Autumn Blansett (31) optužena je za ubistvo svoje tromesečne ćerke nakon što je u organizmu bebe pronađena smrtonosna doza metamfetamina. Priznala je da je uzimala met i marihuanu pre nego što je dojila bebu
U Luizijani dogodio se stravičan događaj, kada je primećeno da tromesećna beba ne reaguje. Lekari su izašli na teren i na licu mesta konstatovali smrt deteta.
Bebina mama Autumn Blansett uhapšena je u petak nakon što je toksikološki izveštaj objavljen 11. decembra pokazao da je beba umrla od smrtonosne doze metamfetamina koji se nalazio u njenom organizmu, prenosi VVL-TV
– Devojčica je umrla nakon što ju je dojila mama koja se drogirala – rečeno je u policiji.
Nesrećna majka nakon ispitivanja je priznala da je uzimala met i marihuanu pre nego što je dojila devojčicu.
Policija je pronašla obe supstance tokom pretresa kuće, a majka je optužena za ubistvo svoje tromesečne ćerke.
Ovo nije prvi put ove godine da je beba u SAD-u umrla nakon konzumiranja majčinog mleka u kojem se nalazila droga.
U januaru je Ashlee Rochelle Rans (36) uhapšena nakon smrti dvomesečnog deteta. U početku je tvrdila da je napala svoje dete, ali su toksikološki izveštaji dokazali metamfetamin u organizmu deteta. Policija u Indijani rekla je da ga je Rans dojila nakon što je uzimala met, izveštava TV stanica.
Zdravstveno stanje srpskog člana i predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodik je stabilno i u blagom poboljsanju, saopšteno je danas iz UKC Republike Srpske.
Konstatovano je i poboljšanje laboratorijskih nalaza.
“Dodik je retestriran i rezultat PCR testa na virus korona je negativan”, navodi se u saopšenju.
On je i dalje pod konstantnim nadzorom konzilijuma.
“Naši lekari su u stalnim konsultacijama sa eminentnim stručnjacima iz Srbije i iz inostranstva”, dodaje se u saopštenju UKC.
Muzičke zvezde nisu ni slutile da će se situacija sa koronavirusom oteti kontroli i već su pre nekoliko meseci zakazali novogodišnje nasupe, kao što su to radili svake godine do sada.
Međutim, zbog trenutne situacije, postavlja se pitanje da li će se nastupi održati. Na ulicama širom Beograda polepljeni su plakati ranije zakazanih nastupa.
Na jednom od njih se nalazi Aco Pejović, Dženan Lončarević i Dejan Petrović i Big Bend, a da li će građani imati priliku da uživaju uz zvuke trube i glas naših pevača, za sada ostaje nepoznato.
Plakati sa novogodišnjim nastupima
Pozvali smo PR-a Dženana Lončarevića, koji je glavna zvezda mogućeg koncerta, a ona nam je rekla:
– Ti plakati stoje već duže vreme, na njima je i Aco Pejović i Dejan Petrović i Big Bend. Oni još uvek nemaju informaciju da li rade ili ne. Ne znam kada će dobiti zvaničnu informaciju. Čekaju se današnje mere. On mi je rekao da će se danas ili sutra znati – rekla je za portala Informer.rs PR služba Dženana Lončarevića.
Preturala je po stvarima bolesnika znajući da rodbini nije dozvoljeno da ih obilazi
Da je zdrava sada bi medicinska sestra Melisa Kertrajt iz Pitsburga sedela u policijskoj stanici ili možda već i ispred sudije, ali ovako, sudbina ju je poslala na bolnički krevet.
Melisa je u subotu 26. decembra doživela nesreću na ulici kada je, vraćajući se iz kupovine proklizala na ledu i pala na leđa udarivši snažno glavom o pod. Dobila je potres mozga i nagnječenje lobanje, a krvarila je i iz ušiju.
Udarac je bio toliko bolan i na lošem mestu se dogodio, da je odmah hospitalizovana i do juče se nije znalo hoće li se izvući. Melisa je sada na odeljenju intenzivne nege gde se polako, ali uspešno oporavlja, prenosi ABC news.
Medicinska sestra iz Pitsburga je inače pred hapšenjem jer je utvrđeno da je dva dana pred Božić ukrala iz novčanika i garderobe pacijenata na samrti novac i zlato.
Melisa je poslednjih meseci bila jedna od sestara koja se borila za živote ljudi na kovid odeljenjima u Pitsburgu i do sada se nagledala smrti više nego za ceo život.
Nije poznato šta joj se dogodilo u glavi, odnosno kakav “kvrc” i poremećaj svesti i morala da posegne za imovinom ljudi na kiseoniku i respiratorima, ali je zahvaljujući nadzornim kamerama utvrđeno da se radi baš o njoj.
Slučaj je otkrio jedan doktor koji je primetio tokom vizite da sestra pretura po stvarima pacijenta, a tada mu je rekla da traži njegove podatke, iako je sve uredno pisalo na tabli okačenoj na krevetu zaraženog čoveka.
Doktor je posumnjao da se nešto čudno dešava, pa je naredio da se pregledaju trake i tada se otkrilo da je Melisa Kertrajt od tri pacijenta na samrti uzela više od 3.000 dolara, kreditne kartice i 2 zlatna prstena.
“Znala je da rodbina pacijenata ne može da ih obilazi, pa se nadala da je niko neće otkriti”, kaže izvor stanice ABC iz bolnice.
Sestra je potom potrošila novac na predbožićnu kupovinu.
Pogledala sam ćerki u usta i videla zastrašujuću stvar. Hitno sam je odvela u bolnicu i posvađala se sa lekarima koji su govorili da joj nije ništa, a onda sam shvatila šta joj je u ustima i umrla od blama.
Darijan Depreta, mama iz Amerike, podelila je urnebesnu scenu koja joj se dogodila sa ćerkom.
Naime, primetila je da njena ćerka Bela, stara devet meseci, ima čudan braon beleg u ustima.
– Samo se odjednom pojavio. Probala sam da ga istrljam ali nije se mrdao. Uspaničila sam se i za pola sata bile smo u bolnici – kaže Darijan.
Tamo je, kaže, i medicinska sestra probala da detetu sa nepca obriše braon fleku, takođe bezuspešno.
– Rekla nam je da nikad nije videla ništa slično. Lekar je pretpostavio da je u pitanju mladež ili beleg, a onda pozvao i kolege da se konsultuju. Jedan od njih primetio je da je beleg svetliji na ivicama, pa su probali da ga oljušte. I, verovali ili ne, skinulo se iz prve jer u pitanju je bio običan karton koji joj se zalepio za nepce – kaže ova majka.
EVO ŠTA JE BILO U PITANJU, FOTO: FACEBOOK
– Nikad više ne mogu da se pojavim pred tim lekarom od blama, jer sam toliko histerisala i drala se na njih dok nisu otkrili šta je u pitanju – kaže majka.
Kada je Selamavit Kebede Šibeši (31) iz Adis Abebe postala srpska snajka, privlačila je znatiželjne poglede Šapčana. Danas je sa sinom Markom redovno viđaju u crkvi u šabačkom naselju Letnjikovac. Razlike između dve kulture, suprug Miloš Kobas (55) i lepa Etiopljanka premostili su zahvaljujući ljubavi i poštovanju.
Selamavit je iz Etiopije ponela srce puno ljubavi, kofer i svoju džezvu, da bi i u Srbiji uživala u nezaobilaznoj ceremoniji kuvanja i ispijanja kafe. Ovaj postupak u njenoj zemlji, kolevki kafe, deo je društvenog života i gostoprimstva. Kafa se postavlja na vatru, zatim se peče, ispušta miris, a njena priprema traje i po dva sata, dovoljno da se lepa Etiopljanka i Srbin Miloš prisete kako su započeli svoju romansu.
– Ja ništa nisam znala o Srbiji i o njenom narodu dok nisam upoznala Miloša. Prvo smo se dugo dopisivali. Verovala sam mu i onda sam odlučila da dođem – priseća se Selamavit.
*Zaljubljeni par na motoru / FOTO: JADRANKO GUBELIĆ / RAS SRBIJA
Slike koje su razmenjivali preko interneta bile su jedini znak prepoznavanja, pa umalo da dođe do zabune kada je stigla u Srbiju.
– Mene je boleo kuk, pa sam sporije hodao. Međutim, na aerodrom sam poveo dva druga. Jedan od njih je malo stariji i ima 65 godina. Pošto je on nju prepoznao, jer je video slike ranije, krenuo je prema njoj, a ona je stala u čudu misleći da je to neko drugi i prepala se. Tek kad je ugledala mene, shvatila je da nije nikakva prevara – priča Miloš, koji je već boravio u Africi.
Zbog posla elektrovarioca Miloš je proputovao Evropu, a onda je stigao i do Afrike. Nije bio u Etiopiji, ali je Afriku i stanovništvo odmah zavoleo. Međutim, sudbina je učinila da Selamavit upozna preko interneta. Neko vreme trajala je virtuelna komunikacija, a onda ju je pozvao da dođe u Srbiju. Ovde je bila tri meseca i shvatila da želi da ostane.
*Slika iz domovine / FOTO: JADRANKO GUBELIĆ / RAS SRBIJA
Ubrzo su odlučili da se venčaju. Slavlje u Adis Abebi trajalo je tri dana, uz mladine običaje. Razlike između dve zemlje udaljene preko 4.000 kilometara premostila je ljubav.
– Oni su drugačiji od nas. Bučni su kad se vesele. Njeni roditelji su mene odmah prihvatili. Međutim, ona je veoma tiha i skromna. Ništa ne traži. Kada je pitam da li joj treba nešto, odgovor je uvek isti. „Ne treba“. Ne želi luksuz. Razlike postoje i u običajima i u hrani. Oni pripremaju hleb koji se zove indžera. On je kiseo i vlažan i u njenoj zemlji taj hleb obožavaju, međutim, meni se ne sviđa – priča Miloš.
Sporazumevaju se na engleskom, a maternji amaharski jezik priča sa sinom. Na srpskom zna da kaže samo ono što voli.
– Ja volim sarmu – kaže Selamavit, koja je za tri godine probala sva srpska jela. Pasulj joj se ne sviđa, mada je naučila da ga kuva. Miloš je bio glavni učitelj, a deo srpskih jela učila je i od svekrve, koja živi u Banji Koviljači.
*FOTO: JADRANKO GUBELIĆ / RAS SRBIJA
Sjaj i beda Adis Abebe
U sobi nekoliko uspomena podsećaju na njenu zemlju. Preko celog zida je slika Adis Abebe, tako da svakog časa može da vidi zgradu u kojoj je živela. Preko puta gusto naseljenog bloka, jedna uz drugu, zbijene udžerice. Beda. To je slika Afrike, lice i naličje.
– Kod njih je to normalno da jedni žive u bogatstvu, a dugi u bedi. Ipak, oni svi deluju srećno. Smeju se i uvek su veseli. To je divan narod – priča Miloš.
U Šapcu prvi put videla sneg
Svake nedelje Selamavit odlazi na službu u šabački hram na Letnjikovcu gde su na Svete Trojice krstili sina Marka. Onda se vraća kući inspirisana predelima, pokušavajući da ih prenese na suvenire. Ovih dana na motivima u obliku srca pokušava turistima da dočara Šabac, koji je posle tri godine i ona zavolela.
Odmah zavolela Srbiju
*Odmah zavolela Srbiju / FOTO: JADRANKO GUBELIĆ / RAS SRBIJA
– U početku je bilo teško, ali sad mi se sviđa. Jedino mi je zima problem. Ovde sam prvi put videla sneg – priča lepa strankinja koja se u svojoj zemlji pre posla turističkog tehničara bavila manekenstvom.
Kada stigne proleće, sve je drugačije, uz ljubav i sreću koju su Miloš i Selamavit pronašli.
Super deka iz sela Kušići juče je prepešačio 20 kilometara po hladnoći i smetovima od pola metra ivanjičkog kraja, a danas i sutra će da ponovi isto. Razlog – sreća koju će videti na licima unuka i dece kada im u Beograd odnese pakete hrane.
Vukomir Babić (72) živi u Ravnoj Gori, selu blizu Kušića. Tu je juče ostavio paket hrane težak 20 kilograma koji je nosio na leđima tokom “šetnje” duge 20 kilometara.
Kaže da je to deo poklona koji sprema da kada za vikend krene za Beograd odnese “sinu na naselje (prim.ured. useljenje)”.
On će tako i sutra i prekosura preći istom maršrutom, sa novim paketima hrane, pa onda autobusom u prestonicu.
– Navikao sam ja, nije mi teško, umeo je ovde sneg da napada i preko metra. Zovu me iz Beograda da pitaju kako sam, ja se nasmejem i kažem da ne brinu – priča ovaj super deka iz ivanjičkog kraja.
“Sav bi led mogao da istopim koliko mi je toplo oko srca”
Sneg je kaže njima normalna pojava, a da pešači može još, naručito kada su ovakvi povodi u pitanju.
– To je meni milo i toplo oko srca, sav bi led okolo mogao da istopim – priča ovaj simpatični starac sa osmehom na licu.
Vukomir Babić: Toliko mi je toplo oko srca da bi sav led mogao da istopim
Od dede Vukomira mnogi bi imali šta naučiti. Posvetio se životu na selu, bez stresa i tenzije. Sneg u januaru, priča on, normalna je pojava pa mu nije jasno oko čega se diže tolika galama.
Decenijama je pešačio, radio razne poslove, a nikada u životu kod lekara nije bio. Ne zna kako je to kada neko dobije temperaturu.
Nikad nisam bio bolestan
– Ja lekaru ne idem, nemam razloga jer nikada bolestan nisam bio. Svaki dan sam pešačio 10 kilometara čitavih 28 godina do posla i toliko u povratku. Kad stignem kući, malo odmorim, pa onda opet prionem na posao oko stoke i domaćinstva. Bio sam kuvar u školi, čitav radni vek sa decom, pokazalo se da su oni najbolji lek – kaže deda Vukomir.
Da im dođem kako običaji nalažu
Ovaj vremešni starac živi sa suprugom u udaljenom ivanjičkom zaseoku. Malo je ljudi ostalo u ovim ruralnim područjima i to su mahom staračka domaćinstva.
– Snalazimo se kako znamo i možemo u ovim godinama. Decu smo hvala Bogu ispratili njihovim životnim stazama i najviše nam dušu ogreje neki njihov uspeh. Pitate da li mi je teško da pešačim 20 kilometara do Kušića i nosim ove pakete? Pa naravno da nije jer sam presrećan što su se sin i snaja skućili i što mogu da im dođem na naselje, domaćinski, kako to naši običaji nalažu – kaže Vukomir kome ovi kilometri u 72. godini, po snegu i mrazu, nisu ni dugi, ni naporni.
Devojčica je zatražila pomoć od razrednog starešine
Devojčica Marina (12) iz zagrebačke osnovne škole zatražila je pomoć razrednog starešine i školskog psihologa koji, iako žele da joj pomognu, u tome ne uspevaju. Marina je samo jedna od hiljade dece koje su mete vršnjačkog nasilja.
– Mama ti je kurva, a tata alkoholičar. Tu rečenicu i hrpu drugih uvreda čujem gotovo svakog dana čim sednem u školsku klupu. Ne mogu više. Svi me maltretiraju. Ceo razred. Kad su završili školski praznici i kad sam se setila da ponovo moram u školu, doslovno mi je pozlilo. Mučno mi je i svakog jutra povraćam… Ne znam šta ću. Strah me šta ću sve čuti dok prolazim pokraj svojih kolega. Sva ta vređanja postala su mi nepodnošljiva. Sama sedim u klupi jer sam siromašna. Verovatno ću ipak morati da promenim školu jer uopšte ne mogu da se skoncentrišem na učenje – kaže 12-godišnja devojčica, čiji glas drhti dok govori o izolaciji i psihičkom maltretiranju kojem je svakodnevno izložena od strane svih 28 učenika u 6. razredu svoje osnovne škole, piše u autorskom tekstu zagrebački “Jutarnji list”.
Istina je, kaže, da su i razredna i školski pedagog već lani pokušali da reše problem, ali to ide teško. Nakon roditeljskog sastanka obično se malo smire kad je reč o vređanju i omalovažavanju, no ubrzo sve postane isto. A kako je sve počelo?
– Glavni razlog je to što sam siromašna. Mi smo siromašni, a u mom razredu nema nikoga ko je siromašniji od mene. Zato nemam ni “najk” patike ni “dizel” farmerke. Obično nosim ono što preraste moja sestra. Nemam ni “ajfon”. Moj mobilni više ne radi nego radi. Tako star, naravno, nema niko u razredu. “Nosiš dronjke, pogledaj kako si debela”, čujem gotovo svakog dana od ostale dece iz razreda, a to je samo mali deo uvreda koje čujem na svoj račun. Nije mi baš jasno zašto je to što sam siromašna razlog da se sa mnom niko ne druži ili zašto me stalno vređaju. Istina, moj tata je obični radnik, ne nosi odelo i kravatu, zato su ga nakon što mi je došao u školu na otvorena vrata proglasili alkoholičarom – nastavlja Marina svoju tužnu priču o psihičkom maltretiranju.
Nije joj jasno ni zašto su joj mamu proglasili kurvom, osim što znaju da će je tako rasplakati. Zadirkivanje i podsmeh jedini su način komuniciranja njenih kolega koji se silno trude da budu što okrutniji i da je drže u potpunoj izolaciji. Kad više nije mogla izdržati maltretiranje, Marina je u jednom trenutku ipak zatražila pomoć razredne.
– Ne mogu reći da mi niko ne želi pomoći, ali zasad je sve bez uspeha. Trenutno idem kod psihologa i čini mi se da ću ipak promeniti ne samo razred nego i školu jer i u drugim razredima znaju šta mi rade pa nekako ne verujem da bih i kod njih bolje prošla – objašnjava Marina.
U Beogradu u ulici Kralja Milana poslednjih dana građani su mogli da vide najtužniji prizor ikada.
Naime, preko puta zgrade Predsedništva dečak star negde oko 15 godina prosi.
U kutijici od čokoladica građani su mu ubacivali skromne priloge, a on je sve vreme povijene glave, pocepane obuće i poderane odeće sedeo na betonu.
Pored dečaka i kutije za priloge stoji pretužan natpis. Na njemu piše:
– Molim vas pomozite. Šest meseci sam na ulici, hvala. Nemam porodicu – piše na tabli pored ovog dečaka.
Kako je ovo najtužniji prizor danas na ulicama Beograda, i to jedne od najprometnijih ulica srpske prestonice postavlja se pitanje zašto niko ne reaguje?
Da li je moguće da dete koje pogureno prosi na sred ulice nije zapalo za oko nikome iz Centra za socijalni rad, policije, ili pak nekome ko je zaposlen u Predsedništvu?
Ovo dete, ukoliko je natpis tačan, nema porodicu, a ni 18 godina.
