D.R. (64) iz Šipova osuđen je u Okružnom sudu u Banjaluci na jedinstvenu kaznu od šest godina zatvora zbog dva krivična dela obljube nad detetom mlađim od 15 godina
Prema saznanjima on je proglašen krivim da je u februaru i martu ove godine seksualno zlostavljao svoju 14-godišnju unuku, prenosi Avaz.
Za blaže delo D.R. je izrečena kazna od šest meseci zatvora, a za teže pet godina i osam meseci. Obe kazne objedinjene su u jedinstvenu od šest godina zatvora.
– Sud je optuženom izrekao meru bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije u odnosu na oštećenu u trajanju od 22 meseca koji se računaju od dana izdržane kazne, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u trajanje ove mere – saopštio je banjalučki Okružni sud.
Optuženom je u izrečenu kaznu uračunato vreme provedeno u pritvoru od 1. aprila ove godine, kada je i uhapšen. Odlukom suda D.R. će ostati iza rešetaka zbog takozvanog uznemirenja javnosti.
Finansijsku pomoć od države usred pandemije korona virusa dobili su brojni izvođači koji uživaju status samostalnih umetnika, i to na molbu Samostalnog sindikata estradnih umetnika Srbije, koji je od Ministarstva finansija zatražio novčanu pomoć za svoje članove. Jedan od članova udruženja navodno je i denser i učesnik rijalitija “Parovi” Ivan Gavrilović.
Ivan
Ivan je, prema pisanju “Srbije Danas”, od države dobio 90.000 dinara.
– Ja sam bio jedan od pokretača sindikata koji je zaslužan za to. Tu ima i džez muzičara i ostalih koji su dobili pomoć. Sticajem nekih okolnosti ja sam stekao pravo da mi grad uplaćuje staž – tvrdi on, pa dodaje:
– Mislim da ne treba oko toga da se pravi neka fama, svi su dobili minimalac. Neko ima štek neko nema.
Kolika je cena popularnosti na svojoj koži je najbolje osetio doktor Branimir Nestorović, koji je na TV Happy pre nekoliko meseci podelio kakve je sve ponude dobijao otkako je izbila pandemija korona virusa.
“Jedna žena je zvala moju ženu da pita da li smo u dobrim odnosima. Smejali smo se. Pitam je šta joj je odgovorila. Ma nek ide, samo nek ostavi platu. Ipak smo mi u braku 28 godina”, nasmejao se Nestorović.
Zanimljivo je kako, iako se zna da su u braku 28 godina, Nestorović nigde nema sliku s njom.
On je u jednoj emisiji govorio o tragedijama koje su obeležile njegov život:
“Nažalost, velike životne lekcije uvek su tragedije, situacije u kojima nešto gubiš. Prvo je to bila smrt oca, hranitelja porodice. Gubitak oca i finansijske sigurnosti doneo je, recimo, prvu lekciju mladom čoveku, a to je da se broj onih koji vas vole znatno redukuje sa pogoršanjem finansijske situacije. Strašna je pouka da u ovom svetu ljudi bez novca imaju malo prijatelja. Druga velika lekcija je smrt majke. To je na neki način označilo konačan raskid sa detinjstvom – ostao sam bez nekoga ko me uvek voli bezuslovno i predano. Gubitak majke za mnoge je izuzetno težak, jer jedino majka za svaki naš postupak može da nađe opravdanje”, rekao je dr Nestorović
“Treća situacija je rođenje moje ćerke, koja je na ovaj svet došla sa srčanom manom za koju niko u tom momentu nije znao koliko je ozbiljna. Rodila se u vreme najžešćih sankcija i prilike su bile poprilično beznadežne: želiš da izlečiš dete, ali ne znaš kako i od čega. To je bio izuzetno stresan period, ali se, na sreću, sve završilo dobro. Dodatan pritisak je nastao kada je ustanovljeno da moj sin ima jedan oblik autizma. Bilo je potrebno mnogo upornosti, rada i snage da se i tom izazovu pronađe srećan ishod. Sve te situacije zahtevaju nov obrazac ponašanja, redefinisanje prioriteta”, otkrio je Nestorović tada.
Večeras je u GAK u Višegradskoj hitna pomoć dovezla je M. P. (23) koja je lekarima rekla da se porodila u stanu u Obrenovcu i da je njena majka bacila bebu u kontejner ispred zgrade.
Kako se saznaje, u kontejneru je pronađeno živo žensko novorođenče.
Pred Višim sudom u Nišu u toku je suđenje N.R. (24) iz sela Donje Međurovo optuženom da je devojku sa kojom se zabavljao, silovao na naročito svirep i ponižavajući način zbog čega mu preti zatvor od pet pa do petnaest godina zatvora.
Pred sudom, ali Osnovnim, uskoro će se naći i otac žrtve Č.N. (50) iz sela Trupale, protiv kojeg je pokrenuta istraga zbog teških telesnih povreda koje je naneo njenom momku. Ukoliko bude osuđen, on bi mogao da završi na petogodišnjoj robiji.
N.R. se tereti da se 7. marta ove godine u svojoj porodičnoj kući u uračunljivom stanju nakon ljubomornog ispada zbog poruka koje je video na njenom mobilnom telefonu, skoro četiri sata svirepo iživljavao nad svojom žrtvom.
– Najpre je ošamario, zatim je više puta udario šakama, pesnicama i kolenima po telu, gađao je upaljačem, pretio je da će joj razbiti flašu o glavu a zatim je prinudio na sodomiju. Sve vreme je devojku obasipao uvredama, nazivao je „kurvom“ i „kučkom“, pljuvao je i polivao pivom po kosi. Govorio joj je : Što ne zoveš sada svoga tatu da te spasi, zapaliću vas, ubiću vas ! – navedeno je u optužnici protiv N.R.
Devojka je iskoristila trenutak njegove nepažnje i sa telefona N.R. pozvala taksi kojim je pobegla kući. Njeni roditelji su odmah primetili da je zlostavljana pa su pozvali policiju. Nakon saznanja da ga policija potražuje, N.R. je devojci slao poruke i ubeđivao je da odustane od prijave s obzirom na to da je na uslovnoj slobodi zbog nasilja u porodici.
Braneći porodicu od pomahnitalog mladića, otac ga je ubo nožem
Međutim, ona ga nije poslušala pa je 11. marta ove godine, upao u njen dom u Trupalu. Kako je novinarima ispričao njen otac Č.N. , nakon što ih je obasuo psovkama, N.R. je razvalio vrata i banuo im u kuću.
– Vikao je : – Izađi p…., da ja i ti rešimo stvar. Učinilo mi se da čujem zvuk repetiranja pištolja pa sam ćerku sakrio ispod kreveta a ženu iza regala. Nisam hteo da mu otvorim, on je udarao na vrata da bi ih u jednom trenutku razvalio i upao u sobu. Skočio sam na njega i u tom rvanju sam ga ubo nožem – ispričao je tada Č.N.
Suđenje N.R. će biti nastavljeno 25. januara 2021. godine. Protiv Č.N. i dalje je u toku istraga koju vodi Osnovno javno tužilaštvo, a prema rečima Ivana Markovića, portparola OJT, još se sprovode dokazne radnje.
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 – 35 00 36
Kristina je želela da završi školu i postane pravnik. Ipak, tog dana je sve palo u vodu
“Moja ćerka je dosta patila. Pet godina traju njene muke. Ostala je sama sa mnom sa dve godine, kada je majka ostavila. Radio sam najgore poslove da ona ima sve u životu, molim vas ljudi, pomozite u nevolji”, ovim rečima Željko Obradovć, očajni otac, moli sve ljude dobrog srca da mu pomognu da njegova ćerka ponovo stane na noge.
Za Kristinu Obradović iz Loznice, tada četrnaestogodišnju devojčicu, 2014. godina bila je puna nesrećnih okolnosti i tako je krenula njena borba koja i dalje traje.
Ekipa Espresa razgovarala je sa Kristinom i njenim ocem Željkom, koji su nam ispričali kako je došlo do ozbiljne povrede i preloma šestog vratnog pršljena, što je ovu devojku prikovalo za kolica. Kristina ne može da stoji ni da hoda.
Njen otac Željko je za naš portal ispričao da je stravična nesreća okrenula njihov život naopačke, ali da Kristina nije odustala, kao ni on.
foto: Privatna arhiva
– Kristina i ja smo ostali sami kada je ona imala dve godine. Njena majka je otišla, napustila je i više se nikad nije vratila. Prvih mesec dana nakon njenog odlaska, Kristina je posećivala, ali se ona iživljavala nad njom. Tužio sam je i na sudu dobio puno starateljstvo nad ćerkom. Prilikom pada polomila je šesti vratni pršljen i ostala nepokretna. Imala je mnogo operacija. Dok je ležala u bolnici dobila je dekubitalne rane. Nisu je dobro previjali, pa je došlo i do sepse. Kristina je tad imala samo 14 godina, i sve ovo se odrazilo na nju. I sad ima spazame i grčeve. Ali, moja ćerka je borac – objašnjava Željko.
On naglašava da Kristinu majka nije obišla ni pozvala, čak ni posle nesreće, ali da je ona navikla na život bez nje.
– Javio sam svojoj bivšoj supruzi istog dana kada se nesreća dogodila. Nije više nikad pozvala ni da pita kako je. Mi nismo bili u lošim odnosima, nešto joj je samo došlo da ode i otišla je. Preudala se i dobila ćerku. Takva je ona osoba. Ne mogu da verujem da ne dođe, ne nazove telefonom, ništa. Kristina ne pita za nju. Naučila je sa mnom. Bila je mala kad je ostala bez majke.
Željko objašnjava da je Kristini konstantno potrebna pomoć drugog lica, da se prenese u invalidska kolica, koja koristi uz asistenciju, te da pošto je on stalno sa njom, ne može da radi, što ih je dovelo u tešku finansijsku situaciju, zbog čega nije u stanju da obezbedi potreban novac za operaciju, koja bi Kristini pomogla da prohoda.
– Dolazi moja majka i komšinica da je okupaju, da joj pomognu da ode u toalet. Ona je sad odrasla devojka, sramota je od mene, a i mene je. Ovo je život pun muka, moja Kristina to nije zaslužila – prča nesrećni Željko, koji ima samo jednu želju – da njegova ćerka opet bude ona stara.
– Ni uslovi u kući nisu neki. Kada sam radio kupovao sam stvari za kuću, nameštaj, a sada to više ne mogu. Ne mogu da radim, potreban sam njoj. Posvećen sam Kristini i samo želim da ozdravi. Ovo što joj se dogodilo me je uništilo. Smršao sam dvadeset kilograma. Mnogo se sekiram. Ona sa sobom stalno ima i kateter, ne može da mokri bez toga. Teško mi je kad vidim kako se muči. Odgajio sam je, ona mi je sve.
Kristina je devojka koja je kao veoma mlada iskusila svu surovost života. Ipak, kako kaže, skupila je hrabrost i rešila da joj volja bude vodič, te obećala sebi da nazad nema.
foto: Privatna arhiva
Kristina nije pala. Desilo se nešto mnogo gore od toga. Kako nam je objasnila, o tome se ne piše, niti članovi porodice žele da pričaju o tome, jer je jako tragično za sve. Od tog kobnog dana bila je u teškoj depresiji. Imala je mnoštvo operacija i jedva je ostala živa. U njenom životu se dosta toga promenilo i odrasla je preko noći.
Imala je velike želje. Da završi školu i postane pravnik. Ipak, tog dana je sve palo u vodu. Kako kaže, imala je mnogo prijatelja pre nesreće ali vremenom su otišli i izdali je. Većinu vremena provela je u bolnici, i imala dosta vremena za razmišljanje. Shvatila je da je najvažnije zdravlje, a sada imam samo jednu želju, a to je da prohoda.
S knedlom u grlu, Kristina je ispričala kako je ostala nepokretna sa 14 godina.
– Mene je krvnički gurnuo moj deda. Otac od mog oca. Bila sam sa društvom, on je došao, rekao da zajedno sa mojom rođakom krenem kući. Malo smo se raspravljali, i on me je udario u nogu. Tom udarcu je moja rođaka bila svedok.Došla sam kući iznervirana jer me je udario i jer je vikao na mene. Kada sam došla kući, uzela sam knjigu, lampu, obula se i otišla na terasu na spratu, u jedan ćošak da se opustim. Pričam vam detaljno, da bi kasnije shvatili. Došao je on, krvnički me je vukao do polovine terase za ruku, i ostavio modricu od jačine stiska. Gurnuo me je sa sprata, sa visine od pet metara. Ostao je malo duže na toj terasi, ja sam bila na zemlji, a on je sišao kada je video da se komšije skupljaju – počinje svoju tragičnu priču Kristina.
– Za to vreme je negde sklonio knjigu, lampu i moju obuću da bi kasnije dao svoju izmišljenu izjavu. Moj otac tada nije bio tu, bio je na sahrani nekog rođaka. Ležala sam na zemlji, gubila sam vazduh, počela je kiša, pomerili su mi telo, ubrzo je došla hitna pomoć. Odvezli su me u bolnicu, isekli stvari sa mene, da me ne bi pomerali i uspavali. Bila sam tri dana u veštačkoj komi, da se ne bih pomerala, a i tada su mi operisali vrat. Imala sam prelom šestog vratnog pršljena. Bila sam mesec dana u šok sobi, i slušala sam priče o nekom skoku. Deda koji me je gurnuo je izjavio da sam skočila, da tu nije bilo osvetljenja niti bilo kakve knjige – priča naša sagovornica.
Kako je stalno bila u po bolnicama, o incidentu nikada nije govorila.
– Ćutala sam. Nikom nisam rekla šta se desilo jer nisam htela da kvarim stvari, da se potresam još više, a i mislila sam da povreda nije toliko strašna i da ću ubrzo prohodati. Nisam mnogo znala o težini povrede jer sam bila dete, ipak sam imala samo 14 godina. Jedno leto sam rođaki ispričala i rekla joj da nikom ne govori. U leto, 2018. godine sam otišla na pregled kod neurologa i pitala ga direktno da li ću ikada prohodati, a on mi je rekao da ništa više neće biti kao pre. Možda nisam razumela kako treba, ali to je bio kao šamar koji me je urazumio i naterao da konačno ispričam istinu – objašnjava ova hrabra devojka i dodaje:
– Prijavila sam ga istog dana. Išla sam da dajem razne izjave kod inspektora, kao i kod javnog tužioca. Skoro je stigao izveštaj veštaka, ali ne znam šta se dalje dešava i kada će biti suđenje. Ogovarali su me da sam skočila, zbog njegove izjave, vređali me, bilo mi je jako teško u početku, ali sam se navikla i shvatila da ne treba da se nerviram zbog laži, niti ikom da se pravdam. Shvatila sam da jedna laž okrene ceo život naopako. Ali shvatila sam i da ne treba verovati previše, kao i da se ne treba pravdati nikom i nervirati se. Svet nije onakav kakav deca misle da jeste, mnogo je surov i crn. Shvatila sam to vremenom..
foto: Privatna arhiva
Ona objašnjava da je snagu pronašla u svojim ciljevima i željama, ali i da nema nameru da se preda.
– Od straha, noćima nisam smela da zaspim i dobila sam insomniju. Snagu sam našla u svojim ciljevima. Ne želim da ostanem na ovom. Želim da hodam, da radim, jednog dana da se ostvarim i kao majka. To me je guralo napred. Sa ocem sam živela i živim, možda je zato ta želja za majčinstvom toliko izražena, ne znam. Ali želja, vera i volja za normalnim i mirnim životom me je gurala napred, a i dalje me gura.
S obziorm da je ono što je doživela ostavilo jake posledice na nju, Kristina naglašava da žrtve nikada ne treba da ćute. Takođe, ona ovm putem želi da pošalje poruku svim ljudima koji vode sličnu borbu kao ona.
– Nikada, pogotovo kada su životno ugrožene. Želim da nauče iz mojih grešaka. Sve ove reči posvećujem nepokretnim osobama, kao i ljudima oko njih, da ih ne odbacuju, jer smo svi isti. Imala sam loša iskustva i želim da ih podržim, da ne odustaju nikad – završava ova hrabra devojka.
Kristina ima šansu. Kristina zaslužuje šansu.
Ugradnjom neurostimulatora, ona može da ostvari svoj san da ponovo stane na sopstvene noge. Operativni zahvat iziskuje značajna novčana sredstva, ali je Kristini neophodan kako bi joj se smanjili bolovi i grčevi, vratili osećaji u nogama i kako bi uz pomoć vežbi ponovo prohodala.
Kada se sakupe novčana sredstav Kristina će moći da bude operisana u klinici “Atlas” u Beogradu. Potrebno je četiri miliona i 21 hiljada dinara.
foto: Privatna arhiva
Željko navodi da je pokušao na sve način da od države dobije pomoć, ali da su njegove molbe i zahtevi odbijeni, jer, kako nam je rekao, država ne može da plati operaciju u privatnoj klinici.
Kristina je jaka devojka koja nije dozvolila da je nesreća potpuno uništi. Nije odustala, a ta hrabrost i želja za normalnim životom, uprkos svim lošim stvarima koje su je pogodile, vredna je divljenja!
Ne skrivajući suze i bacajući hrizanteme na kolovoz ispred pogrebnih kola, uz zvuke sirena s ambulantnih vozila, kraljevački medicinski radnici na večni počinak ispratili su Danijelu Gordić (48), preminulu 20. decembra od posledica kovida-19, doktorku i majku troje dece.
U prisustvu porodice i prijatelja, od hrabre doktorke koja je od izbijanja epidemije u Kraljevu neprestano bila na prvoj liniji kovid fronta protiv opakog virusa, ispred ulaza u Internističku bolnicu na dirljiv način oprostile su se njene kolege i koleginice iz OB “Studenica” i Doma zdravlja, pišu “Novosti”.
Dr Gordić bila je omiljena doktorka, od početka epidemije radila je u crvenoj zoni Obpšte bolnice “Studenica”
– Uz razoružavajući osmeh obraćala se svakom pacijentu sa posebnom pažnjom. Uvek ljubazna i beskrajno strpljiva, pedantna, precizna i odgovorna. A onda nas je te decembarske noći, tiho, onako kako odlaze anđeli, zauvek napustila. To je jedini ispit koji nije uspela da položi. Nebeska bolnica je sada bogatija jer u svojim odajama ima izvrsnog lekara, majku, ćerku, sestru, suprugu… Sa velikim poštovanjem čuvaćemo uspomenu na našu Nelu, doktorku anđeoskog lika i čarobnog osmeha – poručile su njene kolege.
Od doktorke Gordić ovom prilikom posebno su se oprostile i kolege sa Odeljenja pulmologije, direktor Opšte bolnice “Studenica” dr Zoran Mrvić, i dr Milan Parezanović, načelnik Infektivnog odeljenja.
– Ostalo je iza doktorke Nele mnogo rada, truda, pregleda, lečenih i izlečenih pacijenata.
Mnogo neprospavanih noći u brizi za zdravlje i život obolelih. Bila je budućnost pulmologije, a onda je iznenada, kao zvezda padalica, nestala na nebu – rekao je, pored ostalog, dr Parezanović.
– Draga Nela, počivaj u miru, ma koliko kratak bio tvoj život, svoju zemaljsku misiju si ispunila, a nama ostavila večno sećanje i tugu.
Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali danas je istakao da maliciozno potenciranje obaveznog plaćanja poreza za sve državljane Republike Srbije koji rade kod stranih poslodavaca u inostranstvu dodatno zbunjuje građane i da nema potrebe da odjavljuju prebivalište u našoj zemlji.
„Suština je da se propisi u pogledu oporezivanja zarada koje naši građani ostvare u inostranstvu nisu menjali od početka ovog veka. Ljudi koji rade i žive u inostranstvu znaju gde treba da plaćaju porez“, istakao je on.
Naime, kako je objasnio, rezidenti Republike Srbije obveznici su poreza na zarade u Republici Srbiji po osnovu zarada koje im isplaćuju strani poslodavaci u inostranstvu (tzv. gastarbajteri), ali se dvostruko oporezivanje ovih zarada otklanja u skladu sa domaćim propisima, kao i po osnovu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
„Neophodno je istaći da naši rezidenti uvek imaju pravo na poreski kredit po osnovu poreza koji je plaćen na zaradu koja im je isplaćena u inostranstvu, bez obzira na to da li Republika Srbija ima zaključen ugovor o izbagavanju dvostrukog oporezivanja sa državom u kojoj je naš rezident ostvario zaradu. S obzirom na to da je stopa poreza na zarade u Srbiji 10%, po pravilu, pravo na poreski kredit će biti dovoljno da u potpunosti otkloni obavezu plaćanja poreza na zarade u Srbiji“, naveo je ministar Mali.
Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja predviđaju pravila koja sprečavaju mogućnost da naši građani imaju istovremeno rezidentstvo Republike Srbije i države u kojoj su zaposleni. Po pravilu, prema ovim ugovorima oni će imati rezidentstvo države u kojoj su zaposleni, što rezultira time da neće imati nikakvu poresku obavezu u Republici Srbiji po osnovu zarada koje su ostvarili po osnovu rada u inostranstvu. Dodatno, u jednom broju ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja predviđena je primena metoda izuzimanja za otklanjanje dvostrukog oporezivanja zarada koje rezidenti ostvare u inostranstvu, tako da ovi ugovori isključuju bilo kakvu mogućnost oporezivanja naših građana po osnovu zarada koje ostvare radom u državama sa kojima imamo zaključen takav ugovor.
Ministar je istakao i da što se tiče obaveza po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, državljani naše zemlje zaposleni u inostranstvu nisu u Republici Srbiji osiguranici na obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade koje ostvaruju od tog stranog poslodavca.
„Dakle, za lica koja nisu osiguranici prema domaćim propisima kojima se ta oblast uređuje, ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje“, rekao je on i zaključio da shodno navedenom, državljani Republike Srbije zaposleni u inostranstvu nemaju obavezu plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade koju ostvare u inostranstvu od stranih poslodavaca.
