STEFAN Rusov i Milica Mirjanić su pronađeni

Prvo je pronađen automobil “pežo 207” u kom su bili.  Automobil je pronađen u visoravni Brezavica u reonu Straže na putu, rečeno je iz GSS.

Vozilo su pronašli pripadnici Gorske službe spasavanja Srbije (GSSS).

Milici (20) i Stefanu (27), koji su u subotu ujutru krenuli u ranim jutarnjim satima u automobilu “pežo 207” bele boje ka izletištu Lisine, gubi se svaki trag istog dana od oko 15 sati kada im je telefon lociran u mestu Tupižnjica.

Podsetimo, njihov trag izgubio se u podnožju planine Beljanica kod Despotovca, a nestanak su prijavili roditelji.

U potragu za devojkom i mladićem uključene su jagodinska policija i GSSS i meštani. MUP je podigao helikoptere u potrazi za dvoje mladih, a u potragu su od sredine dana uključeni i psi tragači.

Tri puta je već hapšen i uvek je ponavljao zločin

Džej Ferguson (20) je ponovo napolju. Izašao je iz zatvora po treći put u poslednje tri godine.

Roditelji dece iz engleskog Češira su u strahu, vrlo opravdanom strahu. Ne radi se ovde o pokajniku, već pedofilu koji nema nameru da stane. Tako priznaje i sam. A tek mu je 20 godina.

Džej je prvi put uhapšen u januaru 2017. godine zbog pokušaja silovanja dečaka (13) pored školskog dvorišta. Tamo gde predator i živi. Nije uspeo, ali je prijavljen i poslat iza rešetaka.

Još prvi put u zatvoru priznao je čuvarima da će kad izađe da preko Tindera pokuša da pronađe neku žrtvu koju bi slikao golu, a onda i silovao. Čuvari su to preneli dalje, ali je zakon takav da je on posle dobrog vladanja pušten.

I zaista, već krajem 2018. Džej je pokušao da siluje ponovo jednog školarca i to opet u svom kraju, pošto živi na 200 metara od škole. Još jednom je uhapšen i zatvoren.

Kako je početkom 2019. izašao napolje, nije prošlo ni dva meseca, momak je ponovo uhapšen. U njegovom stanu pronađeni su kompromitujući materijali neke dece koju je snimao. Tada je osuđen na 18 meseci i sada je po treći put pušten, i to pred Božić.

Roditelji dece koja idu u školu pored koje pedofil Džej Ferguson živi su u panici, a neki su već napisali po društvenim mrežama da će ih ispisati ako on bude primećen u kraju kako se šetka oko škole.

“Deca sada zbog praznika ne idu u školu, ali jednom će krenuti. I šta onda? Treba svaki dan da se tresemo zbog ovog manijaka”, zapitala se jedna od majki deteta koje ide u tu školu.

Škola je već uvela ove godine dodatno obezbeđenje, ali je zakon takav da ne mogu mnogo toga još da urade, osim da preko kamera i čuvara prate šta se dešava oko ograde i “spoljnog sveta”.

Džej je pušten kući i možda već sada planira novi napad. Jedno je sigurno – ako je tri puta hapšen zbog iste istvari u roku od tri godine, teško da će se baš sada smiriti i promeniti način života.

Dramatična potraga za mladim parom Stefanom Rusevim (27) i Milicom Mirjanić (20) i dalje traje, iako mrak polako pada. Spasilačke službe, policija i lokalni meštani podelili su se u grupe i krenuli u nekoliko pravaca. Trenutno, potraga se usmerava ka Boljevcu, Boru i Krivoj jeli, nakon što na Lisinama nije pronađeno ništa, javlja Blicov reporter sa lica mesta.

Na Lisinama ni traga ni glasa od Stefana i Milice

Lisine, praktično sam ulazak na planinu Beljanicu, bila je polazna tačka za spasilačke službe, policiji u i Gorsku službu. Nažalost, nije pronađen nijedan trag koji bi pomogao da se Milica i Stefan pronađu. Nije pronađen ni automobil, beli “pežo” kojim se dovezli .

Spasilačke službe, kojima su se priključili i lovci, podelili su se u nekoliko pravaca, s tim da se i dalje pretražuje teren i u Lisinama, koji je nekoliko sati ranije već pretražen.

Među onima koji učestvuju u potrazi su i Miličin otac i Stefanov brat koji su se podelili i krenuli sa različitim grupama u različitim pravcima, javlja naš reporter.

Kako se veče bliži i pada mrak, glavni deo potrage usmerava se u pravcu Boljevca, javlja naš reporter.

Mrak i težak teren

Pored mraka koji će otežati potragu, spasiocima na ruku ne ide ni teren, jer je reč o vrlo neprohodnom i teško pristupačnom predelu. Dodatan problem je nedostatak telefonskog signala koji se gubi u podnožju planine, a ne postoji samo jedan put kroz planinu, već više njih, što dodatno otežava potragu.

Podsetimo, Milici Mirjanić (20) i Stefanu Rusovu (27), koji su krenuli u automobilu “pežo 207” bele boje ka izletištu Lisine, izgubio se svaki trag pre skoro 40 sati. U potragu za nestalima uključio se i helikopter Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i Gorska služba spasavanja.

Kako se nezvanično saznaje, njihov trag izgubio se u podnožju planine Beljanica kod Despotovca, a nestanak su prijavili roditelji.

Dr Danijela Gordić (48), pulmolog u Opštoj bolnici u Kraljevu, preminula je od posledica kovida 19. Doktorka Gordić je od početka epidemije, sve vreme bila na prvoj liniji borbe protiv koronavirusa.

“Troje male dece i hiljade spasenih sugrađana ostaje da žali njen odlazak sa svega 48 godina. Mnogo tužan dan za Kraljevo”, jedna je od mnogobrojnih poruka koje Kraljevčani ostavljaju na društvenim mrežama.

Srđan Ranković iz Sindikata medicinskih sestara i tehničara bolnica, kaže da je Danijela Gordić bila veliki doktor i još veći čovek.

– Beskompromisna, hrabra, odana. Majka troje dece, supruga našeg kolege. Prva je položila svoj život u borbi cele kraljevačke bolnice sa kovidom. Nije se povlačila, krila, nije ni znala tako da živi – napisao je Ranković.

Luksuzno i kvalitetno vozilo.

Pulmolog Branimir Nestorović dospeo je u centar pažnje tokom proteklih meseci, otkako se Srbija suočila sa pandemijom korona virusa.

Kao član kriznog štaba za borbu protiv virusa, izazvao je brojne reakcije svojim kontroverznim izjavama, koje su se u nekim trenucima kosile sa onim što su govorile njegove kolege iz kriznog štaba.

Clanica kriznog štaba i današnja ministarka zdravlja, dr Darija Kisić Tepavčević jednom prilikom je izjavila da bi Nestorović bio idealan ministar za optimizam, i da se u tome kije razlog za njegove kontroverzne izjave.

Velika pažnja koju je privukao naposletku je dovela i do toga da Nestorović bude na meti autora emisije “Paparazzo lov”. Oni su ga pratili nakon jednog gostovanja na televiziji, snimili ga tokom vožnje kroz Beograd, sve do njegovog domaćinstva u Obrenovcu.

Branimir NestorovićFoto: Youtube printscreen/Paparazzo Lov // DNK

Tom prilikom, gledoci su mogli videti deo svakodnevice penzionisanog Nestorovića, a između ostalog i činjenicu da on vozi “mazdu cx 5”.

Reč je o moćnom SUV vozilu, za kojim se mnogi okreću na ulici i koje karakteriše sjajan izgleda, luksuzni dizajn, ali i bezbednosti i vrhunski kvalitet izrade. 

Magdalena Femić danas ima 14 meseci, teška je 8.2 kilograma i visoka 72 centimetra. Rodila se sa 660 grama i visinom od 31 centimetra. I danas na Svetski dan prevremeno rođenih beba slavimo njenu pobedu u borbi za život.

“Magdalena je moje prvo dete iz željene i planirane trudnoće. Još od puberteta sam imala disbalans hormona i tada su mi doktori rekli da ću teško ostati u drugom stanju prirodnim putem”, kaže nam Mila Medić (29) iz Beograda koja je kasnije sa suprugom Ivicom Femićem (42) planirajući da postanu roditelji, potražila savet lekara na privatnoj klinici za vantelesnu oplodnju.

Nakon testova rečeno im je da ne odustaju od prirodnog začeća, do kog je i došlo posle dva meseca.

“Na početku sam imala blago krvarenje zbog čega su lekari moju trudnoću okarakterisali kao rizičnu. Morala sam da više mirujem i uzimam određene lekove za održavanje drugog stanja, iz predostrožnosti, a na kontrole sam odlazila svakih 14 dana”, priča nam Mila.

Ističe da ništa nije ukazivalo da će doći do prevremenog porođaja.

“Niti je disbalans hormona mogao da utiče na to. Trudnoća se odvijala kako treba, svi nalazi su uvek bili gotovo pa savršeni, svi, moj pritisak, šećer”.

“Lekari su mi rekli da ću pobaciti bebu”

S obzirom da se trudnoća odvijala dobro, Mila i njen suprug su u avgustu prošle godine planirali da odu na godišnji odmor – na kontroli obavljenoj 15 dana pre planiranog polaska na put nije ustanovljen bilo kakav problem.

“Dan pre putovanja, tačnije 12. avgusta odlazimo na kontrolu da proverimo da je sve u redu i tada počinje pakao”, priseća se Mila i dodaje:

“Doktorka je na ultrazvuku videla da se grlić smanjio, da je bebina noga izašla skoro napolje i da moraju hitno da me hospitalizuju. Govori mi da nemam vremena ni da odem kući po stvari i upućuje me hitno u Višegradsku na Odeljenje humane reprodukcije gde će me dočekati lekar koji je trebalo da me porodi za tri meseca. Primaju me uz pomoć telefonskog angažovanja samog doktora koji je na godišnjem odmoru, smeštaju me u krevet i saopštavaju da mora hitno da mi se uradi serklaž, operativna metoda kojom se usiva sam grlić materice kako bi se sprečilo dalje otvaranje i prevremeni porođaj”.

Na operaciju se čekalo do povratka Milinog lekara. Bilo je teško, ali je jedna osoba unela mnogo svetla.

“Upoznala sam divnu medicinsku sestru koja mi je davala snagu da izdržim. Po njoj je moja ćerka Magdalena dobila ime”, poručuje mama koja se seća svega što je prethodilo rođenju njene ćerkice:

“Doktor dolazi na kliniku 19. avgusta i operiše me dan kasnije. Za tih osam dana koliko sam ležala čekajući, grlić se potpuno smanjio. Lekar me je uveravao da je sve u redu, operacija je završena, vraćam u sobu i primećujem da imam oticanje plodove vode. Rečeno mi je da sam izgubila osećaj za mokrenje od anestezije i da to nije plodova voda”

Mila je otpuštena nekoliko dana kasnije, uz napomenu da dolazi na mesečne kontrole.

“Stižem kući i ležemu krevet. Ustajem samo do toaleta. U ponedeljak ujutru 26. avgusta u 24. nedelji trudnoce dobijam bolove i krvarenje. Hitno odlazim u Višegradsku. Ponovo me smeštaju u sobu i posle dva sata pregledaju. Ustanovili su da mi je istekla sva plodova voda i da počinje porođaj. Nemoguće je bilo sprečiti ga. Sat vremena pre porođaja lekari se okupljaju oko mene, govore mi mi da će me poslati na prvi sprat u porodilište i da ću imati pobačaj. Ni jedan odsto šanse nisu davali da Magdalena preživi”.

Doktor joj je rekao da se takav porođaj smatra pobačajem. Zahtevala je da urade carski rez jer nije mogla da budna posmatra horor, a onda joj je objašnjeno da je bolje da je ne seku kako bi što pre mogla da ponovo zatrudni.

“Ne mogu ni da se setim tačno šta se sve dalje dešavalo. Muž je bio u hodniku I njemu su isto saopštili i pustili nas da se pozdravimo. Od šoka, tuge, bola i nemoći da nešto promenimo nismo mogli ni da progovorimo. Samo smo se zagrlili i plakali dok nas nisu razdvojili”, ističe.

“Magdalena je dobila ocenu jedan”

Opisuje nam šta je zatim usledilo:

“U porođajnom boksu sam sama, imam bolove, odbijam da poverujem da to biće koje se i dalje pomera u meni neće biti živo za koji trenutak. Doktorku kroz suze pitam da li će pokušati neko da spasi moju bebu, a ona kaže da je to previše kratka trudnoća da bi moglo sve dobro da se završi. Četiri sata kasnije u 17. 52 časova porađam se i rađam nju, moju Magdalenu, mog heroja”.

Doktorka joj je pokazala majušnu bebu, tešku 660 grama i dugačku 31 centimetar.

“Moja beba nije imala čak ni kožu nego je skoro bila providna, delovala modro jer su se provideli krvni sudovi. Niti je disala, niti plakala, niti davala znake života. Magdalena je dobila ocenu jedan… Imala je jedan otkucaj srca pre nego što je ono prestalo da kuca pa su je reanimirali. Nije udahnula vazduh. Nije zaplakala. Nisam je držala na grudima. Nisam je pomazila. Ništa se nije odigralo onako kako je trebalo i kako sam prethodnih meseci zamišljala”.

“Sepsa, krvarenje u mozgu, epileptični napadi. Živeli smo za trenutak da posetimo našu bebu”

Magdalena je tri dana posle rođena prebačena na Institut za neonatologiju. U bolnici je provela četiri meseca, uz brojne komplikacije.

“Bila je dugo na respiratoru, imala je sepsu dva ili tri puta, krvarenje u mozgu. Njena kilaža je padala na 550 grama. Imala je neonatalne konvulzije – epileptične napade koji su, kako su nam lekari rekli, mogli da ostave ozbiljne posledice na njen neurološki sistem. Spominjali su razne teške bolesti, nemogućnost da živi normalan život. Rečenica koju smo najčešće čuli tokom razgovora sa lekarima bila je: “To je jako nerazvijena prevremeno rođena beba i prognoze su neizvesne i nimalo nisu lepe. Ona je stabilno, ali kakve će sve ovo posledice ostaviti ne možemo da znamo”. To je bilo nešto najteže. Mi roditelji smo potpuno nemoćni, ništa ne zavisi od nas, ne možemo ništa da uradimo, ne odlučujemo ni o čemu”.

Mila i njen suprug viđali su ćerkicu u mantilima, sa maskama, kapama i velikim količinama dezinfekcionog sredstva na rukama.

“Mi smo živeli samo za 12 sati kada su bile posete i za tih pola koje smo provodili sa našom bebom nadajući se da je baš taj dan onaj dan kada ćemo čuti nešto lepo. Ali ne, to je bio začarani krug. Jedan dan nam kažu da je stabilno, narednih tri dana je kritično, ne napreduje, ne raste. Magdalena je jako dugo imala 600 grama. Kada joj se stanje stabilizovalo, ostao je problem što ne raste. Sve dok jednog dana doktora nije predložio da dolazim popodne i da je držim u naručju da bi se pokrenulo napredovanje. To je bio pravi korak, moja beba je počela da napreduje. Prvi put sam je u naručje uzela skoro mesec dana posle rođenja. Ljubila sam je, mazila, pevala joj”, priča Mila.

“Taj njen prstić, čarobni štapić”

I ma koliko da je bilo teško, znala je da će sve biti u redu. Taj osećaj je nije napuštao od momenta kada je saznala da je njena beba rođena zdrava. Bodrili su je, pružali ogromnu ljubav, a bodrila je i ona njih.

“Sada čvrsto verujem da je taj njeni majušni prstić bio čarobni štapić koji je svakim danom stvarao novu čroliju u našim životima”, opisuje Mila momente kada bi sa suprugom dodirivala inkubator, a ćerkica reagovala na to.

“Nemoguće je izdvojiti najteži momenat jer je svaki dan prva dva meseca bio podjednako težak zbog konstantnog kritičnog stanja koje se ponavljalo iz dana u dan. Tri dana je problem sepsa, pa je problem disanje zbog pluća koja su potpuno nerazvijena. Skinuta je sa respiratora pa je vraćena na respirator, pa su bubrezi prestali sa radom pa su se za nekoliko dana oporavili, a konstantno su bile prisutne konvulzije koje su možda i bile najgore jer se ne zna kakve posledice mogu da ostave na mozak. Tako su se dijagnoze smenjivale svaki dan tokom četiri meseca”.

“Dva kilograma su bila znak da će sve biti dobro”

A onda je stanje počelo da se popravlja.

“Stvari su kenule nabolje kada smo konačno uspeli da dostignemo težinu od dva kilograma, kada su se malo stabilizovali napadi uz lekove, kada je postala sposobna da samostalno diše. Iako nismo znali da će biti neurološki zdrava, barem smo znali da joj osnovne životne funkcije više nisu ugrožene”, ističe mama koja je sa suprugom odvela ćerkicu kući nedelju dana pred Novu godinu. Magdalena je tada imala 2.300 grama.

“Kasnije smo redovno odlazili na preglede kod specijalista za srce, pluća, mozak, digestivni sistem. Kod fizijatra i oftalmologa. I dan danas pratimo njeno stanje u svim tim aspektima. Magdalena je sada dobro, ona je zdrava devojčica, vesela je, živahna, tvrdoglava i puna ljubavi. I dalje je veoma hrabra i sigurni smo da će joj osobine zahvaljući kojima je pobedila, pratiti ceo život”.

Mama Mila se zahvaljuje celom timu lekara, sestara i tehničara sa Instituta za neonatologiju, timu sa intenzivne nege i sa Četvrtog odeljenja, kao i odeljenju za neonatologiju Instituta za majku i dete gde se kasnije lečila Magdalena.

“Svi oni su doprineli da danas moja ćerka i mi njeni roditelji budemo zdravi i srećni zajedno i neizmerno im hvala na svemu”, poručuje.

Imala je i posebnu poruku za roditelje čije bebe vode bitku u kojoj je Magdalena pobedila:

“Neka samo pokušaju da budu pozitivni, jaki, istrajni, da veruju u svoje male heroje i da ne pokleknu i ne gube nadu, jer su oni, iako tako sićušni i sa mnoštvom komplikacija veoma jaki i veliki borci, hrabriji čak i od većine nas odraslih”.

Nikako da mu krene…

Pevač Darko Lazić doživeo je veliki gubitak pre nekoliko dana kada je njegov otac, harmonikaš Milan Lazić preminuo usled komplikacija koje su se dogodile nakon što se podvrgao operaciji smanjenja želuca.

Milan je sahranjen u utorak, a Darko i njegova porodica veoma su teško podneli Milanovu smr

Posle tragedije koja ga je zadesila, Lazić je svojim fanovima morao da saopšti još tužnih vesti:

Darko Lazić, Foto: telegraf.rs

– Zbog odluke kriznog štaba i zabrane kretanja posle 23.00 časa, novogodišnji koncert Darka Lazića se odlaže.Uskoro novi datum za Darkov koncert – stajalo je u saopštenju pevača.

Foto: Instagram/Printscreen

Premda je opšte poznato da pevač muku muči sa dugovima, odlaganje nastupa mu je verovatno teško palo, pa se samim tim ne nazire kraj Lazićevim problemima.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Detince, jedan od najlepših i najzanimljivijih porodičnih praznika

Slave se treću nedelju uoči Božića tako što ujutru rano ili po dolasku iz crkve s bogosluženja odrasli vezuju svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu.

Vrednija deca se potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima “platiti otkup” na praznični dan.

Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što oni uđu u dečju sobu. Deci se vezuju noge ili ruke, najčešće za stolicu na kojoj sede. Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla “deca” koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca “otkupe” poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste.

Narodni običaji i verovanja

Vezivanje za Detinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku. Prvo simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela.

Iako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je u svom životu čovek dobro učinio.

Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom pa za taj dan nabave neku čast i dreše se onima koji ih vežu. Decu mogu vezivati i drugi članovi porodice, komšije, prijatelji.

Javne ličnosti su često izložene u medijima, tako da detaljni podaci o tome šta sve poseduju i koliko su bogati često stoji “na dlanu” širokim narodim masama.

Zato su često na meti kriminalaca, pa se neretko desilo da su im pljačkane kuće, kradeni automobili, nakit, kao i novac.

Viki Miljković ukrali automobil ispred kuće

Krajem 2016. Violeti Miljković ukraden je skupoceni automobil vredan nekoliko desetina hiljada evra. Ovaj nesrećni slučaj dogodio se pre četiri godine ispred njene kuće na Bežanijskoj kosi.

– Ja sam u šoku zbog svega ovoga! Ne želim mnogo da komentarišem, jer policija radi na slučaju. Kada sam taj dan ustala, ispred kuće mi nije bilo automobila. Nisam verovala kada sam videla, ali sam ubrzo morala da poverujem. Sve sam prijavila policiji – rekla je tada pevačica za medije.

Vesnu Zmijanac potkradali radnici

I folk pevačica Vesna Zmijanac doživela je neprijatnost godine kada su njen dom na Bukulji opljačkali radnici koji su odneli stvari u vrednosti od 10.000 evra. Nju su postepeno potkradali tadašnji zaposleni, koji su iznosili stvar po stvar, tako da ona ne primeti. Nakon toga ugradila je kamere i videla o čemu se radi.

– Moja kuća na Bukulji je obezbeđena kamerama i alarmima i nikad nisam imala problem sa lopovima. Veću frku sam imala sa radnicima koji su mi održavali dvorište. Neke stvari potražim tek posle tri meseca i tada vidim da nedostaju. Onda mi treba malo vremena da povežem ko je tad radio. Ne mogu odmah da vidim koja mi haljina fali ili bilo šta drugo, ali kad-tad sve otkrijem -kazala je tada.

Suzana Jovanović i Saša Popović

Jedna od možda najvećih pljački dogodila se direktoru “Grand” produkcije Saši Popoviću iz njegove vile, u naselju Bežanijska kosa, lopovi su ukrali nakit vredan 100.000 evra i pištolj. Provalu u vilu primetila je Popovićeva supruga Suzana.

– Ulazna vrata su bila otvorena, što joj je ukazalo na to da se nešto dešava u domu. Ušla je u kuću, ali u prizemlju nije uočila ispremeštane i pobacane stvari, pa se popela do spavaće sobe gde im je kućni sef. Međutim, kada je ušla u spavaću sobu, u delu u kome je bio instaliran sef bila je praznina. Uplašena supruga gazde “Granda” odmah je pozvala policiju, pa su operativci Odeljenja za suzbijanje teških krađa i uviđajci odmah izašli na lice mesta. U sefu su držali njenu i Sašinu burmu, nakit i skupocene satove. Rekla je da je u sefu bilo pet lančića od belog i žutog zlata, osam ili devet dukata, takođe od belog i žutog zlata, brilijanti, privesci, osam “roleksa”. Takođe je nestao i Sašin pištolj, za koji je imao urednu dozvolu i kutije metaka. Možda nešto i zaboravila, ali da je vrednost nakita sigurno oko 100.000 evra – rekao je tada sagovornik upoznat sa istragom.

PUTNICI na graničnom prelazu Rača su pri ulasku u Srbiju dobili su papir sa obavezujućim upozorenjem koje im je posle uvida u dokumenta, uručeno u pismenoj formi.

U upozorenju, gde je navedena i mogućnost prekršajne kazne, doslovno se navodi ” budući da dolazite iz države sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, u obavezi ste da se u roku od 24 časa prijavite zbog nadzora nad zaraznom bolešću Kovid 19. 

Na letku je navedena adresa portala za prijavu, posle koje, kako je naglašeno, sledi desetodnevni nadzor.

Upozorenje sa letka završava opomenom: ” ukoliko se u roku od 24 časa ne prijavite, činite prekršaj kažnjiv po članu  85 (stav 1.tačka 10) Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti”.

Podsetimo, ovu meru Srbija sprovodi od maja meseca po odluci ojavljenoj u Službenom glasniku.