Category: Uncategorized

OSIM više apela vernicima da u danima proslavljanja krsnih slava budu odgovorni i slavlje ograniče na porodični krug, Srpska pravoslavna crkva nije izdala posebno uputstvo povodom načina obeležavanja nastupajućeg Nikoljdana.

U hramovima će se uobičajeno obavljati obredi osvećenja i rezanja slavskih kolača, ali uz primenu mera zaštite.

Iako opšte instrukcije nema, praksa u eparhijama donekle se razlikuje. Pojedine su donele svoja interna uputstva, kako bi se ograničio broj ljudi koji će se istovremeno naći u crkvama. Sveti Nikola Čudotvorac zaštitnik je velikog broja srpskih porodica, smatra se najčešćom krsnom slavom, pa su opravdane i zebnje o epidemiološkom riziku.

– Molitveni život u našim hramovima odvija se uobičajeno, a tako će po svemu sudeći biti i za Nikoljdan. To podrazumeva služenje liturgija i obrede rezanja slavskih kolača – rečeno je za naš list u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj, kojoj pripada najveći broj beogradskih bogomolja. – Opšte preporuke o ponašanju u doba epidemije – podrazumevaju se.

SLUŠAJTE LEKARE!

OBRED osvećenja i rezanja slavskog kolača, najčešće u hramu, smatra se sastavnim delom proslavljanja dana posvećenog svetitelju – zaštitniku.

– To je suština krsne slave i crkva ne može odbiti nikoga ko želi učestvovanje u bogosluženju. Ipak, apelujemo na vernike da budu odgovorni, prate uputstva i slušaju savete lekara – kažu u beogradskim hramovima.

Crkva je više puta apelovala na vernike da izbegavaju gužve, drže distancu i primenjuju mere zaštite.

U Arhiepiskopiji apeluju da se Nikoljdan, i ako izostanu oštrije državne mere, proslavi u najužem krugu porodice i bez gostiju.

Obavljanje verskih obreda mnoge eparhije SPC u novonastaloj situaciji, ustrojile su prema svojim potrebama i lokalnim običajima.

U centralnoj niškoj parohiji, tako, vernicima su poručili da, po običaju, mogu da donesu slavske kolače ukoliko država ne proglasi obavezan karantin.

– Od toga zavisi i služenje liturgije i osvećenje kolača – rečeno je vernicima u Nišu.

U pojedinim parohijama još se primenjuje i “režim” slavskih obreda koji je uspostavljen proletos. On podrazumeva pojedinačno čitanje molitvi, bez grupisanja vernika, kao i obaveznu distancu i dezinfekciju predmeta i prostora. Bilo je i primera zakazivanja termina za osvećenje žita i kolača, kako bi se što više smanjio rizik od kontakata.

Pevačica je uvek zakopčana do grla.

Dragana Mirković, Foto: Alo! / Rajko Ristić

Posle 34 godine, od kada je Dragana na sceni, nije se pojavila niti jedna njena fotografija na kojoj pozira u kupaćem kostimu, što je, složićete se, sa dame sa estrade dosta neuobičajena pojava.

Dragana je sada otkrila zašto je to tako i konačno razrešila misteriju:

“Postojim 34 godine na estradi i nikada niko nije imao moju sliku u kupaćem kostimu. Kada su me zvali da se slikam ja sam to uvek odbijala. Ja nisam manekenka i kao pevač smatram da ne treba da se slikam u kupaćem kostimu. Meni je to bilo neprijatno iskreno”, rekla je Dragana za emisiju Ekskluzivno i šokirala sve svojom istrajnošću i nepokolebljivim stavom.

Dragana Mirković, Foto: Alo!/ Rajko Ristić

Nakon što je Viši sud u Beogradu folk pevaču Miroslavu Iliću i Devinu Antonoviću naredio da odnesu bris u Institut za sudsku medicinu u Beogradu da bi se DNK analizom konačno razjasnilo da li je Ilić Devinov otac, ni nakon isteka poslednjeg roka popularni folker to nije učinio, trvdi Mirjana Antonović.

 *foto: Nemanja Pančić, Nemanja Nikolić

Nekadašnja, navodno, velika ljubav Miroslava Ilića, koja sada pokušava da dokaže da je on otac njenog deteta, takav njegov čin tumači kao priznanje.

“Dragi moji prijatelji, Miroslav je odbio da priloži DNK. Miroslav je dobio sudski nalog da se izjasni u roku od 8 dana, da li ima nameru da priloži DNK za analizu. Pošto se nije odazvao na nalog to sud tretira kao odbijanje. Znači, Miroslav je odbio da se privrgne DNK analizi. Sa tim potezom je faktički priznao da je Devin njegov sin, napisala je Mirjana uz nasmejani emotikon i dodala:

Ročište za suđenje je sledeće. Uvek vaša Mirjana.”

Inače, po Zakonu o parničnom postupku, ne postoji mogućnost prinudnog uzimanja DNK uzorka, niti je propisana kazna za odbijanje.

Međutim, to je presudno prilikom odlučivanja suda. Pošto je folk pevač odbio DNK analizu, onda se izvode drugi dokazi.

Pevačica bi materijalno bogatstvo menjala za potomstvo

Branka Sovrlić bila je jedna od najpopularnijih pevačica devedesetih godina prošlog veka na ovim prostorima.

Danas uživa u bogatstvu sa suprugom Pajom, ali žali što nemaju decu.

Branka ovo leto provodi u svojoj luksuznoj vili na Ilidži koja je pod zaštitom države. Ona je bila zadužena za unutrašnjost kuće, a suprug za spoljašnost.

Inače, Branka i njen muž poseduju nekoliko nekretnina u više gradova, ali su i vlasnici dva restorana u Sarajevu.

Branka je pričala jednom prilikom da nije strog poslodavac.

“Nisam stroga. Moj suprug se malo izgalami kad dođe, ali ga to prođe. On je bučniji. Ja kad dođem, tišina je, ali nisam stroga”, priznala je ona.

Branka je takođe nedavno rekla da bi rado menjala materijalno bogatstvo za potomstvo.

“Paja, odnosno Sadik Pašić, moj muž, i ja smo stekli mnogo. Bez lažne skromnosti, mi smo milioneri, ali volela bih da imamo mnogo manje,a da nam je bog, odnosno ta neka viša sila, sudbina, podarila decu, odnosno, bar jedno dete. Ovako bi neko rekao džaba sve. Jednostavno nam se nije dalo da u savršenom braku sa mnogo ljubavi i poštovanja postanemo i roditelji. Bog izgleda ne da sve”, ispričala je pevačica za “Srpski telegraf”.

“Hteo sam da molim lekare da joj presade moja plućna krila, a oni su mi javili da je umrla. Izgubio sam jedino dete, a u martu je trebalo da mi rodi unuka”.

Ovako za “Blic” počinje priču o svojoj tragediji Ratko Gardić iz Užica, otac Tijane, koja je 18. februara podlegla, zajedno sa svojom nerođenom bebom, kako se sumnja, od posledica gripa.

Bila je u osmom mesecu trudnoće, u GAK “Višegradska”, gde je stigla iz užičke bolnice, porodili su je carskim rezom, pošto je ustanovljeno da je njena beba umrla u materici, a odatle su je prebacili u Infektivnu kliniku Kliničkog centra Srbije, gde je i umrla.

Nesrećni otac sada kaže da ga je ćerka zvala pre 15 dana i rekla da se ne oseća dobro i da ima povišenu temperaturu.

– Majka ju je vodila kod pulmologa i drugih doktora. Nedugo zatim, moje dete je otišlo u užičku bolnicu kod ginekologa zbog problema koji su se javili u trudnoći. Nisam tačno siguran o čemu se radilo. Odande su je lekari odmah prebacili u Beograd – kaže neutešni otac.

Prema njegovim rečima, njemu su javili da mu je buduće unuče umrlo u ćerkinom stomaku, ali ne zna da li su to utvrdili lekari u Užicu ili u Beogradu.

“Otkazala su joj oba plućna krila”

On je, kako priča za “Blic”, počeo da se sprema “na put u Beograd da vidi svoje dete i ponudi joj svoja pluća samo da preživi i izleči se”.

Taj put je planirao za utorak, a njegova Tijana nije izdržala i umrla je dan ranije.

– Nisam mogao da se čujem sa njom i vidim kako je, jer je bila na aparatima. Sve vreme sam se nadao da nije baš toliko ozbiljno. Ta nada je srušena kada mi je njen lekar javio da su joj zbog gripa otkazala oba plućna krila i da se stanje zakomplikovalo. U utorak sam hteo da idem. Da je obiđem. Da pitam lekare da li je moguće da joj presade moja plućna krila. Na sve sam bio spreman samo da mi dete preživi i ozdravi – priča krot suze neutešni Ratko.

Dan pre nego što je krenuo u Beograd, nastavlja on, iz bolnice u kojoj je Tijana ležala, stigle su strašne vesti.

– Bilo je rano jutro kada sam na telefonu video propušten poziv od doktora iz Beograda. Nisam ni slutio zbog čega me je zvao. Hteo sam da sačekam da odmakne jutro, da prođe vizita, pa da mu se javim. A onda sam na fiksnom telefonu video propušten poziv sa istog broja. Sve mi je bilo jasno, ali nisam smogao snage da zovem doktora. Ubrzo je zvao on mene. Čim je izustio: “Moram nešto neprijatno da vam kažem”, ispustio sam telefon i briznuo u plač – seća se on tog stravičnog časa.

Tijana Gardić sahranjena je u sredu na užičkom groblju Sarića osoje.

Tijana je hitno porođena i poslata na Infektivnu

Kako je “Blic” već pisao, Tijana je preminula na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Srbije, kako se sumnja, od komplikacija izazvanih gripom.

Ona je u teškom stanju sa odeljenja Centralne intenzivne nege užičke bolnice prebačena u beogradski GAK “Višegradska”.

Prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor GAK “Višegradska”, potvrdio je za “Blic” da su pacijentkinju iz užičke bolnice poslali kod njih.

– Primili smo je u besvesnom stanju, uradili smo komplentnu dijagnostiku i ustanovili da je njen plod preminuo u stomaku. Urađen je carski rez. Uputili smo je potom u Infektivnu kliniku, gde je ona i preminula – kaže za “Blic” prof. dr Stefanović.

Književnica iz Kirgistana, Akilej Bajmatova, podelila je na internetu svoju dogodovštinu iz javnog prevoza i dirnula ljude širom sveta. Mi je prenosimo u celosti:

– Najvažniju lekciju koju sam u životu naučila, naučila sam od deteta. Bilo je to jednom prilikom dok sam se vozila gradskim prevozom

Dečak star oko šest godina besneo je pored majke koja je sedela kraj prozora i gledala napolje, sa potpuno praznim izrazom lica. Uopšte nije reagovala na vrisku deteta. Dete ju je stalno vuklo za rukav, vrišteći i kukajući. Žena je samo nemo posmatrala kišu napolju. Međutim, dete je uporno tražilo nešto i odbijalo je da odustane. Odjednom, baš odjednom, žena se trgnula, odgurnula mu ruku i dreknula:

– Šta hoćeš ti od mene?!

Dete je zastalo.

– Pitam te lepo, ŠTA HOĆEŠ? Znaš li ti ko si uopšte? Ti si niko! Razumeš? Niko! – drala mu se praktično u lice.

Dečak ju je nemo gledao, činilo mi se kao da mu se glava trese. A možda sam se i ja tresla. Osetila sam da me obliva znoj. Sećam se da sam se zapitala kome li se ta žena zaista obraća, jer sigurno nije ta pitanja ozbiljno postavila dečaku. Znam i da sam planirala da ustanem i vrisnem joj da je bezvredna majka i da je upravo ubila u pojam svog sina.

Međutim, dok sam se spremala da to uradim, dečaku je prišao jedan momak, student u teksas jakni. Izvadio je iz džepa čokoladicu. Uhvatio je dečaka za ruku i rekao mu: “Uzmi, ovo je za tebe”.

Dečak je uzeo bez reči. A onda je student izvadio drugu čokoladicu. Dečak je oklevao, ali uzeo je i nju.

A onda, ono što se desilo, i dalje mi tera suze na oči.

Dečak nije otvorio čokoladice. Umesto toga, uhvatio je majku za ruku. Nije se okrenula ka njemu celim telom, ali je malo okrenula glavu, vrlo nervozno. Verovatno je htela da nastavi da viče. Međutim, onda je videla da joj dečak nudi čokoladu.

Pogledala ga je, videlo se da je zapanjena. Dečak joj je stavio čokoladu u šaku.

– Neću je – rekla mu je.

Dve čokoladice i dalje su bile u detetovoj ruci. Nije je sklanjao.

– Pojedi ih ti…Ja stvarno neću – rekla je majka, mnogo nežnije.

Međutim, dečak joj je stavio jednu čokoladicu u krilo.

Nikad neću zaboraviti taj trenutak i tu zrelost. Taj šestogodišnji dečak u trenutku se transformisao u muškarca, a ona je od besne žene postala divna, mlada majka.

Ona je dugo ćutala i posmatrala ga, kao da ga prvi put vidi, a onda ga je zagrlila. I on je zagrlio nju. Onda je uzeo čokoladicu iz njenog krila, otvorio je i dao joj je. Nije hteo da počne da jede svoju sve dok nije video da je ona počela da jede svoju.

Sedela sam, posmatrala ih i pričala sama sa sobom.

– Eto, ti velika spasiteljko koja si htela da ustaneš i urlaš na majku, da je poniziš, da je izvređaš pred svima. To bi uradila i ništa ne bi postigla, osim skandala koji bi zabavio druge i uvrede koju bi majka iskalila na nekome. A taj dečak uradio je sve mnogo bolje od tebe koja si toliko starija i navodno mudrija. Nije on tek tako ponudio detetu dve čokoladice – mislila sam u sebi, diveći se i tom mladom čoveku i detetovoj reakciji.

Vožnja se nastavila, mladić je izašao a majka i sin sedeli su zagrljeni. Sišla sam i ja. Mnogo sam razmišljala o tom danu i trebalo mi je dugo da shvatim šta je ta lekcija. Konačno sam je razumela nedavno – podučavate druge primerom. Ne podučavate ih tako što urlate na njih, bijete ih i vređate. Pomaže samo davanje primera, ništa drugo. A taj maleni dečak pokazao je majci svoj primer i promenio je, a i sve nas u autobusu.

Katarina Ocokoljić iz Ivanjice na svet je donela dečaka Pavla i to na prednjem sedištu automobila, kojim je upravljao suprug Dejan. Nije bilo dovoljno vremena da se klizavim i snežnim drumom stigne u Čačak pa je Katarina sama sebe porodila, dok je Dejan usplahireno vozio prema bolnici.

Jedino čega se suprug jasno seća, jeste trenutak kada je zaustavio automobil, okrenuo se i video bebu u naručju Katarine, zavijenu u jaknu.

– Mnogo toga mi je ostalo u magli, iskreno, osvestio sam se tek kada se sve završilo. Onda sam se prekrstio, zahvalio Bogu i isplakao muški – kaže otac Dejan, kome su rođaci već nadenuli nadimak “babica”.

Sve je krenulo tokom noći kada je Dejan primetio kako supruga učestalo gleda na sat.

– Rekla mi je da ima bolove koji nisu jaki i da krenemo u bolnicu. Imamo već dvoje dece, tako da nije bilo nikakve panike. Izašao sam, uključio grejanje u autu, ona se spremila, sela napred i krenuli smo. Do Požege je bilo leda i snega nisam baš brzo mogao da vozim. Kada smo bili ispred Čačka, samo mi je rekla: “Gotovo je, ja više ne mogu da izdržim”- priča još uvek pod utiskom otac Dejan.

– Na skretanju kod Leonardove pumpe, ona je počela da se porađa. Mislim, meni je sve to bio šok, pola stvari se ne sećam. Znam samo da sam vozio koliko sam brže mogao, stigli smo ispred čačanske bolnice, okrenem se, a ona govori: “Ja sam se porodila”. Pogledam, beba zavijena u jaknu u njenom naručju – dodaje srećni otac.

Dejan je utrčao u bolnicu, pozvao medicinsko osoblje koje se brzo uputilo prema automobilu sa svim potrebnim instrumentima, presekli su pupčanu vrpcu, beba je zaplakala, a njegov sreći nije bilo kraja.

– Odneli su bebu u bolnicu, supruga je sama izaša i uputila se prema porodilištu. Ona je stvarno carica. I medicinske sestre i ja smo više bili šokirani od nje. Samo kada se sve dobro završilo – kaže Dejan.

Inače, Pavle je došao na svet baš na desetogodišnjicu Katarininog i Dejanovog braka.

– Pa, ima li lepšeg poklona na svetu, nema sigurno – zaključuje Dejan.

Marina Jovičić Ilić (38) iz Beograda je zbog jakih bolova u stomaku tri dana molila Hitnu pomoć da je poseti, a kada su konačno došli i odveli je na VMA, doktori su utvrdili da joj nema spasa.

Ova majka četvoro maloletne dece, među kojima je i beba od tek godinu dana, ubrzo je umrla iz još neutvrđenog razloga.

 Da je Hitna došla ranije, Marina bi možda bila živa – kaže za Kurir njen suprug Dragan Ilić, radnik “Beograd puta”, koji čeka rezultate obdukcije.

On objašnjava da je Marina 21. januara počela da zove Hitnu pomoć, a da su došli tek 23. januara.

 *FOTO: PRIVATNA ARHIVA

– Tih dana Marina je bila sama u kući s decom jer sam ja radio tokom celog dana na terenu. Prvo je imala virus gripa, temperaturu i groznicu, ali je 21. odjednom počeo i stomak jako da je boli i da se nadima. Sutradan joj je bilo još teže, naglo joj je pao pritisak, počela je da se guši i opet je zvala Hitnu. Rekli si joj da pije slanu vodu, digne noge na jastuk, popije lek za smirenje – navodi Dragan.

Kad je uveče došao kući, ona nije mogla da stoji, a nisu mogli do bolnice jer nemaju auto, te su se nadali da će joj do jutra biti bolje.

– Ja sam tog 23. januara ujutru morao na posao, pa je kuma došla da bude s Marinom. Njoj je bilo sve lošije, počela je da povraća, pa su opet zvale Hitnu pomoć, koja je uporno odbijala da pošalje ekipu poručujući im da same odu u bolnicu, kao i da dolazak Hitne mora da se plati ako je lažna uzbuna. Konačno su došli nakon trećeg poziva i odvezli je na VMA – ističe Dragan.

Marinina kuma kaže da su nove muke doživele i na VMA:

– Prvo ju je primio hirurg, koji je zaključio da Marina nije za hitnu intervenciju i otpustio je kući. Odvela sam je preko puta na interno odeljenje, gde su nam rekli da čekamo ispred ordinacije, iako je Marina već počela da se gubi i bunca. Čekali smo od šest sati uveče do četiri ujutru. Konačno su joj 24. januara ujutru izmerili pritisak i šećer i ustanovili da mora da ostane u bolnici. Onda su otkrili da su joj unutrašnji organi puni vode, da otkazuju jetra, slezina i bubrezi i da samo bog može da joj pomogne. Marina je umrla u noći između 26. i 27. januara.

VMA: POKRENUTA UNUTRAšNJA KONTROLA

 *FOTO: FILIP PLAVČIĆ

Iz VMA kažu da je u toku redovan postupak unutrašnje kontrole kvaliteta rada zdravstvenih radnika koji su učestvovali u lečenju pacijentkinje Marine Jovičić Ilić. U Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć ističu da nisu dobili nikakvu žalbu povodom pacijentkinje Marine Jovičić Ilić, ali pozivaju članove porodice preminule da im se obrate ako imaju ikakvih sumnji u rad njihove službe.

Svesno ili podsvesno o ljudima koje smo tek sreli stičemo utisak na osnovu njihovog izgleda. To je prvi korak. Često se dešava da njihov izgled zatim sami povezujemo s određenim ponašanjem i tako ulazimo u stereotipe. Druga strana cele te priče su oni koji su na bilo koji način drugačiji pa su automatski obeleženi, podvrgnuti ruglu, ismejavanju, vređanju.

Marina Arsić je devojka kojoj je jedan mladež odredio mnogo toga. U stvari taj mladež je ništa. Pakao su joj od detinjstva i mladosti pravili ljudi kojima se on nije dopao, pa su se našli pozvani da maltretiraju Marinu. Zato što ne izgleda kao filter na Instagramu. A lepa je, baš je lepa.

Rođena je s retkim oblikom mladeža, nevusom, duž cele leve polovine lica i leđa. Danas ima 19 godina. Više ne živi prošlost, samo budućnost. Bila je gošća emisijie “Život priča”.

 *Foto: Printscreen / Prva / Noizz.rs

Roditelji su se trudili da je zaštite, ali se rano srela sa diskriminacijom. Niko nije hteo da se druži sa njom, piljili su, pitali je “mogu li da te pipnem”. Živela je usamljeno sve dok jednog dana jedna jakna nije završila na podu.

Svog detinjstva se seća od treće godine.

– Sećam se drugih ljudi, njihovih reakcija. Ništa mi nije bilo jasno, imala sam podršku, mamu koja je bila uz mene. Kasnije od vrtića su me pitali šta ti je to, da li skineš pred spavanje, zašto je te boje, zašto ja to nemam, a ti imaš? Dobijala sam i razne nadimke – nakaza, dlakava…- rekla je . Bilo joj je neprijatno što ljudi pilje u nju. Nije radila ništa pogrešno, a svi su zurili u nju.

Vaspitači u obdaništu su je isključivali iz aktivnosti. Trudila se da je prihvate. U školi je drugima radila domaće zadatke, iako je znala da zbog takvih stvari neće biti zaista prihvaćena. Bio joj je važan znak pažnje.

Majka je ispričala da je kada je Marina imala godinu dana ušla sa njom u prodavnicu. Drugo dete koje je videlo se uplašilo i istrčalo napolje. Tada je rešila da razmotri opcije, i operisali su je.

 *Foto: Printscreen / Prva / Noizz.rs

Sa slabinskog dela leđa i unutrašnje strane butine je presađena koža na lice. Došlo je do komplikacije usled toga što je vazduh ušao ispod zavoja, u ranu, pa je rađena još jedna intervencija. Rana je sanirana ali su ostale neravine na licu koje su i dalje vidljive. Ostao joj je ožiljak. Lekari su rekli da mora da nauči s tim da živi. Diskriminisanje se nastavilo. Čak su i lekari imali čudna pitanja, nedopustive reakcije.

U školi je objašnjavala deci da ne može da im prenese svoj ožiljak. Na odmoru je sedela sama. U pubertetu su zadirkivanja prešla na viši nivo. Uvrede, nadimci – nakazo, životinjo, kao da te šleper pregazio…činilo se da su uživali u ponižavanju. Tako sve do osmog razreda koji joj je bio prekretnica. Dotle je ćutala, nije se borila za sebe. Onda se odjednom dešava to da hoće da stavi jaknu na klupu u učionici, svi čekaju profesorku da uđe. Jedan dečak joj kaže: “Ne možeš jaknu tu da staviš.” Mislila je da se šali. On je baca na pod. Marina kaže: “Ne, moja jakna će da stoji tu.” Te reči su joj odzvanjale, prvi put se usprotivila nekom. Od tada je shvatila da ima glas i da drugi čuju taj glas. To je bila pobeda. Kako kaže – “mala pobeda za čoveka, veliki za čovečanstvo”. Sklonila je kosu s lica. Rekla je prvi put sebi pred ogledalom “lepa si”. Prvi put je videla ne ono što su drugi osećali, već je videla Marinu.

Posle preokreta želi da pomogne drugima.

– Treba da radimo na sebi kao individue jer ćemo samo tako pomoći društvu. Moja misija je da pomognem drugima – kaže ona.

Uvredljivi komentari je prate i danas, u 19. godini. U gradskom prevozu ljudi je vide, počnu da se krste i izađu napolje, prilaze joj na ulici pitaju: “Jel mogu da pipnem?” Ona je oguglala na takva pitanja. Sada tome može da se nasmeje i produži dalje. Nekada to nije mogla. Kako kaže – iza toga stoji veliki rad.

Marina nije u emisiji “Živo priča” bila da bi rekla kako su ljudi loši ili dobila pažnju. Svoj problem deli da bi pomogla drugima i izazvala lanačnu reakciju onih koji prolaze kroz nešto slično.

Ona nije ljuta. Ne okreće glavu ni od ljudi koji su je zlostavljali. Trudi se da nađe opravdanje. Može da oprosti, iako ne zaboravlja.

Ožiljak danas ne bi ni skinula.

– Ne bih bila ja. Taj ožiljak predstavlja svu tu patnju tokom svih tih godina. Samo je neko tako skine, praznina. Neko će mi uzeti tih 14 godina života – zaključila je kroz osmeh.

“Slobodno odustanite od onog što okolina misli da ste kako biste mogli da postanete ono što možete da postanete”, rekla je Tatjana Vojtehovski na kraju. Šta ste vi postali?

Pevač Mile Kitić i njegova supruga Marta Savić godinama su braku, a sada su se pojavile spekulacije da se navodno razvode.

Kako prenose mediji, njihove komšije su otkrile da pevačicu nisu videli od marta u kraju, dok Mileta i njihovu ćerku Elenu svakodnevno sreću. Sada se oglasila pevačica i stavila tačku na sve glasine. 

– Navikla sam, ni sama ne znam koji me put razvode. Komšije mogu da kažu šta ima je volja, niti se družim sa njima, niti imam komunikaciju, niti žive sa mnom da znaju šta se dešava u mom životu i braku. Istina je da me nisu viđali od marta, ali sam se ja u avgustu vratila u Beograd. Lepo se odmorila i sada sam tu. Sa Miletom i ćerkom, tako da se ne razvodim – rekla je pevačica.

Na pitanje da li su njen suprug i ona zakazali tezgu za Novu godinu, kaže:

– Nismo, ja dugo godina ne radim, a Mile nije, ne znam ni ko reklamira da je zakazao. Biće kako mora, mi zaista poštujemo sve mere koje su donete, drugačije ne može, a ja se ne opterećujem situacijom, jer realno da promenim ne mogu ništa osim da poštujem propise. Eto mi se u kući ne opterećujemo, bar tu ne mogu da nam donesu mere. Biće kako mora, samo je bitno da svi sve poštujemo – ispričala je ona za Scandal, a prenose mediji. 

Da je Marta u porodičnom domu, pokazuje i njen stori na Instagramu. Naime, ona je snimila novogodišnju jelku koja se nalazi u njihovoj luksuznoj kući, a isto je objavila i njena ćerka Elena