Author: ollo

Od danas su u celoj zemlji na snazi nove mere za sprečavanje širenja koronavirusa. Epidemiolog Predrag Kon rekao je za RTS će trebati više vremena kako bi se video njihov rezultat.

“Do sada nikada nismo iskusili ove mere, više će vremena trebati da se vidi rezultat, sedam do 10 dana je ono što se očekuje”, rekao je doktor Kon za RTS.

Kako je naglasio uvođenje policijskog časa nije mera koja je isključena kao mogućnost.

“Krizni štab o tome nije pričao. Shvatili smo, barem ja jesam, da ne možemo stalno da budemo u vanrednom stanju i policijskom času, ali to ne znači da se to ne može i neće dogoditi ukoliko bude bilo neophodno”, rekao je Kon.

Na pitanje da li bi nešto uradio drugačije, Kon odgovara:

“Ukidanjem vanrednog stanja došlo je do uverenja da je prošla pandemija i to jeste istorijska greška. Da, sigurno bih uradio neke stvari drugačije, za početak drugačije i energičnije bismo insistirali na sprovođenju mera”.

Kon je dodao i da se virus ponaša tako da mu uopšte ne smetaju tople temperature.

“Novim merama smo isključili mesta superprenosa i to je najbitnije. To će dati rezultate, ali ne mogu da tvrdim kojom brzinom. Najverovatnije za par nedelja”, rekao je on.

Dr Kon je naglasio da je situacija najteža u Beogradu i da se situacija prati iz dana u dan.

Situacija ozbiljnija nego u martu i aprilu

Kaže da se pritisak na kovid ambulante polako smanjuje, ali da je još uvek veliki.

“Situacija je znatno ozbiljnija nego što je bila u martu i aprilu. Virus je u narodu, da bude potpuno jasno. Epidemiološke barijere su potpuno probijene u Beogradu i svakog koga sretnete može da nosi virus, a da nije svestan. Upravo zbog toga su maske obavezne za sve. Na otvorenom prostoru to podrazumeva da morate staviti masku čim priđete nekome na jedan i po metar udaljenosti”, objašnjava doktor Kon.

Ističe da su stariji od 65 godina i hronični bolesnici i dalje najrizičnija grupa, a da je prenošenje najčešće kod mladih.

“Privatne zabave i žurke – to treba zaboraviti ovog leta, bez obzira na to što svima teško pada”, ističe doktor Predrag Kon.

Od danas su u celoj zemlji na snazi nove mere za sprečavanje širenja koronavirusa. Epidemiolog Predrag Kon rekao je za RTS će trebati više vremena kako bi se video njihov rezultat.

“Do sada nikada nismo iskusili ove mere, više će vremena trebati da se vidi rezultat, sedam do 10 dana je ono što se očekuje”, rekao je doktor Kon za RTS.

Kako je naglasio uvođenje policijskog časa nije mera koja je isključena kao mogućnost.

“Krizni štab o tome nije pričao. Shvatili smo, barem ja jesam, da ne možemo stalno da budemo u vanrednom stanju i policijskom času, ali to ne znači da se to ne može i neće dogoditi ukoliko bude bilo neophodno”, rekao je Kon.

Na pitanje da li bi nešto uradio drugačije, Kon odgovara:

“Ukidanjem vanrednog stanja došlo je do uverenja da je prošla pandemija i to jeste istorijska greška. Da, sigurno bih uradio neke stvari drugačije, za početak drugačije i energičnije bismo insistirali na sprovođenju mera”.

Kon je dodao i da se virus ponaša tako da mu uopšte ne smetaju tople temperature.

“Novim merama smo isključili mesta superprenosa i to je najbitnije. To će dati rezultate, ali ne mogu da tvrdim kojom brzinom. Najverovatnije za par nedelja”, rekao je on.

Dr Kon je naglasio da je situacija najteža u Beogradu i da se situacija prati iz dana u dan.

Situacija ozbiljnija nego u martu i aprilu

Kaže da se pritisak na kovid ambulante polako smanjuje, ali da je još uvek veliki.

“Situacija je znatno ozbiljnija nego što je bila u martu i aprilu. Virus je u narodu, da bude potpuno jasno. Epidemiološke barijere su potpuno probijene u Beogradu i svakog koga sretnete može da nosi virus, a da nije svestan. Upravo zbog toga su maske obavezne za sve. Na otvorenom prostoru to podrazumeva da morate staviti masku čim priđete nekome na jedan i po metar udaljenosti”, objašnjava doktor Kon.

Ističe da su stariji od 65 godina i hronični bolesnici i dalje najrizičnija grupa, a da je prenošenje najčešće kod mladih.

“Privatne zabave i žurke – to treba zaboraviti ovog leta, bez obzira na to što svima teško pada”, ističe doktor Predrag Kon.

U poslednja 24 sata širom Srbije na korona virus testirano je 9.910 osoba, njih 392 bilo je pozitivno, dok je, nažalost, preminulo 10 lica.

Doktorka Kisić, član Kriznog štaba, na današnjoj konferenciji rekla je da će se uvođenje policijskog časa razmotriti ukoliko bude bilo potrebe za tim i da je takva mera imala smisla u jednoj fazi epidemije, kada je dovela do efikasnih rezultata.

– Mera policijskog časa imala je smisla u jednoj fazi epidemije i pokazala je efekte. Sadašnja situacija jeste nestabilna. Međutim, ako se budemo pridržavali mera, to će dati dobre rezultate. U drugim zemljama se zaključavanje građana nije pokazalo preterano efikasnim. Ukoliko pak to bude neophodno, diskutovaćemo i o mogućnosti ponovnog uvođenja policijskog časa – rekla je dr Darija Kisić Tepavčević.

Inače, u poslednja 24 sata širom Srbije na korona virus testirano je 9.910 osoba, njih 392 bilo je pozitivno, dok je, nažalost, preminulo 10 lica.

Na respiratorima se prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta “Batut” nalaze 184 osobe.

Pretužna priča žene koja je od rođenja bila osuđena da pati

Eni Prajs (34) iz Sarija doživljavala je do pre nekoliko godina samo patnju i neprijatnost zbog svog lica.

Kada je imala četiri meseca, umalo je izgorela u požaru. Rekli su joj da je majka pokušala da je ubije, ali ona je čudesno preživela. Kao što se može videti na desnoj slici gore, lice joj je više od 90 odsto bilo uništeno i tako je i rasla.

Međutim, pre četiri godine odlučila je da se pozabavi svojom bolnom prošlošću i jednom za svagda utvrdi da li je majka želela da je spali ili ne. Tada je saznala da je majka zapravo pokušala da je spasi dok je vatrena stihija divljala u vozilu. To ju je dotuklo. Ništa od toga nije znala. Danima je plakala.

“Bila sam van sebe. Kad ste mali i odrastate, svakakve priče prihvatate zdravo za gotovo. A ja sam se držala zvanične verzije, da je majka htela da me ubije”, kaže Eni.

Eni je živela sa majkom i njenim dečkom u karavan vozilu u kojem je kada je imala četiri meseca izbio požar. To je znala. Ali nikad nije saznala kako se spasila. Znala je samo da je majka pobegla s lica mesta nakon čega joj se gubi trag, prenosi San.

“Deca su me pitala zašto mi je takvo lice i zašto im je baka bila takav monstrum. I mene je mučilo to pitanje, pa sam krenula da istražujem. Došla sam do policijske stanice u tom delu zemlje gde sam živela, kao i do vatrogasne stanice. Policajac mi je posle puno ‘češljanja’ fajlova otkrio da me je majka zapravo spasila te večeri. Bila je blizu požara. Utrčala je u vozilo i izvukla me. Gorela joj je ruka. Ja sam tad izgubila i jedan prst. Nije imala čime da me obmota oko glave, pa mi je zato lice stradalo”, priča Eni.

Eni je potom otišla do vatrogasaca u mestu gde je saznala da je Džon Bakers koji je gasio požar sada u penziji.

“On mi je ispričao sve. Da su svi plakali kad su videli da sam ostala živa, kao i da ne veruje da je majka želela da me zapali, da je bila dobra žena”.

Istraga je posle nekoliko godina pokazala da je uzrok požara bila neispravna instalacija, ali ona je svojoj majci izgubila trag. Zapravo nije ni želela da zna gde je i da li je živa uopšte.

“Utvrđeno je da je majka pobegla od straha kada me je spasila. Verovatno je mislila da će je optužiti za ubistvo. Nikad me više nije videla. Ne znam zašto. Zbog toga što je majčin dečko bio crn, rođena sam s tamnijom bojom kože, a to nije bilo vreme u kojem sam mogla da rastem sa belom porodicom. Usvojila me je crna porodica. Bila sam okružena ljubavlju i beskrajno im hvala na tome. Majka mi je u međuvremenu preminula, tako su mi rekli, ali nisam se ni interesovala nikad za nju. Jednostavno, verovala sam da je bila zlo, a to uopšte nije bilo tako”, rekla je Eni Prajs, danas uspešan fitnes trener.

Nesrećni otac Dragan I. je saznao jezive vesti, dok je supruga iz Pančeva odmah krenula put Prijepolja gde se sve odvilo.

U Teškoj nesreći kod Prijepolja, kada je auto sleteo u Lim, uspeli su da se spasu otac i sin, dok je telo devojčice Klare (11) pronađeno u vodi.

To je utvrđeno nakon što se saobraćajka dogodila u četvrtak u 22 sata.

Nesrećni otac Dragan I. je saznao jezive vesti, dok je supruga iz Pančeva odmah krenula put Prijepolja gde se sve odvilo.

Dragan I. je vlasnik ugostiteljske radnje iz Pančeva koja nesmetano radi, dok zaposleni ne daju nikakve informacije.

Podsetimo, M.O, vozač kamiona, naišao je samo nekoliko minuta pošto se dogodio težak udes.

– Kako je bila noć u jednom momentu sam video siluetu deteta u puzećem položaju. Čuo sam kako plače. Došao sam do njega, pitao ga šta se dešava – počinje priču vidno potresen vozač M.O.

– Moj tata je dole, moja sestra je u vodi. Bože, molim te, spasi moju sestru. Neću da izgubim sestru, ponavljao je dečak, kroz jecaj. Pokušavao sam da ga smirim. Odeća mu je bila skroz mokra. Skinuo sam mu majicu i čarape, doneo peškir iz kamiona, kako bih ga obrisao. Ljudi koji su bili u blizini doneli su mu suvu majicu, da obuče – kaže vozač kamiona.

– Prizor je bio jeziv, zaledila mi se krvi u žilama kada sam prošao putem i video šta se desilo – rekao je komšija nakon stravične nesreće.

U TEŠKOJ nesreći kod Prijepolja, kada je auto sleteo u Lim, uspeli su da se spasu otac i sin, dok je telo devojčice Klare (11) pronađeno u vodi.

Kako saznajemo posle potrege koja traje od sinoć, telo devojčice Klare (11) pronađeno je u reci Lim.

Porodica koja je sinoć kod Prijepolja doživela tešku saobraćajnu nesreću, kada je auto sleteo sa puta i upao u reku Lim, bila je na odmoru na Zlataru.

Dragan Ivica (48) stigao je u popodnevnim satima sa decom u Prijepolje i u povratku ka Zlataru došlo je do užasne nesreće, kada su autom sleteli u Lim.

M.O, vozač kamiona, naišao je samo nekoliko minuta pošto se dogodio težak udes.

-Kako je bila noć u jednom momentu sam video siluetu deteta u puzećem položaju. Čuo sam kako plače. Došao sam do njega, pitao ga šta se dešava – počinje priču vidno potresen vozač M.O.

-Moj tata je dole, moja sestra je u vodi. Bože, molim te, spasi moju sestru. Neću da izgubim sestru, ponavljao je dečak, kroz jecaj. Pokušavao sam da ga smirim. Odeća mu je bila skroz mokra. Skinuo sam mu majicu i čarape, doneo peškir iz kamiona, kako bih ga obrisao. Ljudi koji su bili u blizini doneli su mu suvu majicu, da obuče-kaže vozač kamiona.

M.O. kaže kako taj prizor nikada neće zaboraviti.

Kako mu je ispričao dečak, otac je spasao njega i kada je on bio na sigurnom, vratio se da spašava sestru.

– Ubrzo je stigla Hitna pomoć, koja je zbrinula dečaka. Koliko sam mogao da vidim, nije imao neke teže povrede, bio je izgreban-priča M.O.

Pored reke je, kako kaže, došla grupa od nekoliko ljudi, pokušavajući da pripomognu nesrećnom čoveku.

-Jedan momak, koji je meštanin i živi u blizini, čak je ušao u reku, zaronio, ali na žalost nije uspeo da pomogne-kaže vozač.

Očevici su mogli da vide kako auto bukvalno  tone u reku.

U TEŠKOJ nesreći kod Prijepolja, kada je auto sleteo u Lim, uspeli su da se spasu otac i sin, dok je telo devojčice Klare (11) pronađeno u vodi.

Kako saznajemo posle potrege koja traje od sinoć, telo devojčice Klare (11) pronađeno je u reci Lim.

Porodica koja je sinoć kod Prijepolja doživela tešku saobraćajnu nesreću, kada je auto sleteo sa puta i upao u reku Lim, bila je na odmoru na Zlataru.

Dragan Ivica (48) stigao je u popodnevnim satima sa decom u Prijepolje i u povratku ka Zlataru došlo je do užasne nesreće, kada su autom sleteli u Lim.

M.O, vozač kamiona, naišao je samo nekoliko minuta pošto se dogodio težak udes.

-Kako je bila noć u jednom momentu sam video siluetu deteta u puzećem položaju. Čuo sam kako plače. Došao sam do njega, pitao ga šta se dešava – počinje priču vidno potresen vozač M.O.

-Moj tata je dole, moja sestra je u vodi. Bože, molim te, spasi moju sestru. Neću da izgubim sestru, ponavljao je dečak, kroz jecaj. Pokušavao sam da ga smirim. Odeća mu je bila skroz mokra. Skinuo sam mu majicu i čarape, doneo peškir iz kamiona, kako bih ga obrisao. Ljudi koji su bili u blizini doneli su mu suvu majicu, da obuče-kaže vozač kamiona.

M.O. kaže kako taj prizor nikada neće zaboraviti.

Kako mu je ispričao dečak, otac je spasao njega i kada je on bio na sigurnom, vratio se da spašava sestru.

– Ubrzo je stigla Hitna pomoć, koja je zbrinula dečaka. Koliko sam mogao da vidim, nije imao neke teže povrede, bio je izgreban-priča M.O.

Pored reke je, kako kaže, došla grupa od nekoliko ljudi, pokušavajući da pripomognu nesrećnom čoveku.

-Jedan momak, koji je meštanin i živi u blizini, čak je ušao u reku, zaronio, ali na žalost nije uspeo da pomogne-kaže vozač.

Očevici su mogli da vide kako auto bukvalno  tone u reku.

Virus kovid-19 direktan je uzrok smrti kod oko 89 odsto umrlih u Italiji koji su bili pozitivni na taj virus, pokazali su podaci italijanskog Visokog instituta za zdravlje i nacionalnog Instituta za statistiku (ISTAT).

Preostali smrtni slučajevi odnose se na kardiovaskularne bolesti (4,6 odsto), tumor (2,4 odsto), bolesti respiratornog sistema (jedan odsto), dijabetes (0,6 odsto), demenciju (0,6 odsto) i bolesti probavnog sistema (0,5 odsto).

U izveštaju je navedeno da kovid-19 može uzrokovati smrt čak i kod obolelih koji nemaju druge zdravstvene probleme.

U 28,2 odsto slučajeva nije bilo drugih zdravstvenih problema, piše u izveštaju Visokog instituta za zdravlje i ISTAT-a.

Kako je navedeno, 31,3 odsto umrlih koji su bili zaraženi kovidom-19 imali su još jedan zdravstveni problem, 26,8 odsto imalo je dva, a 13,7 odsto tri i više.

Istraživanjem su obuhvaćena 4.942 smrtna slučaja pozitivnih na kovid-19.

U Italiji je od početka krize sa kovidom-19 umrlo 35.017 ljudi, zbog čega se ta zemlja nalazi na petom mestu po broju smrtnih slučajeva od tog virusa u svetu posle SAD, Brazila, Velike Britanije i Meksika.

Mališa Jevtović (46) prije tačno 15 godina silovao je do smrti trogodišnju Katarinu Kaju Janković u Zvezdarskoj šumi u Beogradu, dok je njena majka Ana Filipović (39) čuvala stražu.

Da joj zlotvori nisu oduzeli život, mala Kaja bi danas bila punoljetna.

Mališa je u međuvremenu osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, a Ana na 37.

Kajino ubistvo, koje se dogodilo 17. jula 2005, jedno je od najsvirepijih u Srbije, a Mališino ime i dalje izaziva jezu i bijes u našoj javnosti. O kakvom je monstrumu reč, najbolje pokazuju i potresne riječi sudije tadašnjeg Okružnog suda Siniše Sofrenovića, kad je 9. maja 2007. Jevtoviću izrečena kazna.

– Danas bi Kaja imala skoro pet godina, tačnije 59 mjeseci, još tačnije 1.783 dana. To nije doživjela zahvaljujući postupcima ovih ljudi koji su pred nama majci, koja je nije voljela, i njenom ljubavniku, koji ju je mrzio. Kako inače protumačiti više od 50 povreda na tijelu djeteta, od kojih su povrede trbušnih organa dovele do smrtnog ishoda? Povrede po glavi, tijelu, rukama, nogama i genitalijama, nanijetih rukom, nogom, prstima, čak i polnim organom – rekao je, između ostalog, sudija Sofrenović.

“Ljubavnici iz pakla”, kako su nazvani tih godina u medijima, potom su upućeni na izdržavanje kazne. Mališa je najprije bio u “Zabeli”, a zatim je prebačen u zatvor “Nova skela”, dok je Ana u ženskom zatvoru u Požarevcu. Ona je radno angažovana u krojačkoj radionici, dok je Mališa, prema nezvaničnim saznanjima, prije nekoliko godina prešao u islam.

Ovi zlikovci, kao i svi drugi zatvorenici, imaju pravo na posjetu dva puta mjesečno, piše Blic.

Iako su ih se rođaci poslije zločina javno odricali, kako je Informer nezvanično saznao, Mališu u zatvoru redovno obilazi brat, a Anu majka i otac. Ako živi dočekaju da im istekne kazna, Mališa će imati 71 godinu, a njegova bivša ljubavnica 62.

Podsjetimo, tokom istrage zločina utvrđeno je da je Mališa u više navrata seksualno zlostavljao malu Kaju, uz saglasnost njene majke.

Mališa Jevtović (46) prije tačno 15 godina silovao je do smrti trogodišnju Katarinu Kaju Janković u Zvezdarskoj šumi u Beogradu, dok je njena majka Ana Filipović (39) čuvala stražu.

Da joj zlotvori nisu oduzeli život, mala Kaja bi danas bila punoljetna.

Mališa je u međuvremenu osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, a Ana na 37.

Kajino ubistvo, koje se dogodilo 17. jula 2005, jedno je od najsvirepijih u Srbije, a Mališino ime i dalje izaziva jezu i bijes u našoj javnosti. O kakvom je monstrumu reč, najbolje pokazuju i potresne riječi sudije tadašnjeg Okružnog suda Siniše Sofrenovića, kad je 9. maja 2007. Jevtoviću izrečena kazna.

– Danas bi Kaja imala skoro pet godina, tačnije 59 mjeseci, još tačnije 1.783 dana. To nije doživjela zahvaljujući postupcima ovih ljudi koji su pred nama majci, koja je nije voljela, i njenom ljubavniku, koji ju je mrzio. Kako inače protumačiti više od 50 povreda na tijelu djeteta, od kojih su povrede trbušnih organa dovele do smrtnog ishoda? Povrede po glavi, tijelu, rukama, nogama i genitalijama, nanijetih rukom, nogom, prstima, čak i polnim organom – rekao je, između ostalog, sudija Sofrenović.

“Ljubavnici iz pakla”, kako su nazvani tih godina u medijima, potom su upućeni na izdržavanje kazne. Mališa je najprije bio u “Zabeli”, a zatim je prebačen u zatvor “Nova skela”, dok je Ana u ženskom zatvoru u Požarevcu. Ona je radno angažovana u krojačkoj radionici, dok je Mališa, prema nezvaničnim saznanjima, prije nekoliko godina prešao u islam.

Ovi zlikovci, kao i svi drugi zatvorenici, imaju pravo na posjetu dva puta mjesečno, piše Blic.

Iako su ih se rođaci poslije zločina javno odricali, kako je Informer nezvanično saznao, Mališu u zatvoru redovno obilazi brat, a Anu majka i otac. Ako živi dočekaju da im istekne kazna, Mališa će imati 71 godinu, a njegova bivša ljubavnica 62.

Podsjetimo, tokom istrage zločina utvrđeno je da je Mališa u više navrata seksualno zlostavljao malu Kaju, uz saglasnost njene majke.

Grupa muškaraca i žena sprovela je dobro osmišljen plan kako bi zdravlje ljudske vrste pustila niz WC šolju.

Masovnim uskraćivanjem sunčevih zraka ljudima, koje daju život i zdravlje (smanjujući nivo vitamina D) putem karantina, napali su osnove života.

Isto tako, odlukama o obavezi nošenja zaštitnih maski, službenici za javno zdravstvo teraju javnost u stanje hipoksičnog disanja. Nošenje zaštitne maske smanjuje količinu kiseonika koji udišemo i povećava unos CO2 kojeg izdišemo.

Objavljen je video-zapis u kojem su prikazani ljudi koji ispituju maske po pitanju kvaliteta vazduha i količine kiseonika i ugljen-dioksida CO2. Video-zapis je uklonjen, što ne iznenađuje, jer je pokazao da nošenje maske predstavlja opasnost za zdravlje. 

Naravno, svi zdravstveni službenici su za maske, a vi se bolje priviknite na njih. Jedan zdravstveni stručnjak predviđa da će maske ostati sastavni deo američkog života još godinama. Erik Toner, viši naučnik Centra za zdravstvenu bezbednost Johns Hopkins, izjavio je: “Mislim da je nošenje maski i određeni nivo socijalnog distanciranja, nešto s čime ćemo živeti – nadamo se, živeti srećno – nekoliko godina”.

Kakav će efekat imati uskraćivanje kiseonika milijardama ljudi na nekoliko godina? Koliko će to ljude učiniti srećnima? Ili udisanje opasne količine ugljen-dioksida CO2, šta će to učiniti zdravlju ljudi nakon nekoliko godina ili čak nakon samo nekoliko nedelja ili meseci.

Smanjenje količine kiseonika koje ljudi udišu, prisiljavanje ljudi na nošenje maske je okrutno i medicinski glupo, ističu lekari. Ispod maske, očitavanja kiseonika O2 padaju s uobičajenih 21 na nezdravih 17.5, što pokreće uzbunu OSHA uređaja koji to mere.

Uobičajena količina ugljen-dioksida CO2 u vazduhu iznosi oko 400 ppm, a ako se meri oko nosa usta, onda bi bila još veća. Ali kad nosite masku, koncentracija se diže do 5.000 ppm. To nije zdravo! Ugljen-dioksid u vazduhu koji udišemo obično je 0.0390 odsto. Kad izdišemo je 4.0 odsto. To nije koncentracija ugljen-dioksida koju želimo da udišemo.

Nedovoljno kiseonika: posledice po zdravlje

Ozbiljne posledice po zdravlje mogu se pojaviti ako nivo kiseonika padne izvan bezbedne zone. Kada koncentracija kiseonika padne s 19.5 na 16 odsto i tada počnete da se bavite fizičkom aktivnošću, vaše ćelije ne primaju dovoljno kiseonika za pravilno funkcionisanje. Dakle, nošenje maski nije preporučljivo ni iz kog razloga, jer maske predstavljaju sporo gušenje. To nije tako ekstremno kao što bi bilo zadaviti osobu ili je usmrtiti potpunim oduzimanjem daha, ali generalno, zdravlje će biti ugroženo, a smrt od ostalih uzroka će se povećavati.

Zdravim ljudima virusi ne stvaraju probleme

Virusi svih vrsta će izmaći kontroli kod ljudi kojima nedostaje vitamina D i kiseonik, i koji ponovo udišu već izdahnuti ugljen-dioksid CO2. U tu smesu dodajte nedostatak vitamina D, i tada dobijemo nevirusnu zdravstvenu krizu u nastajanju.

Jasno je, nema smrti od koronavirusa pri koncentraciji vitamina D u krvi iznad 34 ng / ml. Svetlost je neophodna; ona je okosnica života i može se upotrebiti kao moćan lek protiv COVID-19. Dakle, držanje ljudi u zatvorenom prostoru nikad ne bi bio odgovor mudrog lekara.

SZO – Svetska NEzdravstvena organizacija

Kada ćemo shvatiti da su zdravstveni službenici zapravo službenici smrti i da je Svetska zdravstvena organizacija zapravo Svetska NEzdravstvena organizacija? Savremena medicina je fabrika smrti, a farmaceutski terorizam stoji iza ljudske bede u zapanjujućem obimu više godina nego što je većina nas doživela. Čelnici najprestižnijih svetskih medicinskih časopisa ne mogu da veruju istraživanjima koje objavljuju, što znači da čitavo zdanje farmaceutske medicine stoji na živom pesku.

Vlasti su odlučile da prekinu život onakav kakav ga znamo. Koronavirus sam po sebi nije problem za većinu, ali vladin i medicinski odgovor na njega naštetiće svima. Karantin i nošenje maski naneće težak udarac zdravlju ljudi.

Najveću turističku atrakciju na teritoriji Turske, Svetu Sofiju, godišnje poseti tri miliona turista

Hiljadu godina je Sveta Sofija bila najveća crkva na svetu, a do danas je ostala najlepša. Kada je izgrađena verovalo se da je sam Bog spustio lancima na zemlju.

Najveću turističku atrakciju na teritoriji Turske, Svetu Sofiju, godišnje poseti tri miliona turista. Turska država naplaćuje ulaznicu od oko 15 evra, čime ova crkva finansira dobar deo budžeta za turske kulturne institucije. Ukoliko je Taip Erdogan, predsednik Turske, pretvori u džamiju više neće moći da naplaćuje ulaznice.

Antemije i Isidor, najbolje arhitekte 5. veka angažovao je Justinijan sa zadatkom da izgrade najvelelepniju crkvu na zemlji. Uspeli su u tome i, posle samo pet godina, 537. godine je svečano otvorena, a ljudi su posmatrali otvorenih ustiju unutrašnjost. Naime, ogromnu kupolu drže četiri luka i odaje utisak kao da – lebdi. Tome je doprinosilo i 6.000 svetiljki čija se svetlost odbijala o zlatni mozaik freski!

Foto: Profimedia

Mramor za stubove stizao je iz najboljih kamenoloma carstva. Sa leve strane ulaza nalazi se “Stub suza” u kojem se nalazi posebna rupa dovoljna da se u nju stavi palac, a onaj ko napravi ceo krug, verovalo se, imaće sreće.

Kada je završena gradnja car Justinijan je viknuo: “Solomone, nadmašio sam te!” Narod je, zbog brze gradnje i činjenice da je na njoj radilo “samo” 10.000 radnika (što nikada nije nadmašeno) verovao da je građevinu na zemlju spustio Bog.

Crkva je bila svedok dramatičnih događaja u istoriji, a svi koji su se o nju ogrešili nisu dobro prošli. Upravo je u ovoj crkvi Svete mudrosti patrijarh Mihailo Kerularije dobio papsku anatemu posle koje je usledio Veliki raskol. Prvi su je oskrnavili upravo Latini 1204. godine, koji su poharali 15 metara visok ikonostas, uveli su u oltar koze i pretvorili je u katoličku crkvu. Posle ovog čina odnos između pravoslavne i katoličke crkve više nikada nije popravljen.

Mehmed Drugi je 29. maja 1453. godine uradio istu stvar – crkvu Svete Mudrosti pretvorio je u džamiju i freske je prekrečio kako bi zidove “ukrasio” arabeskama. Godinama su se ispod maltera pojavljivali likovi svetaca koji su “uznemiravali” muslimane i crkva je iznova i iznova krečena.

Pupak sveta

U mramornom podu crkve može se videti kvadrat za koji se veruje da predstavlja “pupak sveta”.

Tajna vrata

Pošto telo poslednjeg cara Konstantina Dragaša nikada nije pronađeno, narod je verovao da su se u Svetoj Sofiji otvorila vrata kroz koja je prošao i sakrio se. Veruje se da će se Sudnjeg dana ta vrata ponovo otvoriti.

Kemal Ataturk je 1935. godine doneo odluku da Sveta Sofija postane muzej i otpočne restauracija fresaka. Crkva je pod zaštitom UNESKO.

Sve više lekara se obraća na društvenim mrežama i u svojim statusima sa nama deli teške trenutke kroz koje prolaze dok se ne štede u bori protiv koronavirusa. Kažu da su umorni, iscrpljeni, ali nastavljaju bitku na koju ih obavezuje profesija i Hipokratova zakletva.

Dr Nenad Maksimović je anesteziolog u Kliničkom centru Srbije, trenutno je na ispomoći svojim kolegama u bolnici “Dr Dragiša Mišović”. On nam je do detalja opisao fizičku i mentalnu borbu, znoj i sve lomove kroz koje prolaze on i njegove kolege .

Dr Maksimović je za naš portal otvorio svoju dušu i u dahu napisao ispovest koju vam prenosimo u celosti:

Dolaziš u smenu. Između 4-8 h si u skafanderu. Svaki dan je drugačiji, svaka noć nepredvidiva. Ovo vrelo leto još više greje, često si mokar ispod najlona, osetiš kako voda lije niz tebe. Stolice na kojima ostaviš vlažni trag, kao da si prosuo lavor vode.

Prekuče je padala kiša i lakše je odmah da se diše u tom najlonu. Ali to sve zaboravljaš, brzo se aklimatizuješ, jer su oni tu – pacijenti koji te čekaju, svaki za sebe različit. Po preuzimanju šoka, želiš što više da poradiš.

Neke pacijente dobro znaš, jer ih pratiš danima, nove upoznaješ a neke nisi zatekao… I to je ono što najviše boli, jer su ti dugo, dugo slike tih ljudi pred očima. Znaš ih po imenu, čak nadimku, sa nekima si i pričao i bodrio ih da moraju da izguraju da će sve biti ok, da se ne plaše! A strah je veliki, vidiš im u očima! Vežeš se, ljudi smo…

Respiratori o kojima se toliko pričalo, nabavljeni su. Ali mašine ne rade same, njima upravljamo mi anesteziolozi.

“Nema vode, nema toaleta dok si u skafanderu”

Pažljivo zadajemo modove ventilacije, titriramo saturaciju, povećavamo ili smanjujemo potporu, obezbeđujemo intubacije, plasiramo centralne venske puteve, menjamo antibiotsku terapiju, pratimo diurezu, dozivamo razne konsultante, jer svi smo mi tim koji mora da funkcioniše kao jedan da bi bilo rezultata. A nema nas dovoljno i umorni smo… Sestre, anestetičari se bore na prvoj liniji sa nama, naši saborci!

Ništa im ne mogu zameriti, jer vidim koliko su usahli od umora.

Pauze bude ako su mogućnosti za njih… Često ih i ne pravimo, jer te posao ponese. Nema vode, nema toaleta dok si u skafanderu.

Anesteziolozi su deficit u čitavom svetu, u ovom trenutku smo mobilisani i raspoređeni kao ispomoć po covid bonicama. U čitavoj toj situaciji raduje što neke kolege vidiš iz okolnih gradova Srbije i svaki ponovni susret izmami osmeh, ej bre 100 godina, gde si ti? Nažalost, mnoge naše kolege još pre korone su zbog boljih uslova rada i zarade otišle u inostranstvo, a bili su “zmajevi” svog posla!

Kraj smene: Pazi da se ne kontaminiraš!

Svaka naša zajednička pobeda je spasen život koji nema reprizu! Kad vam pacijent napusti jedinicu intenzivnog lečenja, kada su njegova pluća oporavljena i nema zapaljenja – pa to je veliko radovanje za sve! To je naša nagrada koja nema cenu.

Kraj smene: skidaš skafander i paziš da se ne kontaminiraš! Ruke smežurane, isušene od alkohola, ne prepoznaješ da su tvoje.

Umor ne sme da remeti koncentraciju protokola kako šta se prvo skida jer ako se kontaminiraš i takav dođeš kući nije dobro. Moraš da brineš o bolesnima, moraš da brineš o svojima kod kuće jer samo njih imaš uz sebe. I oni stalno brinu, znaju da smo u velikom riziku da se zarazimo. Svaki tvoj odlazak na posao odzvanja u ehu ukućana i komšija: Čuvaj se!

Nekad ne možeš spasiti čitav svet, ali činiš sve što je do tebe… Naročito mi “vladari iz senke” – anesteziolozi smo tu za vas, iako često nevidljivi na prijemima vrlo smo vidljivi u svom delovanju i lečenju. Lep je osećaj da spasavaš nešto najvrednije za čovečanstvo, a to je ŽIVOT. Da, to je baš lep osećaj.

Anesteziolozi: Oni bez kojih respirator ne može da radi

“Vladari iz senke”, tako nas zovu. A ko je zapravo anesteziolog? Uloga anesteziologa je široka. On je prisutan u operacionoj sali, ali je krucijalan u intenzivnom lečenju i zbrinjavanju najtežih – kritično obolelih i politraumatizovanih pacijenata.

Svako ko je jednom ušao u Urgentni centar i našao se ispred ambulante reanimacije broj 13, videvši gužvu i gotovost tih hrabrih lekara, mogao je da shvati koliko je naš posao težak, stresan i kompleksan.

“Hirurgija je svoje neslućene visine dosegla zahvaljujući anesteziologiji”. Sama anesteziologija se poslednjih nekoliko decenija rapidno razvila prateći ono esencijalno u razvoju medicinskih grana, patofiziologije bolesti i protokola lečenja. Svaki anesteziolog, da bi bio u “punoj gotovosti”, mora neprekidno da uči i da se usavršava…

Dok drugi specijalisti u dežurstvu mogu malo odmoriti, iako je to retko, anesteziolozi nemaju tu mogućnost. Oni nikad ne spavaju. Vaše vitalne funkcije su njihov zadatak. Kada drugima nije jasno šta se dešava sa pacijentom često se čuju povici – “Zovite anesteziologa!”

Ovih dana oni su mobilisani. Usled deficita kadra raspoređeni su u covid bonice širom naše zemlje i mogu vam reći da su retki oni koji se nisu odazvali… Veliki broj anesteziologa je napustio zemlju zbog boljih uslova rada i veće zarade u inostranstvu. U našoj zemlji taj manjak se oseća, pa često jedan anesteziolog pokriva više radnih mesta uz veliku odgovornost za svako ponaosob.

Za to je potrebna velika snaga i energija a ako ste konstantno u premoru kad-tad se to odražava i na vaše zdravlje. Stare sistematizacije ne vide prostor za povećanje broja zaposlenih, što je fakat najveća kočnica. Ako povećate broj anesteziologa u jedinici intezivnog lečenja imaćete svakako i kvalitentnije lečenje pacijenata.

U ovim teškim danima koji su pred nama na prvoj liniji borbe su anesteziolozi. Mnogo puta smo čuli pominjanje respiratora… Kako ih treba imati više. A niko nije pomenuo kako treba imati više anesteziologa. Mašine za mehaničku ventilaciju ne rade same! Njima upravljaju anesteziolozi koji su jedino edukovani za rad sa respiratorima.

Naše radno vreme se produžava i posle posla. Svoje teško obolele pacijente “nosimo kućama”, kao i njihove zabrinute porodice, bezbroj je pitanja sa obe strane. Ne možete da se ogradite i da ne razmišljate šta bi mu sutra uključio, stalno pravite strategiju za bolji ishod lečenja… kada se sav vaš trud završi povoljno – srećni ste i to zaista nema cenu, jer život nema reprizu. Tek kad se nađete u ambisu smrti, cenite život na pravi način. A kada gledate život koji se bori, dobijate još veći impuls da i pobedi!

Za prave heroje nije potrebno ordenje. Ovaj posao može da radi samo onaj ko to  zaista voli i ko se ne štedi. Svaki novi spasen život je najveće priznanje za svakog lekara.

Iako niko od anesteziologa nije bio pozvan u Palatu Srbije  sa “herojima medicinarima” a na prvoj liniji su borbe protiv covida 19 od samog početka, šta da vam kažem, jeste nepravedno i iznenađujuće, ali u ovoj situaciji nema mesta sujeti… Svaki lekar koji je anesteziolog treba da je ponosan, jer je izabrao pravi poziv.