Category: Uncategorized

Nemojte se ogrešiti

U Srbiji na Vavedenje prestaju svadbe, ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, niti sklapati ugovore, započinjati velike radove, a nerotkinje treba da spavaju u manastiru.

Srpska pravoslavna crkva proslaviće sutra praznik Vavedenje Presvete Bogorodice, ili uvođenje u crkvu, koji simbolizuje dolazak trogodišnje Marije u Jerusalimski hram i njeno zaveštanje Bogu. Marija je u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane – da će ako dobiju porod, dete dati u hram – dovedena u Jerusalim i uvedena u hram.

BogorodicaFoto: Profimedia/ilustracija

U Srbiji na Vavedenje po običaju prestaju svadbe, koje se ne održavaju do prvih dana proleća. Običaj u takovskim selima bio je da se posle službe u crkvi svečano odevene i okićene cvećem iz venčanih venaca, okupe sve mlade koje su se ove jeseni udale.

Kod Srba se ovaj dan još zove i Sveta Prečista. Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju. U selima južnog Pomoravlja na Vavedenje važi običaj da nerotkinje odu da prespavaju u manastir Crkovicu, kako bi im Bogorodica podarila mogućnost da imaju porod.

Vavedenje je i slava stočara koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od zveri. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Vavedenje je upisano crvenim slovom, a inače se smatra jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Vavedenje se smatra takozvanim usečnim danom, što znači da tog dana ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično.

I za Vavedenje važi pravilo da ne treba raditi po kući, prati veš, peglati i slično. Po broju svečara, ovaj praznik se nalazi na 14. mestu kao krsna slava Srba.

BogorodicaFoto: Srbija Danas

Vavedenje je i slava srpske svetinje, manastira Hilandar. Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara. Bogorodica je po predanju jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Ona je zbog toga ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, odnosno grčkog poluostrva Atos.

Pored Hilandara, srpski manastiri Bradača, Sićevo, Kalenić i Vavedenje su posvećeni ovom prazniku. Na pravoslavnim ikonama Vavedenje je predstavljeno scenom u kojoj trogodišnju Mariju i njene roditelje prima prvosveštenik Zaharije, otac Jovana Preteče.

Do nesreće je došlo oko osam časova, kada je putnički voz, koji saobraća na relaciji Subotica – Sombor, naleteo na “golf” kikindskih tablica, a posle bočnog sudara, lokomotiva je još pedesetak metara gurala automobil

U teškoj saobraćajnoj nesreći, koja se jutros dogodila na pružnom prelazu kod Bajmoka, u blizini Subotice, poginula je Slobodanka Boba Ugrinić (31) iz Banatskog Velikog Sela kod Kikinde.

Do nesreće je došlo oko osam časova, kada je putnički voz, koji saobraća na relaciji Subotica – Sombor, naleteo na “golf” kikindskih tablica, a posle bočnog sudara, lokomotiva je još pedesetak metara gurala automobil.

Pružni prelaz je obezbeđen rampama i signalizacijom, a, kako saznajemo, u trenutku uviđaja rampa i branici su bili podignuti. Istraga će utvrditi da li je mašinovođa imao beli ili žuti signal, odnosno da li je signalizacija na pruzi bila neispravna, kao i da li je magla uzrok nesreće.

– Ako je mašinovođa imao belu signalizaciju, to znači da je sve u redu, ali ako je signal bio žut, upozoren je da postoji problem sa rampama, odnosno da treba da uspori na pružnom prelazu – saznajemo od izvora bliskog istrazi.

Na subotičkim medijima juče je objavljeno da su mašinovođe od utorka uveče navodno upozoravale nadležne da kontrolni signal u Bajmoku ne radi, ali ovu informaciju iz “Infrastruktura železnica Srbije” nisu mogli da nam potvrde.

SAUČEŠĆE ŽELEZNICE PORODICI

– “Infrastruktura železnice Srbije” i “Srbija voz” izražavaju najdublje saučešće porodici nastradale – navodi se u saopštenju “Infrastruktura železnica Srbije” i dodaje da će Železnička komisija za vanredne događaje utvrditi uzroke koji su doveli do ove nesreće.

Očevici nesreće kažu da je na putu bila gusta magla, da su čuli sirenu voza i da je prizor bio stravičan. Na mesto udesa brzo su stigle ekipe policije, Hitne pomoći i vatrogasaca, koji su morali da seku vozilo da bi izvukli nesrećnu ženu, koja je još davala znake života. Nažalost, ona je brzo podlegla povredama.

Kako “Novosti” saznaju, porodica nastradale Slobodanke potiče iz Hrvatske, odakle su došli kao izbeglice. Njeni roditelji i brat Branko su u Banatskom Velikom Selu, a ona je već izvesno vreme živela u Novom Sadu. Iz okoline Bajmoka, gde je juče ujutru nastradala, navodno je njen verenik. Bavila se različitim poslovima, često je radila kao promoterka raznih proizvoda i usluga. Na društvenim mrežama često je objavljivala fotografije iz automobila, a postoji sumnja da je kobnog jutra, dok je vozila, razgovarala sa majkom telefonom.

Sudite mi jer zagrlim majku koja ljubi svoje mrtvo dete i kaže da te pokrijem sine da ti ne bude hladno… a onda to isto dete odguram u mrtvačnicu… Sudite mi jer posle toga zapalim cigaretu, obrišem lice i nasmešim se narednom pacijentu… I nebitna je plata..

BEOGRAD/KRAGUJEVAC – Piše na fejsu, o čemu razmišljam! Razmišljam o ovim aktuelnim događajima na temu ZDRAVSTVO U SRBIJI. Ljudsko sam biće, po profesiji – zdravstveni radnik. ….I kao čoveka, boli me upravo – ljudska zloba. I sudite mi. ….(i meni i svima nama u zdravstvu ). Imate pravo…., napisala je jedna Snežana na svom Fejsbuk profilu oštar odgovor na svakodnevne prozivke zdravstvenih radnika.

Njen post digao je Srbiju na noge, a mnoge je i potresao…  Prenosimo ga u celosti…

Piše na fejsu, o čemu razmišljam!

Razmišljam o ovim aktuelnim događajima na temu ZDRAVSTVO U SRBIJI.

Ljudsko sam biće, po profesiji -zdravstveni radnik. ….I kao čoveka, boli me upravo – ljudska zloba.

I sudite mi. ….(i meni i svima nama u zdravstvu ). Imate pravo….
Da li znate, koliko sam puta, na svojim rukama,imala mrtve ljude, mrtvu decu iz saobraćajnih nezgoda, izbodene noževima, upucane, alkoholisane, overene narkoticima, pretučene, sa teškim prelomima rebara ili lobanje?

Znate li koliko puta sam ispirala nečiju decu, žene, muškarce, koji popiju šaku lekova i pokušaju suicid?(na to ih nismo naveli mi u belim mantilima već porodica ili okolina ). Znate li koliko je infarkta srca ili mozga prošlo kroz Urgentni centar a sad ti isti ljudi prođu i zahvale se?

Znate li koliko se žena porodi u garaži Urgentnog centra? Sudite mi slobodno jer sam zbrinjavala teške opekotine i izvadila stotine krpelja. Ne samo ja, već mnoge moje kolege!

Sudite mi jer sam bila neprijatna prema gospođi od 80 god koja je insistirala da bude pregledana baš kad smo reanimirali dečaka od 12 god.(ona smatra da je hitnija od dečaka ) Sudite mi jer sam nebrojano puta u toku noćne smene transportovala intubirane pacijente za Beograd.

I sudite mi jer sam x puta preplakala smenu zajedno sa roditeljima koji dođu da identifikuju svoju decu… I jesam, zapalila sam cigaretu, napisala primopredaju i krenula kući da ugledam svoju decu.

Koliko astmatičara,koliko ujeda: stršljena, pčela, pasa… Koliko padova s motora, traktora, oraha,aneurizmi, epi napada. …koliko bolova u grudima, stomaku, leđima,bubrezima ….koliko krvarenja….I čega još sve?

I obični građani ne treba da znaju s čim se mi sve srećemo. I ne treba da znaju kako se rodbina ponaša i preti… (spasite ga!!!! Ako on ne preživi, i vi ste mrtvi !!!!) Koliko puta smo zbog gradskih obračuna zbrinjavali te iste povređene, dok su nam civili stajali nad glavom s pištoljima. …

Sudite mi…… jer smo kolege i ja uspešno reanimirali utopljenike sa jezera u Šumaricama… Sudite mi jer radim masažu srca momku iz saobraćajne nezgode a sve vreme mu zvoni telefon na kom piše MAMA. ..I oči mi se mute od suza al “navijam”da srce uspostavi ritam. ..

Sudite mi jer zagrlim majku koja ljubi svoje mrtvo dete i kaže DA TE POKRIJEM SINE DA TI NE BUDE HLADNO. …..a onda to isto dete odguram u mrtvačnicu… Sudite mi jer posle toga zapalim cigaretu, obrišem lice i nasmešim se narednom pacijentu… I nebitna je plata… Ovo nema cenu…

Sudite mi vi koji nikada i ne biste mogli da radite ovaj posao… Sudite mi… JA SVOJ BELI MANTIL NOSIM PONOSNO… I verujem da postoji NEKO ko će suditi svima nama

Zahvaljujući poverenju koje je uspeo da zadobije kod Ivane S. (39), policajac Nenad Stanković uspeo je da je odgovori od toga da skoči sa zgrade sa detetom u naručju. U svemu tome podjednake zasluge ima i Stankovićev mlađi kolega Marko Stojičić, koji se trudio oko majke i deteta, koje je na kraju završilo u njegovom naručju.

Dvojici kolega, bez obzira na dugogodišnje iskustvo u policiji, spasavanje majke i dete od pokušaja samoubistva bilo je prvo u karijeri. Kako kažu, nisu se uplašili, bili su smireni, ali je čitava situacija u najmanju ruku bila nelagodna.

– Za par minuta smo došli na lice mesta. Odmah smo počeli sa njom da razgovaramo, pitali smo je šta su razlozi za ovakvu nameru, smirivali je, trudili se da se ne uzbuđuje još više, pošto je bila vidno uznemirena – priča Marko Stojičić.

Njegov kolega Nenad Stanković kaže da je žena govorila da nema poverenja ni u koga, i da su se trudili da je smire.

– Rekli smo da smo mi sada tu, da nema razloga da brine, da ćemo joj pomoći, zaštititi je – priča Stanković.

Kako je Ivana. S. sa detetom u ruci stajala na simsu visine do sedam metara, oni su otišli u oližnju prodavnicu gde su uzeli merdevine, kako bi mogli da se popnu do nje.

Najpre je to učinio Nenad, popeo se uz merdevine, pokušavao da se što više približi.

– Rekao sam joj da se smiri, da ne brine ništa… Pitao sam je da mi preda dete, ali je ona isprva rekla da ne može. Počeo sam da joj pričam o tome da kod kuće i ja imam ćerkicu godina kao što je njeno, da nema razloga da se plaši. Nakon toga, žena je pristala da mi preda dete u naručje – priča Nenad.

Sišao je niz merdevine, uznemireno dete predao svom kolegi Marku, pa se ponovo vratio na sims da ubedi i Ivanu. S. da siđe. Uspeo je i u tome.

U međuvremenu su, pričaju policajci, na lice mesta došli i vatrogasci i Hitna pomoć, koji su na kraju i ženu i dete prevezli u bolnicu.

– Nismo bili uplašeni, ali je situacija bila napeta i nelagodna. Kada je kolega spustio dete, ja sam ga prihvatio, a kasnije predao lekarima. Nije bilo svejedno, ali o tome nisam razmišljao, samo mi je bilo u glavi da spasimo život deteta. Tek kasnije su me sustigle emocije – ispričao je Marko, koji je inače peta generacija policajaca u svojoj podrodici.

Ivana S. (39) iz Radničke ulice u Leskovcu pokušala je jutros oko 10 sati da izvrši samoubistvo skokom sa terase u zgradi u kojoj je živela, i to sa petogodišnjim detetom!

Dramatičnu situaciju sa katastrofalnim posledicama sprečil su ova dvojica policajca, koja nisu krila zadovoljstvo što su uspela da pomognu i njoj i detetu.

U malom mestu u Hrvatskoj složno žive Srbi i Hrvati. Rata nije bilo jer niko nije hteo da ratuje, slave se dva Božića, spomenika ima raznih i svi su čitavi.

Kako piše Jutarnji list, reč je o mestu Moravice, koje spada u mesni odbor Vrbovski. Svaki treći stanovnik tog mesta je Srbin. Iz kafića “trešti” raznorazna muzika, pa i ona “Po šumama i gorama”.

U Moravicama nije čak bilo ni rata “jer nije bilo zainteresovanih ni s jedne strane. A bili su naoružani, jednima je puške podelila JNA, a drugima hrvatska policija. Oni, međutim, sela nisu čuvali jedni od drugih, već od onih ‘sa strane'”, piše Jutarnji.

Ljudi u tom mestu ne znaju da mrze jedni druge po nacionalnom ključu i znaju duboko da se poštuju. 

“Grad Vrbovsko ima više od 35 odsto predstavnika srpske nacionalne manjine. Mi smo u potpunosti implementirali Zakon o pravima nacionalnih manjina u naš Statut. Dogovorili smo se s predstavnicima Veća srpske nacionalne manjine da one dvojezične ploče idu samo tamo gde su Srbi u većini, a to su, uz Moravice, još Gomirje i Ljubošina, te određene ulice. Smatrali smo jedni i drugi da nema potrebe takvim pločama pokrivati druga naselja, pogotovo ona u kojima Hrvati žive u stopostotnoj većini”, kaže za Jutarnjigradonačelnik Moravica Dražen Mufić, koji je na tu funkciju došao sa svojom nezavisnom listom. 

Njegova dva zamenika su iz redova srpske nacionalne manjine, Anđelka Mamula kao predstavnica s manjinske liste, i Borivoje Dokmanović, kao kandidat s gradonačelnikove nezavisne liste. 

“Ljudi ovde imaju iste uslove i iste mogućnosti, a razlike ne pravimo ni u čemu, najmanje u nacionalnosti. Delimo posledice teškog života. Ovde, srećom, nije bilo rata, pa smo se nekako ranije okrenuli poslu i investitorima. Uvjek ima pojedinačnih ispada, ali mogu reći da je situacija glede tog pitanja vrlo dobra. Saradnja je vidljiva na svakom koraku, a najveći zajednički projekt je zapravo naš budžet koji ne isključuje nikoga, finansiramo brojna kulturna udruženja, manifestacije, programe. Delimo dobro i loše, a najveći nam je problem to što nam sela postaju prazna. Imamo 63 naselja na čak 270 kvadratnih kilometara, a u njima živi samo 5.000 ljudi. Brinuti o brojnim nerazvrstanim ulicama, organizaciji odvoza smeća i drugim komunalijama, pravi je izazov”, kaže gradonačelnik.

Novica Vučinić, profesor istorije i geografije i predsednika Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta” iz Moravica kaže da meštani tog gradića nisu izmislili ništa novo, već su samo nastavili onako kako su to radili njihovi preci. 

“Kada je sve krenulo početkom devedesetih, mi smo videli da ne valja, imali smo, doduše, svako svojih budala, koje smo morali da ‘išamaramo’. Pogodile su se dobre generacije Hrvata i Srba koje su se trudile. Bilo je bitno da nikome ne padne glava, i u tome smo uspeli. Nije na lokalnom nivou nikada bilo problema, na nivou grada još manje, a saradnja sa Županijom je izvrsna. Ali, tako nije na nacionalnom nivou. Mi se ne bavimo politikom, ali ona nama itekako da. Mi se odupiremo, ali kako dođe s vrha, tako mora biti”, kaže Vučinić. 

Ovi Gorani nisu se delili prema nacionalnosti, niti su se isključivali u poštovanju običaja. Jedni drugima odlaze na proslave i obeležavanje Božića. Pridruže im se i muslimani koji tu žive, navodi dalje Jutarnji list. 

Protojerej-stavrofor Jelenko Stojanović kada se obeležava islavi Sveti Sava poklone deli i hrvatskoj i muslimanskoj deci. On je bosanski Srbin koji se školovao u Beogradu, a već 33 godine službuje u Moravicama. Filozofija kojom se rukovodi ne može biti jednostavnija. 

“Kada je Bog stvorio prvog čoveka, video je kako nije dobro da je čovek sam, i dade mu ženu. Bog je odredio da je čovek biće zajednice, kao što je i Bog biće zajednice. Sam taj početak upućuje nas jedne na druge, mi kad nekoga volimo, trebamo da se za njega borimo i treba da živimo jedni s drugima jer Gospod kaže: ‘Što učinite jednome od najmanje braće moje, meni ste učinili’. Hrišćanstvo počiva na tome, na ljubavi. Ono nas upućuje na ljubav prema bližnjima i Bogu. To je suživot koji moramo živeti, to je zajednica, nema sile”, kaže protojerej Stojanović. 

U Moravicama se ne zaključavaju vrata kuće ni bicikli. Nema krađa, nema kriminala. Tamo se živi tipično bratstvo i jedinstvo i bolje od toga, zaključuje Jutarnji i kao primer navodi da se meštani Moravica spremaju za jedan Božić kada će se pevati Thompson, za drugi će svirati Baja Mali Knindža, i svi će ga pevati, i Hrvati i Srbi.

Dara Bubamara za sebe kaže da nije preterano lepa žena, ali da je zato prava seks-bomba! Folk zvezda tvrdi da ima udvarače na svakom koraku, kao i da nema tog muškarca koji bi je odbio

Kraljevski tretman

– Iskreno, ne mislim da sam lepa žena, ali sam simpatična i seksi! Tako mi barem kažu ljudi. Trenutno sam sama, nemam dečka. Ali stalno mi se neko udvara. Muškarci me uvek žele! Nikada mi nijedan nije rekao “ne” – priča Dara i objašnjava da kada joj se neka veza završi, ona brže-bolje nađe novog kavaljera.

Sin mi ide u privatnu školu, tamo nema seljačke dece

Folkerka tvrdi da njen sin Konstantin nikada u školi nije doživeo neku neprijatnost zbog majčine popularnosti.

– U školi nije imao problema zbog mene jer ide u privatnu ustanovu. Tamo su deca bogatih i uspešnih roditelja, a ne seljačka i zavidna! Ako bi mene neko uvredio, Konstantin bi mu sigurno opalio šamar. S druge strane, i ja sam požrtvovana majka i normalno je da ću sve da uradim za svoje dete – poručuje Dara.

– Veoma sam emotivna, ali ne patim kad raskinem sa dečkom. Radim kao luda i nemam kada da budem depresivna. Kakvo crno tugovanje u današnje vreme? Jedan muškarac ode, drugi dođe! Od svih tih mojih frajera, jedino bih izdvojila bivšeg muža Milana Kesića, koji me i posle razvoda drži kao malo vode na dlanu – kaže Bubamara.

Klin se klinom...
Ne patim posle raskida, jedan ode, drugi dođe…
Dara Bubamara

Ona ne isključuje mogućnost da se jednog dana pomiri sa Milanom.

– To se nikad ne zna! On je vrhunski frajer i najbolji muškarac kojeg sam pored sebe imala. Volim ga kao čoveka, cenim i poštujem, on to zna. Dobar je čovek i tretira me kao kraljicu – naglašava Dara.

“Mečka” umesto droge

Folk zvezda tvrdi da je jedna od retkih na estradi koja ne puši i ne drogira se. Ako mora već da izdvoji neki porok – to su skupi automobili. Nedavno se častila novom “mečkom”, koju je platila oko 150.000 evra.

Lažu da sam vadila rebro

Dara kaže da je uz pomoć treninga i zdrave ishrane uspela da sredi liniju:

– Dosta sam smršala. Redovno treniram i pazim šta jedem. Nisam vadila rebra, kao što se pričalo. 

– Niti se drogiram, niti pušim i pijem. Nisam poročna, a volim sebe da častim dobrim automobilom. Važno mi je da bude udoban zbog posla i dugih vožnji. Ne volim da pričam o tome koliko šta platim jer je teško vreme. Ćutim i radim, ne idem okolo da se hvalim – kaže Dara.

NAKON sedam dana provedenih na kiseoniku, shvatio sam da parametri na monitoru koje su doktori redovno pratili nisu dobri.

Nije trebalo ništa da mi se kaže da shvatim šta mi se sprema. Te večeri u vizitu je došao doktor Steva. Kada je obišao sve pacijente, vratio se u moju sobu. Ništa nije govorio, ali po pokretima sestara i lekara, po radnjama koje preduzimaju, shvatio sam da spremaju mašinu na koju će da me priključe. Idem na respirator, prošlo mi je kroz glavu.

Ovako započinje svoju ispovest Goran Stevanović (54) iz Belotinca kod Niša, koji je čak 34 dana proveo na respiratoru, do kog su ga dovele komplikacije zbog virusa korona. Iako je već u prvi mah imao sve ozbiljne simptome ovog virusa – temperaturu, gušenje, nedostatak vazduha, nije ni slutio da će zbog njega u bolnici provesti čak 74 dana.

– Odmah po dolasku na Infektivnu kliniku krajem marta, saznao sam da je virus zahvatio pluća, tako da mi je u startu uključen kiseonik. I tih nedelju dana su, lekarski tim i medicinsko osoblje, pokušavali da njime nadoknade te nedostatke koji su usledili nakon virusa, ali nedelju dana nakon toga, tačno 1. aprila, bio sam intubiran i, normalno, proveo 34 dana u komi – priča nam Stevanović.

Za sve to vreme, umesto njega disala je mašina, koja je kupovala vreme do njegovog oporavka. Priseća se da u tom trenutku, kada je shvatio da ide na respirator, nije bilo straha.

– Mislim, nije mi bilo svejedno jer sam znao da je to dosta rizično, ali nekako sam imao poverenja i veru u sebe, s obzirom na to da nisam bolovao ni od kakvih bolesti, da nisam imao nikakvih problema druge vrste, skoro 30 godina sam se bavio sportom, tako da, eto, verovao sam u sebe da ću to izneti i na kraju se ispostavilo da je i bilo tako – zaključuje naš sagovornik. – Skinut sam posle 34 dana, a buđenje je trajalo sigurno još oko nedelju dana. Bio sam kao u nekom bunilu, u nekom snu, tako da se punih 40 dana i ne sećam ničega. Kada sam došao sebi, u jednom trenutku mi je to kroz glavu prošlo.

Goran se i danas oporavlja od posledica kovida, ali i respiratora, bolnice, šoka, svega čega se tamo nagledao. Izgubio je čak 38 kilograma i zbog toga, ali i zbog dugog ležanja, ima bolove u zglobovima. Međutim, uporan je da svoju borbu izgura do kraja, pa od juna, kada je došao kući, redovno vežba vraćajući se polako normalnom životu i konačno dišući svojim plućima.

O njegovoj borbi posvedočio nam je i dr Steva Stanišić, specijalista anesteziolog-infektolog, načelnik Intenzivnog odeljenja, lekar koji je te večeri doneo odluku da Gorana priključi na veštačku ventilaciju.

– To je jedna vrsta produžene reanimacije. Znači, ti bolesnici su na pragu smrti, kritično oboleli. Čak i uz maksimalne protoke kiseonika, i uz sve moguće lekove, njima nije bolje, oni se osećaju kao riba na suvom, počinje da im smeta maska, uznemireni su, agitirani, naravno, počinje poremećaj ritma srca i to je pitanje trenutka kada će da dođe do letalnog ishoda. Tako da, faktički, te mašine, respiratori, o kojima se dosta priča u javnosti, nisu nikakva lekovita sredstva, to su mašine koje produžavaju reanimaciju, daju pomoć plućnoj funkciji u smislu ventilacije, ali ne i respiracije, pa zato ih i ne zovemo uvek respiratorima, jer je u tim mašinama nemoguće da dođe do razmene gasova. Opet su pluća pacijenta organ u kome mora da dođe do razmene gasova – kaže dr Stanišić.

On pojašnjava da respirator kupuje vreme dok imuni sistem ne uspe da zaustavi taj proces na plućima dodatnom terapijom.

– Pokušava se svim mogućim lekovima, takozvanim imunomodulatorima, tu su i imunoglobulini, kortikosteroidi, potporna terapija, mi tog pacijenta hranimo putem sonde ili venskih rastvora, jer on neprekidno spava, dobija anestetike, relaksante, toaleta je potrebna, puna nega, i sve to može da traje jako dugo, nekad i 15 i 20 dana, nekad i dva meseca da vi uspete pacijenta da spasete od smrti i da on krene putem oporavka i vraćanja u normalan život – rekao je za naš list Stanišić.

Dvojica maloletnika starih 11 godina pokušali su da siluju devojčicu (14) u Bačkoj Palanci u blizini pravoslavne crkve, kada se sa svojom sestrom vraćala iz škole.

Dvojica dečaka zaskočili su devojčicu i uz pretnje počeli da ju skidaju. Ona se branila i pokušala da napadače odgurne od sebe. Tom prilikom zadobila je nekoliko ogrebotina po telu.

Jedan dečak gurnuo je curicu i ona je pala na travu, te joj pretio da će je napastvovati. Drugi jedanaestogodišnjak je za to vreme trčao za drugom devojčicom, kako bi je sprečio da pomogne sestri.

Kako saznajemo od ljudi bliskih istrazi, maloletni napadači odranije su poznata lokalnoj policiji zbog sitnih krađa. Dečaci su iz socijalno ugrožene kategorije stanovništva, lošijeg materijalnog stanja, iz romskog naselja Čerga.

– Oni su svašta izgovorili i pretili im, a da li su stvarno imali nameru da ih siluju, teško je tvrditi, ipak su jako mali. To su zanemarena deca koja u ovoj kritičnoj tački odrastanja treba da dobiju i našu podršku kako ne bi skrenula u nešto što ne želi niko da im se desi. Sve se odigralo posle škole oko 19 sati, gotovo u jednoj od najprometnijih ulica. Činjenica je i da su dva puta oborili devojčicu i pokušali da ju skinu. Teško je reagovati u ovakvim incidentima kada su deca u pitanju, devojčici će to svakako ostati velika trauma – rekao je naš izvor.

Međutim, napadnuta učenica uspela je na kraju da odgurne napadače i oni su pobegli. Lekar je konstatovao da ima ogrebotine po telu, ali da nema povrede koje bi ukazivale na seksualno zlostavljanje.

U Bačkoj Palanci je od ovog nemilog događaja situacija veoma napeta, pa su tokom ovih dana primećene pojačane policijske patrole. O svemu je obavešten Centar za socijalni rad, kao i Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, koji je događaj kvalifikovao kao silovanje u pokušaju.

Prema rečima školskog psihologa Branke Tišme, iznenađujuće je da deca od 11 godina čine taj oblik seksualnog zlostavljanja.

– Dečaci u tom periodu nemaju tu vrstu zrelosti, ni emotivne, ni fiziološke, kao ni socijalne. To dolazi negde sa strane. Naša sredina je takva da nedovoljno razgovaramo sa decom i nedovoljno boravimo s njima – kaže Tišma i dodaje da su deca u kontaktu sa sadržajima neprimerenim svom uzrastu.

– Moramo ih učiti ljudskom odnosu, poštovanju samog sebe. Čak i da ima tu potrebu, dete bi trebalo da nauči da se suzdrži – dodaje ona.

Važno je, dodaje, da se kod dece otkrije koja su njihova interesovanja, kako bi kroz aktivnosti razvila socijalne vrednosti.

Slični slučajevi nasilja

Trojica maloletnika iz Subotice, I. H. (15), P. S. (15) i A. B. (14), uhapšeni su u aprilu 2017. godine ,jer su silovali i tukli devojčicu od 12 godina. Kako je “Blic” tada pisao, njih trojica su u društvu još jednog maloletnika (12) devojčicu fizički zlostavljali na periferiji grada, nakon čega su je i silovali. Devojčica je sve ispričala ocu, iako su joj dečaci zapretili da će je ubiti ako ih bude prijavila.

Krivično delo počinili su maloletnici koji su uhapšeni, jer su u subotičkom naselju Radijalac napali ženu i strgli joj lančić sa vrata, a tri dana pre tog razbojništva napali su i jednog čoveka kome su oteli novac. Dok se odlučivalo o pritvoru, u roku od par sati stigla je i druga prijava za silovanje.

Drugi slučaj dogodio se dve godine ranije kada je K. S. (18) prijavila je da su je silovala dva maloletnika na Ubu. Devojčicu su napala dva maloletna lica posle proslave rođendana u jednom kafiću na Ubu. Maloletnici B. N (17) i M. I (17) su osumnjičeni da su je na silu odveli u garažu, gde su je napastvovali i silovali. Osumnjičeni maloletnici saslušani su u prisustvu roditelja, radnika Centra za socijalni rad i tužioca, a protiv njih je podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Skinuvši svoju zaštitnu masku, Zulfer se sagao do čoveka i bez razmišljanja mu pružio pomoć putem veštačkog disanja

Jutros su Beograđani prisustvovali nemiloj sceni u gradskom naselju Borča. Negde oko 07:15 jutros, jedan čovek je pao na ulici u centru Borče.

Scena nimalo nije bila prijatna, gospodin koji je pao na ulici, prestao je da diše. Sve je delovalo kao da muškarac ima neku vrstu hroničnog napada, a kasnije se, prema informacijama do kojih smo došli, ispostavilo da je došlo do srčanog zastoja.

Sugrađani koji su se našli u blizini bili su zgranuti celokupnim događajem i nisu znali šta da učine, a onda se kroz čitavu gužvu probio farmaceut iz lokalne apoteke Zulfer Bahtijari koji se spustio do nesrećnog čoveka ne bi li mu pomogao.

Skinuvši svoju zaštitnu masku, Zulfer se sagnuo pored čoveka i bez razmišljanja i oklevanja mu pružio pomoć putem veštačkog disanja, uz to primenjujući tehniku masiranja srca.

Mnogi bi se složili da je takav potez bio sulud, ali njegova brza reakcija je postala simbol nade, a ujedno i dokaz ljudskosti i nesebičnosti, koji potencijalno leži u svakome od nas.

– Da li je taj potez, obzirom na situciju pametan, ne znam, ali znam da je ljudski. Nadam se da će komšija biti dobro i nadam se da ćemo uspeti da zadržimo ljudskost koju je jutros pokazao mladi farmaceut – navodi jedan od očevidaca.

Sugrađanin kome je juče pozlilo je srčani bolesnik i njegovo opšte stanje je stabilno.

Zulfer Bahtijari na pitanje jednog od sugrađana, da li bi ponovo učinio isto, odgovorio je “naravno i to bez razmišljanja”.

– Nije me iznenadilo što mi je rekao da bi to opet učinio, jer verujem da bi. Naš komšija, čovek – saopštava jedan od komšija.

Srbija kao i celokupan svet nalazi se u teškoj situaciji, a ovi mali heroji u svakom mestašcetu, veliki su dokaz da se od humanosti nikada ne odustaje, pa čak ni onda kada se mnogo rizikuje.

Majka kontroverzne rijaliti zvezde Miljane Kulić, Marija, gostovaće u nedelju na Pinku, u emisiji Premijera.

Marija je pre nekoliko nedelja privremeno napustila rijaliti, iz opravdanih razloga, a u njenom odsustvu desilo se mnogo toga.

Njena ćerka Miljana Kulić saznala je da je ponovo u drugom stanju sa svojim dečkom Lazarom Čolićem Zolom, a svima je poznato da Marija ovu vezu ne odobrava.

Miksi je danas iznela da planira da rodi bebu, a Zola je rekao da je spreman da bude otac.

Šta Kulićka ima da kaže na to, kako sada gleda na njihov odnos i da li će ih podržati u odluci da zadrže bebu i ostvare se u ulozi roditelja ostaje da saznamo u nedelju, kada će u emisiji “Premijera – Vikend specijal” otkriti sve.