Australijanac iz Kvinslenda silovao je pet godina skoro bez prestanka poćerku, a tek ove jeseni dobio je zasluženu kaznu.
Sve je počelo kada je nesrećna žena imala samo 11 godina. Očuh ju je odveo u šupu i tamo se satima iživljavao nad njom pod plaštom “upoznavanja poćerke sa njenim telom”. Posle tri godine psiho-fizičke torture, devojčica (14) je zatrudnela. Krila je trudnoću od očuha koji je mrzeo decu i nije želeo da ih ima.
Znala je da bi ovo dete ubio, kao i nju verovatno kad bi saznao, te se porodila na obližnjem parkingu kod ringišpila. Bebu je potom odnela u poljski WC gde joj je gurnula u usta toalet papir i ona se ugušila. Na ovaj monstruozni čin se odlučila jer je pred kraj trudnoće shvatila da nikada ne bi mogla da voli to dete.
Očuh ništa nije znao, a poćerka nije pričala šta se dogodilo, tako da se dogodila još gora stvar – on je nastavio sa silovanjem!
Toalet gde je beba ugušena (slika levo) i očuh koji je dočekao pravdu (slika desno), Foto: WA police printscreen/thesun.co.uk
Silovanje je trajalo još tri godine kada je ona pobegla od kuće. Sve do početka ove godine nije se znalo čija je beba pronađena u tom toaletu. Zahvaljujući jednom nevezanom slučaju s početka ove godine, očuhu su tada uzeti otisci prstiju, a onda i DNK i ispostavilo se da je beba bila njegova.
On je tada rekao i da zna ko je majka deteta. Ona je završila je kao i on u zatvoru, ali samo na 16 meseci, zbog sveukupnog pakla kroz koji je prošla pre i posle ubistva, dok će on iza rešetaka na 8 i po godina.
Očuh se, interesantno, u međuvremenu oženio i 23 godine je u braku sa ženom glumeći poštenog čoveka i oca troje dece. Niko od njih, jasno, nije ni imao predstavu kakav im je muž, odnosno tata – monstrum.
BANJALUKA – Nastava u osnovnim i srednjim školama u Srpskoj obustavlja se od sutra do 1. novembra, odlučio je Republički štab za vanredne situacije na danas održanoj, 60. sjednici.
Razlog obustave je preventivno djelovanje i sprečavanje pojave širenja virusa korona.
Štab je odlučio i da se obustavi organizovanje produženog boravka i jutarnjeg čuvanja u osnovnim školama od sutra do 1. novembra.
Republički štab za vanredne situacije obavezao je sve osnovne i srednje škjole u Srpskoj da organizuju nastavu na daljinu korištenjem sredstava elektronske komunikacije.
Svi spaseni čudima svetiteljke ispričali su istu priču, o ženi u crnom plaštu
Čudesna viđenja Svete Petke koju praznujemo 27. oktobra dešavaju se i danas – svetiteljka pomaže u bolesti i nevolji, ali i opominje one koji greše.
Mnogima je spasla život i izvela ih na pravi put vere. Vekovi prolaze, a priča o svetiteljki i dalje nadahnjuje srca vernih. I snaži veru, vraćajući nas, uvek iznova, samoj njenoj suštini.
Jedan oficir JNA i član tada neprikosnovene Partije, zatečen je na kolenima na podu beogradske kapelice udubljene u steni ispod zidina kalemegdanske tvrđave, posvećene Svetoj Petki. Kad ga je neko od vernika upitao kako on, kao vojno lice, tako slobodno ispoljava svoja verska osećanja uprkos Partiji koja mu to zabranjuje, on je odgovorio: “Ova crkvica mi je spasla život”.
Za vreme Drugog svetskog rata ja sam ovde u blizini bio napadnut od strane nemačke patrole i gonjen policijskim psima koji su mi bili za petama. Spas sam potražio u ovoj pećinici – crkvici koja tada nije imala ni vrata koja bi me mogla zaštititi od pasa. Utrčavši u crkvicu ja sam očekivao da će psi ući i rastrgnuti me pre dolaska patrole. Međutim, psi su stigli i lajali, ali nisu ulazili dalje od praga.
Utom su stigli i policajci i jedan od njih je kročio unutra sa pištoljem i baterijom. U tom trenu stvorila se odnekud ispred mene neka žena u crnom odelu i stavši ispred mene raširila svoj plašt da me zakloni.
Foto: shutterstock.com
Vojnik je šarao baterijom i preko mene i preko svih zidova i uglova kapelice, i nije me video. Bio sam za njega nevidljiv! Vojnici su odjurili dalje, a žena u crnini je nestala. Tek posle dva sata ja sam skupio hrabrosti da izađem iz kapelice, ne znajući da li su moji gonioci u blizini, ali je napolju sve bilo mirno i delovalo je umirujuće. Posle sam saznao da je ova crkvica posvećena Svetoj Petki. Bacivši pogled na ikonu, video sam da je Ona bila obučena u crne haljine, i tako sam je prepoznao. Ona mi je spasla život, i zato dolazim ovde da joj se zahvalim.
Neobična je i, na isti način sačuvana, priča iz sela Vitanovca kod Kraljeva, koja se ipak završila srećno. Domaćica porodice je izašla na put da sačeka autobus kojim je trebalo da stigne njen muž, da mu rukom mahne da ne izlazi iz autobusa nigde u selu, već da požuri kući zbog neke obaveze. Bio je praznik. Čekajući autobus desi se da na nju naleti kombi, odbaci je u stranu i ona ostane da leži u nesvesti.
Osvestila se u bolnici, baš kada je primala injekciju. Posle odlaska bolničarke, ostade “žena u crnom pored kreveta”.
“Trebalo je dete da ti strada, ali ti si ga zamenila. Nemoj da tužiš vozača koji je je pregazio. Kad ozdraviš, idi u crkvu Svete Petke i upali sveću… Zašto si radila na petak? I zašto uopšte radiš nedeljom?”
Kad je utonula u san, bolesnica je videla unutrašnjost crkve Svete Petke i raspored ikona na zidu. Kada je izašla iz bolnice, otišla je u crkvu Svete Petke i to ispričala starešini.
Foto: pcpress.rs
Kao jedan od novijih postoji i primer studentkinje Muzičke akademije koja je bila bolesna od leukemije. Autori monografije „Sveta Petka – slava srpska i zaštita vernih“, kao jedan od mnogih primera čuda navode slučaj jedne mlade devojke koja je bolovala od leukemije:
Posle mnogo napora lekari su rekli da nemaju više šta da preduzmu. Tada su roditelji, skrhani bolom, pohitali čudesnom lekaru, moštima Prepodobne mati Paraskeve u gradu Jaši, s jakom verom, s molitvama i suzama, da im isceli kćer. Tokom dva meseca sveštenici Saborne crkve i roditelji zajedno sa kćerkom molili su se Bogu i Prepodobnoj za isceljenje. Nakon revnosnih molitava, devojka se potpuno iscelila od leukemije, tako da su se čudili svi lekari, a početkom sledeće godine vratila se na Akademiju, na predavanja.” Vekovi prolaze, a priča o svetiteljki i dalje nadahnjuje srca vernih. I snaži veru, vraćajući nas, uvek iznova, samoj njenoj suštini.
Nakon što je u julu prošle godine od opake bolesti preminuo poznati novinar Igor Bulat, pevač Marko Bulat doživeo je još jedan smrtni slučaj u porodici.
Naime, Marku je danas preminula majka, a ovu tužnu vest podelila je njegova supruga, Marija Bulat, koja se javno oprostila od svekrve.
– Sa neopisivim bolom, tugom i nevericom želim da obavestim sve naše prijatelje i poznanike da nas je danas napustila naša draga Zorica… Počivajte u miru, dobra ženo. Neka vas anđeli čuvaju, barem onoliko koliko ste vi nas – napisala je Marija na društvenoj mreži Instagram.
STRAVIČAN događaj odigrao se u Sremskoj Mitrovici, gde je otkriveno da je Marko K. (30) seksualno zlostavljao svog petogodišnjeg sina K. M.
Pedijatar dr K. N. iz Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici prijavio je juče da je na lekarski pregled došao pradeda oštećenog deteta J. D. (69) i doveo praunuka na lekarski pregled jer je prilikom brisanja deteta primetio tragove krvi na toalet papiru.
Pedijatar je obavio lekarski pregled maloletnog K. M. i tom prilikom je konstatovana hiperemija anusa, odnosno povećana količina krvi u kapilarima, sa dve fisure, tj. oštećenja kože, nakon čega je uzet perianalni bris.
Radnica Centra za socijalni rad u Sremskoj Mitrovici Branislava G. obavila je razgovor sa petogodišnjakom, a dečak je izjavio da živi sam sa ocem i da oko godinu dana spavaju zajedno. On je rekao da ga otac, kada navodno zaspi, dodiruje i stavlja mu prst u usta.
Policijski službenici uzeli su izjavu i od pradede oštećenog, koji je izjavio da “nije primetio ništa sumnjivo u ponašanju svoj praunuka, osim promena na anusu, nakon čega ga je odmah odveo na pregled”.
O svemu navedenom obavešten je dežurni zvanični javni tužilac u Sremskoj Mitrovici, koji je kvalifikovao krivično delo, a zatim se izjasnio da se ocu Marku K. odredi zadržavanje od 48 sati.
Osim svekrve Radojke, koja je jedva dočekala snahu u kući, lepo su je, kaže, prihvatili i meštani
Naučila sam srpski jezik kao da sam ga oduvek govorila. A i ovde sam se odlično snašla, jer su me svi lepo prihvatili. Najsrećnija sam, u stvari, što mi je suprug pun razumevanja i što je kruna našeg zajedništva i ljubavi trogodišnja Bojana.
Ovim rečima na čistom srpskom jeziku, uz široki osmeh priča nam Edmonda Kardaku Tomić (38), Albanka iz Skadra koja se pre nepunih pet godina udala za Zorana Tomića (39) iz kuršumlijskog brdsko-planinskog sela Sagonjeva.
I dok za ruke drži malenu devojčicu, Edmonda objašnjava da su iz sela udaljenog tridesetak kilometara došli do Kuršumlije kako bi završili neophodnu papirologuju, a zatičemo ih u zgradi opštine, gde su se i venčali.
– Sećam se našeg venčanja u oštinskoj sali. Tada mi je bio potreban prevodilac, jer sam znala samo nekoliko srpskih reči. A, eto, sada mogu drugima da držim časove iz srpskog jezika – priča kroz osmeh Edmonda i priznaje da se uprkos jezičkoj barijeri i po dolasku u suprugovo selo odlično snašla.
Osim svekrve Radojke, koja je jedva dočekala snahu u kući, lepo su je, kaže, prihvatili i meštani.
– To mi je pomoglo da prebrodim sve nedoumice i nepoznanice na koje sam u početku nailazila – kaže Edmonda dok njenu priču pažljivo prati suprug i potvrdno klima glavom. Iako ga nismo pitali, Zoran kaže da se nije pokajao zbog izbora supruge.
– Pošto ovde nije bilo devojaka koje bi se udale za mladića na selu, odlučio sam da sa bratom i rođakom krenem u Albaniju jer sam čuo da devojke iz Skadra žele da se udaju za naše momke – priča Zoran, koji u šali kaže da je ženidbom sa Edmondom dobio glavnu premiju na lutiriji.
– Iako ništa nismo imali ugovoreno, uspeli smo da pronađemo ženu koja razume srpski i koja nas je uputila na Edmondinu porodicu. Još toga dana smo dogovorili brak, ali smo kasnije još jednom otišli sa poklonima za njenu porodicu, a nju poveli sa nama. Odmah je pokazala koliko je vredna i da razume život na selu, iako je do tada živela u gradu.
Žive od poljoprivrede, obrađuju imanje, gaje jagode, maline, a od rada su uspeli da kupe i automobil, tako da sada lako stignu do grada. Zoran je srećan i zbog trogodišnje kćerkice, ali se nada da će Bojana uskoro dobiti brata ili sestru.
– Uz našu Bojanu sada imamo troje dece u selu, a ja se nadam da će ih biti još i da će ovo naše selo, koje je pogodno za razvoj voćarstva, imati još mladih bračnih parova i dece – kaže Zoran na kraju susreta.
VREDNA
– Kuma Edmonda je dobra i vredna. Kuća mojih kumova je zablistala otkako je kročila u nju, a pri tom je i odlična domaćica – priča venčani kum Tomića, Tomislav Đorđević, koji naglašava da je Edmonda tradicionalno vaspitana, što se u kuršumlijskom kraju, kaže, mnogo poštuje.
Oduvek je izbegavala da govori o privatnom životu…
Folk pevačicu Ćanu svi znaju po njenom popularnom nadimku koji je i uzela kao umetničko ime.
Ipak, njeno pravo ime jeste Stanojka Bodiroža, a kako je uvek izbegavala da govori o privatnom životu, malo kome je poznato i to da se iza njenog imena krije porodična tragedija.
Naime, Ćana je rođena kao šesto dete u porodici, a njeni roditelji su već ostali bez troje dece, koja su preminula još kao bebe, piše Pulsonline.
Kako se navodi, ne bi li “skinula prokletstvo”, njena majka je odlučila da posluša savet jednog prijatelja i devojčicu nazove Stanojka, kako bi stalo umiranje dece.
Ćana, inače, ima dva starija brata, a ona je jedino žensko dete u porodici.
Sa devet godina pevačica je ostala i bez oca, tako da je odrastala uz majku i braću.
Članica Kriznog štaba, Darija Kisić, postala je nova ministarka za rad
Kandidat ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je Darija Kisić Tepavčević, koja je široj javnosti postala poznata kada je kao epidemiolog i zamenik direktora Instituta “Batut” postavljena za člana Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19.
To je ranije danas saopštila mandatarka Ana Brnabić nakon sednice Predsedništva SNS, a Kisić će na toj funkciji zameniti Zorana Djorđevića.
Kisić je rođena 20. avgusta 1975. godine u Sarajevu. Dolazi iz porodice akademskih građana. Otac Bogdan je elektroinženjer, koji je radni vek proveo u sarajevskom preduzeću Energoinvest, a majka Vesna je lekar, pedijatar.
Osnovnu školu Slobodan Vuković u Sarajevu završila je kao đak generacije. Školovanje je nastavila u Trećoj gimnaziji.
Nažalost, sa 17 godina dočekao ju je rat i razdvajanje porodice. Ona i brat su se preselili u Bileću, kod očevih. Dok su roditelji ostali u Sarajevu.
U Bileći je Kisic sa, takođe, odličnim uspehom završila treću i četvrtu godinu u bilećkom srednjoškolskom centru Golub Kureš.
U glavnom gradu Srbije je upisala Medicinski fakultet, koji je završila 2001. godine sa prosekom 9,60.
S obzirom da je bila dobar student već naredne godine dobila je priliku da počne da radi kao asitent-pripravnik na predmetu Epidemiologija.
Godine 2006. na Medicinskom fakultetu u Beogradu je specijalizirala epidemiologiju, a zatim i doktorirala sa najvišim ocenama na temi Prediktivna vrednost kvaliteta života u proceni ishoda bolesti kod bolesnika sa multiplom sklerozom.
Jedna od vodećih uloga joj je poverena tokom epidemije malih boginja, koja je Srbiju pogodila tokom 2017. i 2018. godine, da bi 2019. predstavljala Evropu na Incijativi za globalnu eliminaciju malih boginja i rubele koja je održana u Vašingtonu.
U dosadašnjoj karijeri je objavila više od 120 naučnih radova.
Elodi Duval (32) bila je tokom karantina u Francuskoj vrlo brižna i disciplinovana žena, vodeći računa o svima u kući.
Kada su mere olakšane, jedva je čekala da nagradi sebe, muža, sestru i sina strpljenja te ih je sve odvela u luna park kod Buvea. Ta ideja i taj dan biće joj poslednje što će doživeti u životu.
Kako je taj dan sinu bio drugi rođendan, Elodi je rešila da se zabavljaju koliko ih noge nose. Posle nekoliko bezazlenih vožnji, odlučili su se za “Formulu 1”, jedan od najopasnijih rolerkostera u parku.
Elodi je sela kraj supruga Mišela, dok je rođena sestra Lorijen sela u sedište kraj Elodinog sinčića. Kobna vožnja je počela.
Još na početku je suprug primetio da Elodi nije najbolje vezana, ali ona nije mnogo marila za to. Međutim, na vrhu prvog uspona, kada su svi bili okrenuti glavama nadole, Elodi je iznenada ispala iz sedišta!
Visila je sa rolerkostera, vrištala držeći se za pojas, a onda je on pukao i ona je poletela u smrt. Najteže je bilo sinu objasniti šta se dogodilo.
“Rekla sam dečaku da je mama sad na nebu i da će ga gledati i voleti odozgo. Mislim da još ništa ne shvata”, rekla je Lorijen, Elodina sestra.
Skoro svi koji su se vozili u “Formuli 1” izašli su na kraju vožnje u stanju potpune potresenosti, a mnogi su plakali.
Slična stvar dogodila se u istom parku 2009. godine kada je jedan par poginuo, ali luna park nije proglašen krivim za nesreću.
Specijalni izaslanik američkog predsjednika za dijalog Beograda i Prištine Richard Grenell boravi u posjeti lokalnoj srpskoj zajednici u Wisconsinu, gdje je potvrdio da će američki predsjednik Donald Trump posjetiti Srbiju i objavio kada će se to dogoditi.
Njegova posjeta izazvala je veliku pažnju, a među brojnim komentarima na fotografije koje je Grenell postavio na Instagramu, bio je i onaj da je “više Srba došlo da podrži Trumpa nego što se okupi na Bidenovim mitinzima”.
Grenell se obratio na skupu u američko-srpskoj sali, u organizaciji Republikanske stranke iz Milwaukeeja i Inicijative “Srbi za Trumpa 2020”, pišu Nezavisne novine.
Grenell se privatno sastao i sa predstavnicima srpsko-američke zajednice iz Chicaga i Milwaukeeja, gdje je bilo riječi o skoro potpisanom sporazumu u Bijeloj kući, o implementaciji sporazuma i planovima za budućnost, kao i vitalnim pitanjima koja se tiču Srbije, srpskog naroda i srpskog rasijanja, saopćeno je iz Inicijative “Srbi za Trampa 2020”, prenosi Tanjug.
“Veoma smo ponosni na ono što smo uradili na približavanju Beograda i Prištine u razgovorima o ekonomiji”, rekao je specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine Richard Grenell u obraćanju lokalnoj srpskoj zajednici.
Grenell je prenio i poruku predsjednika Donalda Trumpa srpskoj zajednici u Wisconsinu da je sporazum iz Washingtona bio težak i da su uzbuđeni zbog njegove primjene.
Zar je moguće da Trump vjeruje kako mu Srbi mogu pomoći da pobijedi Joea Bidena?
