Miloš Radošić (56), čovek sa fotografije koja je jedna od najkomentarisanijih na društvenim mrežama, tvrdi da godinama već ne može da nađe posao u građevinskoj struci iako poseduje ogromno iskustvo i licence koje ga osposobljavaju da samostalno radi na najvećim građevinskim projektima.

Radošić, o kome se poslednjih dana priča na društvenim mrežama, je 1996. godine diplomirao na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu i tu nije prestao sa svojim obrazovanjem i usavršavanje.

Kako je ispričao za Republiku, dok je trajala njegova karijera, stekao je 4 priznate licence u Srbiji i Republici Srpskoj sa kojima može da radi kao samostalni konstruktor i izvođač radova na velikim projektima.

Bogato radno iskustvo

– Tokom svog radnog iskustva radio sam u velikim firmama u Srbiji, okruženju i inostranstvu. 2 licence sam stekao u Republici Srpskoj, a licence 310 i 410 u Inženjerskoj komori Srbije. Sa ovim licencama mogu da radim projektovanje konstrukcijskih elemenata i samostalno izvodim radove na mostovima, tunelima, zgradama – priča nam Miloš sa setom u glasu što usled tolikog obrazovanja ne može da nađe zaposlenje u struci.

Radošić kaže da ima i bogato radno iskustvo iz inostransta. Godinama je radio na projektima širom Nemačke i Švedske gde je dobro naučio jezik. Ali, ni ove veštine mu trenutno ne pomažu da se negde skrasi i nađe zaposlenje kakvo odgovara njegovim kvalifikacijama.

Zbog toga on danas živi u manastiru Svetog Arhiđakona Stefana u naselju Slanci gde se hrani i “životari od danas do sutra”.

Ne odustaje

– Živim u manastiru i tu se hranim. Ovako bez posla živim od dana do dana. Prošle godine sam radio samo malo, svega tri meseca – kaže Radošić za Republiku i dodaje da ne želi da odustane.

– I dalje ću nastaviti da izlazim na ulicu i na taj način da tražim posao – kaže on sa nadom u glasu da će njegov telefon zazvoniti i sa druge strane čuti glas budućeg poslodavca.

Zbog toga on danas živi u manastiru Svetog Arhiđakona Stefana u naselju Slanci gde se hrani i “životari od danas do sutra”.

Ne odustaje

– Živim u manastiru i tu se hranim. Ovako bez posla živim od dana do dana. Prošle godine sam radio samo malo, svega tri meseca – kaže Radošić za Republiku i dodaje da ne želi da odustane.

– I dalje ću nastaviti da izlazim na ulicu i na taj način da tražim posao – kaže on sa nadom u glasu da će njegov telefon zazvoniti i sa druge strane čuti glas budućeg poslodavca.

Iz Palate Srbija obratiće se članovi Kriznog štaba

Krizni štab, Foto: screenshoot/Tanjug

Krizni štab obratiće se danas u 15 časova sa najnovijim informacijama o zaraženim od Kovida-19.

Direktorka Batuta Verica Jovanović i Zoran Gojković su danas na konferenciji.

Dr Gojković o trenutnoj situaciji u Srbiji

Srbija i dalje ima bolju situaciju od mnogo razvijenijih zemalja, rekao je Gojković.

– Srbija je prednjačila u borbi protiv korone u prvom talasu, imali smo najmaju stopu mortaliteta – saopštio je dr Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo, dodajući da je sve to teško porediti.

– Situacija u Vojvodini je i dalje komplikovana. Nakritičnije je u Novom Sadu, zatim u Sremskoj Mitrovici, Kikindi, raste i broj obolelih u Rumi – rekao je.

Krizni štab, Foto: screenshoot/Tanjug

Pored Beograda i Novog Sada, Kragujevac ima kompleksnu situaciju. Nešto bolja situacija je u Kraljevu, posebna pažnja se obraća na Valjevu, imamo nešto veći broj u Vrnjačkoj Banji-rekao je Gojković i dodao da je važno da građani nastave da poštuju mere i apeluje da se izbegavaju slavlja i veća okupljanja.

– Naš primarni interes je da se bolnice isprazne i da se vratimo u situaciju od pre mesec dana, kada smo imali stabilnu situaciju. Drugo je da nam se u bolnicama ne pomešaju pacijenti oboleli od Kovida i ostali – rekao je.

Dr Jovanović o testiranju na korona virus

Prema rečima dr Verice Jovanović, testiranje na lični zahtev iznosi 6.000 dinara, i za decu i za odrasle. To uključuje i testove zbog potreba putovanja.

– Sve osobe kod kojih postoji indikacija, koji imaju simptome, imaju pravo na besplatno testiranje – rekla je.

U Srbiji nije potvrđeno da postoji više sojeva korona virusa

Dr Jovanović je rekla da u Srbiji nije potvrđeno da postoji više sojeva koronavirusa.

– Manifestacije tog virusa su bile drugačije u nekim zemljama. Varijacije samog virusa su predmet istraživanja mnogih naučnika u svetu. To će biti potrebno i zbog izrade vakcine. To se radi organizovano, a svi ti rezultati će biti plasirani. Za sada imamo informacije o postojanju samo o jednom tipu virusa – rekla je.

U poslednja 24 sata širom Srbije na korona virus testirano je 10.634 osoba, njih 409 bilo je pozitivno, a nažalost preminulo je 10 osoba, saopšteno je na portalu Ministarstva zdravlja.

Iako je snimanje filma i serije “Košare” tek na početku, Miloš Biković, jedan od glavnih glumaca, odlučio je da svoj honorar prosledi porodicama poginulih vojnika.

Miloš Biković, potvrdio je ovu vest za domaće medije, ali i na svojim društvenim mrežama.

Priča je bazirana na svedočanstvima vojnika koji su se hrabro borili u istoimenoj bici, koja se dogodila 1999. godine, kada su vojnici SR Jugoslavije u Karauli Košare napadnuti od strane OVK i NATO jedinica koje su bombardovale teritoriju SR Jugoslavije.

Snimanje „Košara“ će obuhvatiti veliki broj lokacija, od Suve planine, Vlasine, Beograda, mnogobrojnih manjih gradova u Srbiji, Zelengore, Tare, Crne Gore.

Planirano je da snimanje bude završeno u poslednjoj nedelji novembra, a bioskopska premijera se očekuje februara 2021. godine. Serija od četrnaest epizoda biće premijerno prikazana u aprilu 2021. na godišnjicu bitke.

U projektu pored Jovana Jovanovića, Luke Grbića, Viktora Savića, Miloša Bikovića, Milice Stefanović, Milene Radulović, Miloša Samolova, Aleksandra Radojčića, Mladena Sovilja, Vladana Gajovića, Milorada Kapora igraće i Žarko Laušević i Nikola Kojo.

Priča je bazirana na svedočanstvima vojnika koji su se hrabro borili u istoimenoj bici, koja se dogodila 1999. godine, kada su vojnici SR Jugoslavije u Karauli Košare napadnuti od strane OVK i NATO jedinica koje su bombardovale teritoriju SR Jugoslavije.

Snimanje „Košara“ će obuhvatiti veliki broj lokacija, od Suve planine, Vlasine, Beograda, mnogobrojnih manjih gradova u Srbiji, Zelengore, Tare, Crne Gore.

Planirano je da snimanje bude završeno u poslednjoj nedelji novembra, a bioskopska premijera se očekuje februara 2021. godine. Serija od četrnaest epizoda biće premijerno prikazana u aprilu 2021. na godišnjicu bitke.

U projektu pored Jovana Jovanovića, Luke Grbića, Viktora Savića, Miloša Bikovića, Milice Stefanović, Milene Radulović, Miloša Samolova, Aleksandra Radojčića, Mladena Sovilja, Vladana Gajovića, Milorada Kapora igraće i Žarko Laušević i Nikola Kojo.

Priča je bazirana na svedočanstvima vojnika koji su se hrabro borili u istoimenoj bici, koja se dogodila 1999. godine, kada su vojnici SR Jugoslavije u Karauli Košare napadnuti od strane OVK i NATO jedinica koje su bombardovale teritoriju SR Jugoslavije.

Snimanje „Košara“ će obuhvatiti veliki broj lokacija, od Suve planine, Vlasine, Beograda, mnogobrojnih manjih gradova u Srbiji, Zelengore, Tare, Crne Gore.

Planirano je da snimanje bude završeno u poslednjoj nedelji novembra, a bioskopska premijera se očekuje februara 2021. godine. Serija od četrnaest epizoda biće premijerno prikazana u aprilu 2021. na godišnjicu bitke.

U projektu pored Jovana Jovanovića, Luke Grbića, Viktora Savića, Miloša Bikovića, Milice Stefanović, Milene Radulović, Miloša Samolova, Aleksandra Radojčića, Mladena Sovilja, Vladana Gajovića, Milorada Kapora igraće i Žarko Laušević i Nikola Kojo.

Nekada su “Žikina dinastija” i njeni nastavci punili bioskopske sale, a sada je komisija FCS procenila da i svojevrsni nastavak kultne franšize “Luda godina” ima potencijal i odobrila sufinansiranje ovog projekta sa 22,5 miliona dinara na konkursu za komercijalni repertoarski film.

“Luda godina” je nastavak, ali i takozvani reboot “Žikine dinastije” (kada jednog junaka iz prethodnog serijala postavite kao nosioca filma). U centru priče ovoga puta nalazi se Žikin unuk Miša, koga će, baš kao i u originalnom serijalu, igrati Nikola Kojo. On je sada otac dvojice dečaka, od kojih je jedan tinejdžer, na pragu “onih”, ludih godina.

Foto: Printscreen/YouTube

Dogodovštine u porodici Žike Pavlovića, koga je odigrao maestralni Dragomir Bojanić Gidra, privlačile su milionsku publiku, još od prvog dela “Ludih godina”, snimljenog davne 1977. Zaljubljeni mladi par Marija i Boba prošli su svakojake nevolje sa svojim porodicama u nastavcima serijala “Došlo doba da se ljubav proba”, “Idi mi, dođi mi”, “Ljubi, ljubi, al glavu ne gubi”, “Žikina dinastija”… Brojne reprize na domaćim televizijama i dalje beleže visoku gledanost, što je za komisiju FCS bila jedna od preporuka.

– Iako je od prethodnog filma iz franšize do danas prošlo skoro 30 godina, ona je, zahvaljujući čestim TV reprizama, kao i dostupnosti na “Jutjubu” poznata današnjoj publici, čak i mladoj, pa se može očekivati da ovaj film generiše veliko interesovanje – navodi se, pored ostalog, u obrazloženju.

Autor scenarija je Milena Marković, profesorka na FDU, svestrana autorka, ali i ćerka čoveka koji je potpisao originalni scenario, Jovana Markovića.

Foto: Jutjub printskrin

– Njen scenario predstavlja osveženje, ne samo za franšizu, već i za domaći repertoarski film uopšte. Humor je suptilan i dolazi iz likova i neobičnih i neočekivanih situacija. Iako je dovoljno jasan i komunikativan, scenario nema tendenciju da podilazi publici – navodi se u saopštenju FCS.

Film “Luda godina” režiraće Milan Konjević.

Komisija je podržala i filmove “Plavi safir” reditelja Marka Jocića i Andrije Miloševića (22,5 miliona), i “Brod budućnosti” reditelja Jovana Arsenića (20 miliona dinara).

Nekada su “Žikina dinastija” i njeni nastavci punili bioskopske sale, a sada je komisija FCS procenila da i svojevrsni nastavak kultne franšize “Luda godina” ima potencijal i odobrila sufinansiranje ovog projekta sa 22,5 miliona dinara na konkursu za komercijalni repertoarski film.

“Luda godina” je nastavak, ali i takozvani reboot “Žikine dinastije” (kada jednog junaka iz prethodnog serijala postavite kao nosioca filma). U centru priče ovoga puta nalazi se Žikin unuk Miša, koga će, baš kao i u originalnom serijalu, igrati Nikola Kojo. On je sada otac dvojice dečaka, od kojih je jedan tinejdžer, na pragu “onih”, ludih godina.

Foto: Printscreen/YouTube

Dogodovštine u porodici Žike Pavlovića, koga je odigrao maestralni Dragomir Bojanić Gidra, privlačile su milionsku publiku, još od prvog dela “Ludih godina”, snimljenog davne 1977. Zaljubljeni mladi par Marija i Boba prošli su svakojake nevolje sa svojim porodicama u nastavcima serijala “Došlo doba da se ljubav proba”, “Idi mi, dođi mi”, “Ljubi, ljubi, al glavu ne gubi”, “Žikina dinastija”… Brojne reprize na domaćim televizijama i dalje beleže visoku gledanost, što je za komisiju FCS bila jedna od preporuka.

– Iako je od prethodnog filma iz franšize do danas prošlo skoro 30 godina, ona je, zahvaljujući čestim TV reprizama, kao i dostupnosti na “Jutjubu” poznata današnjoj publici, čak i mladoj, pa se može očekivati da ovaj film generiše veliko interesovanje – navodi se, pored ostalog, u obrazloženju.

Autor scenarija je Milena Marković, profesorka na FDU, svestrana autorka, ali i ćerka čoveka koji je potpisao originalni scenario, Jovana Markovića.

Foto: Jutjub printskrin

– Njen scenario predstavlja osveženje, ne samo za franšizu, već i za domaći repertoarski film uopšte. Humor je suptilan i dolazi iz likova i neobičnih i neočekivanih situacija. Iako je dovoljno jasan i komunikativan, scenario nema tendenciju da podilazi publici – navodi se u saopštenju FCS.

Film “Luda godina” režiraće Milan Konjević.

Komisija je podržala i filmove “Plavi safir” reditelja Marka Jocića i Andrije Miloševića (22,5 miliona), i “Brod budućnosti” reditelja Jovana Arsenića (20 miliona dinara).

Prosvetni radnici, njih za sada 168, podržalo je pored umetnika lekare okupljene u grupi “Ujedinjeni protiv kovida” koji su pre tri dana zatražili odgovornost i hitnu smenu Kriznog štaba.

Pismo lekara za 48 sati potpisalo je 1.539 medicinara, a pridružilo im se i 227 umetnika.

Sada su inicijativu medicinskih radnika podržali prosvetni radnici iz cele Srbije.

“Mi, prosvetni radnici, podržavamo grupu “Ujedinjeni protiv kovida” i osuđujemo svaki pokušaj nipodaštavanja i medijske hajke na medicinske radnike koji se već mesecima na prvoj liniji bore da sačuvaju živote svih nas. Mi, čiji je poziv da obrazovanjem mladih ljudi stvaramo budućnost ove zemlje, razvijajući njihov duh i intelekt kojima će jednog dana graditi Srbiju, moramo podići svoj glas i podržati medicinske radnike u njihovoj borbi za ISTINU I SLOBODU!”.

Do sada je svoj potpis podrške lekarima dalo 168 prosvetnih radnika.

Prosvetni radnici svoje potpise ostavljaju na sajtu Podrška prosvete Ujedinjenima protiv kovida.

Brojni umetnici i radnici u kulturi, njih 227, do sada su svojim potpisima podržali lekare udružene u grupu “Ujedinjeni protiv kovida” koji traže smenu članova Kriznog štaba i osnivanje novog i pozvali su svoje kolege da im se pridruže.

Umetnici i radnici u kulturi stavljaju potpise na sajtu “Umetnici za ujedinjene protiv kovida”, a prethodno je javni poziv da to urade uputio reditelj Srđan Dragojević preko društvenih mreža.

Lekari iz neformalne grupe “Ujedinjeni protiv kovida” oštro su se ogradili od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19 i zatražili su njegovu smenu, a trenutno broji više od 1.539 medicinskih radnika.

Ova neformalna grupa u otvorenom pismu upućenom Vladi Srbije i ostalim nadležnim institucijama je navela da se Srbija našla u javno-zdravstvenoj katastrofi.

Lekari koji su svojim potpisima stali iza otvorenog pisma zahtevaju i da se formira novi Krizni štab, da se istraže navodi o zataškavanju podataka, kao i da se “stane na put zastrašivanju i politizaciji koji narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika”.

Prosvetni radnici, njih za sada 168, podržalo je pored umetnika lekare okupljene u grupi “Ujedinjeni protiv kovida” koji su pre tri dana zatražili odgovornost i hitnu smenu Kriznog štaba.

Pismo lekara za 48 sati potpisalo je 1.539 medicinara, a pridružilo im se i 227 umetnika.

Sada su inicijativu medicinskih radnika podržali prosvetni radnici iz cele Srbije.

“Mi, prosvetni radnici, podržavamo grupu “Ujedinjeni protiv kovida” i osuđujemo svaki pokušaj nipodaštavanja i medijske hajke na medicinske radnike koji se već mesecima na prvoj liniji bore da sačuvaju živote svih nas. Mi, čiji je poziv da obrazovanjem mladih ljudi stvaramo budućnost ove zemlje, razvijajući njihov duh i intelekt kojima će jednog dana graditi Srbiju, moramo podići svoj glas i podržati medicinske radnike u njihovoj borbi za ISTINU I SLOBODU!”.

Do sada je svoj potpis podrške lekarima dalo 168 prosvetnih radnika.

Prosvetni radnici svoje potpise ostavljaju na sajtu Podrška prosvete Ujedinjenima protiv kovida.

Brojni umetnici i radnici u kulturi, njih 227, do sada su svojim potpisima podržali lekare udružene u grupu “Ujedinjeni protiv kovida” koji traže smenu članova Kriznog štaba i osnivanje novog i pozvali su svoje kolege da im se pridruže.

Umetnici i radnici u kulturi stavljaju potpise na sajtu “Umetnici za ujedinjene protiv kovida”, a prethodno je javni poziv da to urade uputio reditelj Srđan Dragojević preko društvenih mreža.

Lekari iz neformalne grupe “Ujedinjeni protiv kovida” oštro su se ogradili od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19 i zatražili su njegovu smenu, a trenutno broji više od 1.539 medicinskih radnika.

Ova neformalna grupa u otvorenom pismu upućenom Vladi Srbije i ostalim nadležnim institucijama je navela da se Srbija našla u javno-zdravstvenoj katastrofi.

Lekari koji su svojim potpisima stali iza otvorenog pisma zahtevaju i da se formira novi Krizni štab, da se istraže navodi o zataškavanju podataka, kao i da se “stane na put zastrašivanju i politizaciji koji narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika”.

Špic turističke sezone na crnogorskoj obali Jadrana nikada nije izgledao kao ove godine. U periodu između 15. jula i 15. avgusta na plažama u Crnoj Gori nema mesta šibica da padne, a sada se tamo ređaju apokaliptične scene.

Fotografije koje smo dobili od naših čitalaca govore ono što njihove reči ne bi mogle dovoljno da opišu. Nikada praznije plaže u Kotoru, Budvi, Sutomoru, Baru, Herceg Novom, Petrovcu izgledaju kao da je njima prošao tajfun.

Osim ogorčenosti zbog finansijski propale sezone, naši sagovornici posebno su revoltirani činjenicom da će koronavirus ostaviti dalekosežnije posledice, pa su mnogi meštani u nedoumici šta dalje da rade i čemu mogu da se nadaju u budućnosti.

Kao da je zima

“Nikada nije bilo da sunce ovako jako peče, a da žive duše nema na obali. Kao da je zimski period. Mi smo na ovakve slike navikli, ali tek tamo od novembra. Da mi je neko pričao da će krajem jula, na pragu avgusta biti ovakva pustoš, nikad mu poverovao ne bih”, priča za Nova.rs Miljan Đokić, iz Budve.

On priznaje da je prethodnih godina gužva umela da mu zasmeta, a sada bi, kako ističe, dao sve na svetu da opet sve bude kao nekada.

“Tužno sve izgleda, jad i beda. Pogled je strašan. Najgore je što dan za danom prolazi, a ništa ne može da bude bolje. Peškiri i ležaljke stoje, a nikog na njima. Šibicu nisi mogao da baciš prošle godine u ovo vreme na plaže, a pogledaj sada. Ovo je da čovek ne poveruje”, tužno konstatuje naš čitalac.

Apokalipsa na delu

Ni u drugim primorskim mestima slika nije drugačija.

“Sigurna sam da ćemo situaciju sa koronom pamtiti dok smo živi. Prava apokalipsa. Toliki narod bez posla i toliko sveta koji ne može da nam dođe. Moraćemo da tražimo druge poslove, a neki su se već uveliko zaposlili van turizma”, objašnjava čitateljka Nina koja nam je poslala fotografije iz Petrovca.

Dodaje da su sve nade izgubljene da će se desiti čudo koje bi odjednom oživelo obalu makar u avgustu.

“Nema od toga ništa, sve vam slike govore”, navodi Nina.

Pogled koji ubija

Ni zakupcima delova plaže koji od toga tokom vrelih letnjih meseci žive nimalo nije lako. Stevan Vojinović, nam priča da pogled na spuštene suncobrane i prazne ležaljke “ubija na mestu”.

“Meštani se šale da sad ima mesta za njih koliko hoće, ali zapravo su u teškoj muci i ogromnoj depresiji. Bliži se avgust, vreme kada cela rivijera živi 24 sata dnevno, a ovo je tragedija”, iskren je Stevan.

Sagovornik našeg portala kaže da se svakog dana pita kako će izgledati leto 2021.

“Ne znam šta će biti sledeće godine. Crna Gora živi od turizma, moraće nešto država da rešava, nema druge”, zaključuje ovaj Budvanin.

Manastiri širom Srbije u svojoj ponudi poslednjih godina, između ostalog, imaju i rakije, vina, čajeve, meleme, ali i manastirsku kozmetiku.

Na Tviteru se pojavila tvrdnja da se i u manastiru Tumane proizvodi ,,sveta” kozmetika, koja je pritom i skupa.

Žena je navela da se u manastiru prodaju kozmetički preparati za lice, telo, ruke, noge i oči.

Mi smo kontaktirali manastir Tumane kako bismo proverili ove tvrdnje.

Čovek koji se javio na telefon potvrdio je da se u manastiru prodaje kozmetika, ali je negirao da se ona tamo proizvodi.

Istina je, prodajemo kozmetičke proizvode, ali ih uzimamo od nekog drugog, ne znam tačno od koga.

Međutim, čovek je rekao da ne zna koliko ovi proizvodi koštaju.

Na pitanje o tome kakvo dejstvo imaju ovi preparati, rečeno nam je da dođemo i da se sami uverimo u njihovu delotvornost.

Manastir je mesto molitve, ne mogu ja da vam objasnim. Dođite da se pomolite.

Kada je reč o manastiru Tumane, nedavno nam se javio čitalac koji nam je rekao da je tamo sve lepo, ali da sveštenik potura najskuplje sveće.

Sve lepo u manastiru Tumane, ali kadf dođeš, onaj pop namunjen, i sve potura da kupiš sveću od 500 dinara, da zapališ za zdravlje da se pomoliš. Ne da one od 3 dinara.

Slično iskustvo su imali i korisnici društvenih mreža.

Javljali su se i ljudi koji navode da je sve u ovom manastiru komercijalizovano.

Jeste li vi skoro posetili manastir Tumane? Kakvo je vaše iskustvo? Pišite nam u komentarima…

Živulovići sada žive u dve prostorije, a deca spavaju na dva kreveta. Stoga su započeli dogradnju još jedne prostorije i kupatila. I otac odnedavno ima problem sa kamenom u bubregu, ali vremena za brigu o tome manjka. Šestoro dece treba prehraniti.

Porodica Živulović živi u svojoj skromnoj kući u Boru.

Jedini izvor prihoda im je plata od 30 hiljada dinara a dečji dodatak nisu dobili već dva meseca. Otac Dušan, koji je ratovao na Kosovu i Metohiji sa svojom suprugom Jelenom izdržava šestoro dece.

Njihovu priču objavila je humanitarna fondacija “Srbi za Srbe”, a od njihovog života mnogima će krenuti suze na oči. 

Porodicu, pored Lazara, čine otac Dušan, majka Jelena, braća Stefan (15), Mihajlo (5) i Filip (4) i sestre Viktorija (6) i Lana (2).

Priču o njihovom životu i naše pomisli da ćemo Lazaru obezbediti čitav asortiman naših stvari prekinuo je nažalost jedan potresan poziv.

Pozvali su iz bolnice, gde poslednjih dana zbog bubrega i mokraćnih kanala leži njegov brat Stefan, da saopšte da će ipak morati odmah da ga prebace u Beograd na dalju dijagnostiku.

Potresena majka Jelena i Lazar otišli su odmah da mu odnesu neophodne stvari, a otac Dušan je, stegavši zube, nastavio razgovor sa aktivistima:

Ratovao sam na Kosovu i Metohiji od prvog do poslednjeg dana. Posle sam zasnovao svoju porodicu i ponosan sam što imamo šestoro dece. Nisam, nažalost, još uvek uspeo da obezbedim deci normalne uslove za život, ali ne sedim skrštenih ruku. Radim u jednoj firmi kao stražar i započeli smo pomalo da sređujemo. Valjda nas neće dirati jer ovo što vidite je nužni smeštaj u vlasništvu opštine. I supruga je htela da se zaposli negde, ali kada čuju koliko imamo dece niko neće da je primi. Boje se da će morati stalno da odsustvuje.

Živulovići sada žive u dve prostorije, a deca spavaju na dva kreveta.

Stoga su započeli dogradnju još jedne prostorije i kupatila. I otac odnedavno ima problem sa kamenom u bubregu, ali vremena za brigu o tome manjka. Šestoro dece treba prehraniti.

Ovim ljudima su što pre potrebni bolji uslovi za život. Ili da se sredi ova kuća ili da se kupi druga. Da je reč o finim ljudima govori i činjenica da su, iako svi Zvezdaši, učestvovali u akciji koju je organizovao Partizan za decu sa Kosova i Metohije. Skupili su tom prilikom pet paketa odeće – naveo je Stefan Ječmenica iz Humanitarne organizacije Srbi za Srbe.

Njihove želje su skromne, ali je naša želja da im učinimo život lepšim ogromna.

U tome će mnogo doprineti sami Borani koji će narednom periodu organizovati nekoliko događaja s ciljem prikupljanja sredstava za porodicu Živulović, a ne sumnjamo da u tome neće ostati usamljeni i da će se uključiti i svi drugi donatori naše organizacije.

Pozivamo vas zato da se uključite i da za porodicu Živulović obezbedimo lepšu i sigurniju budućnost!

SRBIJA
1. SMS na 7763 (200 dinara)
2. Račun: 160-279491-71
3. Pay Pal: https://www.srbizasrbe.org/paypal-srbija/
REPUBLIKA SRPSKA
1. Poziv na broj 17763 iz fiksne i mobilne telefonije (2 KM)
2. Račun: 56201281300241-58 (NLB razvojna banka)
3. Pay Pal: https://www.srbizasrbe.org/paypal-republika-srpska/
ŠVEDSKA
1. SWISH: 1230 133 900
2. Pay Pal: https://www.srbizasrbe.org/paypal-svedska/
3. Bank Giro: 5302-1077
4. Račun: 5226 1060 858
AMERIKA
1. Pay Pal: https://www.srbizasrbe.org/paypal-amerika/
2. Lični ili biznis ček na: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
KANADA
1. Pay Pal: https://www.srbizasrbe.org/paypal-kanada/
2. Putem čeka na: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. E-transfer na: donate@serbsforserbs.ca
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
NEMAČKA
1. Pošaljite tekst SZS na 81190 (2.99 evra)
2. Pay Pal: https://www.srbizasrbe.org/paypal-nemacka/
3. IBAN: DE84 7606 0618 0002 7519 92
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
ŠVAJCARSKA
1. Pošaljite tekst SZS 20, SZS 45, SZS 90 itd. na 339 (moguć iznos donacije od 1 do 99 CHF)
2. Pay Pal: https://www.srbizasrbe.org/paypal-svajcarska/
3. Konto: 61-335679-5
IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5
Adresa: Hedwigstrasse 3, 8032 Zurich
*svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
AUSTRIJA
1. Pay Pal: https://www.srbizasrbe.org/paypal-austrija/
2. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
3. Poziv na broj 0901 300 201 iz fiksne i mobilne telefonije (3 evra)
NORVEŠKA
1. VIPPS broj: 104 414
2. Pay Pal: https://www.srbizasrbe.org/paypal-norveska/
3. Račun: 1503 83 80483
CRNA GORA
1. Račun: 510-91548-03 (Crnogorska komercijalna banka)
2. Pay Pal: https://www.srbizasrbe.org/paypal-crna-gora/
Donatorska platforma za ceo svet (VISA, Mastercard…): https://www.srbizasrbe.org/donacije/
Patreon platforma: https://www.patreon.com/serbsforserbs

Nivo vitamina D u organizmu u direktnoj je vezi sa time da li će se pacijent izboriti s koronom ili neće, to pokazuju nove epidemiološke studije, poručuje profesor Ratko Đukanović, doktor medicine sa čuvenog univerziteta u Sautemptonu (Engleska).

Đukanović je jedan od najboljih svetskih stručnjaka za astmu i hronične opstruktivne bolesti pluća, istraživač i naučnik, imunolog i pulmolog, osnivač i rukovodilac više odeljenja na poznatom univerzitetu.

Na pitanje kako ćemo se zaštititi od virusa KOVID-19 dok ne stigne vakcina, u razgovoru za Nedeljnik profesor Đukanović odgovara:

Dr Kamenov: Vitamin D rešava problem na samom početku i razbija membranu virusa

– Prvo fizički. Treba imati seljačku logiku. Ako mi pljuneš u lice, a ja imam masku, ta pljuvačka neće doći do mene. Pljuvačka ili male kapljice, to je isti princip. Prati ruke, ne treba se rukovati. Normalno, higijena prostorija je važna, javnih prostorija.

Italijani prebrzo stavljali pacijente na respirator

Kako objašnjava profesor Đukanović, sreća u nesreći jeste bila da u prvom mahu nije u Beogradu i Srbiji postojala ta tendencija da brzo intubiraju, da stavljaju pacijente na respirator.

– Zato je smrtnost bila relativno mala. Baš zato što nismo radili ono što su Italijani i Španci – ističe stručnjak.

I DOBAR SAN

A lični imunitet?

– Vitamin D, pre svega. Postoje epidemiološke studije koje su tražile korelaciju između prosečne koncentracije vitamina D u metabolizmu i smrtnosti od KOVID-19. I korelacija jeste jasna. Vitamin C, normalno, takođe da se jede voće. Da se jede dobro. Važno je smanjiti stres. Studije su jasno pokazale da nam on oduzima imunološku snagu. Narod treba da nađe način da se ne stresira, što je možda najteže pitanje u Srbiji. Zašto se ljudi inficiraju na fudbalskim utakmicama? Zato što se nerviraju. To je vrhunski stres. Slično je i sa svadbama, gde imamo i vikanje, zamor. Važno je i dobro spavati – objašnjava Đukanović.

Stručnjak posebno upozorava ljude sa dijabetesom i gojaznošću.

– Gojaznost povećava rizik kao da imate deset godina više, znači ako imate 65 i gojazni ste, onda imate rizik kao da vam je 75, a smrtnost je tada mnogo veća. Ne treba sumanuto gubiti težinu, ali ovo će biti sa nama još godinu dana. Fizička aktivnost tu je najvažnija – ističe doktor.

Izvori vitamina D

– sunčevi zraci

– morska riba, posebno iz severnih mora

– jaja

– svinjska mast

O značaju vitamina D u preventivi korone, ali i njegovoj ulozi u što boljem imunom odgovoru organizma kada se neko zarazi, govore i drugi stručnjaci. Tako imunolog prof. dr Borislav Kamenov navodi da bi dobro bilo kada bi stariji poprimili malo imunosistema dece.

– Važno je ostvariti interakciju sa okruženjem i izlagati se suncu jer će se na taj način podstaći razvoj vitamina D, koji će ubijati ćelije virusa pri ulasku u organizam. Kada vitamin D napadne virus, ostvaruje se preventivna uloga organizma i sprečava se razvoj bolesti, pošto vitamin D rešava problem na samom početku i razbija membranu virusa – ističe doktor Kamenov.

ZIMI NAJGORE

Kako dodaje stručnjak, vitamina D ima u jajima, svinjskoj masti i ribama severnog mora, ali je za razvoj ovog vitamina najbolje je redovno se izlagati suncu.

Vitamin D, kao važan faktor za imunitet, označava i član kriznog štaba profesor Branimir Nestorović:

Dr Nestorović: Vitamin D pomaže i pozitivno utiče na imunitet

– Između oktobra i aprila na našoj geografskoj širini nema dovoljno sunca da bi se u koži stvorilo dovoljno tog vitamina, pa se mora unositi dodatno. Mi smo podložni nedostatku vitamina D tokom zimskih meseci, pa tako tokom januara kod većine ljudi skoro da ga i nema u krvi. Kada se vitamin D dodatno unese, ljudima to pomaže i pozitivno utiče na imunitet. U tom smislu najbolje je jesti morsku ribu, koja dodatno ima i joda u sebi, što je kod nas takođe deficitarni element.

Do kada će trajati ovaj talas korone? Šta nas čeka u sledećem talasu, na jesen? Hoće li nas spasti vakcina i kada? Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović odgovora na ključna pitanja koja zanimaju građane u ovom stadijumu epidemije.

Branislav Tiodorović, Foto: Tanjug

Prema njegovoj prognozi, broj zaraženih počeće da pada već od vikenda, dok se sredinom avgusta očekuje potpuno smirivanje epidemije. Međutim, taman kada izađemo iz ovog talasa, posle kratkog predaha, sledi nam jesen, hladnije vreme,

Dokle će trajati ovaj talas

Prof. dr Branislav Tiodorović pokazao se kao najbolji prognozer dosadašnjeg toka epidemije. Ipak, sada kaže da je teško prognozirati ishod ovog talasa, jer se mere ne poštuju isto u celoj Srbiji i da nema dovoljno odgovornost kod pojedinaca, naročito u mestima koja su bila teško pogođena.

Što se pada broja novozaraženih tiče, očekuju se u toku ove i naredne nedelje bolje brojke, ali je za stabilizaciju broja potrebno vreme bar još tri nedelje.

Klima-uređaji i vetar možda mogu da podignu i ponesu virus, ali on isključivo opstaje u organizmu, tako da definitivno ostaje da je kijanje, kašljanje, govor i direktni kontakt bez maske sigurni vid zaražavanja.

– Ako se ljudi budu ponašali odgovorno, možemo očekivati pad u narednim danima, u tih nekih 10 do 15 dana. Situacija jeste pod kontrolom, ali je nesigurna, kažem to jer je virus tu, on neće nestati, već će se seliti iz organizma u organizam, i to kod onih ljudi koji ne nose maske, ne poštuju mere, ali i kod osoba sa slabijim imunitetom – kaže epidemiolog Tiodorović.

Za otprilike tri nedelje do mesec dana očekujemo smirivanje, smatra on.

– Moramo biti svesni da nije u svakom mestu isto, da ponašanje ljudi varira, ali bi svako trebalo da zna da je važno da bude odgovoran. Što se tiče juga Srbije, očekujemo povećanje u Bujanovcu tokom ove i naredne nedelje, zato apelujem na sve da se odgovorno ponašaju i da poštuju preporučene mere koje su od velike važnosti – kaže epidemiolog Tiodorović.

Šta nas čeka na jesen

Korona

Tiodorović objašnjava da eventualni povratak epidemije po završetku leta zavisi od toga kako će se virus korona ponašati na južnoj polulopti i da li će se tamo zaustaviti, da li će doći do smanjenja broja zaraženih…

– Sve zavisi od južne polulopte, ako se tamo bude iscrpeo potencijal virusa i ako bude našao što manje organizama, onda možemo očekivati da eventualno tamo krajem godine dođe talas koji će podsećati na sezonski grip – kaže profesor Tiodorović.

Ali, dodaje, intenzitet zavisi isključivo od toga kako će se tamo završiti.

– Sudar virusa korone i sezonskog gripa ćemo izbeći vakcinacijom, koju je potrebno obaviti već od 1. oktobra. Potrebno je vakcinisati najosetljivije grupe, pre svega na hronične bolesnike, starije osobe, osobe koje rade u masovnoj komunikaciji, decu i trudnice u dogovoru sa njihovim lekarima, dok je za zdravstvene radnike obavezna. Govorimo o vakcini protiv sezonskog gripa – naglašava profesor Tiodorović.

Kada ćemo dobiti vakcinu protiv korone

Ovo sa vakcinom moramo dobro da propratimo, vrlo kritično, moramo imati sigurne podatke, kaže epidemiolog Tiodorović.

– Najsigurnije je kada učestvujete u monitoringu, u praćenju kako se ta vakcina proizvodi, kako idu faze, neki govore da su u trećoj, neki da su završili. Kako god, moramo biti obazrivi, što verujem da hoćemo. Vakcina će verovatno biti spremna za upotrebu već do kraja godine, a ja očekujem da ćemo moći da se vakcinišemo negde u drugoj polovini naredne godine – smatra on.