Pevačica se ne stidi novog posla i poručuje da je ovo “sigurno parče hleba”

Folk pevačica Ivana Šašić zbog pandemije koronavirusa ne može da nastupa, pa je rešila da se okrene poljoprivedi i stočarstvu i od toga sada živi.

Ivana se vratila u rodni Šabac, gde na svom imanju uzgaja svinje, ovce, koze, patke, guske, piliće, kokoške. Tu je zasadila paradajz, tikvice, krastavce i sve to prodaje, piše “Kurir Stars”.

“Ovde nema šminke, firmirane garderobe i svega onoga na šta je estrada navikla. Ovde moji prasići gazduju, a ja im pevam. Pa kad nemam kome da pevam, barem da pevam onima od kojih živim – mojim prasićima. A tek kako oni umeju da zapevaju”, rekla je ona za pomenuti list.

Ivana ima 80 prasića, 20 ovaca i mnogo živine, o kojima brine po ceo dan.

“Verujte da mi ništa nije teško. Radim sa elanom. Odlično nam ide prodaja, jer vodimo računa o životinjama na pravi način. Ovo je biznis i od ovoga se živi u teškim vremenima. Pevala sam državnicima, kriminalcima, raznim slojevima društva i uopšte se ne stidim što sam okačila mikrofon o klin i počela drugi biznis. Lako ću ja da se latim mikrofona, ali teško je vreme došlo, ko zna kada će estrada početi da nastupa. Ovo je sigurno parče hleba”, rekla je pevačica i buduća zadrugarka.

Šašićeva priznaje da joj suprug Bojan pomaže oko gajenja povrća i čuvanja stoke, pa stiže i da brine o deci.

Poznata glumica Mina Lazarević otkrila je da joj pre nekoliko godina dijagnostikovan kancer zbog čega joj je izvađena štitna žlezda, ali da je to nije demoralisalo već je nastavila hrabro da se bori za bolje sutra.

Mina Lazarević može da se pohvali velikih uspesima na pozorišnim daskama i malim ekranima, ali je život van scene nije previše mazio. Još od 2005. godine glumica je u kreditima, a 2015. godine doživela je i fizičko nasilje od tadašnjeg supruga. Svi ti stresovi učinili su da se Mina suoči sa još jednim izazovom – borbom za svoje zdravlje.

– Svako ima slabu tačku, ne postoji neko ko je nema. Ja sam ekstrovertna osoba, ne gutam, ne čuvam stres u sebi, imam potrebu sve to da izbacim. Čini mi se da sam posle svega toga osećala potrebu da treba sa svojim okruženjem da podelim slušajte svoje telo, nemojte da ignorišete neke signale koje vam daje, jer te svakodnevnica melje. Malo je vremena da ga posvetiš sebi i provedeš vreme sa sobom – ispričala je glumica u emisiji “Preživeli” na K1 te objasnila da i sama u početku nije obraćala dovoljno pažnje na sebe:

– Ignorisala sam signale koje mi je telo davalo, to nema veze sa zdravstvenom neprosvešćenosti i nemogućnosti da se to reši. Nažalost nasledila sam osobinu svoje bake i majke da su mi svi moji bližnji važniji od mene same. Na kraju dođe vreme da moraš nešto da preduzmeš. U prvom momentu nisam znala da se tu nešto dešava i da moram na operaciju, čak sam planirala da nastavim da igram predstave. U pitanju je bila štitna žlezda. Međutim kad je stigao nalaz, morala sam na još jednu operaciju, jer je bio maligan. Nakon saznanja sam otišla u kola da se isplačem jer obično tako ide. U tim trenucima krenu neke misli neizdrživo da ti naviru i ne možeš sebe da smiriš. Kreneš da razmišljaš o deci i o svim stavkama koje treba da središ.

Nakon saznanja Mina je ubrzo podvrgnuta operaciji kada joj je izvađena cela štitna žlezda. Tu su krenule nove brige za glumicu, s obzirom na to godinu dana nije mogla neometano da govori.

– Naravno od operacije moje glasnice su bile u haosu, ne mogu normalno ni da govorim ni da pevam. Kad su mi rekli gledaćemo da rez bude što manji, da se ne vidi, rekla sam doktorima, ma pustite to gledajte mi glasne žice, ja od toga živim. Tad nisam mogla ništa da radim sa svojim glasom, ali nisam odustajala. Ta blokada je trajala više od godinu dana i nastavila sam da forsiram i da pričam i da pevam. Nakon toga sam igrala predstave normalno, jer nisam želela da dozvolim sebi tu vrstu pada – ističe Mina koja je dugo krila da je bolesna i od svojih bližnjih:

– Dešavalo mi se to da se toliko trudim da se ne vidi da sam operisana da me ni deca ne razumeju, govorili su mi zašto sam stalno smorena. Onda sam ih stavila ispred sebe i rekla, mama se operisala, ali će biti okej. Možda ću biti umorna, možda ću biti neraspoložena, ali morate da me razumete. Ne treba ići u krajnost i sve kriti od dece, ali isto tako verujem da ne treba ni da ih opeterećujete kad su mali nepotrebnim detaljima, ali im treba objasniti na njihov način da razumeju kroz šta prolazite.

Poznata glumica progovorila je i o detaljima razvoda od bivšeg supruga, baletana Gorana Stanića, koji ju je pretukao pre pet godina u stanu u kojem su zajedno živeli. Baletan je tada priznao krivicu i postigao nagodbu da provede godinu dana u kućnom pritvoru. Ona je na pitanje voditelja da li je nešto na početku veze sa baletanom ukazivalo na to da bi mogao da bude nasilan odgovorila:

– Ne, nisam videla u zajedničkom životu da do toga može da dođe. Brak trpi razna iskušenja i živeti sa nekom ne znači da će uvek biti sve lepo i da je uvek blagostanje. Meni je zlostavljanje i kad ti pušiš, a meni smeta nikotin. Sve što radiš, a meni ne prija se može tako gledati. U početku je sve lepo, zaljubljen si, strast, onda svakodnevice povlači neka druga raspoloženja. Pa se upoznajete na različite načine, pa starite različito. Nekad su dva profila zajedno fatalna, a odvojeno su sasvim normalni ljudi – ispričala je Mina te dodala da joj je nateže u tim trenucima bilo zbog dece:

– Deca postavljaju jedni drugima razna pitanja jer su iskrena i direktna. Trudila sam se da obavim sa njima razgovore dok ne dođe to sve do njih, ali morali su da prođu pakao u školi tih nekih pitanja i pogleda. Ponosna sam što dele sve sa mnom i imamo otvoren odnos. Objasnila sam svojoj deci da to nije nešto što se samo njima dešava, da se nažalost dešava i drugima i da je razvod normalan. Kad se desilo drugima drugarima iz odeljenja da su im se roditelji rastali, onda su oni bili empatični više od drugih i znali su da ohrabre svoje drugare.

Starijem sinu je bilo najteže

Na pitanje kako je njen stariji sin, kog je Mina dobila iz zajednice u kojoj je bila pre braka sa Goranom, reagovao na sve ono što se dešavalo između nje i Stanića, glumica je odgovorila:

– Pa, burno je reagovao. Hvala bogu tada je bio na moru, nije bio sa nama. On je stariji i normalno je da drugačije doživljava sve. Ali… Mislim, šta da ti kažem… – kazala je Mina, kojoj je tada nestalo reči, pa nije mogla da nastavi da priča na tu temu, dok su joj se oči napunile suzama.

Dete koje se rodilo uništilo je sve

Mark i njegova supruga Ana čekali su svoje četvrto dete. Mark je bio posebno uzbuđen jer je posle tri ćerke trebalo da dobije sina, ali ono što se dogodilo nije mu ni padalo napamet. Dete je bilo druge rase.

Mark je bio sa svojom suprugom na porođaju i nestrpljivo iščekivao svog sina, bar je tako mislio.

“Kada se dete rodilo, bilo je jasno da ja nisam otac. Dete je bilo crno”, napisao je Mark na jednoj društvenoj mreži.

“Bio sam apsolutno šokiran. Ne samo da sam otkrio da dete koje toliko očekujem nije moje  nego sam otkrio i da me supruga vara“, dodao je.

Mark nikada nije mislio da će se desiti tako nešto jer je njihov brak jako dobro funkcionisao.

Kako kaže bili su neverovatno bliski, smatrali su se najboljim prijateljima koji dele slične vrednosti, interese i hobije.

Pa kada je Ana početkom ove godine neočekivano zatrudnela, Mark ni na sekundu nije pomislio da se događa nešto čudno.

“Kada smo otkrili da ćemo imati još jedno dete to nam je bilo iznenađenje jer je moja supruga odlučila da stanemo kod troje dece iako sam ja oduvek želeo više. Zbog toga smo puno pazili, ali ja sam bio oduševljen kada sam čuo ovu vest”, objasnio je Mark.

Tako je Mark bio potpuno slomljen kada je otkrio ne samo da nije biološki otac već i da ga je toliko voljena supruga prevarila.

Ana je upoznala muškarca u jednom klubu gde su se napili i imali nezaštićen odnos. Razmenili su brojeve telefona, da bi se ponovno videli, ali onda je Ana otkrila da je trudna i nepoznati muškarac je blokirao njen broj.

“Pokušala je da me smiri uz reči da joj on ništa ne znači, da je pogrešila i da želi da zajedno odgajamo našeg sina. Ali, nisam mogao više biti sa njom”, otkrio je Mark.

Čak su i Anini roditelji, koji su navodno rasisti, Marku ponudili da mu plate advokata kako bi dobio starateljstvo nad decom. Takođe, su mu rekli da će mu dati novac koji su čuvali za Anu.

“Tražili su on ćerke da tek rođenog dečaka da na usvajanje što je ona odbila. Nekoliko puta su joj pretili ako to ne uradi da će je se odreći što su na kraju i učinili, jer ona nije želela da napusti svog sina”, rekao je Mark.

Mark je dodao da ne zna treba li prihvatiti ponudu njenih roditelja jer bi s tim novcem njihove ćerke imale puno koristi.

Tužni Detinjci u selu kod Knića: Milica (14) sama brine o bolesnom ocu i iznemogloj majci (FOTO)

Njihova kuća u selu Bumabrevo brdo udaljena je četiri kilometra od glavnog puta, a do praga porodice Vučković kad padnu prve kiše ne može se ni traktorom

U srpskom pravoslavnom kalendaru crvenim slovima upisan je današnji praznik Detinjci. I dok će mnogi mališani dočekati ovaj praznik u toplom domu, trinaestogodišnja Milica Vučković provešće ga u trošnoj kući, brinući o bolesnom ocu i iznemogloj majci. Njihova kuća u selu Bumabrevo brdo udaljena je četiri kilometra od glavnog puta, a do praga porodice Vučković kad padnu prve kiše ne može se ni traktorom.

– Prokišnjava na nekoliko mesta, ali krpimo i stavljamo šerpe svuda po kući. Kad je leto onda je sve drugačije, ali kad dođu hladni dani sa kišom i snegom mnogo nas je strah da se kuća ne uruši. Ali, sve to podnosimo nekako, jer tata je bolestan i onda je njegovo zdravlje najpreče nemam vremena ni da pomislim na nemaštinu – kaže ova hrabra devojčica za RINU.

U srpskom pravoslavnom kalendaru crvenim slovima upisan je današnji praznik Detinjci. I dok će mnogi mališani dočekati ovaj praznik u toplom domu, trinaestogodišnja Milica Vučković provešće ga u trošnoj kući, brinući o bolesnom ocu i iznemogloj majci. Njihova kuća u selu Bumabrevo brdo udaljena je četiri kilometra od glavnog puta, a do praga porodice Vučković kad padnu prve kiše ne može se ni traktorom.

– Prokišnjava na nekoliko mesta, ali krpimo i stavljamo šerpe svuda po kući. Kad je leto onda je sve drugačije, ali kad dođu hladni dani sa kišom i snegom mnogo nas je strah da se kuća ne uruši. Ali, sve to podnosimo nekako, jer tata je bolestan i onda je njegovo zdravlje najpreče nemam vremena ni da pomislim na nemaštinu – kaže ova hrabra devojčica za RINU.

Na njenim nejakim plećima je mnogo briga, ali ipak odličan je đak i vrlo uspešno pohađa i muzičku školu.

– Ona sve sama uči, nema od nas dvoje niko ništa da joj pomogne. Bistra je, pametna i dobra devojčica i to je naš najveći poklon i nagrada na ovaj veliki praznik Detinjci. Postoji taj običaj da deca danas nešto daruju roditeljima, naša Milica nama čini svaki dan – rekla je majka Stanica sa suzama u očima.

Otac Novica teško je bolestan i imao je nekoliko operacija. Nakon toga više nije potpuno sposoban za rad, ali ipak se bori koliko može. Njegovu napaćenu dušu pored starog šporeta na drva, greje i Miličina muzika dok svira violinu, a u ovoj kući svega nedostaje, osim ljubavi i topline.

– Zadnjih nekoliko meseci živimo samo sa 3.000. Mnogo je teško, ali borimo se kako moramo. Samo da smo svi zdravi, pa će svega biti – kaže Stanica.

Iako živi u teškim uslovima Milica se nijednom nije požalila, a sva ta nemaština i briga koja je njenim vršnjacima potpuno nepoznata, za nju je svakodnevica. Ipak, ova devojčica ne odustaje, vredno i marljivo uči, jer zna da će se njena upornost i želja da roditiljima pruži bolje uslove za život jednog dana i ostvariti.

Na njenim nejakim plećima je mnogo briga, ali ipak odličan je đak i vrlo uspešno pohađa i muzičku školu

U srpskom pravoslavnom kalendaru crvenim slovima upisan je današnji praznik Detinjci. I dok će mnogi mališani dočekati ovaj praznik u toplom domu, trinaestogodišnja Milica Vučković provešće ga u trošnoj kući, brinući o bolesnom ocu i iznemogloj majci. Njihova kuća u selu Bumbarevo brdo udaljena je četiri kilometra od glavnog puta, a do praga porodice Vučković kad padnu prve kiše ne može se ni traktorom.

“Prokišnjava na nekoliko mesta, ali krpimo i stavljamo šerpe svuda po kući. Kad je leto onda je sve drugačije, ali kad dođu hladni dani sa kišom i snegom mnogo nas je strah da se kuća ne uruši. Ali, sve to podnosimo nekako, jer tata je bolestan i onda je njegovo zdravlje najpreče nemam vremena ni da pomislim na nemaštinu”, kaže ova hrabra devojčica za RINU.

Na njenim nejakim plećima je mnogo briga, ali ipak odličan je đak i vrlo uspešno pohađa i muzičku školu.

“Ona sve sama uči, nema od nas dvoje niko ništa da joj pomogne. Bistra je, pametna i dobra devojčica i to je naš najveći poklon i nagrada na ovaj veliki praznik Detinjci. Postoji taj običaj da deca danas nešto daruju roditeljima, naša Milica nama čini svaki dan”, rekla je majka Stanica sa suzama u očima.

Otac Novica teško je bolestan i imao je nekoliko operacija. Nakon toga više nije potpuno sposoban za rad, ali ipak se bori koliko može. Njegovu napaćenu dušu pored starog šporeta na drva, greje i Miličina muzika dok svira violinu, a u ovoj kući svega nedostaje, osim ljubavi i topline.

“Zadnjih nekoliko meseci živimo samo sa 3.000. Mnogo je teško, ali borimo se kako moramo. Samo da smo svi zdravi, pa će svega biti”, kaže Stanica.

Iako živi u teškim uslovima Milica se nijednom nije požalila, a sva ta nemaština i briga koja je njenim vršnjacima potpuno nepoznata, za nju je svakodnevica. Ipak, ova devojčica ne odustaje, vredno i marljivo uči, jer zna da će se njena upornost i želja da roditiljima pruži bolje uslove za život jednog dana i ostvariti.

“Samohrana sam majka sedmogodišnjeg dečaka kojem je dijagnostikovana teška višestruka ometenost u razvoju. U decembru 2018. pobegla sam od nasilnika, posle skoro šest godina stravičnog nasilja, pozajmila se da bih mogla da iznajmim kamion i odnesem sve što je moje – ovo je bila posebna gimnastika, jer mi je pretio da ni veš neću uzeti kada budem odlazila. Ali valjda onaj gore sve udesi kako treba”, poičinje svoju priču D.K žrtva porodičnog nasilja koja je smogla snage da podeli svoje iskustvo kako bi pomogla ženama koje trpe ono sa čime je ona živela godinama.

U nastavku je dodala:

“Iz braka sam izašla sa polomljenim nosem, sa polomljenih nekoliko zuba, polomljenim rebrima, slomljenim prstom, i tako dalje… bez ičije podrške.. Naprotiv, samo osuda i da to što radim nije hrabrost nego ludost. Ja sam iz Crne Gore, a to mi se dešavalo u Beogradu. Moja porodica koja je imućna nije htela da me vidi i čuje šest meseci KO ZNA ŠTA SAM MU RADILA PA ME JE TUKAO. Inače sam fakultetski obrazovana, kao i moji roditelji, ali sam bila bez dana radnog staža i u tom trenutku sa 0 primanja.

Šest meseci sam se selila od drugarice do drugarice. Posle nekoliko meseci sam opet pozajmila, ali ovaj put da bih postala reiki terapeut, najviše da bih pomogla svom detetu i radila mu tretmane. A i to me je uvek zanimalo. Bog mi je u život doveo predivnog čoveka koji me zastupao na sudu i kada sam ja tokom suđenja padala, moj advokat nije odustao i terao me i gurao me da ne odustanem od prava koja imamo i moje dete i ja.

Na kraju je sud dosudio cifru koja je u Srbiji pojam za alimentaciju, 40.000 dinara.. U međuvremenu sam postala učitelj meditacije. Moja majka, kada je videla da se neću vratiti nasilniku, kontaktirala me je i kupila mi dva stana. Moj sin viđa oca svaki drugi vikend, a on je odmah nakon mog odlaska dobio drugo dete sa drugom ženom.

Izgladila sam odnose sa svojima, a svi ljudi iz “prethodnog života” (kumovi, prijatelji…) nestali su jer više nisu imali koristi od mene, prvenstveno finansijske, jer mi je i bivši muž imućan. Ali u moj život ušli su drugi predivni ljudi koji su bili uz mene sve vreme suđenja, borbe sa mojima za krov nad glavom.

Kroz reiki i razne radionice upoznala sam ljude koji su bili spremni da čuju za moj problem… Moj sin je progovorio samo mesec dana nakon odlaska iz te kuće. Hoću da kažem da sam ja ispunjavala san svojihroditelja, da budem advokat, pravnik i nisam odlazila od nasilnika jer je RAZVOD sramota.

Jer, kako su oni rekli, KO ĆE MENE SUTRA SA BOLESNIM DETETOM. Ja sam svoj put odabrala u reikiju. Odlučila da ostanem ovde u Beogradu zbog adekvatnog tretmana koje ima moje dete. I danas znam da se srušim i ne znam kako dalje, i dam sebi dva dana da plačem i da kukam i onda opet krenem iz početka.

Sa stanjem mog sina teško je živeti. Svako bira svoj put, a verujem da ćete i vi svoj. Bilo kroz psihoterapiju ili metodu koja vama odgovara .Ja sam udomila jazavičara i šetala noću s njim dok sin spava i tako se nekako oporavim, kroz šetnje”.

Mnoge žene prepoznaće se u ovoj priči, u rečenicama poput onih o osudi okoline i konstataciji “ko zna šta si mu uradila pa te je tukao”. Ova priča ima cilj da stane na put takvom osuđivanju i takvim suludim opaskama – samo žrtve nasilja znaju koliko je teško slušati takve reči. I koliko je teško biti žrtva nasilja, o kojem ne treba ćutati i protiv kojeg se mora boriti.

Mora se stati na put i vršnjačkom nasilju.

Ništa im nije bilo strano, živeli su za bol, perverziju i najluđe ideje u krevetu

Čak i u svetu korupcije, politike i razvrata kasnog Srednjeg veka u Evropi pojedina imena izazivala su jezu i širila nelagodu gde god da su se pomenula.

Članova te porodice plašili su se, ogovarali ih i verovatno i zavideli im, pa je danas nemoguće sa sigurnošću reći gde se završava istorijska zbilja i počinje mit koji se stvorio oko njih. Takve su bile – Bordžije.

Bordžija je bila španska plemićka porodica, poreklom iz Aragona. Vladale su gradom Gandija u provinciji Valensija pre nego što su se u 15. veku preselile u Rim.

Kod njih je sve počelo sa jednom “trojkom” – Rodrigom Bordžijom i njegovom decom – Čezarom i Lukrecijom Bordžijom.

Rodrigo je još kao mladić shvatio moć katoličke crkve pa je svu svoju pažnju usmerio ka uspinjanju u njenoj hijerarhiji. Postao je kardinal kada je 1492. umro papa Inoćentije, pod imenom Aleksandar VI. Za početak, novi papa bio je sve samo ne smeran i bogobojažljiv čovek. Aleksandar VI uživao je u lovu, hrani, piću i, iznad svega – ženama!

Ime pape Aleksandra VI zauvek je zapamćeno kao ime razvratnika i čoveka koji se ni od čega ne usteže da bi došao do cilja. Ipak, pošetno je reći i ovo – reputacija koju danas ima uglavnom potiče od njegovih neprijatelja – italijanskog plemstva i rimokatoličkog sveštenstva čiju je moć oduzeo.

Papin sin Čezare Bordžija bio je “najzgodniji muškarac u Italiji”. Rođen iz veze tadašnjeg kardinala Rodriga i njegove ljubavnice Vanoze de Katanej bio je visok, stasit mladić koji je uživao u lepom odevanju, zabavama i ženama. Tokom godina postao je otac za najmanje 11 dece od kojih su neka kasnije koristila prezime Bordžija.

Izgleda da je Čezare oduvek zapravo želeo vojnu karijeru, pa 17. avgusta 1498. postao prvi čovek u istoriji koja se dobrovoljno odriče kardinalske titule kako bi mogao da se posveti vojsci. S imenom ovog vojskovođe danas je povezan pojam hladnokrvnog ubice koji ne preza ni pred kakvim zločinom.

Još bezbroj afera vezano je za ovog plemića. O Čezareu su kružile jezive priče. Jednu su šaputali da je odsekao jezik nekom satiričaru koga je čuo da se šali na njegov račun. Drugi da je najviše uživao da stoji na balkonu iznad zatvorskog dvorišta i gađa zatvorenike samostrelom. Ipak, najviše glasina o Čezaru kružile su u vezi sa odnosom koji je imao sa svojom sestrom – Lukrecijom Bordžijom.

Lukrecija Bordžija bila je očeva ljubimica rođena kao još jedno od njegove vanbračne dece. Bila je zlatokosa i prefinjena, belog vrata i bisernih zuba, uz to i vrlo obrazovana. Prvi prosci su je isprosili pre nego što je napunila 11 godina, ali ih je njen otac nakon što je postao papa odbio tražeći moćnijeg pojedinca da preko braka sa njim veže svoju porodicu.

Sa 12 godina Lukrecija je data vladaru Pezara, udovcu u godinama, Đovaniju Sforci. Priređeno je veličanstveno venčanje, kojem je prisustvovalo pola Rima. Međutim, brak nije dugo potrajao, a šta je tome bio razlog danas nije baš najjasnije.

Najverovatnije su Bordžije shvatile da Lukrecijinu ruku mogu da ponude mnogo boljem proscu. Nesrećnog mladoženju proglasili su za impotentnog, da je njegova mlada žena i dalje devica i da brak treba poništiti zbog “nekonzumiranja”.

Sforca se zakleo da će se osvetiti Bordžijama. Navodno je izjavio kako je “upoznao svoju ženu bezbroj puta, ali da ju je papa odveo od njega ni zbog čega drugog nego da sam spava sa njom”.

I zaista, bilo je mnogo onih u Rimu koji su verovali da ima “nešto bolesno” u odnosu pape i Lukrecije i da su Lukrecija i njen brat Čezare takođe ljubavnici. Da li je ovo tačno ili nije, danas je nemoguće utvrditi. Tek, Sforca je bio prinuđen da potpiše poništenje braka, napustio je Rim, a Lukrecija je bila slobodna.

A onda se Rimom pronela priča da mlada lepotica “švrlja” i to sa španskim plemićem Pedrom Kalderonom, papskim komornikom. Šuškalo se čak i da je Lukrecija trudna, a Kalderon je jednog dana jednostavno pronađen mrtav u Tibru. Glavni osumnjičeni je, pogađate, bio Lukrecijin brat Čezare, ali zločin naravno, nikada nije rasvetljen.

Lukrecija je rodila sina koji je kasnije postao vojvoda od Napija. Njegovo poreklo je ostalo obavijeno misterijom, a šuškalo se čak i da je plod incesta i da je pravi otac deteta zapravo bio Čezare.

Sledeća partija za Lukreciju takođe je bila smišljena iz političkih razloga. Bio je to Alfonso, vojvoda od Bišeljijea, vanbračni sin kralja Napulja. Par je živeo relativno skladno dok mladoženja i mladin brat nisu došli na ratnu nogu.

I opet, Alfonso je završio mrtav. Ipak, izgleda da je Lukrecija gajila bar neku dozu naklonosti prema njemu jer je poznato da je bila u dubokoj žalosti, na neko vreme se povukla iz javnosti i navodno bila besna na brata.

Ako je nešto od ovih govorkanja i bilo istina, njena ljutnja nije dugo trajala. Lukrecija se na nagovor oca po treći put udala i to za Alfonsa, sina vojvode od Ferare. I dalje je bila predmet ogovaranja i spletki i njeno ime pominjalo se u vezi sa mnogobrojnim ljubavnicima koje je imala.

I pored svog bogatstva koje su imali i straha koji su oko sebe širili, moć Bordžija počela je da bledi nakon smrti pape Aleksandara VI 1503. godine.

Iako je bio sposoban vojskovođa i državnik, Čezare je imao problema da nastavi uspešnu vladavinu bez podrške papstva. Uhapsio ga je novi papa – Pije III, pobegao je iz zatvora, ali je njegovu konačnu propast izazivao izbor za papu smrtnog neprijatelja Bordžija – kardinala Đulijana dela Rovere. Poginuo je 1507. u bici kod Navare.

Čezareova originalna grobnica je bila u crkvi Santa Marija u Vijani. Na njoj je pisalo: “Ovde leži u malo zemlje onaj koga su plašili svi, onaj koji je držao mir i rat u svojoj šaci”. Međutim, 1537. lokalni sveštenik naređuje da se njegovi ostaci premeste na lokaciju izvan crkve.

Što se Lukrecije tiče, i danas je pitanje da li zaslužuje ružnu reputaciju koja je vekovima prati. Izvesnije je da je u rukama oca i brata ona bila samo oruđe koje su koristili po potrebi u političke svrhe, a ona nije imala dovoljno snage da se tome odupre. I pored činjenice da je po tome najpoznatija, nema dokaza da je bilo koga ikada otrovala.

Živela je u Ferari i imala brojnu decu. Važila je za veliku mecenu umetnosti i zaštitnicu umetnika. Umrla je 1519. posle jednog preranog porođaja. Imala je samo 39 godina.

Njihovi mnogobrojni potomci vekovima su krojili političku sliku Evrope i bili među najmoćnijim pripadnicima plemstva “starog kontinenta”.

Od 17. decembra do danas do 10 sati 225.000 ljudi je ušlo u Srbiju, ali je u zemlji ostalo njih oko 105.000, dok su ostali, 120.000, bili u tranzitu.

Za ta tri dana, gužve na na našim graničnim prelazima, kao i na granici između Austrije i Mađarske, bile su nezapamćene, jer je veliki broj ljudi požurio da uđe u zemlju i izbegne nove mere koje su pomerene za jedan dan, i stupaju na snagu večeras u ponoć.

Taj broj je daleko manji nego što smo imali u martu, kada je došlo oko 450.000 ljudi iz inostranstva, prokomentarisao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i izneo podatak koliko ljudi je za ova tri dana prešlo naše granice.

Prema najnovijim merama Vlade Srbije, od večeras u ponoć, odnosno, 21. decembra, stranim državaljnima je nepohodan negativan PCR test za uzlazak u zemlju.

Državljani Srbije mogu da uđu bez testa, ali moraju u desetodnevni karantin, odnosno u kućnu izolaciju, koju mogu da prekinu ukoliko naknadno urade PCR test, a rezultat bude negativan. Zato je preporuka i za naše građne da već dođu sa urađenim testom ili se testiraju čim uđu u Srbiju.

Na ulazu u zemlju iz pravca Mađarske, od srede su velike gužve, a jedan od najfrekventnijih prelaza Reske–Horgoš samo tokom jučerašnjeg dana prošlo je oko 16.000 ljudi, tačnije 4.600 vozila.

Čep u međuzoni

Na srpskoj strani putnici ne čekaju dugo, pola sata do sat, međutim, na Reske, moraju biti u koloni više časova, pet do šest i čekanje se “preliva” u međuzonu..

Prostor koji je ostavljen, nekoliko dana od donošenja odluke o obaveznom testu ili karantinu, najverovatnije da je ubrzao povratak velikog broja naših građana, ali mnogi tvrde da to nije tačno i da su odavno planirali da se vrate u zemlju ovog vikenda.

– Ne znam koliko čekam. Satima, više od tri sata, ali to je zbog zastoja kod Mađara. Vidim da na našoj strano to ide sasvim dobro i pored svih procedura. Ne razumemo jedino zašto svi misle da smo požurili kući. Naprotiv, uvek dolazimo u ovo doba godine i ranije su bile gužve – kaže vozač putničkog vozila nemačkih registarskih oznaka koji sa prijateljem i bratom čeka u koloni.

– Da smo krenuli kasnije uradili bi test ili bi išli u karantin. Nije problem, već me ljuti odugovlačanje na granici. Uvek, ali uvek ostanemo zaglavljeni po nekoliko sati na mađarskoj strain ili u međuzoni. Mere se moraju poštovati i kako ih poštujem u Nemačkoj, tako ću ih poštovati u Srbiji – kaže putnik–povratnik.

“Vređa nas mišljenje o gastarbajterima”

Objašnjava da razume zašto je Srbija odlučila da pooštri mere, ali ga vređa mišljenje pojedinaca o gasterbajterima i njihovom dolasku pred praznike.

– Ljudi moraju da shvate da i sa i bez korone svako od nas voli da je tokom praznika u svom rodnom gradu, u svojoj domovini. Možda su mislili da zbog epidemije nećemo dolaziti, mene su čak i rođaci pitali zašto ne odustanem. Zašto da odustanem? Čuvam se u Nemačkoj, čuvaću se i ovde, ne vidim problem – poručuje.

Većina putnika nije raspoložena za razgovor, umorni su od čekanja, neraspoloženi, odmahuju rukom. Dobacuju kroz prozor automobila da nema smisla što se toliko čeka.

– Šta da vam kažem. Nema tu šta da se kaže, vidite i sami. Nismo krenuli da bi izbegli testiranje ili karantin, i u mom pasošu možete pronaći pečate sa Horgoša i od prethodnih godina na ovaj dan ili malo ranije. Primetio sam da ima dosta Bugara, ali što se tiče naših ljudi to nije ništa čudno. Ima nas svuda i hoćemo da budemo u Srbiji za Novu godinu, kod kuće. Naporno je uvek putovanje, ali je korona stvarno učinila sve da nas unazadi. Ne mislim ništa loše o mađarskim carinicima, radi ko kako zna i ume, ali kada pet sati provedete na jednom mestu, ali ne svojom voljom, onda je normalno da neko trubi ili psuje – priča vozač i dodaje da je od prijatelja čuo da je gužva i na drugim prelazima i ne samo sa Mađarskom.

Gužve i na Kelebiji

Na društvenim mrežama i grupama u kojima se putnici međusobno savetuju i informišu o situaciji na graničnim prelazima jedan od članova koji je objavio video iz međuzone kaže da je čekao oko tri sata i da ga očekuje još najmanje toliko.

– Gužva je velika, ja sam na Kelebiji-Tompa. Čekamo, a čekaće svi koji budu tek krenuli. Naoružajte se strpljenjem i obucite se toplo i biće sve u redu. Pitaću na našoj granici šta sledi od sutra da bi se prolaz olakšao što se tiče papirologije. Mađari nam ništa nisu posebno tražili, pasoš samo. Kupite grickalice ako krećete prema Srbiji – poručio je u lajv video snimku naš državljanin sa granice.

 *Foto: AMSS Printscreen

“Nismo požurili zbog mera”

Putnik koji stiže u Srbiju iz Beča takođe tvrdi da preventivne mere za ulaz u Srbiju koje će od sutra da važe nisu razlog njegovog dolaska ovog vikenda u domovinu.

– Praznici stižu u celom svetu, normalno je da su gužve, ali pošto je epidemija korone treba biti oprezan. Uvek dolazim u ovo vreme u Srbiju, nisam bio kući od prošlog dočeka. Naravno da sam ljut što sam kod Mađara stajao satima u koloni, mislim da je više od šest sati čekanje. Imam hrane i vode, ali zima je i nije prijatno.

Jedan od putnika je prešao i našu granicu posle ukupno oko pet sati, od čega je više od četiri sata bio zaglavljen sa mađarske strane.

– Da, požurio sam kući jer nemam vremena da se ponovo testiram, a ne želim da od dve nedelje koliko imam slobodno, čak deset dana provedem u karantinu. Moglo je i bez dodatnih mera. Čuvam se u Austriji, zašto ne bi u Srbiji – poručuje.

Sve pršti od skupoće!

Stan pevačice Ane Bekute u kom živi sa svojim partnerom Milutinom Mrkonjićem Mrkom se nalazi u elitnom delu Beograda, a za njega je izdvojila priličnu svotu novca.

Svaki detalj je uredila kako njoj odgovara, ali najvažnije mesto u stanu je posvetila svom izabraniku Mrki.

Ana Bekuta stan, Foto: Printscreen/PaparazzoLov

Ana se trudila da povede računa o svakom detalju, a u stanu uglavnom preovladavaju zemljani tonovi. Prozračan dom, sa puno detalja ovom prostoru daje posebnu notu, a pevačica se potrudila da sve dovede do perfekcije.

Pogled sa terase pevačicinog stana ostavlja bez daha i verujemo da Bekuta i Mrka provode najviše vremena baš na njoj ispijajući jutarnje kafe.

U galeriji ispod pogledajte unutrašnjost pevačicine skupocene nekretnine.

Nakon celodnevne potrage za Stefanom Rusom i Milicom Mirjanić par je uspešno pronađen u blizini mesta Brezovica i porodica je krenula po njih.

U potrazi je učestvovalo ukupno 29 pripadnika sektora za vanredne situacije, sa 11 vozila i psom, kao i 25 pripadnika PU Jagodina, četiri pripadnika PU Bor, četiri pripadnika Uprave kriminalističke policije i dva policajca PU Kragujevac.

Takođe, angažovan je bio i helikopter kojim je pretraženo više lokacija. Pretražila se lokacija uz tok Resave, kanjon reke Resave, mesta Debeli i Jelovi potok kao i obilazak vrha Beljanice. 

Potraga je trajala više od 40 sati i na sreću uspešno je završena.