Teksašanka po imenu Marija M. (32) koja je poslednjih meseci radila u restoranu na prometnom putu bila je na dobrom glasu.
Iako se vlasnik restorana nije baš idealno slagao s njom, imponovalo mu je da čuje da je mušterije hvale i da je sa svima srdačna, strpljiva i uviđajna. Stoga je rešio da je testira.
Prvo je pustio bradu, zatim pocepao neku garderobu i našao prastari grombi kaput i navukao sve to, uz prljavu kapu i naočari za sunce. Nije bilo šanse da ga Marija prepozna.
Vlasniku je bilo jako važno da sazna da li je Marija osoba “dobre duše”, kako su pričali o njoj, jer je želeo da je unapredi u upravnika restorana što sa sobom povlači i ozbiljnu povišicu naravno.
Ušao je u restoran i kao beskućnik pogledao Mariju.
Ako biste usluživali beskućnika koji nije u mogućnosti da priušti obrok, da li biste mu pomogli i platili mu obrok? Upravo to se dogodilo konobarici u Teksasu.
Marija nije oklevala u pružanju finansijske podrške “beskućniku”, Foto: Pixabay/Free-Photos
“Zovem se Marija, ako vam nešto treba, samo me obavestite”, rekla mu je i otišla.
“Beskućnik” je primetio da ga drugi njegovi konobari nisu ni pogledali. Mariji je rekao da nema novca da plati ručak, ali da je vrlo gladan.
Vlasnik restorana davno je rekao radnicima da ako neko ode i ne plati obrok, oni moraju da to regulišu iz svog džepa, zbog čega mu niko osim Marije nije prišao. Bila je spremna da plati čoveku obrok.
Nakon što je završio s jelom, vlasnik je video Mariju kako se sprema da plati njegovo jelo. Ipak, ostavio joj je na stolu novčanicu od 100 dolara (!) i poruku.
“Draga Marija, imaš moje poštovanje jer vidim da poštuješ sebe. To se vidi u načinu na koji prilaziš ljudima. Pronašla si ključ sreće, tvoja dobra dela će usmeriti tebe i ljude oko tebe”, napisao joj je vlasnik restorana.
Marija se rasplakala, a onda nastavila sa smenom kao da se ništa nije dogodilo. Sutradan je unapređena i to joj je mnogo promenilo život.
Vest da nas je zauvek napustio legendarni Džej Ramadanovski rastužila je ceo Balkan. Nema slavlja ni veselja na kojima se njegove pesme nisu pevale i rado slušale, a mnogi koji su ga poznavali isticali su da osim što je bio neprevaziđen pevač, bio je i pre svega dobar čovek.
Naime, tako je i na Fejsbuku osvanuo status Džejevog druga iz detinjstva, koji je rečima opisao njegovu veličinu.
Prenosimo ga u celosti.
– Gledam malopre Džeja, Bog dušu da mu prosti, u nekoj staroj emisiji “Balkanskom ulicom” i razmišljam kako da bez patetike opišem momenat kada sam prestao da ga gledam kao pevača već kao jednu divnu, emotivnu mučenu dušu.
Ne, neću pisati o našem prvom susretu sada već davne ’91. godine u “Velikoj Srbiji” nadomak Valjeva kada smo sticajem okolnosti sedeli za istim stolom pomenute kafane u kojoj je on bio zvezda večeri.
On pevao, društvo i ja pili, povremeno nam se u pauzama pridruživao da malo odmori, baci koju reč sa nama i to je to, ništa bitno.
Neću ni pisati da sam se tada zamalo rastao od tadašnje devojke, a sadašnje mi žene jer sam “na Džeja” umesto sa njom otišao sa drugaricom na koju je ova moja bila žestoko (ruku na srce sa razlogom) ljubomorna, to je već neka druga priča.
Ova priča se dešava nekih dvadesetak godina kasnije.
Dolazim ispred jednog kluba na Dorćolu po stranku.
Tih godina sam još uvek radio kao taksista.
Iz kluba izlaze Džej i još neki lik.
Pozdraviše se, zagrliše i lik uđe u auto, a Džej se vrati nazad u klub.
“Ima li posla, bla, bla” znate kako već počinje priču neko ko želi da razgovara sa vama…i načesmo priču.
Vrlo prijatan čovek, miran, kroz razgovor se vidi načitan i obrazovan.
Pričamo, a ja razmišljam kako mi čovek baš nekako ne ide uz Džeja i njegovu ekipu.
Stigosmo i do toga.
“Evo večeras dođoh sa nekim društvom do kluba iako nemam baš običaj da idem po klubovima. Popili po neko piće i krenusmo kući.
U prolazu sasvim slučajno naletim na Džeja u nekom njegovom, povećem veselom društvu.
Pravo da vam kažem, razmišljao sam da li da mu se javljam pošto nisam bio siguran da li će me se uopšte i setiti jer smo zajedno išli u osnovnu školu a to je bilo pre sto godina. Kad me je video, oduševio se. Prišao, zagrlio me i pozdravimo se što se ono kaže kao stari drugari. Ja mu se izvinim i kažem da treba da idem, ali šipak, nema šanse.
Ne da mi.
I šta ću, ostanem sa njima, reč po reč, piće po piće i u jednom momentu kaže Džej celom tom društvu: “Lako je meni danas da imam mnogo prijatelja kada sam napravio nešto od svog života. Ima tu mnogo pravih a ima i lažnih. Ali vidite ovog čoveka”, pokazujući rukom na mene, a ja razmišljam šta li će sada da kaže “on je moj prijatelj iz osnovne škole. Tada sam bio samo mali ciganin iz odeljenja, dete razvedenih roditelja koje živi sa babom. A baba nema kintu da mi da za užinu. Više bio gladan nego sit. E vidite, ovaj ovde čovek ako ima kiflu on je podeli sa mnom. Ni on često nije imao, ali kad ima podeli. A mnoga druga deca su me izbegavala. Ko voli cigane, pa još sirotinju”, i nasmeja se, a nasmejaše se i oni iz društva. Onda ponovo nastavi ozbiljno: “Ja mu te kifle nikada nisam zaboravio i biću mu večiti dužnik zbog njih”.
“Mene živ sram pojede što svi oni ljudi gledaju u mene, pa počeh priču da okrećem na šalu, al’ ovaj mrtav ozbiljan pa mi to baš i ne pođe za rukom. A nismo se mi posle osnovne škole ni družili jer nas je život odveo na različite strane i ja se toga sa kiflom i ne sećam, ali eto njemu je to nešto ostalo urezano čim je to pomenuo. Gledam ga zasuzile mu oči pa me zagrli onako pred svima.
Nemoj bre Džeki da crvenim pred ljudima, pusti kifle i ko je šta kome dao, kažem mu ja ali džaba, on je još deset minuta pričao o kiflama i meni i osnovnoj školi. Onda smo nekako okrenuli temu, razgovarali i popili još po koju, ispratio me do vaših kola i eto. I ne mogu da verujem da još uvek pamti kifle iz osnovne škole”.
Iskreno da vam kažem, verujem da bi ih i ja celoga života pamtio da sam na njegovom mestu, rekoh mu.
Eto, kroz tu kratku, noćnu vožnju sam formirao neko svoje mišljenje o Džeju, koliko god ono bilo pogrešno ili ne, i kasnije sam u svakoj njegovoj pesmi čuo bar delić duše tog, na mnogo načina odbačenog deteta životom izranjavanog srca koje ga je na kraju i odvelo na put ka zvezdama.
I evo unapred se izvinjavam ako ovo nekome zvuči patetično ili ovako ili onako, ali ja bolje od ovoga jednostavno ne umem da napišem kako god da bilo… – piše u statusu.
dzej ramadanovski1 foto Dejan Zivancevic
Džej Ramadanovski preminuo je u nedelju, 6. decembra, u 56. godini u svom stanu na Dorćolu.
Džej Ramadanovski biće sahranjen u petak, 11. decembra, u 14:30 časova, u Aleji zaslužnih građana
Džej Ramadanovski biće sahranjen u petak, 11. decembra, u 14:30 časova, u Aleji zaslužnih građana, potvrdila je za Telegraf JETSET njegova ćerka Marija.
Kako saznaje naš portal, na sahrani pevača sviraće između 20-30 svirača, i to Koletov orkestar, violine na čelu sa Momom Stanojevićem, violine RTS-a, Perica Vasić, mali Joca, naslednik Bobana Voza, kao i muzičar Micko.
Govor na sahrani Džeja Ramadanovskog, kako saznajemo, će najverovatnije održati Zoran Jagodić Rule.
Komemoracije sada neće biti, zbog pandemije korona virusa.
Džej će počivati blizu glumca Ivana Bekjareva, pošto će baš pored njega, kako nezvanično saznajemo, biti sahranjen Tihomir Tika Arsić. Ramadanovski će biti sahranjen po muslimanskim običajima.
Podsetimo, Džej je preminuo u nedelju, 6. decembra, u 57. godini života.
Zbog toga što je Marko Janjušević Janjuš branio Aleksandru Nikolić od nje, Maja Marinković je počela da ga maltretira.
Opravdaću etiketu psihopata, maltretiraću te sedam meseci. Sad nećeš ovo da jedeš, to je deo mog budžeta – govorila je Maja koja je krenula da mu otima hranu.
J*baću ti mamu u p*čku onu odvratnu, skloni se, imam nož – poručio je Janjuš.
Samo vređaj. Da li voli neko živo meso? – nastavila je Maja, pa se prikačila za njega.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Janjuš ju je molio da se skloni, ali ona je bila uporna.
Pomeri se – govorio je on.
Hoćeš da me udariš? To je i moj budžet – nastavila je Maja.
Pomeri se od mene više – urlao je Janjuš.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Maja je gađala Janjuša hlebom, a on je uzeo šaku testa i gađao je u glavu.
Kada je prošle godine u februaru preminuo veliki pevač narodne muzike Šaban Šaulić, mnogi su bez ikakvog pokrića kritikovali predlog da se pokojni pevač sahrani u Aleji zaslužnih građana. Danas kao da doživljavamo deža vi samo nekoliko dana od smrti još jednog velikog pevača – Džeja Ramadanovskog, čija je smrt pogodila čitavu javnost.
Nakon smrti neke poznate osobe, kao po nepisanom pravilu ljudi imaju potrebu da pišući o njemu, prepričavajući neispričane priče i događaje približe javnosti kolga smo izgubili. Sličan scenario desio se i nakon smrti Džeja u nedelju 6. decembra.
Sudeći po komentarima i objavama običnih ljudi koji su voleli i slušali Džeja, ali i onima koji imaju veliko poštovanje prema onome što je ostavio iza sebe, pojavio se predlog da pokojni pevač počiva u Aleji zaslužnih građana. Kada biste šetali ulicama Beograda i pitali prolaznike da li Džej zaslužuje da tamo bude sahranjen, verovatno bi vam većina odgovorila potvrdno. Ipak, svet je crno-beo.
Građanski pokret “Opre Roma Srbija” uputio je gradonačelniku Beograda apel da se Džej Ramadanovski sahrani u Aleji zaslužnih građana. Tako će i biti, Džej će bit sahranjen pored glumca Ivana Bekjareva. Međutim, ima i onih koji smatraju da je potrebno učiniti mnogo više da bi se to zaslužilo.
Ipak, treba napraviti jednu veliku razliku u kojoj mnogi greše. Za nešto više od pola veka, koliko postoji, u Aleji zaslužnih građana sahranjena je 741 osoba. Uz ovu, postoji i Aleja velikana, koja postoji skoro čitav vek.
Prema gradskoj odluci, u ovoj Aleji zaslužnih građana mogu počivati nosioci najviših državnih odlikovanja, članovi Akademije nauka i osobe proglašene za počasne građane Beograda… Tu se nalaze i grobnice glumaca koji su nas napustili za jako kratko vreme – Bate, Mande, Glogovca.
Naravno, presudna je želja porodice i onog udruženja kome zaslužni građanin pripada. Građanski pokret “Opre Roma Srbija” dobio je saglasnost porodice, pa će Džej počivati pored mnogih velikana koji su ostavili dubok trag u srpskoj umetnosti.
Na kraju, ne treba zaboraviti jednu stvar. Džej nije bio samo sin, otac i suprug, već prijatelj i jedan delić života svih onih koji su zajedno sa njim proživljavali njegove pesme, plakali i smejali se, i u njemu videli tračak Beograda. Džej je iza sebe ostavio dovoljno da traje generacijama bez obzira na kom mestu počivao.
Meč PSG-a i Bašakšehira prekinut je nakon što je Demba Ba, koji je sjedio na klupi gostiju iz Istanbula, prijavio da ga je četvrti sudija vrijeđao na rasnoj osnovi.
Nastao je pravi haos, iz turskog kluba pokušavaju delegatu objasniti šta se desilo i još uvijek traje prekid meča.
Igrači Bašakšehira ne žele nastaviti utakmicu, pa su krenuli u svlačionicu.
Un adjoint de l'entraîneur de l'Istanbul Basaksehir est exclu et se plaint d'avoir été insulté de "Neg**" par le quatrième arbitre du soir. #PSGIBFKpic.twitter.com/rOyPLTpMFQ
Selektor fudbalske reprezentacije Finske Markku Kanerva nije zadovoljan žrijebom kvalifikacija Svjetsko prvenstvo 2022. godine u Kataru.
– Teška grupa, nema govora, rekao je Kanerva i dodao:
– Imao sam neke želje prije žrijeba, ali smo na kraju dobili grupu kao iz horor filmova. Francuska je prvak svijeta, u Ukrajini ima mnogo mladih igrača, organizovani su i veoma jaki prema naprijed. Težak su tim za igrati protiv njih, ali ne znači da ih je nemoguće pobijediti, dok je Bosna i Hercegovina najgora stvar koja nas je mogla zadesiti.
– Pozitivna stvar je da ćemo odigrati nekoliko prijateljskih utakmica i vidjeti na koga ćemo moći računati. Bosna i Hercegovina i Francuska su nam poznate, a Kazahstance ćemo skautirati i nastaviti se pripremati za nastup na Euru sljedeće godine.
Muzička zvezda će po odluci porodice biti sahranjena po muslimanskim običajima.
Muzička legenda Džej Ramadanovski (56) preminuo je u nedelju u iznajmljenom stanu na Dorćolu, u kojem je živeo sa dugogodišnjom emotivnom partnerkom. Džejeva porodica još ne može da dođe sebi od šoka i tuge što njega više nema, a sada je ćerka pokojnog pevača Marija objavila na storiju na društvenoj mreži Instagram njegovu umrlicu.
FOTO: E-STOCK/ČASLAV VUKOJIČIĆ
– Preminuo je 6. decembra 2020. godine. Sahrana će se obaviti u petak 11. decembra 2020. godine u 14:30 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Okupljanje počinje od 13:30 časova. Ožalošćeni ćerke Ana i Marija, unuci Adrian i Daris, bivša supruga Nada i Andrijana – piše na Džejevoj umrlici.
FOTO: INSTAGRAM.COM
Inače, Džej će po odluci porodice biti sahranjen po muslimanskim običajima. Džej će počivati u Aleji zaslužnih građana na Novog groblju u Beogradu, a njegova porodica će mu ispuniti poslednju želju, pa će biti ispraćen uz zvuke violina. Na njegovoj sahrani prisustvovaće velik broj muzičara, oko 20-30 svirača, potom Koletov orkestar, violine na čelu sa Momom Stanojevićem, Perica Vasić, mali Joca, naslednik Bobana Voza, kao i muzičar Micko.
Vlatko Glavaš, bivši fudbalski reprezentativac BiH, smatra da se reprezentacija BiH u kvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine realno može boriti za drugo mjesto i plasman u baraž.
Glavaš u izjavi za Fenu ističe da je Francuska veliki favorit kvalifikacione grupe i da će ta selekcija gotovo sigurno osvojiti prvo mjesto i direktan plasman na smotru najboljih ekipa svijeta, dok BiH očekuje borba za drugo mjesto sa selekcijama Finske i Ukrajine.
– Znamo da je Francuska favorit za prvo mjesto i to će sigurno tako da bude. Mi ćemo se ponovo boriti za baraž, a ni to neće biti lako jer su protivnici dobre reprezentacije Ukrajine i Finske. Kada sagledamo te protivnike, mi smo tu bolja reprezentacija po svim parametrima, ali mnoge stvari trebamo posložiti u Fudbalskom savezu BiH, stručnom štabu i igračkom kadru da bi se protiv tih selekcija ostvario uspjeh – izjavio je Glavaš.
Podsjetio je na neuspjeh u baražu za Evropsko prvenstvo protiv Sjeverne Irske, te istakao da se mnogo toga treba promijeniti u reprezentaciji da bi se počeli nizati uspjesi.
– Znamo šta nam se desilo protiv Sjeverne Irske i taj nas poraz dan-danas boli. U nadolazećim kvalifikacijama morat ćemo se uozbiljiti i maksimalno odigrati svaku utakmicu. Jedino kada ne potcijenimo ili ne precijenimo protivnika, imamo šanse za dobar rezultat. Ako već sada budemo mislili da nam je drugo mjesto zagarantovano, bit će veoma teško – rekao je Glavaš.
Smatra da je nakon odlaska Dušana Bajevića sa selektorske pozicije na klupi BiH potrebno što hitnije pronaći novog selektora, te da na tu poziciju treba dovesti čovjeka iz BiH, a ne stranca.
– Selektor je trebao biti već izabran. Nama se uvijek ovakve stvari dešavaju, da pred kvalifikacije biramo novog selektora. Moramo dovesti čovjeka koji će na klupi ostati cijeli cikus, bez obzira na razultate. Potrebna je strategija za seniorsku, ali i mladu reprezentaciju. Treba doći čovjek koji poznaje igrače, ljude u savezu i prilike u bh. fudbalu – objasnio je Glavaš.
Vjeruje da se u reprezentaciji BiH neupitno dešava smjena generacija, te da će se čelnici bh. fudbala morati okrenuti više domaćoj ligi i mladoj reprezentaciji jer je sve manji izbor igrača koji dolaze iz dijaspore i žele nastupati za BiH.
Dodao je da je uvjeren da će se u reprezentaciji BiH i Fudbalskom savezu BiH sve na vrijeme posložiti i da će BiH preko baraža uspjeti izboriti plasman na SP u Kataru.
