DEVOJČICA i njen brat pronađeni su u stanu tri dana nakon što su njihovi roditelji preminuli od trovanja kiselim krastavčićima.
Rođaci ruskog para Jakunun, Aleksandra i Viktorije, nisu mogli da ih dobiju nekoliko dana na njihove telefone. Naime, propustili su porodično okupljanje i posle nekoliko poziva na telefon se javila petogodišnja ćerka.
Devojčica je rekla da su mama i tata zaspali i da već dugo spavaju, ali i da je otac promenio boju. Ona se sve vreme brinula o bratu koji ima godinu dana.
Natalija, Aleksandrova sestra, rekla je za ruske medije da je odmah nakon poziva došla u njihov stan.
– Kad sam videla, pala sam i počela sam da vrištim – rekla je Natalija.
Nakon dolaska policije i Hitne pomoći ustanovljeno je da je uzrok smrti trovanje.
Aleksandar i Viktorija su nekoliko dana pre nesrećnog događaja dobili od njegove bake domaće kisele krastavčiće. Sumnja se da je botulinum toksin iz krastavčića bio uzrok smrti. On izaziva paralizu i u najgorim slučajevima otkazivanje organa za disanje.
Komšija Mikail Komčenko je rekao policiji da alkohol nije bio razlog trovanja jer ga par nije konzumirao.
O dečaku i devojčici se trenutno stara Aleksandrov otac.
U NIŠU je noćas oko 1.35 časova preminuo maloletni Aleksandar Ć. (15).
On je, nakon što je sa drugovima pretrčao nekoliko stotina metara bežeći od nepoznatog lica koje im je pokazalo nož pao na ulicu i preminuo na licu mesta.
Sve se odigralo u ulici Koste Stamenkovića, a kako se saznaje na telu nema vidnih povreda.
Sledi obdukcija.
PETNAESTOGODIŠNjI Nišlija A.Ć. preminuo je noćas, sat i po iza ponoći na raskrsnici u ulica Kost Stamenkovića i Janka Veselinovića.
Kako saznajemo, dečak je sa devojčicom i dečakom istih godina prolazio ulicom Hajduk Stanka kada je doživeo neprijatan susret.
– Deca su videla čoveka koji je jeo i nešto je govorio. Tinejdžer se, nakon što je sa društvom prošao kraj njega, vratio jer je pomislio da se njemu obratio. Međutim, kad mu je prišao, taj čovek je izvadio nož. Svo troje je počelo da beži, ali je petnaestogodišnjak pao i preminuo – objašnjavaju sagovornici upoznati sa ovim slučajem.
Niko od očevidaca nije potvrdio navode pojedinih medija da su deca bežala od čoveka sa nožem.
Belgijanac Erik Lamers (60), ultradesničar osumnjičen za silovanje maloletnice u svojoj zemlji, ali i za brojna ubistva, krio se u srcu Šumadije, u Velikom Krčmaru, u zabačenoj kući obrasloj šibljem i drvećem.
Bavio se proizvodnjom meda i uglavnom je izbegavao kontakte sa spoljnim svetom. Tek povremeno bi seo da popije pivo ispred lokalne prodavnice, gde bi razmenio pokoju rečenicu na lošem srpskom sa drugim meštanima.
Sve plaćao elektronski Meštani Velikog Krčmara ostali su u šoku 7. oktobra kad je naša policija uhapsila tihog i gotovo neprimetnog Lamersa po međunarodnoj Interpolovoj poternici. Još veći šok je usledio kad su saznali da je Erik zapravo neonacista, pedofil i ubica! Olga Srećković, radnica u prodavnici u koju je Erik povremeno svraćao na pivo, ispričala nam je da je on delovao kao kulturan i povučen čovek. – On nikoga nije dirao ovde. Svi smo u šoku… Navraćao je u prodavnicu, seo bi tu ispred da popije pivo… Za njega su svi meštani imali samo reči hvale. Bili smo zgranuti kada smo u novinama pročitali šta se sve piše o njemu – kaže Olga. Ona dodaje i da je Erik izbegavao da ide u grad. Sve račune za kuću, koju je kupio u ovom selu pre nekoliko godina, plaćao je elektronski. Dok je renovirao kuću, materijal je naručivao preko interneta, a radnike je plaćao u kešu. – On izgleda dosta starije nego na slikama koje smo videli u novinama. Solidno je govorio srpski, ali je imao onaj karakterističan akcenat, sa onim “rrhhh”. Njegovog oca Martina (85), za kog su pojedini mediji pisali da je takođe u Srbiji, nikada nismo videli – rekla je Olga. Meštani koje smo juče zatekli ispred prodavnice nisu prestajali da pričaju o misterioznom komšiji iz Belgije. Neki su sada ljuti na njega i “žao im je što se nisu lično obračunali sa pedofilom”, dok su drugi tvrdili da je Lamers ipak bio korektan komšija, uprkos teškim optužbama. – Ne dao mu Bog da je nekog pokušao da pipne u našem selu! – komentariše jedan ljutiti meštanin dok “nateže” pivo:
– Zar takav kriminalac da nam dođe u srce Šumadije, pa još i naši majstori da mu popravljaju kuću?! Bruka! Kad ga je komšija opomenuo da je Erik ipak bio pristojan i pošten prema njima, ovaj ljutiti meštanin je naglo promenio mišljenje, pa je pognute glave priznao: – Jeste, ne mogu da grešim dušu… Sve radnike i majstore koji su mu radili na kući je ispoštovao i platio. Nikome nije ostao dužan u selu. Meštanin Nenad Đ., koga smo sreli na putu do Lamersove kuće, rekao nam je da je Erik imao neku devojku iz Maroka, koja ga je povremeno posećivala u Srbiji. – Koliko se odomaćio ovde, govori i činjenica da je od opštine Rača tražio dozvolu da izgradi poslovne prostorije za skladištenje meda. Med je planirao da izvozi u Belgiju i na srpskom je pregovarao sa ovdašnjim seljacima o otkupu. I sam Lamers je zapatio pedesetak košnica. Osnovao je i firmu… Zaista niko nije ni slutio, niti može da poveruje da je reč o kriminalcu – kazao je Nenad. Lamersova kuća, inače, odaje utisak da je hteo da se sakrije od radoznalih pogleda meštana. Imanje je zabačeno, na brdu, a kuća je gotovo nevidljiva sa ulice od ogromnog šiblja i drveća. I ograda je zarasla, kapija se samo nazire od gustog rastinja, dok je sa zadnje strane imanja njiva, koju je Erik kupio nakon što je isplatio kuću. Kada se uđe u dvorište, do kuće vodi put, koji je takođe sav okružen šibljem, živom ogradom i voćnjakom. Ispred kuće su naslagana drva za ogrev, a pored je pomoćni objekat, koji je nedavno renoviran. Podsetimo, Lamers je uhapšen 7. oktobra u Srbiji po međunarodnoj Interpolovoj poternici jer se u Belgiji tereti da je 2007. seksualno zlostavljao tada 12-godišnju ćerku svoje devojke. Erik prilikom hapšenja u kući u Velikom Krčmaru nije pružao otpor, niti je progovorio ijednu reč, a policajci su mu zaplenili kompjuter i diskove, koji će biti predmet dalje istrage. Trenutno je u ekstradicionom pritvoru i čeka odluku o izručenju.
Zanimljivo je da je Lamers nakon hapšenja 2007. u Belgiji uspeo da pobegne i tad se verovatno prvi put obreo u Srbiji. On je ubrzo zatim uhapšen u našoj zemlji i izručen je 2008. Ostalo je nejasno šta se dogodilo s Erikom nakon izručenja Belgiji, ali je činjenica da se ubrzo našao na slobodi. Lamers je u međuvremenu u više navrata dolazio u Srbiju, i prilikom jedne od tih poseta našoj zemlji kupio je kuću u Velikom Krčmaru.
Došao u septembru Izvor iz istrage kaže da je Lamers poslednji put došao u Srbiju krajem septembra ove godine, ali Belgija je baš u to vreme ponovo raspisala međunarodnu poternicu za njim i on je ovde uhapšen. Inače, belgijski mediji pišu da je Erik jedan od najopasnijih kriminalaca i bivši pripadnik ekstremne desničarske nacističke organizacije “Vestland nju post” (WNP). U gangsterskim krugovima ima nadimak Zver, a 1991. osuđen je na doživotnu robiju zbog ubistva dva juvelira, oca i sina, koji su trgovali dijamantima u Antverpenu. Međutim, Erik je u zatvoru bio samo do 2002, kada ga je Vrhovni sud Belgije pomilovao i pustio na slobodu.
Povezivan sa zloglasnom bandom ubica
Mediji u Belgiji navode i da je Lamers u svojoj ranoj mladosti bio povezivan sa mafijaškom bandom zvanom “Brabantske ubice”, koja je odgovorna za seriju krvavih pljački koje su se dogodile u belgijskoj provinciji Brabant između 1982. i 1985. godine. Tada je u nekoliko pljački, pre svega robnih kuća, ubijeno čak 28 ljudi, a 22 osobe su ranjene, ali nijedan član ove bande nikad nije uhvaćen niti procesuiran.
Mama, tata i jedno dete, ovako izgleda prosečna porodica u Srbiji. Neko ima jedno dete zbog nemogućnosti da ih ima više, a neko zbog toga što želi da se tom detetu posveti sto odsto. Da li su onda roditelji koji mogu da imaju više dece, a odlučili su se za jedno, sebični?
JEDNO DETE – VAŠA PRIVATNA STVAR I ODLUKAFOTO: PROFIMEDIA
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, svaku drugu porodicu u našoj zemlji, tačnije 51,8 odsto od ukupnog broja porodica s decom, čini ona s jednim naslednikom. Iako su najzastupljenije, često nailaze na neprijatne komentare i društvenu stigmu.
– Postoji dosta razloga što neko ima jedno dete. Nekada je to nemogućnost da se ima više dece, a nekada je i stvar odluke roditelja. Ne možemo nikada suditi dok ne znamo ceo kontekst, ali naš narod je sklon predrasudama, preteranom komentarisanju tuđih života i osuđivanju različitosti po mnogim pitanjima, pa i po pitanju dece – kaže Ljubica Bogetić, psiholog i psihoterapeut.
Ne želim da se vraćam opet u pelene
Pitanje broja dece je privatna stvar i odluke o svom porodičnom životu treba da donose partneri, a ne okolina, koja roditelje s jednim detetom često smatra sebičnim prema svom jedincu.
– Da li su roditelji koji mogu da imaju više dece, a odlučili su se za jedno, sebični ili ne, zavisi od tipa porodice i njihove unutrašnje logike. Neki roditelji smatraju da treba da se posvete tom jednom detetu sto odsto i ne žele da dele svoju ljubav i pažnju sa drugim detetom. Ponekad je u pozadini to da ne žele da se „muče i žrtvuju“ i da se vraćaju ponovo u pelene, da kvare svoj komfor i prekinu karijeru – objašnjava Bogetićeva i dodaje da postoje i disfunkcionalne porodice, koje ne žive u harmoničnim odnosima, pa zbog toga i ne žele više dece.
Odluka da imaju jedno dete može da ima prednosti i mane za dete. Prednosti su što će ono imati više pažnje, ali isto tako i više negativne pažnje. Neće biti ljubomore i konkurencije između braće i sestara, ali istovremeno neće imati ni društvo za igru. U većini slučajeva, kad odrastu i kad ostanu bez roditelja, jedinci shvate koliko je dobro imati rođenog brata ili sestru.
Deca jedinci pod većim pritiskom
U poređenju sa porodicama u kojima ima više dece, roditeljima s jednim detetom u početku je lakše jer imaju manje obaveza, nemaju problem podeljene pažnje, ljubomore i konflikata među naslednicima. Teže im je u tome što uvek moraju da traže društvo za svoje dete jer mu već posle nekog vremena trebaju vršnjaci, a ne odrasle osobe. To su mnogi shvatili za vreme karantina kad nije bilo dozvoljeno druženje među decom.
Takođe, deca jedinci su pod većim pritiskom jer su sve brige, strahovi, očekivanja roditelja usmerena samo na njih i to nemaju s kim da podele.
– Ja sam jedinica i što sam starija, ta titula mi sve teže pada. Dok sam bila mala, to mi je bilo super jer dok su druga deca sa svojom braćom i sestrama morala da dele slatkiše, ja sam uvek sve imala za sebe. Roditelji su mi uvek ugađali. Mislim da se iz svega toga izrodila moja sebičnost, a s vremenom, odrastajući i sazrevajući, sve više sam shvatala koliko mi u životu nedostaje neko baš blizak.
– Nikad nisam osetila bilo kakvu želju za braćom ili sestrama. Uvek sam bila okružena prijateljima, a u kući sam imala uvek svoju privatnost i nikad mi nije bilo žao što sam jedinica. Biti jedino dete ima puno prednosti, a mana koja može da se razvije jeste sebičluk.B.S.
Srpski fudbaler Nikola Ninković imao je saobraćajnu nesreću nakon koje je hospitalizovan, a ubrzo je objavljena i njegova fotografija.
Igrač Askolija je bio na putu ka Italiji kada se u Hrvatskoj sudario sa kamionom i totalno uništio svoje vozilo.
Prebačen je u bolnicu, a potom i vraćen u Beograd. Na fotografiji se jasno mogu videti povrede srpsko fudbalera.
Polomio je zube Ninković, u zavojima mu je brada, nos, čelo i uši, dok se ožiljci još vide po usnama i oko očiju.
Po prijemu je Ninkoviću konstatovan blagi potres mozga uz posekotinu na jeziku i polomljene prednje zube, najverovatnije od udarca u vazdužni jastuk.
– Nikola je vikend proveo u Srbiji i vraćao se u Italiju. Ispatili smo ga oko pola dva, a posle četiri popodne javio je bratu Nemanji da je imao udes. Bio je svestan, policija je obavila uviđaj, a on je smešten u bolnicu. Sve vreme, od juče smo u kontaktu sa lekarima i zahvalni smo im za sve što su preduzeli. Nikola će ostati u Beogrdu nekoliko dana, pošto mu je savetovano da miruje – kazao je Ninkovićev otac Branimir za Telegraf.rs.
Srećom, srpski fudbaler i drugi učesnik u saobraćajnoj nesreći prošli su bez težih posledica, a alkotestom je utvrđeno da nisu vozili pod dejstvom alkohola.
Ninković je automobilom išao ka Italiji gde je trebalo da se vrati klupskim obavezama, dok je drugi učesnik sudara vozio kamion sa tablicama Bosne i Hercegovine.
– Mi treba mi mudro da naučimo da ćutimo, onda može da ostane brak, da dobijete šta god hoćete – poručuje Vasiljevićeva
Mlada glumica Mirka Vasiljević (28) sa fudbalerom Vujadinom Savićem (28) ima troje dece – dva sina i jednu ćerku, a njena nova izjava o tome kako vaspitava svoju naslednicu Adrijanu “zapalila” je društvenbe mreže.
Naime, Mirka je naglasila da njeno dete mora da zna da je žensko, te da to podrazumeva ćutanje jer onda brak može da opstane i ona može da dobije šta god želi (?!)
foto: Zorana Jevtić
– Mora da zna da je žensko, a to podrazumeva da zna da zaćuti kada treba, jer mi treba mudro da naučimo da ćutimo, jer onda može da opstane i brak, onda možete da dobijete šta god hoćete, ali malo da sačekate. S druge strane, da kao žensko bude dama, da se ne ponaša onako kako dami ne priliči. Da, jednostavno, bude pravična kroz život i da bude srećna – rekla je Mirka za Premijeru.
foto: Tviter
Ova izjava naišla je na osudu brojnih korisnika društvenih mreža, koji mahom navode ono što je istina, a to je da “priroda nikako nije postavila ženu kao biće koje ćuti i podmuklo procenjuje kada treba da iznese svoje mišljenje”, niti “kao biće koje je podređeno”.
Priča jednog kupca iz prodavnice u Čačku vratila je veru i nadu mnogima, i pokazala da plemenitost i dobri ljudi, iako su retki, ipak postoje.
Naime, jedna devojka u prodavnici učinila je dobro delo za druga dva kupca, koja na žalost, nisu imala novca da sebi kupe bilo šta osim osnovnih namirnica, poput hleba.
Treća osoba prisustvovala je celoj situaciji, a zatim je priču objavila na društvenim mrežama:
– Čekam na kasi u marketu u Čačku i u jednom trenutku na kasu pored dolazi devojka, oko 24/25 godina i obrati se kasirki rečima:
“Molim vas, vidite li tamo među rafovima onu staru baku sa unukom?
E, evo vama 10 000 dinara i molim vas pratite na koju će kasu doći i recite joj da je neki jubilarni kupac i da je dobila nagradu u vrednosti od 10.000 dinara. Hoćete li?”
Kasirka je pita: “Naravno da hoću, jel treba da kažem da je od vas, poznajete li je?”
A devojka reče da je prvi put vidi, ali je u prolazu čula da nema novca da unuku kupi čokoladu, već da su došli samo po hleb i paštetu… Malo je reći koliko sam oduševljen ovim potezom i čim budem u prilici, učiniću isto ovo.
Neverovatna sudbina stranaca je sve promenila kada se najmanje nadala
“Imam 47 godina. Ja sam obična žena. Možete slobodno reći – običan sivi miš. Nisam lepa, nemam lepu figuru. Sama sam.
Nisam se udavala, niti sam želela, jer mislim da su gotovo svi muškarci iste životinje koje teže da napune stomake i izvrnu se na kauč. Niko me nikada nije ni zaprosio.
Jedino sam dete u porodici. Nemam braće i sestara, samo stare roditelje. Imam neke rođake, ali ne komuniciram često s njima. I ne želim. Živim i radim u Moskvi već 15 godina.
Živim u prosečnoj stambenoj zgradi u običnom naselju. Ljuta sam. Cinična. Mislim da više ne umem da volim. Ne volim decu.
Za Novu godinu otišla sam u Arhangelsk da posetim roditelje. Inače jednom godišnje idem kući. Ove Nove godine rešila sam da im očistim frižider. Našla sam gomilu smrznute hrane. Sve sam spakovala u kutiju i ponela da bacim. Pozvala sam lift, a u njemu je bio dečak, imao je oko 7 godina. Viđala sam ga sa majkom i još jednom bebom nekoliko puta. Zurio je u moju kutiju.
Išla sam ka kontejneru, a on za mnom. Pitao je: Mogu li da uzmem? Rekla sam da je to staro. A onda mislim – pa, on to želi, daću mu, nije pokvareno. Pažljivo je uzeo kutiju, stavio na grudi i zagrlio je. Pitala sam gde mu je majka.
Bolesna je, kao i sestra. Ne može da ustane, rekao je.
Okrenula sam se i otišla kući. Spremila večeru. Postavila. Sela. Razmišljala. Nešto me je dirnulo. Dečak mi nije izlazio iz glave.
*Ilustracija / foto: Shutterstock
Nikad nisam bila saosećajna niti imala želju da pomažem drugima. Ali, nešto me je sada pokrenulo – pokupila sam gotovo svu hranu iz kuće i krenula ka liftu. Tada sam shvatila da ne znam ni na kojem spratu stanuju. Znam samo da su iznad.
Penjala sam se sprat po sprat, i srećom, dečak je otvorio vrata dva sprata kasnije. Prvo nije ništa razumeo, a onda se tiho povukao nazad i pustio me da uđem.
Stan je bio veoma skromno namešten, ali veoma čist. Majka je ležala na krevetu, sklupčana uz bebu. Na stolu je stajao bokal vode i neke stare krpe. Devojčica je spavala. Nešto se čulo iz njenih grudi.
Imate li lekove? Nisam mogla da ne pitam. Ima nešto, rekao je i pokazao mi malu kućnu apoteku. Stare pilule sa isteklim rokom, zrele za bacanje. Žena se probudila. Dodirnula devojčicu po čelu. Okrenula se i videla me. Gledala je u mene toliko praznim pogledom.
Gde je Anton? Došla je sebi i zabrinula se za sina. Rekla sam da sam komšinica. Pitala šta je sa njom i detetom. Rekla je. Nije bilo naivno. Pozvala sam hitnu. Dok smo čekali, dala sam joj da pojede kobasicu i popije čaj, jer kako će dojiti bebu? Jela je bez žvakanja. Samo je gutala. Ko zna od kada je bila gladna.
Doktori su došli, pregledali, prepisali gomilu lekova i injekcija. Otišla sam u apoteku i kupila sve. Otišla sam u prodavnicu i kupila mleko i hranu za bebe. Iz nekog razloga, kupila sam i igračku. Nekog smešnog majmuna limunžute boje. Nikad ranije nisam kupila ništa nijednom detetu.
*Ilustracija / foto: Profimedia
Žena se zove Anja. Ima 26 godina. Odgajila ju je baka, koja je umrla od tuberkuloze kad je Anja imala 15 godina. U 16. se zaposlila u prodavnici, a u 18. zaljubila u momka koji je obećao da će se oženiti njome. Kad je zatrudnela, nestao je. Radila je do poslednjeg dana trudnoće, sakupljala novac. Znala je da nema ko da joj pomogne.
Kad je Anton imao mesec dana, ostavljala ga je samog u stanu i išla da čisti. Upoznala je još jednog koji je obećao da će je oženiti. Istorija se ponovila. Opet je rodila, opet je bila sama. Sada sa još dvoje gladnih usta. Vlasnik radnje u kojoj je radila silovao ju je nakon drugog porođaja i dao joj otkaz. Sve ovo ispričala mi je dok smo čekali hitnu pomoć.
Te noći nisam spavala. Razmišljala sam. Zašto ja živim? Zašto sam ovakva? Ne brinem o roditeljima, ne zovem ih. Ne volim nikoga. I ne žalim zbog toga. Gomilam novac, već ga imam dosta. A nemam na koga da ga potrošim. I onda mi u život uđu stranci sa neobičnom sudbinom, ljudi koji nemaju šta da jedu.
Ujutro je Anton ostavio tanjir s palačinkama ispred mojih vrata i otišao. Stajala sam s tanjirom u rukama, a njegova vrelina kao da me je oživela. Želela sam sve odjednom – da plačem, da se smejem, pojedem palačinke.
Nedaleko od zgrade nalazi se mali tržni centar. Otišla sam i kupila gomilu odeće za devojčicu i dečaka. Kupila sam i ćebad, jastuke, donji veš. Hranu, vitamine. Želela sam sve da im kupim.Osećala sam se potrebnom.
Prošlo je deset dana od našeg susreta, a oni su počeli da me zovu tetka Rita. Anja se zaposlila kao šnajderka. Život im se promenio od našeg susreta.
Promenio se i moj. Počela sam da zovem roditelje. Molila sam se za bolesnu decu. Ne razumem kako sam onako živela tolike godine.
Sada svakog dana s posla trčim kući. Znam da me oni čekaju. I više od toga – uskoro ćemo svi ići u Arhangelsk kod mojih roditelja svi zajedno. Kupila sam svima vozne karte.
Shvatila sam – nemam za šta drugo da živim, osim za njih.
A za šta vi živite? Ne dajte da vam život prođe ni u čemu kao moj. Mislite na vreme!”
Mališa Jevtović (46) u julu 2005. zverski je ubio malu Kaju Janković (3), dok je njena majka Ana Filipović (39) čuvala stražu * Da joj monstrumi nisu oduzeli život, Kaja bi danas bila punoletna
Mališa Jevtović (46) pre tačno 15 godina silovao je do smrti trogodišnju Katarinu Kaju Janković u Zvezdarskoj šumi u Beogradu, dok je njena majka Ana Filipović (39) čuvala stražu. Da joj zlotvori nisu oduzeli život, mala Kaja bi danas bila punoletna.
Mališa je u međuvremenu osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, a Ana na 37. Da sve bude još strašnije, monstrum je iz zatvora tužio državu Srbiju jer su ga zatvorski čuvari navodno tukli u nekoliko navrata, pa je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u decembru prošle godine naložio da mu se isplati 4.000 evra odštete “zbog pretrpljenih fizičkih i duševnih bolova”. Kao da Mališa ima dušu.
Bes i jeza
Kajino ubistvo, koje se dogodilo 17. jula 2005, jedno je od najsvirepijih u modernoj istoriji Srbije, a Mališino ime i dalje izaziva jezu i bes u našoj javnosti. O kakvom je monstrumu reč, najbolje pokazuju i potresne reči sudije tadašnjeg Okružnog suda Siniše Sofrenovića, kad je 9. maja 2007. Jevtoviću izrečena kazna.
– Danas bi Kaja imala skoro pet godina, tačnije 59 meseci, još tačnije 1.783 dana. To nije doživela zahvaljujući postupcima ovih ljudi koji su pred nama – majci, koja je nije volela, i njenom ljubavniku, koji ju je mrzeo. Kako inače protumačiti više od 50 povreda na telu deteta, od kojih su povrede trbušnih organa dovele do smrtnog ishoda? Povrede po glavi, telu, rukama, nogama i genitalijama, nanetih rukom, nogom, prstima, čak i polnim organom – rekao je, između ostalog, sudija Sofrenović.
LICE ZLA Mališa Jevtović
“Ljubavnici iz pakla”, kako su nazvani tih godina u medijima, potom su upućeni na izdržavanje kazne. Mališa je najpre bio u ‘Zabeli’, a zatim je prebačen u zatvor ‘Nova skela’, dok je Ana u ženskom zatvoru u Požarevcu. Ona je radno angažovana u krojačkoj radionici, dok je Mališa, prema nezvaničnim saznanjima, pre nekoliko godina prešao u islam, pustio je kosu i bradu i revnosno klanja svaki dan. Ovi zlikovci, kao i svi drugi zatvorenici, imaju pravo na posetu dva puta mesečno. Iako su ih se rođaci posle zločina javno odricali, kako smo nezvanično saznali, Mališu u zatvoru redovno obilazi njegov brat, a Anu majka i otac. Ako živi dočekaju da im istekne kazna, Mališa će imati 71 godinu, a njegova bivša ljubavnica 62.
Lagali lekare
Podsetimo, tokom istrage stravičnog zločina utvrđeno je da je Mališa u više navrata seksualno zlostavljao malu Kaju, uz saglasnost njene majke. Kobnog dana, u Zvezdarskoj šumi Jevtović je zverski pretukao i silovao nesrećnu devojčicu, dok je njena majka pušila cigarete i čuvala mu stražu. Dete je zadobilo jezive povrede, a monstrumi su ga odveli kod lekara i rekli da je mala Kaja pala s kreveta! Doktori su, međutim, odmah shvatili da je devojčica zlostavljana, pa je o svemu obaveštena policija, koja je uhapsila zlotvore. Tokom psihijatrijskog veštačenja utvrđeno je da su oboje uračunljivi i da su dobro znali šta rade kad su mučili jadno dete.
Žalio se da je mučen u zatvoru
Mališa Jevtović je tužio državu Srbiju jer su ga navodno zlostavljali stražari i komandiri dok je bio u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu, a posle i u Sedmom paviljonu požarevačke ‘Zabele’. U pritužbama je tvrdio da su ga zaposleni u zatvoru terali da im liže cipele, da laje, da jede izmet, pije urin, da su mu gurali pendrek u usta… Evropski sud za ljudska prava u Strazburu poverovao mu je i naložio našoj državi da Mališi isplati odštetu.
