Ni na kraj pameti mu nije bilo da će saznati ovako nešto

Ukrajinac Vladimir Molotko (38) morao je da napravi rusvaj u familiji kako bi saznao najveću tajnu koja se od njega krila celog života.

Vladimir je bio srećno oženjen Ladom kada je početkom prošle godine saznao da su se njegovi kumovi vratili posle 25 godina iz Sjedinjenih Američkih Država. Sa roditeljima i ženom otišao je da ih poseti u Čerkasi, prenosi portal Unian.

Kako kumicu Polinu (32) nije video bukvalno od detinjstva nije ni znao da će mu srce “ludo zaigrati” kad se bude pozdravio s njom. Što je najinteresantnije, i kod Poline se desila ista stvar, otkrio je Vladimir na Fejsbuku.

Posle dve nedelje ponovo su se svi videli, samo što je Vladimir namerno uspeo da ženu Ladu ubedi da ostane kući. Sa Polinom se potpuno zbližio i oni su u roku od nekoliko nedelja otpočeli aferu. Zbog ljubavi sa Polinom, Vladimir je napravio naizgled nezamisliv korak – rešio je da stavi tačku na skladan brak sa Ladom.

Roditelji su bili u potpunom šoku, a šta tek reći kako su se osećali kada su saznali da je u vezi sa ćerkom njihovih venčanih kumova!? Odnos između starih kumova potpuno je i nepovratno narušen, ali se Vladimir i Polina nisu ni osvrtali na to.

Iznajmili su stan u Kijevu, Vladimir je krajem prošle godine zaprosio Polinu. Nekoliko dana posle najlepšeg momenta u njihovoj vezi, Polina mu je u jednom usputnom razgovoru otkrila najveću tajnu. Vladimir, naime, nije ni znao da je on usvojen kao beba!

Polina je za to saznala od roditelja kada su se vratili iz SAD i kada su joj pričali o Molotkovima i istoriji odnosa sa njima. Vladimir se zbog novih informacija o svom životu vratio kući da popriča s ocem i majkom. To veče zauvek će mu ostati urezano u sećanje jer su oni potvrdili tu priču, piše Unian.

Bez obzira na sve, on je rešio da nastavi sa životom praveći se kao da se ništa nije dogodilo. Štaviše, kumica Polina je već u drugom stanju.

Od mnogobrojnih pijanih vozača koji su „prespavali“ u policijskim stanicama širom BiH dok se nisu otreznili, bilo je i onih koji su policajce terali na smeh.

Najsmešniju situaciju priredio im je jedan Banjalučanin koji je mrtav pijan dovezen u stanicu.

Naime, njega je policijska patrola jedno jutro pronašla u parkiranom autu dok je dremao. Kada su prišli da vide da li je sve u redu sa čovjekom koji je unutra, odmah se videlo da je pijan i da nema šanse da vozi.

Patrola ga je tada odvezla u policijsku stanicu na otrežnjenje. Ono što je usledilo je sve, koji su bili tog dana u smeni, nasmejalo do suza. U jednom mometnu mu je rečeno da ima pravo da telefonira.

Dok su službenici mislili da će da pozove nekog od porodice, što privedeni najčešće rade, on je okrenuo broj jedne poznate banjalučke roštiljnice i naručio sedam porcija ćevapa. Tada se mrtav hladan vratio u prostoriju za otrežnjenje. Roštilj je podelio sa svima koji su bili sa njim u pritvoru, a ponudio je i policajce.

Htela je samo da proveri ima li čime na telu da se ponosi

Vaspitačica Lea Kordis (21) iz Velike Britanije osuđena je 2017. godine na dve godine zatvora zbog nedozvoljenog seksa sa 13-godišnjim dečakom koga je čuvala i kome je rodila dete.

Lea se početkom ove godine susrela sa, sada 17-godišnjim dečakom na ulici, ali je okrenula glavu na drugu stranu, napisala je na svojoj Fejsbuk stranici.

Lea je 2017. kao 17-godišnjakinja bila zamoljena od komšinice da provede neko vreme u kući s njenim sinom koji je bio nešto povređen i imao je puno zadataka da uradi, pa nije smeo da izlazi napolje.

Lei se dečak odmah dopao, a kako nije imala pre toga neka seksualna iskustva, rešila je da ga iskoristi. Devojka je imala odnose sa maloletnikom najmanje pet puta. Prvi put to se dogodilo kada je Lea ušla u njegovu sobu.

On je igrao igrice umesto da uči i Lea mu je rekla da se uozbilji. Tada ga je zarlila i poljubila, pa mu je skinula pantalone da vidi “ima li čime da se ponosi”.

Potom ga je ubedila da imaju seks. Sve je krila od muža, baš kao i činjenicu da je posle jednog odnosa sa dečakom zatrudnela!

Svima okolo pričala je da je konačno trudna i da je muž srećan zbog toga, ali samo ona je znala pravu istinu. Kada je rodila sina, ni tada mužu nije govorila ništa. Sa dečakom je nastavila da održava kontakt, dajući mu čak i novac za igrice i grickalice.

Njegova majka posumnjala je da se nešto dešava, pa ga je pritisla i dečak je konačno priznao sve. Potom je majka insistirala da Lea uradi DNK test, koji joj je uništio život.

Pokušala je da se odbrani lažima – rekla je preko advokata da ju je dečak silovao u sobi dok su se igrali, te da nije znala da je on otac bebe.

Zahvaljujući DNK testu utvrdilo se da je dečak otac bebe, posle čega je ona osuđena na zatvorsku kaznu. Muž se u međuvremenu razveo od nje, ali je tražio starateljstvo nad bebom.

Kako dete nije bilo njegovo, odvela ga je socijalna služba, iako se čak i dečak, pravi otac deteta tome protivio.

Telo porodilje Ane B. (30) iz Vrčina za kojom se tragalo juče od podneva danas je pronađeno obešeno.

Ona je juče, nakon što je uspavala decu, izašla u bade mantilu iz porodične kuće, bez dokumenata, mobilnog telefona i od tada je trajala potraga za njom.

Ana se inače porodila pre dvadeset dana i imala je još jedno dete od dve i po godine.

To je sve što su za sada preneli mediji.

Međutim, čitajući komentare koji su se samo nizali, zabolela me je glava i povraćalo mi se i uplašila sam se i pobesnela sam zbog višedecenijske, zapravo viševekovne potrebe ljudi da svaku majku koja je digla ruku na sebe besramno nazovu “ludačom koja nije ni trebalo da rađa”.

A bilo je takvih komentara, uključujući i one “gde ćeš tako ćeri, ostadoše ti dece siročići”, zatim “svaka budala može da rađa”, “što si pravila decu, kad za njih nisi sposobna”.

Ovo je samo siže svih abnormalnih osuda tridesetogodišnje mrtve Ane.

Kao mogući razlog suicida navodi se postporođajna depresija koja je okuražila sve one žene koje su se porađale u njivi i nastavile odmah da kopaju, onima koje su u belom svetu bez ikakve pomoći rodile dvojke, pa nisu imale kad da “misle o tome kako im je”, onima koje smatraju da je postporođajna depresija razmaženost i “videla bi ti da si ko ja sa detetom od godinu i po bežala devet meseci u izbegličkoj koloni, bez mleka”.

Za početak napravili bismo ogroman korak kada bismo shvatili da postporođajna depresija postoji. Ona nije razmaženost, nije prenemaganje, nije odsustvo snage, nije “proći će te, sad si mama, sve je to šok”, nije potrebno da se porodite u ratnim okolnostima da bi se opravdala postporođajna depresija. Ne mora da se desi apokalipsa, da biste oseti postporođajnu apokalipsu u sebi.

Koliko još vremena treba da prođe da ljudi shvate da postporođajna depresija ne znači “sustigao te umor, ne spavaš, dojiš” već da odjednom buknu crne misli, strah od bebe, strah da ćeš da povrediš bebu ili sebe… da ne bi povredio bebu. Gde su klinički psiholozi? Razgovara li se sa porodiljom u prvim danima o njenom psihičkom stanju ili se sav razgovor svodi na izmlazanje mleka i grdnju ako joj to ne ide od ruke? Obraća li patronažna sestra pažnju na psihičko stanje porodilje ili se sve svodi na: Imate li mleka, bole li Vas bradavice, kako je pupčić, koristite li povidon jod…?

Niko ne spori važnost ovih stvari, ali je daleko važnije i za majku i za bebu da poseta obuhvati i procenu psihičkog stanja porodilje.

Slomilo me je nekoliko komentara u kojima su žene opisivale kroz šta su prolazile. Jedna među njima je rekla: Moj muž mi je stalno govorio, šta se prenemažeš, kod kuće si, odmaraš, bar ne moraš da ideš da radiš ko ja. Ili one koja se prisetila kako joj nisu verovali ni muž, ni majka, ni svekrva i da se iščupla samo zahvaljujući svojoj jakoj volji da potraži pomoć.

Nije retkost da porođenu ženu malo ko razume, i kad nije u postporođajnoj depresiji. Od nje se očekuje toliko toga, a tako se malo shvata kako joj je zaista.

Tužno je, o koliko je samo tužno pročitati da je jedna mlada žena pored svih ljudi oko sebe, uspavala svoju decu, izašla u bade mantilu i obesila se… šta god da je razlog.

Koliko je tužno da danas, kada bi trebalo da smo odmakli u saznanjima, imamo gomilu zatucanih muževa, zatucanih svekrva, komšija, strini, ujni… koji “ohrabruju” sa vrata: Proći će te, sad je tako, proći će!

Šta je tako? Umor? Bolne dojke? Plač? Nenaspavnost? Krv među bedrima? Bolna rana?

Šta je sad tako? Šta će proći i kako će proći ako porodilju pritiskaju suicidne misli i strahovi koje nema kome da kaže jer je već u startu sasečena sa “sve je to normalno za porodilju”

Šta ako porodilja uopšte nije u stanju da iskaže šta oseća? Šta onda? Ko će da joj pomogne, oni koji su je sveli na dojke, na mleko, na “tako je i meni bilo”, na razmaženost, na “idem ja na posao, cimni ako nešto treba”?

A treba, na prvom mestu razumevanje stanja u kom se nakon porođaja nalazi žena, a zatim i poznavanje postporođajne depresije u koju žena može da upadne da bi joj se moglo na vreme pomoći.

SIMPTOMI POSTPOROĐAJNE DEPRESIJE

Plačljivi ste i tužni, teško se koncentrišete, anksiozni ste, stalno menjate raspoloženja, povlačite se od rodbine i prijatelja, stalno imate osećaj krivice, smanjen ili pojačan apetit, panični strah da ne možete da vodite računa o bebi ili da će te je povrediti, stalne negativne misli…

Odlukom Kriznog štaba danas počinje delimično “zaključani vikend”, odnosno od 12h danas većina lokala biće zatvorena od ponedeljka u 6h ujutru. Ko će tačno staviti “ključ u bravu” kad otkuca podne, a ko će nastaviti da radi?

Od tri varijante koje su bile na stolu na sednici Kriznog štaba, izabrana je ova, srednja:

– Kafići, restorani, knjižare, butici, šoping centri, teretane, cvećare zatvoriće se tačno u podne, od tada više neće biti moguća ni šalterska prodaja hrane i pića.
– Po uobičajenom radnom vremenu radiće prehrambene prodavnice, pumpe, apoteke i dostava hrana.
– Pijace i pozorišta mogu biti otvorena do 21 sat.
– Zakazani sportski događaji, utakmice i uopšte nastupi biće održani, ali bez prisustva publike.
– U ski centrima ove mere već su počele da se primenjuju od ponoći.

Svi ugostiteljski objekti zatvoreni su tokom celog vikenda, izuzev hotleskih kafića i restorana, u kojima je dozvoljeno služiti samo goste sa prijavljenim boravkom.
A kada se u ponedeljak ujutru opet sve otvori, zatvoriće se škole. Sve srednje škole preći će od ove nedelje na onlajn nastavu.

Mere samo do ponedeljka

Posle vikenda ove mere neće više biti na snazi, a šta nas čeka dalje znaćemo posle nove sednice Kriznog štaba koja je zakazana za utorak.

– U ponedeljak nemamo nikakve nove mere. Mislim da će ova dva dana imati neki efekat, ali on neće biti dovoljan. Ovo je neka crvena linija koju smo mi prihvatili – rekao je doktor Predrag Kon koji je danim javno zagovarao zaključavanje, rekavši čak da ni sedam dana neće biti dovoljno.

Sličan stav zastupaju i njegove kolege iz Kriznog štaba.

– Mere koje smo doneli su iznuđene. Smatram da nisu dovoljne – rekao je Tiodorović.

Situacija je trenutno veoma loša, bolnički kapaciteti popunjeni su skoro do poslednjeg mesta, snage su gotovo na izmaku i zato će, prema rečima stručnjaka, ova nedelja biti izuzetno važna za dalji tok događaja.

– Važno je šta će se dešavati u sledećoj nedelji, a istovremeno u utorak imamo novi sastanak – kaže Kon.

Nakon utorka znaćemo šta nas čeka dalje, medicinski deo krizbog štaba navodi da je za uvođenje strožih mera, ali ne i za policijski čas.

– Najvažnije je da se shvati da je medicinski deo Kriznog štaba tražio da bude otvoreno samo za namirnice, apoteke i za gorivo, a da sve bude zatvoreno tokom vikenda. Nikada posebno nismo naglašavali policijski sat – istakao je doktor Kon.

Povodom prelaska srednjoškolaca na onlajn nastavu iduće sedmice, Kon je rekao da je nadzorni sistem u školama solidan, ali da iskustva iz inostranatsva pokazuju da se kovid-19 prenosi sada i među mlađima, i u ovoj novoj varijanti britanskog soja, kao i južnoafričkog i juznzoameričkog.

– Za sada mi već imamo britanski soj. Vrlo je verovatno da on upravo dominira u školama – kaže Kon.

Navodi da je ta mera proaktivna i preventivna, jer su, kaže, srednjoškolci najviše u kontaktu, a da je istovremeno primećeno da najviše ne koriste zaštitne maske.

Prelazak na onlajn nastavu iduće sedmice, kaže Kon, praktično će značiti povezane dve nedelje onlajn nastave, budući da se ona kombinuje sa odlaskom učenika u školu na nedeljnom nivou.

Tokom prepodneva dogodila se prava drama u blačkom selu Suvi Dol, jer su iz Centra za socijalni rad u Blacu došli da uzmu Marijanu (10) i Marka (13) koji žive sa svojom nepokretnom bakom Ljiljanom Dačević

O njihovoj sudbini i tragediji upoznata je cela Srbija, jer ovo dvoje dece se sami brinu o njoj. Sve je krenulo kada je juče (četvrtak) Ljiljana prijavila svog sina, oca dece, da je dolazio i maltretirao ih. I ranije je, tvrdi Ljiljana to činio, ali policija nije reagovala na njene prijave.

– Sada je došao polupijan, Mraka je šutnuo, a Marijanu vukao za kosu. Ponovo sam ga prijavila i
konačno došla je i policija i odredila mu meru zabrane pritiska. Onda su došli i sa službenicima Centra za socijalni rad i rekli da će da vode decu. Čitavo jutro smo na muci. Evo ih, tu su- kaže očajna Ljiljana.

Ona dodaje da nikada neće da se odvoji od dece, a i deca čitav dan plaču.

– Ne daj nas bako, nećemo mi od tebe nigde- čuju se mališani.

U međuvremenu baka Ljiljana podnela je zahtev za starateljstvo nad decom. Po zakonu, dok sud ne dodeli isto, deca bi trebalo da ostanu gde jesu.

U blačkom Centru za socijalni rad kažu da ne mogu da daju izjave i da se obratimo nadležnom ministarstvu, a iz prokupčke policije čekamo odgovor zašto ranije nisu reagovali na prijave Ljiljane Dačević.

Od smrti majke deca žive sama sa bakom

Već više od godinu dana, od kako je od raka preminula u trideset i trećoj godini Ljiljanina snaja i majka dece, oni žive sami. Petnaestak dana po njenoj smrti, izgorela im je kuća, a Ljiljanin sin prešao je da živi u Blace i retko dolazi.

Oni su prešli u pomoćnu zgradu koju imaju u dvorištu i zahvaljujući meštanima sela, ovaj prostor je sređen, te sada tu žive. Ljiljana kaže da i kada dođe samo ih maltretira i ona je to prijavljivala. U međuvremenu se razbolela, pa joj je pre pet meseci amputirana noga.

Svo troje žive od deset hiljada socijalne pomoći i deca se brinu o svojoj baki. Kada je pre mesec dana Srbija saznala za njihov slučaj i sudbinu, njihov život se malo promenio na bolje. Sa svih strana stizala im je pomoć i to ih je motivisalo da idu dalje. Ipak, izgleda da njihov život smeta nekome.

Ministri Vulin i Dmitrović upoznati sa slučajem

Sa slučajem je upoznat i ministar policije, koji je rekao da će naložiti da se ispoštuje mera zabrane prilaska deci i baki od strane oca. Ministar za brigu o deci i porodici Ratko Dmitrović, je kontaktirao Centar za socijalni rad u Blacu kako bi se upoznao sa slučajem i on rešio u interesu dece, te se očekuje narednih dana da dođe do rešenja ove situacije.

U ovom trenutku je stopirano odvođenje dece i ona su za sada ostala sa bakom.

Pored 60 evra, koliko će od države dobiti svi punoletni građani koji se prijave, nezaposleni u Srbiji mogu računati i na dodatnu pomoć. Izvesno je da bi više stotina hiljada ljudi, u okviru najnovijjeg paketa mera, moglo dobiti podršku koja će biti značajnija nego što to sleduje ostalima. Ono što je trenutno neizvesno je da li će to biti baš svi ljudi koji su prijavljeni na biro.

Prema najnovjijm zvaničnim podacima i Anketi radne snage, u Srbiji je nezaposleno 321.000 ljudi. Mnogi od njih na birou su godinama, neki čak i decenijama, i njihov jedini razlog da budu tu jeste zdravstveno osiguranje. Oni nikada nisu niti tražili, niti prihvatali posao koji im je nuđen na birou.

S druge strane, na birou je i mnogo ljudi koji su ostali bez posla (samo tokom korona godine bez posla ih je ostalo oko 50.000). I konačno, na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje je još više građana kojima biro služi kao mesto koje će ih dovesti do poslodavca.

I upravo ovakva šarolika slika “srpske nezaposlenosti” trenutno je, kako saznajemo, predmet ozbiljnih analiza resornih institucija i ministarstva koji rade na nalaženju modaliteta pomoći za nezaposlene.

“Brzo ćemo izaći sa predlogom, već uveliko radimo na tome sa Nacionalnom službom za zapošljavanje”, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Mali je dodao i da država želi da pomogne i onima koji su, “nažalost, izgubili posao tokom pandemije korona virusa”. Ova njegova rečenica ne znači i, kako saznajemo, da će dodatnu novčanu pomoć dobiti samo oni.

“Spisak će sigurno biti širi”, kaže naš dobro obavešten izvor.

U Srbiji je tokom korone bez posla ostalo oko 50.000 ljudi, stopa nezaposlenosti sada je nadomak 10 odsto, a ukupno je zaposleno 2,9 miliona ljudi.

Svi nezaposleni, inače, dobiće kao i ostali građani po 60 evra od države. Prijava za ovu novčanu pomoć države kreće 28. aprila. Prvih 30 evra stiže u prvoj nedelji maja, a drugih 30 evra u novembru.

Ko napuni 18 godina između maja i novembra – ne može da se prijavi. Penzioneri ne treba da se prijavljuju. Oni će po 30 evra dobiti u maju i u novembru, a u septembru i dodatnih 50 evra.

VODIČ KROZ NOVČANU POMOĆ OD 60 EVRA Ovo su odgovori na 15 najčešćih dilema

Prijava građana za novčanu pomoć države kreće 28. aprila, prvih 30 evra stiže u prvoj nedelji maja, a drugih 30 evra u novembru.

Ko napuni 18 godina između maja i novembra – ne može da se prijavi. Penzioneri ne treba da se prijavljuju. Oni će po 30 evra dobiti u maju i u novembru, a u septembru i dodatnih 50 evra.

Kako možete da se prijavite, da li pravo na pomoć imaju i građani Srbije koji povremeno rade u inostranstvu, kao i odgovore na mnoge druge dileme možete pročitati u nastavku.

Ko ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 60 evra?

Svi punoletni državljani Republike Srbije koji imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom.

Kako građani mogu da se prijave?

Svi primaoci penzija i primaoci novčane socijalne pomoći će automatski biti prijavljeni za dobijanje novčane pomoći, tako da nije potrebno da se prijavljuju. Pod primaocima penzija smatraju se i korisnici privremene naknade – invalidi rada druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti. Ostali punoletni građani Republike Srbije, koji imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije i važeću ličnu kartu, moći će da se prijave putem portala Uprave za trezor, ili putem kontakt centra. Prijava počinje 28. aprila i tada će biti poznat broj kontakt centra.

Kada će biti isplata?

Građani će po 30 evra dobiti u prvoj nedelji maja i u novembru. Penzionerima će dodatnih 50 evra biti isplaćeno u septembru.

Kako će dobiti novac državljanin koji nema tekući račun?

Svi koji imaju račun u banci moraće naziv banke da navedu u prijavi. Oni koji nemaju tekući račun, potrebno je da se pri podnošenju prijave izjasne u kojoj banci žele da mu se otvori jednokratni namenski račun. Nakon toga, račun će automatski biti otvoren, bez ikakvih troškova. Nakon što podigne novac, namenski račun će biti ugašen.

Da li državljani koji su tek napunili 18 godina i nemaju ličnu kartu moraju da izvade taj lični dokument kako bi mogli da se prijave?

Ko napuni 18 godina između maja i novembra – ne može da se prijavi.

U skladu sa važećim Zakonom o ličnoj karti, državljanin stariji od 16 godina života, koji ima prebivlište na teritoriji Republike Srbije, dužan je da ima ličnu kartu. Pravo na jednokratnu pomoć (pored korisnika penzija, i svih primalaca novčane socijalne pomoći), imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra, dostavljanjem podataka: svog JMBG, registarskog broja važeće lične karte i naziva banke kod koje je otvoren ili će biti otvoren račun tog državljanina na koji će se uplatiti jednokratna novčana pomoć.

Da li sredstva sa namenskog računa moraju da se podignu u gotovini na šalteru banke ili mogu direktno da se preusmere na neka plaćanja?

Sredstva sa namenskog računa se podižu u gotovini. Nakon što sredstva budu podignuta, namenski račun, koji je otvoren samo u tu svrhu, će biti ugašen. Ipak, državljanin nije ograničen, te može da u ugovornom odnosu sa bankom definiše i dodatne usluge koje bi koristio kod konkretne banke, a koje bi se odnosile na navedena sredstva.

Ukoliko je državljanin novac primio na svoj tekući račun, koji je prethodno već bio aktivan, sa njime može da raspolaže kao što to i inače čini.

Da li državljanin koji nema tekući račun može 60 evra da primi na tuđi račun?

Ne postoji mogućnost da se jednokratna pomoć uplati na račun drugog lica. Ukoliko državljanin nema otvoren tekući račun, biće mu bez dodatnih troškova otvoren jednokratni namenski račun u banci koju je izabrao prilikom prijave.

Da li samo nosilac novčane socijalne pomoći dobija isplatu, a ostali članovi iste porodice se prijavljuju, ili cela porodica dobija automatski po 60 evra? Da li ostali primaoci socijalnih davanja treba da se prijave?

Isključivo primaoci novčane socijalne pomoći, dakle i nosilac novčane socijalne pomoći i ostali punoletni članovi njegove porodice, dobijaju isplatu po automatizmu, odnosno bez prijavljivanja. Svi ostali korisnici socijalnih davanja treba da se prijave za ovu jednokratnu novčanu podršku, putem portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra.

Da li se primaoci privremene novčane nadoknade usled nezaposlenosti prijavljuju ili dobijaju isplatu kao korisnici penzija automatski?

Potrebno je da se prijave, putem portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra.

Da li pravo na 60 evra imaju državljani Srbije koji žive u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini i drugim zemljama?

Pravo na jednokratnu pomoć (pored korisnika penzija, i svih primalaca novčane socijalne pomoći), imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra.

Da li državljani koji su rođeni u Republici Srbiji, sa prebivalištem u Srbiji, a radili su i primaju penziju iz inostranstva imaju pravo na 60 evra?

Da, ukoliko imaju državljanstvo Republike Srbije, aktivno prebivalište u Republici Srbiji i važeću ličnu kartu. Potrebno je da se prijave preko portala Uprave za trezor ili putem kontakt – centra.

Da li sredstva za namenskog računa mogu direktno da se preusmere humanitarnim organizacijama?

Ova mogućnost nije predviđena. Ipak, to ne ograničava korisnike da sredstva doniraju humanitarnim organizacijama, nakon što ih podignu sa računa.

Da li građani sa KiM imaju pravo na 60 evra?

Pravo na jednokratnu pomoć imaju svi punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra dostavljanjem podataka: JMBG, registarskog broja važeće lične karte i naziva banke kod koje je otvoren ili će biti otvoren račun tog državljanina na koji će se uplatiti jednokratna novčana pomoć.

Da li državljani Srbije koji imaju srpski pasoš, a koji žive u Republici Srpskoj i nemaju ličnu kartu Republike Srbije imaju pravo na prijavu?

Pravo na jednokratnu pomoć (pored primalaca penzija, i svih primalaca novčane socijalne pomoći), imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra.

Na koji način se može poslati zahtev ukoliko neko od penzionera ne želi uplatu?

S obzirom na to da su primaoci penzija automatski prijavljeni za dobijanje novčane podrške u iznosu od 60 evra, ova mogućnost nije predviđena. Ipak, ukoliko ne žele da koriste tu pomoć, mogu da je doniraju u humanitarne svrhe.

Tokom kontrole mesta na kojem lokalni parovi vole da se osame i razmenjuju nežnosti, a na kojem je prijavljeno da se nalazi i osoba koja se sumnjiči da je diler droge, policajci iz Vrnjačke Banje priveli su D. M. (33) iz Beograda, kod koga su pronađene psihoaktivne supstance, između ostalog i oko 50 grama mešavine s amfetaminom.

U prvi mah ovo bi delovalo kao jedan sasvim običan radni dan ljudi u plavom, da nije bilo objašnjenja osumnjičenog koje je, blaže rečeno, zateklo policajce.

Naime, prijava o potencijalnom narko-dileru bila je povod da policija omete u razmeni nežnosti parove koji to mesto vole da koriste kako bi se osamili. Nakon nekoliko proverenih parkiranih vozila u kojima nije pronađeno ništa sumnjivo, ali su saznali da su se dva muškarca,  držeći se za ruke, zaputila šumskom stazom.

Krenuli su tim putem i ubrzo ugledali u žbunju jedan skriveni automobil, čija su stakla bila potpuno zamagljena. Policajci su pokucali na prozor i zatražili da otvore vrata. U vozilu je nastalo komešanje, a potom su vrata otvorila dvojica muškaraca koji su popravljali svoju garderobu.

– Zbunjeno su objašnjavali da su se zapričali, ali su ih policajci odmah upitali imaju li nešto od nedozvoljenih stvari, te im naredili da izađu iz automobila. Usledio je pretres i kod osumnjičenog D. M. pronađeni su narkotici – otkriva izvor „Alo!“.

Kako dodaje sagovornik, priča je tada krenula u sasvim neočekivanom pravcu! D. M. se uspaničio, pošto je količina narkotika koja je kod njega pronađena daleko veća od one koja se može podvesti pod posedovanje za ličnu upotrebu, pa se odmah raspričao.

– Počeo je da objašnjava da je došao kod prijatelja u posetu, a da su mu ti narkotici potrebni kao lek. U tom trenutku je zatražio da se odvoji  od svog prijatelja, pa je rekao da je HIV pozitivan i da mu amfetamini služe kao pomoćno lekovito sredstvo. Da su u vezi potvrdio je i prijatelj
osumnjičenog, koji je rekao da pazi na svog partnera i pomaže mu koliko može, ali da nije znao da konzumira narkotike, kao i da ne zna zašto bi on to radio – objašnjava izvor.

Nezvanično, osumnjičenom D. M. po privođenju je naređeno da dostavi potvrdu da je HIV pozitivan, jer će u suprotnom biti testiran. O slučaju je obavešteno nadležno tužilaštvo, koje je policiji naredilo da pretrese stan koji je osumnjičeni koristio. Za sada se D. M. sumnjiči za nedozvoljenu trgovinu narkoticima, ali ako se utvrdi da je zaista HIV pozitivan i da o tome nije obavestio partnera, može se očekivati dopuna krivične prijave.

Danas su Velike ili Zimske zadušnice, koje najavljuju pripreme za početak Vaskršnjeg posta.

U pojedinim krajevima znaju ih i kao – Otvorene zadušnice, jer se veruje da Sveti Petar, ključar pakla i raja, na ovaj dan otvara grobove. Običaj je danas zapaliti sveću pokojnicima. Apeluje se na sve koji izlaze na groblja da se pridržavaju epidemijskih mera – nose maske, drže rastojanje i ne iznose hranu.

Oduvek se smatralo da su najvažnije zadušnice baš ove, uoči Vaskršnjeg posta. Najranije mogu da budu 6. februara, najkasnije 13. marta, što zavisi od datuma Uskrsa.

Izlazi se na groblja, pale sveće i tamjan, dele prilozi za duše umrlih i u spomen na njih, čine dobra dela. Veruje se da zapaljena sveća osvetljava put umrlima do sledećih zimskih zadušnica, a molitva pravednoga mnogo može pomoći dušama pokojnika.

Tanjug/Dušan AničićVeruje se da sveće osvetljavaju put mrtvima
Tamo gde nije moguće izaći na groblje, obavezno sveće za pomen pokojnika pale se u crkvi ili kod kuće.

U duhu crkve je da se na ovaj dan na groblje iznose samo žito, vino i sveća. Sve drugo nije potrebno, neophodno, ni pravoslavno.

Postoje još Miholjske, Mitrovske i Duhovske ili Trojičine zadušnice.

U velikim gradovima menja se uobičajeni režim saobraćaja. Tako će se u Beogradu, od 8 do 16 sati, pojačati broj vozila na svim linijama koje voze ka gradskim grobljima. Na prostorno najvećim grobljima: Lešću, Orlovači, Centralnom, groblju Zbeg i Novoj Bežaniji, obezbeđen je besplatan kombi prevoz za starije i osobe koje se teže kreću.

Do 15 sati, zabranjen je ulazak motornim vozilima na sva gradska groblja. Do 18 sati, zabrana se produžava za Novo, Zemunsko, Topčidersko i groblje Stara Bežanija. Na ta groblja, neće se moći automobilima ni sutra, od 7 do 18 sati.

Tartufi, najskuplja i najcenjenija gljiva na svetu, kojoj se pripisuju izuzetna lekovita svostva i čija cena dostiže i 5.000 evra za kilogram, rastu i na Crnom vrhu.

“Crnog vrha nema na spisku mesta u Srbiji na kojima ima tartufa, a ja ih nalazim već treću godinu”, kaže za Tanjug jedan “lovac” na tartufe iz okoline Jagodine.

Najviše nalazi crne tartufe, čija je cena od 50 do 150 evra za kilogram i kaže da su veoma dobrog kvaliteta, kao i da ima ljude kojima gljive isporučuje, a dalje ga, kaže, ne zanima šta se sa njima događa i koliko ko na njima zarađuje.

Sreća bitan faktor

“I u ovom slučaju važan faktor je sreća. Nekada za dan nađem kilogram i više, a nekada za pet dana ni 100 grama”, ispričao je i otkrio mesta na kojima ih najviše nalazi:

“To su cerici (mesta gde rastu cerovi), ali sam ih nalazio u tamo gde rastu hrastovi i topole i pored planinskih potoka”.

Iskusniji lovci na tartufe kažu da se ovaj posao obično se obavlja u tajnosti, što zbog isplativosti jer veliki komadi tartufa mogu da koštaju u po nekoliko (desetina) hiljada evra, što zbog skrivanja lokacija, jer svako može na svakom mestu da traži tartufe.

Fruška gora postala je jedna od omiljenih destinacija lovaca na ove skupocene gljive, a tragača je sve više i u ostatku zemlje. Pored Srema i Mačve, tartufi se traže i na Deliblatskoj peščari, planinama Kosmaj, Rudnik i Oplenac, Obedskoj bari, u šumama Crni lud i Senajske bare, te u blizini reka Bosut i Lug. Procenjuje se da je broj tartufara u Srbiji porastao na oko 5.000, a nedorečen zakon dovodi do kaubojštine na terenu.

Crni tartuf koji je jeftiniji košta oko 50 evra kilogram, dok beli kraljevski tartuf može da dostigne cenu od nekoliko hiljada evra. Njihova prosečna cena je oko 1.700 evra po kilogramu, a ako je sušna godina, prelazi i 4.500 evra. Na cenu utiče i starost ove gljive, te je zreo tartuf veoma vredan, dok mlad praktično ne vredi ništa. Iz naše zemlje tako se izvoze tone tartufa na nelegalan način.

Za razliku od nas, u Hrvatskoj se, recimo, tačno zna gde se mogu tražiti tartufi, a postoje i dozvole koje koštaju oko 100 evra godišnje. Najpoznatija regija je Istra. Oni pronalaze neverovatnih 7-9 tona tartufa godišnje, 30 odsto od toga su crni tartufi, dok 70 odsto čini sezonski beli tartuf.

Ubistvo zbog tartufa

Iako postoje ljudi koji se godinama bave traganjem za ovom skupocenom gljivom, tartufi su krajem prošle godine posebno dospeli u žižu javnosti i to ne po dobrom već kao razlog dvostrukog ubistva.

Naime, u mestu Jarak došlo je do krvavog obračuna četvorice braće koji je na kraju završen smrću -braća Dejan (38) i Nebojša Erić (36) iz Jarka osumnjičeni su za ubistvo braće Predraga (43) i Stanislava Jeličića (37) iz Futoga. Krvava drama odigrala se nakon sukoba u šumi zbog tartufa u Jarku.

Za razliku od nas, u Hrvatskoj se, recimo, tačno zna gde se mogu tražiti tartufi, a postoje i dozvole koje koštaju oko 100 evra godišnje. Najpoznatija regija je Istra. Oni pronalaze neverovatnih 7-9 tona tartufa godišnje, 30 odsto od toga su crni tartufi, dok 70 odsto čini sezonski beli tartuf.