Category: Uncategorized

Srpska glumica Lidija Vukićević u velikom intervjuu za Telegraf Jetset ispričala je stvari koje nikada ranije nije govorila

Kako nam je priznala, prvi put se, od početka svoje karijere, rasplakala tokom jednog intervjua.

Govorila je i o svoja dva sina, Andreju i Davidu, koji važe za velike zavodnike i momke na mestu, a njene reči naišle su na velike reakcije žena.

Kako ističu, potpuno se slažu sa onim što je glumica navela, dok se one koje su još mlade devojke i nisu majke, kažu “Svaka joj čast!”, te da mnoge majke svoju decu nisu naučile kako se treba ponašati prema nežnijem polu.

“Sve majke neka ovo čuju”, “Ovo je jedino ispravno, dosta mi je majki/svekrva kojima nijedna žena nije dobra za njihovog sina”, “Bravo, Lidija, to je zdrav stav”, “Živimo u vremenu kad je mnogo često to za jednu noć, ali to ne znači da ne treba biti šmeker i tu jednu noć”, neki su od brojnih komentara na društvenim mrežama.

Šta je Lidija rekla o vaspitanju sinova i odnosu prema ženama, makar i onima za jednu noć?

– To morate na vreme da počnete da radite, da biste sada uživali u njihovom izboru, okruženju. Ne možete decu da vaspitavate onda kada počnu da nalaze devojke, kada počnu da nalaze društvo. Kasno je. Dete se vaspitava onog trenutka kada ga dobijete, kada ga dovedete iz porodilišta kući. Verujte mi. Apsolutno govorim iz svog iskustva. Moj sin David, kad je bio beba, kad ugasite svetlo on počne da plače, kad upalite on stane. Ja lepo po pelenici, malo, onako, ćuti, ne smeš da plačeš. Verujte, ja ugasim svetlo, on ne plače. Morate da razvijate tu komunikaciju od bebe, piše Telegraf.rs

– Drugo, nisam ona majka koja je bila škrta da se posveti deci. Moja mama je govorila “Vučeš ih svuda, ko piliće”. I tačno je, ja sam svoju decu svuda vukla i uvek su bili uz mene. Čak, posle razvida 10 godina nikad nisam izlazila, to zna moj stari komšiluk. Posvetila sam se deci, od rođenja njihovog, da biste imali uvid i da biste znali šta od njih možete da očekujete. Sad, uvek može da se dogodi nešto, naravno da to postoji, može da ih povede društvo, ovo ili ono. Ali ste zato supervizor kroz ceo život. Bez nametanja!

– Muškoj deci majka ne sme da bude neko ko se nameće, zato što po prirodi i toj biologiji muškarca, oni ne vole da im se popuje, pogotovo ne žena. Muškarce treba pustiti, ne možete da im čvonjkate svaki dan. To se odnosi i na muža i na mušku decu. Govorim o muškoj deci, jer mušku decu imam. Ja sam uvek bila prisutna u njihovom životu, a oni od toga znaju 20 posto. Uspela sam da izvučem iz njih sve što je bilo krucijalno za njihovo odrastanje. Kažem im, ja sam tu, gledam film, ako treba neki razgovor – tu sam. Oni kažu “Ne, ne, ne treba”. Da bi, posle pola sata sišli i počeli onako, tek, nešto da pričaju, i ja isto onako, tek, da se uključim… Na kraju, ostali smo do šest sati ujutru ne možda o toj devojci, nego uopšteno o ženama.

– Nikada nisam govorila mojoj deci “ta devojka ti je ovakva i onakva”. Ne! Pričala sam uopšteno o ženama, pošto znam da pričam o ženama i znam šta vole i šta ne vole. U principu, globalno, da im se predoči. Prvu stvar koju sam ih naučila, već su krenuli sa nekim devojkama, i to mi je jako bilo važno – sa devojkom ako budeš i za jednu noć, da li si je u diskoteci našao, da li ovde ili onde, ima da je odvezeš kući i da joj platiš taksi. Ne možeš da je ostaviš posle toga. I ona je nečije dete. Uvek sam ih učila da ne budu egoisti, oni muškarci “ja sam ovo, ono”. Ne. Koliko sam ja roditelj, toliko je i neko drugi roditelj. Poštujem svoju decu, ali poštujem i tuđu. Svaka majka najviše voli svoje dete, ali ne treba biti bolestan i voleti samo svoju decu, a ne razumeti drugu decu. Ja sam uvek znala da razumem te njihove drugarice, zaljubljene devojčice… Ona ima pravo da se zaljubi, zašto te nervira? Ti ne moraš da budeš sa njom, ali uvek sam ih učila – budite takvi muškarci da vas sve žene vole, zbog manira, zbog gesta, neka vas pamte po dobru, po tome što ste frajeri, pravi muškarci, zaštitnici.

Iskreno odgovorila…

Pevačica i bivša zadrugarka, Zorica Marković, nakon završetka rijalitija sabira utiske i nema je mnogo u javnosti.

Ona je, nedavno, za medije prokomentariala svoje učešće u “Zadruzi” ali i situaciju u našoj zemlji.

“Dobro sam, svi smo zdravi, hvala bogu, ali, s druge strane, teško mi je kad vidim svoj grad i zemlju. Kad vidim kako ljudi odlaze zbog ove bolesti, a tek šta će biti posle svega ovog”, rekla je ona, a potom dodala:
“Što se tiče odnosa sa produkcijom, mislim da je to svima jasno, jer, evo, već devet godina sarađujem s njima i sve je u najboljem redu. Potpišem ugovor, redovna je uplata i ja njima jednostavno ne mogu da kažem ne! Druga stvar, dopada mi se ovo, jer rijaliti shvatam kao psihološku igru u kojoj se dobro snalazim. A to što ostali učesnici ne mogu to da ukapiraju, to je njihov problem”.

Kako je u čitavom svetu kriza, pevačica je priznala da je njoj “mirna glava” i da već dugo ne zavisi od estrade.

“Uvek sam govorila: “Ljudi, čuvajte se za crne dane”, i ja sam u tome uspela. Meni je mirna glava, ne zavisim od estrade već deset godina, jer sam videla gde to vodi i kako će biti. Okrenula sam se drugim poslovima, lepo živimo i ne moram da brinem. Mislim da su svi na estradi ugroženi, a ponajviše muzičari, jer su uvek imali male honorare, za razliku od pevača. Velike zvezde su valjda mogle da uštede nešto da barem godinu dana ne moraju da brinu. Ako nisu to uspeli i sad traže od države, onda je to sramota. Ja bih se pre otrovala da sam na njihovom mestu”, rekla je Zorica.

Na pitanje medija da prokomentariše to što  je njena koleginica, Neda Ukraden, javno apelovala za pomoć estradi, Zorica je, bez dlake na jeziku, odgovorila:

“Jao, bože Neda…. Pa jedna njena cipela košta 30.000 dinara, a nekom kolegi manje poznatom potrebno je toliko da prehrani svoju porodicu. A da li sve te zvezde plaćaju porez, ja nisam sigurna da plaćaju! To ni bogotac ne može da pohvata, mnogi od njih čak nisu ni članovi udruženja, nemaju ni penziono ni socijalno, a tolike pare zarađuju”.

Na kraju je odgovorila i na pitanje koje je zanimalo mnoge, da li će ponovo ući u “Zadrugu”.

“Ne znam, otići ću na razgovor da vidim, ja imam važeći ugovor sa ‘Pinkom’. Moram da vidim šta će biti s poslom koji imam van toga”, zaključila je Markovićeva.

Gradonačelnik apelovao na sugrađane da vode računa i za ostale praznike.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je danas da je doneta definitivna odluka da u Beogradu ne bude masovnog okupljanja za doček Nove godine i apelovao na sugrađane da vode računa i za ostale praznike zbog ozbiljnosti situacije.

– Nema opuštanja, ovo je važan period, praznici su momenat kada želimo da se družimo, ali moramo izdržati još nekoliko meseci s obzirom na to da imamo sjajne vesti iz medicine i vidimo da se ceo svet vakciniše – rekao je Radojičić.

On je naveo da su inspekcija i komunalna milicija noćas u Beogradu kontrolisale 202 objekta i da nije bilo većih prekršaja.

– Moja poruka sugrađanima je da se disciplinovano pridržavamo propisanih mera, a ne da čekamo kazne. Znam da su sugrađani iscrpljeni i da su već mnogo puta čuli pozive i ove molbe, ali to je neophodno – rekao je Radojičić.

On je naveo i da se mora voditi računa o balansu između pooštravanja mera i eventualnog popuštanja mera, kao što je sada slučaj.

– Kao lekar uvek imam dozu straha i zabrinutosti kada popuštamo mere, ali sa druge strane svestan sam da bi funkcionisao zdravstveni sistem, mora da funkcioniše i privreda, kao i uslužne delatnosti – naglasio je Radojičić.

U nekim selima zadržao se paganski običaj, gde majke sa ženskom decom idu oko kuće i bacaju pepeo ili proso da bi sačuvale kuću od zlih čini.

Pravoslavna crkva i njeni vernici 22. decembra proslavljaju praznik posvećen začeću Svete Ane, odnosno danu kada joj se arhangel Gavrilo javio i rekao da u sebi nosi Mariju.

Pravedni Joakim i Ana nisu imali dece punih pedeset godina svog braka. Kada su već odustali, javio im se arhangel Gavrilo i rekao da su im molitve uslišene od Boga i da će roditi ćerku Mariju.

Anketa:

Da li slavite ovu slavu?DaNe

Prema legendi, Ana je Bogorodicu donela na svet u svojim sedamdesetim godinama.

Kako kažu verovanja, na ovaj dan, žene ne bi trebalo da rade nikakve poslove, već samo da se mole Svetoj Ani za zaštitu dece ili začeće, ukoliko još uvek nemaju poroda.

U nekim selima zadržao se paganski običaj, gde majke sa ženskom decom idu oko kuće i bacaju pepeo ili proso da bi sačuvale kuću od zlih čini.

Bolesne žene na ovaj dan odlaze u manastire na molitve, a nerotkinje odlaze na konak i ostaju tamo po tri dana, kako bi se molile Svetoj Ani da ostanu u blagoslovenom stanju.

Po tadašnjem shvatanju i verovanju, oni koji nisu imali decu bili su veliki grešnici, pa im je Bog zbog toga uskratio decu. Tako i drugi koji su imali decu, smatrali su Joakima i Anu nedostojnima. Ipak, oni nisu gubili nadu i veru u Boga. Danonoćno su se molili da ih Bog obraduje i da na njima učini čudo kao nekada na Avramu i Sari, Zahariju i Jelisaveti i da im podari jedno dete za utehu u starosti. Posle određenog vremena, Ana je rodila kćerku i dala joj ime Marija.

Njihova kćer je kasnije rodila Hrista, te su na taj način oni postali bogooci, tj. bogopraroditelji.

Joakim je živeo 80, a Ana 79 godina.

Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Sveti pravednici Joakim i Ana se slave 22. septembra.

Molitva udatih žena Svetoj Ani:

Sveta majko Ano, koja si od Boga odabrana, da postaneš majkom onoj, što nam je rodila božanski Spas, tebi se plačući obraćam za tvoj moćni zagovor. Izmoli mi kod svog i mog Boga milost, da budem danas i sve dane svoga života poštena, čestita, čista i trezna, ćutljiva, vredna, milosrdna i bogobojažljiva žena. Da takva i ostanem i da uvek nastojim da budem svom mužu verna drugarica, deci svojoj brižna majka i da sve dužnosti svoga staleža pouzdavajući se u pomoć Božju verno vršim i da ni u čemu ne budem kriva za veću, slučajnu nemarnost.

Neka je daleko od mene svaka bezobraznost, gizdavost, brbljivost, ljubomora, nesmotrenost, prkos, nevera, lenjost i nemar u dužnosti! Uvek ću pred očima imati, sveta moja zaštitnice, tvoj uzorni život, pa se truditi, kako bih svoj život sve više i više učinila sličnim tvom životu. Kako si ti svom svetomu mužu Joakimu, tako ću i ja svom mužu činiti samo dobro, a nikada zlo.

I ja ću poput tebe sve što se kuće tiče uvek čisto i uredno obavljati i za kućnu se čeljad danju i noću brinuti ozbiljno, da im ništa potrebno ne usfali. Kao što si ti svoje dete i ja ću svoje odgajati u strahu Božjem. Deca će na meni videti primer i videti kako se duša moja boji Gospodina, kako ga hvali i slavi u svakoj prilici i svaki čas.

Poput tebe bit ću siromasima majka, potištenima podrška. Izmoli mi, predraga moja majko Ano, Božju milost za sve ove odluke, jer samo uz pomoć Božju moći ću izvršiti to što sam po tvom svetom primeru i na tvoju čast odlučila. Amin.

NIDžA Hrabriša, kako su žitelji Aranđelovca prozvali svog komšiju Nikolu Pavlovića (5), koji se poslednje dve godine borio za život u italijanskoj bolnici, dobio je najveću bitku i vratio se u rodni grad.

Sugrađani koji su se ujedinili da mu pomognu kada je bilo potrebno i organizovali veliki broj akcija za prikupljanje novca za izuzetno skupo lečenje jednog od najtežih oblika kancera, neuroblastoma, dočekali su Nidžu sa velikim osmehom i raširenih ruku. A kako zbog pandemije virusa korona nema okupljanja i druženja, Nidžini roditelji su smislili kako da se oduže svom gradu – humanitarnom akcijom.

Organizovali su veliku humanitarnu akciju sakupljanja paketića za najugroženije mališane grada pod Bykuljom.

– Epidemija nam nije dozvolila da dočekamo Nikolu kako dolikuje, a ni njemu da se zahvali svima kako je želeo, pa smo zajedno sa njegovim roditeljima rešili da pokrenemo akciju “Budi i ti Deda Mraz” – kaže Ivan Ivanović iz Udruženja “Aranđelovčani i Aranđelovčanke”.

– Nameravamo da prikupimo paketiće za najugroženije mališane grada i na taj način pokušamo da izmamimo još lepih osmeha dečaka i devojčica u danima pred nama.

TEŠKA BORBA

DA Nikola boluje od izuzetno teške bolesti, malignog tumora koji nastaje od nezrelih nervnih ćelija, roditelji su saznali pre oko dve godine. Neuroblastom je zahvatio oko 70 odsto kostne srži, ali i deo kičme. Novac je za dva meseca prikupljan kroz raznovrsne akcije i Fondacije “Budi human”, i na sreću, na vreme je obezbeđeno neophodnih 280.000 evra, koje porodica nije imala. Dečak se prvo lečio u Americi, gde mu je izvađen primarni tumor iz grudi. Samo dva dana nakon operacije ovaj čudesni dečak je stao na noge. Lečenje se nastavilo u Đenovi, odakle se Nikola pre nekoliko meseci vratio kući.

Kako Ivanović kaže, postaviće crvene džakove da svi zainteresovani učestvuju, u njih mogu da ubace neki slatkiš ili igračku. Procenjuje se da u gradu pod Bukuljom ima oko 200 mališana koji žive u izuzetno teškim uslovima.

– Ko želi i ima mogućnosti, može sam da napravi paketić i donese ga, ili da nam se javi, pa će neko doći po poklon – objašnjava Ivanović.

– Molimo sve sugrađane da u džak ne ubacuju novac, već isključivo igračke i slatkiše. Igračke mogu da budu i korišćene, ali ispravne i čiste. Svi koji žele da doniraju, mogu da pozovu Udruženje, kontaktiraju s nama preko fejsbuk-stranice udruženja “Aranđelovčani i Aranđelovčanke”, kao i na brojeve telefona – 066 5008846 i 065 2728258 – Nikoline mame Ane Pavlović.

Milan Ilić (34) iz Donjeg Milanovca nestao je 20. decembra. Izašao je iz porodične kuće i od tada mu se gubi svaki trag.

Kako za “Novosti” kaže Milanov rođeni brat Mihajlo, nestanak je policiji prijavljen juče ujutru, i policija je odmah krenula u potragu.

– Na sebi je imao crne farmerke, bele patike i teget jaknu sa belim krznom – kaže za “Novosti” Mihajlo Ilić.

Uznemirena majka Mileva kaže da je prošlo 48 sati nespavanja i brige za detetom:

– Mog sina su videli juče u gradu. Milanovac je malo mesto, prepoznao ga je naš poznanik, i javio nam. Očekivali smo da će se vratiti kući – kaže za “Novosti” Mileva Ilić.

Milanov nestanak prati i jedna uznemirujuća okolnost. Naime, na njegov vajber broj juče popodne javio se porodici potpuno nepoznat čovek, tvrdeći da je broj njegov.

– Oko 4 juče popodne na njegov broj se na vajber javio neki nepoznat čovek i tvrdio da je to njegov broj i da je on iz Svilajnca. Za tih dvadesetak sekundi poziva moj sin je uspeo da napravi fotografiju tog čoveka. Mi ga nikada pre nismo videli – kaže Milanova majka Mileva.

Jedan od najlepših, a najtežih poslova jeste biti majka

Jedan od najlepših, a najtežih poslova jeste biti majka. 

Majka je stub kuće, uzor deci, podrška mužu. Još kada mora da stigne da zaradi za život, postaje jako teško, u nedostatku vremena, ostati ono što je bila, sto jeste, i što se od nje očekuje da bude.

Tako je jedna sasvim obična Bridžet Ana nedavno objavila svoju priču na Fejsbuk profilu, i u suzama podelila  kako se oseca svaki dan u svom domu, među svojom decom. I sama se iznenadila kada je njena objava odjeknula popularnom društvenom mrežom. Dosad ju je podelilo više od 58 hiljada ljudi, a njih 22 hiljade je osetilo potrebu napisati komentar.

“Svi misle da je lako biti mama domaćica, puno radno vrijeme. Da imamo sreće, jer ne moramo raditi. Da smo lenje. Da to nije pravi posao pa nemamo pravo prigovarati”, započela je svoju priču.

“Moja kuća nije čista, nisam ni ja čista, suđe nije pospremljeno, već sam danas vrištala, plakala sam i osećala sam se tako prokleto krivom što je moje dete bilo ovde da svedoči svemu tome.”

Ništa ne možete učiniti sami: Otići u kupatilo, uživati u šoljici kafe, čitati, dovraga, ne možete čak ni biti sami dok treći put tog dana perete govno s pantalona bez da neko ne plače ili vrišti pored vaše noge. Ne možete dobiti pauzu, osim ako oni spavaju, a njih koristite za čišćenje. Nastojite smisliti načine kako da nekoga zabavljate doslovno 12 sati dnevno”, napisala je i dodala kako joj je i nošenje iste, prljave odeće danima postalo navika.

“Zaboravili ste šta znači i kako je to osećati se kao individua jer se sada tvoje čitavo postojanje vrti oko tog deteta”, nastavila je Ana.

Priznala je i da je ljubomorna kada gleda mame koje su zaposlene jer maštate o razgovoru s odraslom osobom bez da vas neko celo vreme prekida.

I PORED SVOJE DECE KOJE VOLI NAJVISE NA SVETU, PRIZNALA JE DA SE OSECA JAKO USAMLJENO… I NEOSTVARENO.

Gotovo da ne postoji slavlje na kojem se ne čuje pesma “Zmaj” koju u originalu izvodi pevačica Indira Radić. Njoj je ova pesma donela slavu i uspeh, ali postoji legenda o tome kako je nastao ovaj hit.

Po legendi koja kruži internetom, pesma je nastala oko 1990. godine kada je mlada devojka saznala da umire.

– Tekst ove pesme nastao je po istinitnom događaju. Ljubav dvoje mladih nije uspela jer ih je sprečila smrt nakon duge bolesti. Folk hit “Zmaj”, koji je svojevremeno otpevala Indira Radić, krije u sebi zaista potresnu životnu priču koja će rasplakati i one “kamenog srca”. Dečko i devojka iz pesme su se zavoleli u srednjoj školi. Deset godina zabavljanja rezultiralo je zakazivanjem svadbe. Devojka je, međutim, tada saznala da ima rak pankreasa u poodmakloj fazi. Venčanje je otkazano, a ona je dečku napisala pismo u bolnici (od reči do reči ove pesme) i zamolila ga da pročita kad ona umre. On se, međutim, napio to isto veče i otvorio pismo. Ujutru, kada je došao u bolnicu, ona je umrla. Dečko je čuvao pismo 15 godina, a onda rešio da ga proda Marini Tucaković. Ona je prvo pesmu htela da nameni Ceci Ražnatović, međutim, numeru je, na kraju, otpevala Indira – piše u jednom od komentara ispod pesme, a potom se navodi da se ovaj događaj odigrao u periodu između 1988 i 1990. godine.

Potom je prema komentarima sa ove muzičke platforme, dečko od prodaje pesme kupio avionsku kartu i otputovao za Boston, a devojka je sahranjena u Nišu, nakon smrti u tamošnjoj bolnici.

Prvi put o ovome progovorila je Marina Tucaković, vlasnica velikog broja hitova na muzičkoj sceni. Kako kaže, istina je potpuno drugačija.

– Svih ovih godina slušala sam brojne legende o pesmi “Zmaj”, toliko da bi mogao film da se snimi na osnovu ove pesme. Nema veze ni sa jednim događajem, pogotovo ne sa ovim tragičnim kako se navodi. Pesma je nastala tako što je Goran Ratković Rale doneo kompoziciju koja je mene povukla da napišem tekst. Pesma je objavljena tek 2003. godine, što je više od deset godina od događaja koji se dogodio kako tvrde. Blage veze sa mozgom nema ta priča. “Znam da je to bila legenda, ali moraću sve da razočaram. Istina je potpuno drugačija, reči u pesmi se ne zasnivaju ni na jednom događaju – istakla je Marina nekada za medije.

U Gornjim Orlovcima kod Prijedora u izuzetno teškim uslovima živi samohrani otac dvoje djece Tomislav Ćosić (45).

Životna priča Tomislava ostavlja u nevjerici.

Jedan njegov sin preminuo je nakon što ga je udario automobil, a supruga se preudala i ostavila Tomislava sa dva maloljetna djeteta.

– Imam sina od 13 godina i ćerkicu koja ima tri godine. Supruga me ostavila i preudala se. Sada u aprilu je bilo godinu dana kako je otišla. Malecka je imala osam mjeseci kada nas je ostavila, tako da sam sada sam. Radio bih, ali šta ću sa maleckom. Borim se –priča tihim glasom Ćosić.

Sa djecom stanuje na spratu porodične kuće. Priča da nema priključak za struju, već da električnu energju koristi od brata koji ima priključak.

Porodica Ćosić jedna je od 47 porodica iz Prijedora za koje su obezbijeđeni paketi hrane i higijenskih proizvoda posredstvom grada Prijedora i USAID-a.

– Zahvaljujem se na ovoj pomoći, znači mi mnogo, jer imamo dječiji dodatak od 180 KM i radim za dnevnicu. Drva isto nisam mogao obezbijediti – priča on.

Gradonačelnik Prijedora Milenko Đaković, koji je danas Ćosiću uručio paket pomoći, najavio je i dalju podršku ovom samohranom ocu.

– Nesreću je imao u životu jer mu je jedno dijete poginulo u saobraćajnoj nesreći, žena ga napustila, ostao sam u borbi da othrani decu. Teška porodična situacija. Porodica je izbjegla iz Sanskog Mosta, kupili su ovdje zemlju i počeli garditi kuću, nemaju priključenu ni električnu struju. Želimo pomoći ovoj porodici da steknu osnovne uslove, jer su napravilu kuću, ali imaju velike životne tegobe, on radi na nadnicu. Pomoćemo im i dalje u odgajanju porodice i obezbjeđenju onog što je neophodno da bi čovjek mogao sa porodicom da preživi – obećao je Đaković.

Paket pomoći danas je uručen i porodici Gorana Aleksića iz Garevaca kod Prijedora. Goran nije zaposlen i živi sa suprugom i četvoro maloljetene djece. Njegova supruga Slobodanka ima deformitet kičme.

Aleksići stanuju u trošnoj, zapuštenoj i staroj kući, punoj vlage. Prije četiri godine isključena im je i električna energija.

Predsjednik Skupštine grada Prijedora Ajdin Mešić pakete pomoći uručio je porodicama Edisa Forića i Mersihe Džaferović.

Edis Forić iz Raškovca je otac šest kćerki i nema stalno zaposlenje.

– Zahvaljujem se Centru za socijani rad i gradu Prijedoru za ovu pomoć, borim se, radim na dnevnice, imam jednu kravu. Od šest djevojčica, u školu idu njih četiri-rekao je Forić.

Predsjednik Skupštine grada Prijedora, Ajdin Mešić kaže da su higijensko.prehrambeni paketi obezbijeđeni kroz USAID-ov  projekat „PRO-Budućnost“ .

– Prijedor je jedna od 72 lokalne zajednice koje učustvuju u ovom projektu čiji je cilj da se pomognu višečlane porodice slabijeg matrijalnog stanja. Ispred Grada nastojimo na sve moguće načine da pomognemo takvim porodicama – rekao je Mešić.

Arpad Sabo je 2016. došao iz kafane, pretukao suprugu Slavicu, a zatim ju je kuhinjskim nožem iskasapio i zaklao. Posle toga, otišao je do sobe i četvoromesečnoj ćerkici Nikolini najpre zdrobio glavu, pa joj presudio istim nožem

Arpad Sabo (33) iz sela Lipare kod Kule pre četiri godine hladnokrvno je iskasapio i zaklao suprugu Slavicu (24) i njihovu četvoromesečnu bebu Nikolinu. Posle jezivog zločina on je zaspao pored tela ubijenih, a zatim se okupao i pokušao da pobegne u Hrvatsku, ali je uhapšen u blizini Bačke Palanke. Viši sud u Novom Sadu ga je 2018, nakon dve godine suđenja, osudio na 40 godina robije.

Masakr u kolevci

Ovo monstruozno ubistvo dogodilo se 16. avgusta 2016. u iznajmljenom stanu u Kninskoj ulici u Veterniku, gde se porodica Sabo tri meseca ranije preselila pošto se Arpad zaposlio u jednoj auto-mehaničarskoj radnji. On je kobne večeri došao kući iz kafane oko 22 časa i odmah sa vrata počeo da se svađa sa suprugom, koja mu je prigovorila što je propio 2.000 dinara.

Prema optužnici, Arpad je najpre u kupatilu nasrnuo na ženu i pretukao je, posle čega je usledilo jezivo ubistvo.

– Kako su veštaci utvrdili, Sabo je uzeo kuhinjski nož, čija je dužina sečiva oko 20 centimetara, i Slavici zadao tri ubodne rane po vratu. Nije se tu zaustavio, već je nastavio da je kasapi i seče grkljan, zid ždrela, krvne sudove… – navodi se u optužnici.

Kada je ubio nesrećnu ženu, kako se dodaje, Sabo se ustremio na četvoromesečnu ćerkicu Nikolinu.

– Beba je bila u krevecu. Plakala je jer ju je prethodno probudilo majčino zapomaganje. Prišao je bespomoćnom detetu, podigao je i onda joj rukom zdrobio glavu! Bebi je slomio obe temene kosti glave. Arpad je, zatim, istim nožem kojim je prethodno iskasapio suprugu zaklao i ćerkicu. Na telu žrtava ukupno je pronađeno 28 ubodnih rana! – stoji u optužnici.

Roditelji zadovoljni kaznom

Slavičini roditelji, Ljiljana i Duško Đurdić, bili su zadovoljni odlukom suda da Arpad Sabo bude osuđen na maksimalnu kaznu.

– Presuda je pravedna i realna. Moram da priznam da sam se pribojavao ishoda, gledajući u pojedine sudske odluke kada su ovakvi zločini bili u pitanju. Sve manje od maksimuma bilo bi nepravedno. Iako nama nijedna kazna ne može da vrati Slavicu i Nikolinu, voleo bih da je bila smrtna – kazao je tada otac i deka žrtava Duško Đurdić.

Posle brutalnog ubistva bebice i žene, ubica je par sati odspavao pored njihovih iskasapljenih tela! Kada se probudio, okupao se, presvukao i krenuo preko njiva, kako ga slučajno ne bi video gazda da izlazi na ulicu. Išao je peške sve do Bačke Palanke, gde je kod Dunava hteo da ukrade čamac kako bi se prebacio do Hrvatske, ali ga je tu uhvatila policija.

Sabo je tokom suđenja u svojoj odbrani priznao ubistvo supruge, ali ne i deteta, tvrdeći da je ćerkicu ubila njegova žena Slavica.

– Ne osećam se krivim. Tog dana bio sam u gradu kada me je nazvala Slavica. Bila je besna, drala se da brzo dođem kući. Kada sam došao, video sam je da sedi u fotelji, drži nož u ruci i plače. A onda sam spazio mrtvu bebu. Kada je krenula da me vređa, psuje brata, kevu i ćaleta, tada sam je ubio – izjavio je Sabo.

Bez trunke kajanja

Kada je sudija Borivoj Pap izricao presudu Arpadu Sabu, on je slušao ledenog i ukočenog izraza lica, bez ikakve vidljive reakcije i emocije.

– Tokom postupka nesporno je dokazano da je okrivljeni zverski i s predumišljajem iskasapio suprugu i ćerku, kao i da se nijednog trenutka nije pokajao. Shodno tome, kazna od 40 godina zatvora jedino je bila moguća – istakao je sudija Pap.

Neuropsihijatrijskim veštačenjem je utvrđeno da je ubica u vreme zločina bio uračunljiv, iako se isprva spekulisalo da je bio mortus pijan.