Category: Uncategorized

Zoran Albić (25) iz negotinskog sela Prahovo proglašen je juče krivim pred Višim sudom u Negotinu za smrt pastorke Lune Firulović (2) i osuđen je na maksimalnu moguću zatvorsku kaznu od 40 godina!

Sud je utvrdio da je Albić zverski, do smrti, tukao bespomoćnu devojčicu, jer mu je smetao njen plač.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Smetao mu plač

– On se u noći između 26. i 27. maja 2019. vratio kući iz provoda pijan. Počeo je da lomi tanjire i nameštaj, što je probudilo ćerkicu njegove žene. Dete je počelo da plače, a njega je to razbesnelo. Lupio joj je dva šamara, izbacio ženu iz kuće i ostao sam s pastorkom – kaže izvor.

Veštaci su utvrdili da je nesrećnoj Luni očuh zadao čak 50 udaraca rukama i nogama po čitavom telu, da joj je slomio nadlakticu i iščupao kosu.

Pun dosije – tukao i pretio smrću

Zoran Albić je od maloletničkih dana dobro poznat policiji. U dosijeu ima niz krivičnih prijava za različita dela. Prijavljivan je zbog prebijanja rođaka, komšije, pretnji nastavnici smrću, ali i otmice i mučenja maloletnice.

– Optuženi nije pokazao naročito kajanje, niti grižu savesti. Veštaci su utvrdili da je u vreme zločina bio uračunljiv i da je znao šta radi – rekao je izvor iz sudnice.

– Nisam ubio Lunu, samo sam je šamarao! Ne zaslužujem maksimalnu kaznu – branio se Albić pred sudom.

Igor Jurić iz fondacije “Tijana Jurić”, koja je i pravni zastupnik porodice pokojne devojčice, prisustvovao je izricanju presude.

Drsko ponašanje

– Dogodilo se ono što smo očekivali i što je bio jedini mogući ishod, a to je da je Zoran Albić osuđen na 40 godina zatvora. U nekoliko navrata sam govorio da mi je žao što ne postoji mogućnost da bude osuđen na doživotnu, ali država je učinila ono što je mogla – kaže Jurić i nastavlja:

– Zoran tokom procesa nije pokazao kajanje, bio je izuzetno drzak od početka. Kada mu je presuda izrečena, oči su mu bile pune suza i mislim da je tek sada postao svestan šta ga čeka u narednom periodu.

Majka će robijati osam godina

Za smrt malene Lune osuđena je i njena majka Vesna Firulović. Ona je ranije sklopila sporazum sa tužilaštvom o priznanju krivice i osuđena je na osam godina zatvora zbog nepružanja pomoći nemoćnom licu. – Vesna je čak pokušala da pomogne Albiću u prikrivanju zločina. Naime, Albić je posle batinanja sa Vesnom odveo dete kod lekara i slagali su da je Luna pala sa neograđene terase – podseća izvor i dodaje da se Vesna vratila Luninom ocu, s kojim čeka bebu.

Već 40 godina Marina Abramović ekstremnim performansima privlači pažnju. Ove godine napuniće 70 godina, a otkrila je i zašto nikada nije poželela da ima decu i čak tri puta abortirala.

Tokom razgovora za jedan strani magazin, Marina je govorila o svom radu, karijeri ali i privatnom životu, otkrivši tom prilikom da nikada nije želela da se ostvari u ulozi majke.

Na pitanje da li je ikada poželela da ima decu, šezdesetdevetogodišnja Marina iskreno je odgovorila:

– Ne. Nikad. Tri puta sam abortirala jer sam bila ubeđena da će to biti pogubno za moj rad. Jedna osoba može imati ograničenu količinu energije u telu, a ja želim da je delim s drugima. To je moje viđenje života. To je razlog zašto žene iz sveta umetnosti nisu uspešne kao muškarci. Ima mnogo talentovanih žena. Zašto su muškarci na važnim pozicijama? Jednostavno: ljubav, porodica, deca – sve ono što žena ne želi da žrtvuje – kaže Marina, dodajući da je takvu odluku donela još u mladosti:

– To sam odlučila posebno zato što sam imala tako užasno detinjstvo. Nisam želela da budem majka. Nikako. Moji studenti su moja deca – otkriva Marina, otkrivši kako će ove godine proslaviti svoj sedamdeseti rođendan.

– U Americi niko ne govori o godinama. Prirediću veliku žurku sa 300 zvanica u Gugenhajm muzeju. Možda ću igrati oko šipke – da vidimo da li mogu da se spustim niz šipku sa vrha muzeja. Još vežbam. Želela bih dugo da živim, da napunim 100… – zaključuje Abramovićeva.

Policija u Stokholmu saopštila je danas da istražuje slučaj majke stare oko 70 godina, za koju se sumnja da je 28 godina držala sina zaključanog u stanu

Foto: Shutterstock, ilustracija

Tužiteljka Ema Olson izjavila je da je istraga pokrenuta protiv žene koja se sumnjiči da je nezakonito uskraćivala slobodu i nanela teške telesne povrede 41-godišnjem sinu, koga je nedavno pronašla rođaka, a nakon toga obavestio policiju, prenosi AP.

Olsonova je dodala da je žena negirala da je bilo šta loše učinila, iako je sin prebačen u bolnicu zbog povreda.

– Ne možemo da zalazimo u to o kakvim se povredama radi – rekla je tužiteljka.

Kako švedski mediji prenose, muškarac je pronađen u nedelju, kada je njegova rođaka došala u stan u kome je zatekla “urin, prljavštinu, prašinu” i sve je zaudaralo na trulež.

Prema njenim rečima, čoveka je pronašla bez zuba, sa ranama na nogama i govor mu je bio nejasan. Dnevni list navodi da je njegovo zatočeništvo počelo kada je imao 13 godina, što je bilo pre 28 godina.

– Govorio je brzo i nepovezano, ali me se nije uplašio – rekla je rođaka čiji identitet nije otkriven.

Prema rečima tužiteljke, istražitelji će saslušati majku, sina i svedoke.

U NOĆI s nedelje na ponedeljak sebi je oduzela život 41-godišnja doktorka Klinike za infektivne bolesti “Dr. Fran Mihaljević” koja je bila u timu koji je u februaru u toj bolnici primio prvog pacijenta zaraženog kovidom-19. Vest je potvrdila direktorka bolnice Alemka Markotić.

-Tokom noći 29./30. novembra preminula je naša kolegica, izvrsna osoba i stručnjak, vredna članica našeg kolektiva. Službene informacije o uzroku smrti nemamo. Molim da uvažite osećaje svih kolega i radnika Klinike i porodice preminule te da ne koriste neproverene informacije i nagađanja – stoji u odgovoru direktorke Klinike za infektivne bolesti “Dr. Fran Mihaljević” dr. Alemke Markotić.

(Indeks.hr)

Ono što je ova medicinska sestra tada napisala, i dalje odjekuje u ušima svih!

Snežana Ristić, medicinska sestra iz Kragujevca je postala pravi ponos u svojoj struci. Ona je istakla kako je “posvetila život svojoj profesiji”, a trenutno je jedna od najpopularnijih medicinskih sestra u Srbiji.

Za to je između ostalog zaslužan njen Fejsuk status koji je podelila sa celom zemljom i to bez trunke oklevanja. Ona se odlučila za ovakav “poduhvat” baš u trenutku kada su u žiži javnosti bile dve priče u kojima su glavni akteri bili lekari i sestre iz Kragujevca.

Podsećamo, radi se o snimku nezadovoljne majke koja tvrdi da doktorka Doma zdravlja u Kragujevcu nije htela da primi njenu bolesnu ćerku.

Majka je emitovala taj snimak preko Fejsbuka koji se brzinom munje proširio internetom uglavnom uz negativne komentare na račun lekarki. Inspekcija Ministarstva zdravlja, međutim, istražila je slučaj i došla do zaključka koji obaraju tvrdnje majke, a epilog je da će svako svakoga da tuži.

Nakon toga, pojavio se još jedan snimak i to iz Kliničkog centra Kragujevac gde se vidi kako medicinska sestra puši cigaretu na šalteru Centra za plastičnu hirurgiju. Ispostavilo se da se radio o elektronskoj cigareti.

Na njene reči niko nije ostao imun. Mnogi su se potresli, a neki su je u potpunosti razumeli. Ovo se pre svega odnosi na njene kolege iz struke.

 Bila je iskrena do srži, odbranila je svoju profesiju na pravi način. 

Prenosimo vam Snežanin status u celosti:

– Razmišljam o svim aktuelnim događajima na temu zdravstvo u Srbiji. Ljudsko sam biće, po profesiji – zdravstveni radnik. I kao čoveka boli me upravo ljudska zloba. I sudite mi, imate pravo. Da li znate koliko sam puta, na svojim rukama imala mrtve ljude, mrtvu decu iz saobraćajnih nezgoda, izbodene noževima, upucane, alkoholisane, overene narkoticima, pretučene, sa teškim prelomima rebara ili lobanje? Znate li koliko sam puta ispirala nečiju decu, žene, muškarce, koji popiju šaku lekova i pokušaju suicid? Znate li koliko je infarkta srca ili mozga prošlo kroz Urgentni centar, a sad ti isti ljudi prođu i zahvale se?

– Znate li koliko se žena porodi u garaži? I obični građani ne treba da znaju s čim se mi sve srećemo. I ne treba da znaju kako se rodbina ponaša i preti. “Spasite ga, ako on ne preživi vi ste mrtvi!” Koliko puta smo zbog gradskih obračuna zbrinjavali te iste povređene, dok su nam civili stajali nad glavom s pištoljima? Sudite mi, jer smo kolege i ja uspešno reanimirali utopljenike sa jezera u Šumaricama.

– Sudite mi jer radim masažu srca momku iz saobraćajne nesreće, a sve vreme mu zvoni telefon na kom piše MAMA! Oči mi se mute od suza, ali “navijam” da srce uspostavi ritam. Sudite mi jer zagrlim majku koja ljubi svoje mrtvo dete i kaže: “Da te pokrijem sine, da ti ne bude hladno!”, a onda to isto dete odguram u mrtvačnicu.

– Sudite mi jer posle toga zapalim cigaretu, obrišem lice i nasmešim se pacijentu. I nebitna je plata. Ovo nema cenu. Sudite mi jer nikada ne biste mogli da radite ovaj posao! Ja volim svoj beli mantil i nosim ga ponosno! Verujem da postoji neko ko će suditi vama!

Iako poseduje fakultetsku diplomu pedagogije, kada bi opet birala posao, kaže da bi izabrala isto – da bude medicinska sestra!

Osmogodišnjak iz Ukrajine bori se za život nakon što su ga krajem avgusta malo starije siledžije iz škole polile benzinom i zapalile.

Kiril Jacun se, kako prenose lokalni mediji, igrao napolju blizu kuće u gradu Dnepr kada ga je napala grupa dece. Oni su mu polili majicu gorivom i upalili je upaljačem, od čega je dečak zadobio teške opekotine na 35 procenata tela.

Svedoci kažu da je dete palo na tlo i vrištalo sve vreme, dok su napadači odmah krenuli da beže. Prolaznici su pritekli Kirilu u pomoć i skinuli mu zapaljenu majicu pre nego što su pozvali Hitnu pomoć.

On se posle nekoliko operacija nalazi na intenzivnoj nezi u kritičnom stanju. Lekari su morali da mu uklone delove kože sa glave, ruku, trupa i kukova, a posle 10 dana borbe i dalje je životno ugrožen.

– Činimo sve što možemo da ga održimo u životu. Svestan je i može da priča, ali su njegove povrede teške – rekao je doktor Artem Posunko iz Regionalne dečje bolnice u Dnepru.

Majka dečaka koja sve vreme provodi uz bolničku postelju seća se kako su deca utrčala unutra dok je kuvala ručak i rekla joj da je Kiril povređen.

 *Foto: Facebook

– Istrčala sam napolje i videla mog sina kako leži na zemlji. Koža na stomaku i nogama mu je bila strašno izgorela. Rekao mi je da su mu to uradili namerno iz čista mira. To nisu deca već čudovišta – kaže Evgenija Jacun.

Policija je pokrenula istragu zbog nanošenja teških telesnih povreda, a napadači su identifikovani i saslušani. Osumnjičeni tvrde da je sve bio nesrećan slučaj i da nisu hteli da zapale dečaka, saopšteno je iz policije. 

Ako budu proglašeni krivim napadači će biti smešteni u popravni dom, dok Kirilu predstoji barem dva meseca boravka u bolnici, još operacija i duga rehabilitacija.

(Izvor: novosti.rs)

Kada je po prvi put ugledao svog sina, otac je briznuo u plač. Svi su pretpostavili da plače zbog bebe, a onda je otkrio pravi razlog i ostavio ljude bez teksta.

Kristi Perez iz Teksasa već dugo se bavi profesionalnom fotografijom, i specijalizovala se za slike sa porođaja. Poslednji u nizu serijala njenih fotografija izazvao je najviše pažnje.

U centru pažnje je otac koji je prisustvovao samom porođaju, a kada se sve okončalo kako treba, lio je suze radosnice – ne zbog deteta, već suze olakšanja jer su muke njegove žene okončane.

Naime, mama koja se porađala, kako izveštava sama Kristi, patila je od stanja Hyperemesis gravidarum, stanja tokom trudnoće u toku kojeg dolazi do intenzivnih mučnina, povraćanja, mršavljenja i poremećaja nivoa elektrolita u telu. U težim slučajevima, ovo stanje zahteva i hospitalizaciju. Ovo stanje, inače, mučilo je i Kejt Midlton u njenoj trudnoći.

– Bespomoćno je posmatrao svoju ženu kako povraća bez prestanka više od 285 dana. Svedočio je njenom rapidnom gubljenju kilograma – smršala je 15 kilograma koje nikako nije mogla da zadrži. Četiri puta bila je hospitolizovana zbog dehidracije. Jeo je nebrojeno puta ispred kuće jer bi svaka naznaka mirisa hrane njegovu ženu navodila na povraćanje.

Posle mnogo meseci u kojima se trudio da bude uz nju što je više moguće, bio je tu i za vreme porođaja.

Rekla sam mu da sam ga uhvatila kada je zaplakao kada je prvi put video sina, i odgovorio mi je da to nije razlog zbog kojeg je plakao.

Zapanjena, pitala sam ga šta ga je onda navelo na plač.

Opet je zasuzio i rekao: “Ovo je prvi put u poslednjih 10 meseci da sam video svoju ženu nasmejanu”.

Svim majkama koje su prolazile i prolaze kroz teške trudnoće a i dalje nalaze način da se smeše…hvala što prolazite kroz takvu žrtvu da biste donele još jedan dragocen život na svet. To nije nimalo lak podvig – poručila je na kraju Kristi.

Muškarci, shvatite koliko je snažna moć vaše empatije.

Amer Ibrahimović iz sela Pobuđe nadomak Bratunca ima devet godina i dvadesetčetiri ovce, kao i jasnu viziju čime želi da se bavi u budućnosti.

Čim ustane, devetogodišnji Amer spreman je za akciju. Topla jakna, čizme i dobra volja su tu, baš svako jutro. Leti, zimi, po kiši ili snegu ovaj dečak ne propušta da se pobrine za životinje koje je sam kupio. Brine o njihovoj ishrani.

“Imam 24 ovce, slušaju me. Jedan me ne sluša, hoće da udari. Imam jednog psa. Imam dve krave i tele, dve koze, mačka koji se zove Brko… Uvek neko kad mi da ili marku ili deset uvek ja stavim to u kasu, ne trošim. Kupim sebi jedno jagnje za 50 maraka. Nisam ja više mali za igračke. Sad skupljam ovce. Ne igram se igračkama….Baviću se tim i kad porastem. Onda ću ih čuvati, šišati, praviti torove, praviti veliku farmu, kupovati traktore, priključke, raditi poslove”, priča ovaj vredni dečak.

Teška materijalna situacija naučila je devetogodišnjeg dečaka skromnosti, kao i odgovornosti prema sebi i drugima. Kako i zašto je zapravo odlučio da na ovaj način uloži novac koji je dobijao za igračke i slatkiše, objasnili su njegovi roditelji.

“On ponese i u školu sebi da kupi sendvič. Ja njemu, ako dam dve marke, on će vratiti pola marke, on to neće sve potrošiti.”

Svog sina otac Ibrahim Ibrahimović opisuje kao jednog vrednog malog ali, velikog, uspešnog čoveka koji misli na budućnost.

“On se pomolio iz sobe. Istresao novac na sto. Bilo je negde oko 300 KM. I on kaže znate šta sam ja babo i mama rešio sa ovim novcem. Odakle ti toliki novac? Kaže sve što mi je neko davao od bajramluka, za čokoladu, on je to skupljao i sklanjao sve. Kaže ja sam sanjao sinoć pošto vi nemate primanja, teško živite, borite se da nas izvedete na pravi put, ja sam usnio da ću biti najveći farmer u Pobuđu i kaže ja ću tako da vas izdržavam. Ovim putem savetujem svu decu da se posvete nečemu. Ne internetu i telefonima.”

Za godinu dana Amer je kupio 24 jagnjeta, a želja mu je da do sledeće godine udvostruči ovaj broj, ali i da postane najveći farmer u Bosni i Hercegovini.

Da vas neko jednom ispoštuje, bili biste mu zahvalani čitavog života, a ipak, nije redak slučaj da svoje najbliže zanemarujete.

Tako se pojavila ispovest jedne majke, koju je sin potpuno zaboravio. Njene reči rasplakale su mnoge.

– Sine moj! Kad god čujem nešto lepo o tebi radujem se i ja, jer si moj rod, ali čudim se kakav sam greh učinila što me ne posećuješ i ne želiš da me očima vidiš. Da li sam ti ikada uskratila nešto?!

Pokaži malo milosti prema meni, daj mi moju nagradu i ponašaj se lijepo prema meni. O, sine moj! Želim da te vidim, ne želim ništa više od toga. Dopusti da vidim oblik lica tvog! Srce mi plače, a suze same teku. Ti nastavljaš svoj život, a ljudi pričaju o tvom dobrom moralu i uvažavanju prema njima.

Zar nije došlo vreme da se tvoje srce smiluje jednoj starici koja je prepatila i koju želja za tobom ubi od čekanja. Razorio si njena osećanja, razljutio si njeno srce u toj meri da su joj se i suze osušile na očima. Ne žalim se i ne molim se protiv tebe, ne pokazujem svoju ljutnju.

Ukoliko moja molba pređe oblake i stigne do vrata neba, stići će te moja kletva, a nad tobom i tvojom porodicom sliće se nesreća. Ne, neću to učiniti, ti i dalje ostaješ duša moja, sreća i proleće mog života. Uveri se, sine moj.

Kosa počinje da ti beli, proći će godine i ti ćeš ostariti, a nagrada je prema radu. Napisćeš pismo sinu svom sa suzama u očima, kao što ja tebi pišem. O, sine moj! Obraduj majku u njenoj nesreći, a zatim, ako želiš, pocepaj njeno pismo. I znaj, ko čini dobro, sebi ga čini, a ko se loše ponaša, sebi štetu nanosi.

(Izvor: espreso.rs / novi.ba)

Podsetimo, devojčica Minja D., koja je teško povređena u požaru na Dorćolu

Minja D., koja je izgubila bitku za život nakon što je izvučena iz požara na Dorćolu, sahranjena je danas u 14: 15 časova na Bežanijskom groblju.

Na sahranu su došli njeni školski drugovi koji su doneli vence na kojma je ispisana poruka “Poslednji pozdrav iz OŠ Braća Baruh”.

Neki od njenih drugara su u rukama držali po jednu crvenu ružu i tako ispratili svoju drugaricu na večni počinak.

Podsetimo, devojčica Minja D., koja je teško povređena u požaru na Dorćolu i herojskim podvigom radnika gradilišta izvučena iz vatre, preminula je 21. novembra u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Devojčica je zadobila opekotine trećeg stepena u požaru koji je izbio u njenom stanu 27. oktobra u Ulici Visokog Stevana u Beogradu. Kako se tada spekulisalo, požar je izazvala oborena slavska sveća.