“Svaki tvoj stih, tvoja strofa i emocija urezana je duboko u meni ispod kože. Počivaj u miru, legendo muzike!”, napisao je glumac u emotivnoj poruci na Fejsbuku.
“Lepo sećanje si ostavio iza sebe! Živiš u nama. Pozdravi sve moje kolege gore na nebu, posebno mog dragog kuma Mandu! Srešćemo se svi. Nekad! Hvala ti na svemu”, napisao je Kojo.
Đorđe je pre tri dana primljen na Infektivnu kliniku gde je bio lečen od upale pluća, ali nažalost nije izdržao.
Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine, u Novom Sadu, u porodici oca Jovana Balaševića i Veronike Dolenec, iz Rasinje kod Koprivnice u današnjoj Hrvatskoj.
Pesme je počeo da piše u osnovnoj školi, a sanjao je da postane fudbaler. Gimnaziju je napustio u trećem razredu, jer nije voleo matematiku, fiziku i hemiju, ali je uspeo da maturira kao vanredni učenik i položio je prijemni ispit za studije geografije. Nije ga završio već se okrenuo muzici i godine 1977. pristupa grupi “Žetva” sa kojom snima hit pesmu “U razdeljak te ljubim” i ostvaruje svoj prvi uspeh.
Za sobom je ostavio suprugu Oliveru, ćerke Jovanu i Jelenu, i sina Aleksu.
Ispred kuće čuvenog muzičara Đorđa Balaševića, koji je preminuo danas u 67. godini, okupio se veliki broj ljudi, koji pale sveće i ostavljaju cveće, a suze i jecaji odzvanjaju celom ulicom.
FOTO: E-STOCK/MILOŠ RAFAILOVIĆ
Naša ekipa je na licu mesta, a tamo smo zatekli potresne prizore, koji će mnoge rasplakati. Ljudi u suzama prilaze da upale sveće i pomole se za muzičara, koji nas je danas napustio.
FOTO: E-STOCK
FOTO: E-STOCK
Inače, večeras će se, kako smo saznali, u Balaševićevom rodnom Novom Sadu u samom centru grada okupiti poštovaoci njegovog lika i dela, kako bi mu odali počast, a izveštaj s lica mesta imaćete priliku da pratite u specijalnom izdanju emisije ”Premijera” večeras od 22 časa.
FOTO: E-STOCK
FOTO: E-STOCK
Da podsetimo, Balašević je pre tri dana hitno primljen u Infektivnu kliniku Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu.
Lekari su preuzeli sve neophodne mere lečenja, ali do poboljšanja nije dolazilo. Danas popodne mu se stanje dodatno pogoršalo usled ranijih hroničnih zdravstvenih problema. Lekari su, kako se saznaje, dva i po sata pokušavali da ga vrate u život. Nažalost, bezuspešno.
Đorđe Balašević preminuo je danas u 67. godini. Da podsetimo, Balašević je pre tri dana hitno primljen u Infektivnu kliniku Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu. Kako se nezvanično saznaje, imao je kovid 19 i bio u lošem stanju.
FOTO: E-STOCK/DRAGAN MILOVANOV
Kako prenose mediji, poslednje dane Balaševića otkrio je izvor blizak porodici. Navodno je pre nego što je otišao na intenzivnu negu tražio da čuje svoju najveću ljubav, suprugu Olju.
Prethodno se bezuspešno lečio 10 dana kod kuće, ali je intenzivna nega bila neophodna.
NAŠ poznati kantautor Đorđe Balašević preminuo je danas u 67. godini.
Porodica je potvrdila najtužniju vest. Supruga Olivera je beogradskim medijima plačnim glasom kratko rekla da je informacija tačna, baš kao i ćerka Beba, koje nije imala snage da govori.
Podsetimo, Balašević je pre tri dana primljen u Infektivnu kliniku Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu. Imao je kovid-19 i bio je u lošem stanju.
Lekari su preuzeli sve neophodne mere lečenja, ali do poboljšanja nije dolazilo. Danas popodne mu se stanje dodatno pogoršalo usled ranijih hroničnih zdravstvenih problema. Lekari su, kako se saznaje, dva i po sata pokušavali da ga vrate u život. Nažalost, bezuspešno.
Višesatni napori lekara KCV, na žalost, nisu urodili plodom i Balašević je preminuo tri meseca pre 68. rođendana.
Balašević je rođen 11. maja 1953. godine u Novom Sadu. Bio je član grupa “Žetva” i “Rani mraz”, a 1982. je započeo solo karijeru tokom koje je postao jedan od najvoljenijih pesnika i kantautora u zemjlama bivše Jugoslavije.
Glumio je u nekoliko tv serija, za koje je pisao i muziku.
Balašević je novembra 2019. godine doživeo je infarkt, zbog čega su mu ugrađeni stentovi. Zbog ovoga je tada morao da odloži najavljene koncerte.
Sedim u potpunoj tišini u stanu u kojem je pao mrak ali deluje nepristojno ustati i upaliti svetlo. Umro je Đorđe Balašević. Deluje nemoguće, okrutno, nepošteno. Kao da je neko pocepao deo tkanja naše stvarnosti, čist list papira na kojem je nekako, kroz sve fleke prošlosti i krvave stranice Balašević uspevao da ispiše stihove ljubavi, mira i normalnosti.
Nisam plakala za poznatima kada su odlazili ali Balašević nije tek tamo neko ime sa naslovne strane. Nismo mi njega slušali – on je umeo da oslušne nas. Kada je korona odnela Balaševića odnela je stub ove večito poljuljane balkanse udžerice. Stub koji je bio duh Novog Sada ali i prva ljubav u Beogradu. Koji je bio šarm varošice i oštri mangupski mig velikog grada. Bio je pesma o Kemalovom Koševu i ravnicama Vase Ladačkog. Bio je zvižduk na peronu normalnosti svima nama u vozu koji samo što nekuda nije krenuo, večito kreće – a ne znamo kuda odlazi.
Uz Balaševića sam kao klinka slušala “Jednom su sadili lipu” i osećala se kao da mogu da naslutim mudrost koju tek treba da steknem. Pevala sam Devojku sa čardaš nogama kao da imam pojma šta znači prsluk protkan tajnama i brojala mladeže na leđima njegove Provincijalke kao da imam pojma zašto neko može da ne voli januar.
Sedim i pokušavam da napišem tekst o Balaševiću. Nedostojno je i glupo prebirati u glavi sve njegove stihove jer nema čoveka pevača i pesnika čije pesme ne moraju da se pevaju naglas, ali se šapuću godinama u sebi.
Balašević je uspeo da ne peva o brzim kolima i golim stomacima a da ga sluša i razume i moja baka i moja majka i ja i jednog dana neki novi klinci. Jer ljudske istine koje je mogao da ogoli stoje blago razbarušene, nalakćene na šank, posmatraju goste životne kafane. I recituju im.
Sećam se poslednjeg njegovog koncerta koji sam slušala ispod mokrog ćebeta na Kalemegdanu. Pljuštalo je. Nije bilo reflektora, bubne opne mi nije probijao hiljadu i jedan zvučnik, plesačice se nisu skidale po bini. Samo reči i kiša. Voda je sipala po nama, ali ljudi su ostali. Pevali. Slušali. Razumeli.
Slušati i voleti Balaševića meni je oduvek bilo nešto lično, nešto što lozinka za ljude – voli Balaševića, mislim se, znači to je ta neka moja sorta. To mu dođe kao neka čudna, pomalo luckasta a lepa osobina. Nema mnogo pevača koji te definišu i kada ćutiš.
I kako uopšte definisati Đoleta? Bio je pevač, ali bio je i hroničar naših sitnih sati, šmeker, čovek u neljudskom, šeretski otpor šundu, prkosni bedž na reverima i nostalgija za nekim boljim, lepšim, nevinijim vremenom čak i nama, klincima koji ga nismo ni doživeli. Bre, Đole. Podvalio si i lošim đacima da slušaju poeziju.
Umro je Đorđe Balašević. Zvuči mi i dalje nemoguće i strašno. Ali kako ono beše, dragi večni dečače:
POZNATI kantautor Đorđe Balašević preminuo je danas na Infektivnoj klinici.
Balašević je u javnosti prepoznat kao duhoviti kantautor koji je svojim pesmama i šalama umeo da zabavi široke mase. Međutim, jedan malo poznati detalj iz njegovog života govori o velikoj tragediji koja je mogla da zadesi njegovu porodicu.
Naime, njegova ćerka Beba, doživela je tešku saobraćajnu nesreću 1998. godine nakon koje je mogla da ostane nepokretna, ali na svu sreću, na kraju se sve dobro završilo.
Saobraćajna nesreća desila se u zimu 1998. Poledica i bahata vožnja uzeli su svoj danak. Četiri života u tom automobilu mogla su da budu ugrožena. Jelena je najviše stradala, ostalima, srećom, nije bilo ništa.
– Auto se prevrnuo na krov. Vratni pršljenovi su mi ispali iz kičmenog stuba. To je stvorilo otok na kičmenoj moždini i totalnu oduzetost svih udova. Već u kolima shvatila je šta joj se desilo. Saputnicima je rekla da je slomila vrat.
– Čini mi se da nikad nisam bila razumnija nego tad. Sudbina je poslala automobil u kom se nalazio momak koji je te večeri diplomirao medicinu. Čučnuo je pored mene u travu i na moje pitanje „Da li ću moći da hodam“, rekao je: „Hoćeš“. Od tog trenutka nisam verovala ni u jedno drugo rešenje – govorila je Beba balašević u svojoj ispovesti o tragičnom događaju.
Kada je stigla u bolnicu, prognoze su bile potpuno obeshrabrujuće. Pacijenti sa takvom povredom vratnog dela kičme praktično se nikad ne oporave.
– Operisao me je doktor Aleksandar Miličić, vrhunski stručnjak za kičmenu moždinu i divan čovek. Od početka je bio otvoren. Rekao mi je da je kičma ozbiljno oštećena. U bolnici, odmah posle buđenja, mama joj je rekla: „Osmog marta ćeš ići kući sa mnom na nogama.“ Lekari su to smatrali neodgovornim.
Ipak, desilo se čudo. Jelena je tog osmog marta 1999. kući otišla hodajući.
– Mama i ja smo bile same u sobi i rekla sam joj da želim da ustanem. Pridržala me je i uspela sam. Zagrlile smo se i počele da vrištimo od sreće. Nije mogla da mi pomogne neka skupa operacija ili lek. Od roditelja sam dobijala ono što mi je najviše i trebalo. Neograničene količine ljubavi.
Godinama posle oporavka osećala se loše i iskompleksirano. NJen hod više nije bio isti, ona više nije bila ista. Trebalo joj je mnogo vremena da prihvati da više nikad neće biti ista i da ne sme zbog toga da bude nesrećna.
– Zato sam toliko čekala da ispričam svoju priču. Sad već uveliko prihvatam da je to deo mene i da je to zbog nečega moralo da mi se desi.
Od majke Olivere je nasledila energičnost i nepokolebljivost, a od tate Đoleta ljubav prema rečima.
– Obradujem se kad mi ljudi kažu da sam kao Olja. Znam na šta misle. Na hrabru, kategoričnu lavicu koja je spremna da se bori sa najgorim osudama, lažima, spletkama, a bude najbolji drug, žena, majka. U prirodi odnosa dece i roditelja je da im deca nešto zameraju. Jelena ne zna šta bi mogla da zameri svojima.
Bili su, kaže, uvek posvećeni deci. Na svaki tatin koncert išle su i one. Uvek mu je bilo najvažnije da li su se dobro smestile, i tek onda bi počinjao. Omiljena tatina pesma joj je „Uspavanka za dečaka“.
– Ja sam fan Đorđa Balaševića, tako da mi je teško da se odlučim, ali ova pesma je savršena alegorija odnosa roditelja i deteta. Sve je rečeno u njoj. I o dobru i o zlu. Mi smo zaista bili „svuda u njihovom svemu“.
Naš poznati kantautor i pevač Đorđe Balašević preminuo je danas u 67. godini. Podsetimo, Đorđe je pre tri dana primljen na Infektivnu kliniku gde je bio lečen od upale pluća, ali nažalost nije izdržao…
Pozvali smo ćerku Olju, koja nam je potvrdila drhatim glasom da je istina da joj je otac preminuo, nakon toga više nije imala snage da razgovara sa nama, te nam je spustila slušalicu.
NAŠ poznati kantautor Đorđe Balašević preminuo je danas u 67. godini.
Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine, u Novom Sadu, u porodici oca Jovana Balaševića i Veronike Dolenec, iz Rasinje kod Koprivnice u današnjoj Hrvatskoj. Po pisanju hrvatskog magazina „Moljac”, Balaševićev deda Đoka se prezivao Balašev, ali je 1941. godine, za vreme Drugog svetskog rata, iz straha „da će ga Mađari pomađariti” dodao nastavak „ić”, karakterističan za srpska prezimena.To se zaista desilo, ali ranije – oko 1935. godine, kako piše u “Službenim novinama Kraljevine Jugoslavije”.
Bio je član grupa Žetva i Rani mraz, a 1982. je započeo solo karijeru. Ukupno je objavio 12 albuma. Glumio je u nekoliko televizijskih serija, za koje je pisao i muziku.
Singl Računajte na nas, iz perioda dok je bio član Ranog mraza, postigao je veliku popularnost u socijalističkoj Jugoslaviji i ostao je popularan među jugonostalgičarima.
Balašević je odrastao u Novom Sadu, u kući u ulici Jovana Cvijića. Pesme je počeo da piše u osnovnoj školi, a sanjao je da postane fudbaler. Gimnaziju je napustio u trećem razredu, jer nije voleo matematiku, fiziku i hemiju, ali je uspeo da maturira kao vanredni učenik i položio je prijemni ispit za studije geografije. Nikada nije diplomirao na univerzitetu, ali se 1977. pridružio grupi Žetva.
Godine 1977. pristupa akustičarskoj grupi „Žetva” sa kojom, iste godine snima hit pesmu „U razdeljak te ljubim” i ostvaruje svoj prvi uspeh. Singl je prodat u više od 180.000 kopija, što je bio veliki uspeh za jugoslovenske standarde.
Početkom 1982. godine započinje solo-karijeru albumom Pub sa kojim beleži zapažen uspeh. U TV seriji Pop Ćira i pop Spira tumači zapaženu ulogu berberina Šace. U zimu sledeće godine prvi put puni beogradski Sava centar. Zatim sledi ploča pod nazivom „Celovečernji the Kid” snimljena 1983. godine. Melodija naslovne numere koja je snimljena i na engleskom jeziku, je inspirisana folklorom Meksika. Aprila 1985. godine, snima izuzetno zapažen album 003. na kome se istakla pesma Slovenska. Ovu ploču je produkcijski uradio kao i prethodnu Josip Boček. Naredne, 1984. godine u saradnji sa TV Novi Sad snima i TV film pod istoimenim nazivom „Celovečernji Kid”.
Milica je Jovana čula u 21.30 časova poslednji put pre 2 dana, a da je od njegovih drugova saznala da su se rastali oko 23 časa, i da je bio udaljen desetak minuta hoda od njihove kuće. Od 4 časa preksinoć telefon mu je nedostupan
Jovan Veselinović, jedva punoletni nestali mladić iz Niša, na sebi je imao teget farmerice, tamniju jaknu, crni duks i crne patike, pre nego što mu se izgubio svaki trag.
Jovana već dve noći tražili majka i svi njegovi drugovi. Majka moli da ukoliko neko ima bilo kakvu informaciju o Jovanu javi na 063 7312 987 ili policiji. Nestanak je prijavljen policiji koja, kako nam je prijavljeno, intenzivno traga za nestalim mladićem.
Milica ovom prilikom otkriva kako se potraga odvija, ali i da je dobila lažnu informaciju kako je Jovan viđen u Mirijevu.
– To je meni javio jedan čovek, pa sam se samo ponadala da ću pronaći broj telefona kako bih ga uputila policiji, da oni ispitaju i da vide sve moguće varijante. To da ga je neko u Mirijevu video je diskutabilno još uvek.
Zatražili smo poslednje Jovanove slike kako ne bi dolazilo do ovakve vrste zabune, a neutešna majka nam je do detalja ispričala kako je njen sin živeo i provodio vreme bez velikog prisustva na društvenim mrežama, a ujedno i da slikanje nikako nije voleo.
– Nažalost, on uopšte ne voli da se slika, tako da i te fotografije koje ja imam, to su ili sa nekim grimasama, a zadnja je sa njegovog rođendana gde sam ga jedva naterala da se slika. Ali tu se vidi dužina njegove kose, ali to je dete koje jednostavno nikad neće stati, niti je stalo ispred kamera normalno da se uslika. Tako da, nažalost, fotografiju gde bih mogla da vam pokažem konkretno njegov lik, gde ne pravi grimasu, ili gde se normalno namestio, nemam da vam dam.
foto: Privatna arhiva
Milica Cvetković je na temu ko joj je sve izašao u susret pri potrazi za sinom ispričala za “Espreso” da je veliki deo Nišlija alarmiran, veliki deo Srbije joj se javio, kao i svi iz njihovog najbližeg okruženja. I policija je uključena, dano-noćno.
– Javljaju se svi! Ne bih da otkrivam imena dece koja se druže sa mojim sinom, a koja su uključena u potragu, to su sve deca koja ručaju kod nas, jako dobra deca…. Juče su bili u policiji i jako su uznemireni, verujte, ja ne bih volela da neko moje dete uznemirava, ne bih njih da mešam u ovo, dovoljno su potrešeni. Izloženi su velikom stresu. Ja sam sa tom decom u kontaktu konstantno, pomažemo se.
Milica Cvetković nam je tada rekla i da Jovan ima starijeg brata.
– Jovanovi prijatelji su, osim sa mnom, i sa mojim starijim sinom u potrazi, sve su to deca koja su zajedno rasla, ja u njih ni sekund ne sumnjam da su meni bilo šta prećutali,u policiji su dali adekvatne izjave, takođe sam sa njihovim roditeljima u kontaktu. Verujte, ništa ne možete saznati od njih što ja već ne znam i što vam nisam rekla, kao i policija. Ne želim da ih dodatno uznemiravam i izlažem još većem stresu.
Potresan deo bio je kada nam je Milica ispričala kako se osećaju ukućani, Jovanov stariji brat, ali i ona sama lično.
– Mi u kući gubimo svaku nadu da je živ, ja više nemam snage nizašta sem da se držim zbog starijeg deteta, a on se drži zbog mene. To vam je naše stanje u kući.
Jovanov otac koji živi u inostranstvu, a sa kojim je Jovan u sjajnim odnosima, nije sa njima još uvek…
– Otac Jovanov će stići, čekamo ga, ne znam kada ima let, nisam propratila i sva sam konfuzna, ali doći će, naravno. Čekamo i njega.
Majka nema volju za životom…
– Hvala vam puno, oprostite mi što sam ja toliko van sebe dok pričam sve ovo, ne spavam, ne jedem, nije mi ni do čega! Nemam više volje ni za čim u životu dok mi se dete ne vrati.
