov i pomoć od svetitelja. Primeri živih ljudi najbolje nam govore o tome.

Kako to u narodu ide, onda kada lekar ne pomogne, okrećemo se Bogu, molitvama, slušamo savete onih kojima je to pomoglo, posećujemo crkve, manastire, slušamo o tome, čitamo, gledamo i verujemo u čuda i isceljenje, ali po kojoj ceni?

Mnogi ljudi i njihove ne tako srećne životne priče mogu da svedoče o veri i oporavku od najtežih bolesti čudom molitve, svetitelja i Boga, a kada vam bliska osoba boluje i treba joj pomoć, verujete u sve.

Međutim, da li je u redu i u skladu sa propisima da se od manastira poput ovog, u koji dolaze ljudi sa problemima i bolešću iz svih krajeva sveta i cele Srbije, pravi uslovno rečeno jedna reklama i biznis? Čitatelj portala SrbijaDanas nakon posete manastira obratio nam se i podelio utiske, pomalo začuđen zbog situacije u kojoj se našao.

Naime, naša sugrađanka, Danica V. otišla je na liturgiju, da se u miru i porodičnom okruženju ispovedi, duhovno odmori, pomoli i upali sveće za svoje najmilije, za sreću, zdravlje i napredak…

– Otišla sam da kupim sveće i nisam mogla da verujem šta mi govore. Jedna sveća košta 500 dinara. Uz to su mi rekli i da sveću nakon molitve vratim njima – priča nam u čudu Danica.

– Uz sve to, u manastir smo otišli u vreme epidemije korona virusa, u dvorištu manastira je bilo najmanje 2.000 ljudi… Tek po neki čovek nosio je masku, nije bilo propisane distance kao da onde korone nema – dodala je ona.

Nakon izjave naše čitateljke pokušali smo da kontaktiramo predstavnike manastira Tumane kako bi dobili odgovor na pitanje ko određuje cenu sveća i zašto se ista sveća vraća u prodavnicu sveća nakon kratkotrajne upotrebe, međutim, odgovor nismo dobili. 

Ostali smo uskraćeni za odgovor na prosto i jednostavno pitanje… Zar to nije mesto za molitvu, za utehu utučenih, spas za bolesne? Zar ne bi trebalo da bude dostupno svima i jednako za sve? Zar moramo da odvajamo novac za odlazak u manastir i molitvu? I, najbitnije, gde je nestalo ono čuveno u narodu “Oče, koliko smo dužni? – Koliko je dao Bog!”?

Komšija napominje da je čuo priču da je Dobrica prvo ubio Ivanu, pa zatim sebe

Beživotno telo Ivane A. (36) pronašla je njena majka u Melencima nakon što joj se ćerka nekoliko dana nije javljala. Kako pričaju komšije žrtva je nedavno izletela na ulicu i vikala “ubiće me, pomozite ljudi”. 

Komšija napominje da je čuo priču da je Dobrica prvo ubio Ivanu, pa zatim sebe.

– Da su mnogo pili, to pouzdano znam, e sad da li su bili uživaoci narkotika, kako po selu priča, to ne znam i ne mogu pouzdano da tvrdim – priča žena srednjih godina iz iste ulice, koja još dodaje da su i danju i noći, svi prozori na Ivaninoj kući bili otvoreni i da se često čula vika i svađa.

Meštani potvrđuju da je Ivana iz prvog braka sa suprugom iz Elemira, imala dva sina, tinejdžerskog uzrasta, koji žive sa ocem u ovom selu i da ih je retko viđala,  od kako je napustila Elemir i vratila se u Melence, gde je radila kao trgovac u jednoj kineskoj prodavnici.

Tela Ivane A. (36) i njenog supruga Dobrice A. (42) pronađena su u njenoj kući u Melencima. Žrtvin brat rekao je da je obdukcioni nalaz potvrdio da je njegova sestra ubijena.

Istraga je u toku, a u javnost za sada nije stiglo mnogo detalja.

Brat pokojne Ivane, Igor Radišić (39) iz Melenaca ne zna mnogo o slučaju.

– Rečeno nam je da je obdukcioni nalaz u Novom Sadu potvrdio da je moja sestra ubijena. Detalje ubistva ne znam. Sve ukazuje na to da je izvršeno ubistvo i samoubistvo. O svim ostalim detaljima bićemo naknadno obavešteni – ispričao je tugom slomljeni Igor.