Zamislite da ste se tek venčali sa osobom koja je ljubav vašeg života, zamislili ste ceo život da provedete zajedno i jedva čekate da uživate u ostatku vaših života.
Reč koju nikada neće zaboraviti.
Međutim, tek što se otpočeli ljubavnu idilu, nakon samo sedam meseci dođe do tragedije. Ljubav vašeg života je odjednom na aparatima, a doktori vam govore da ne polažu mnogo nade u njegov oporavak.
Teško je zamisliti ovaj tužan scenario, pogotovo da zamislimo da se desi nama, ali za Danijel Dejvis ovo je bila tragična realnost. Ona je u julu 2011. godine dobila poziv iz bolnice da je njen muž, Met, doživio tešku saobraćajnu nesreću, dok je vozio motor.
Danijel je, uprkos tome što su joj doktori rekli da nema nade da će se njen muž probuditi, odbijala da ga skine sa aparata koji su ga održavali u medicinski izazvanoj komi. Nakon tri godine i bezbroj molitvi izgovorenih od strane njegove žene, Met se probudio i rekao jednu reč koju Danijel nikada neće zaboraviti:
Pokušavam.
Met se motorom uključivao na autoput kada je, velikom brzinom, naletio na nepropisno parkirano vozilo i udario u njega. Ne samo što je zadobio višestruke prelome, već je zadobio i teške povrede glave. Ležao je u bolnici potpuno onesposobljen i u nesvesti, ali Danijel je uvek bila pored njega.
Kada su joj doktori rekli da više ništa ne može da se uradi za njenog muža, Danijel se suočila sa teškom odlukom: da li da ga isključi sa aparata ili da nastavi da se bori.
Kasnije je rekla da je odluka zapravo bila veoma jednostavna:
– Znala sam da će nam Bog pomoći da zajedno prođemo kroz ovo. Verovala sam da za Boga ovo nije bila krupna stvar.
Kasnije su Meta premestili u kuću Danijeline majke, gde su se organizovale u smenama, zbog celodnevne brige o njemu.
Met se uspešno oporavlja, za šta su doktori mislili da je nemoguće, ne samo što se uspešno oporavlja, već što se uopšte i probudio iz kome.
Zahvaljujući nepresušnoj veri njegove žene, ovaj par sada ima drugu šansu za srećan, zajednički život.
Pevačica narodne muzike Zorica Marković popularnost je stekla 80-tih i 90-tih godina kada je harala bivšom Jugoslavijom i prodala preko 12 miliona ploča. Ali,manje je poznato da je život nije mazio pa je otvorila dušu:
– Rođena sam u jednom malom selu kod Kosjerića u porodici sa jedanaest članova. Bila sam peto neplanirano dete. Pešačila sam svaki dan do škola 8 kilometara, čuvala ovce i radile teške poslove – započela je Zorica svoju ispovest kod Uroša Božića.
– Kada sam prvi put zapevala na takmičenju sećam se samo da sam dobila takvu šamarčinu od svog ujaka odmah nakon silaska sa bine da je pamtim i dan danas.
Brzo se zaljubila u harmonikaša iz svog sela i udala već sa sedamnaest godina a godinu dana kasnije dobila sina.
– Brzo smo se razveli i dete je pripalo ocu. Taj period života mi je bio jako težak jer nisam bila non stop sa svojim detetom – rekla je Zorica sa suzama u očima.
Iz jedne teške životne borbe izašla je kao veliki pobednik kada je na jednoj svadbi doživela infarkt i kada je jedva preživela.
– Tada su me sekunde delile od Svetog Petra. Borila sam se i uspela ali bilo je jako teško. Plakala sam i molila se za svoje sinove.
Celu ispovest Zorice Marković možete pogledati večeras od 21:55 u emisiji Specijal na Happy televiziji.
VIOLENTINA Tomić Ašković iz Svilajnca odlučila je da tuži majku Vericu Aškovic iz Vrnjačke Banje zbog sumnje da ju je ukrala iz porodilišta pre 42 godine! Violentina tvrdi da ima dokaze da je oteta odmah ro gođenju i Verica, koja ju je odgajila, nije njena biološka majka?!
Pripremnim ročištem, juče je u Višem sudu u Kraljevu počelo suđenje, što je prvi slučaj ovakve vrste u istoriji srpskog pravosuđa!
Violentina za Informer kaže da veruje da će dokazima uspeti da ubedi i sud da joj Verica nije majka, što će biti značajan korak u razotkrivanju afere nestalih beba, koja godinama trese Srbiju.
NEPOSTOJEĆA ŽENA
– Otkad znam sa sebe, znam da mi Verica Ašković nije prava majka. Do prvog valjanog dokaza došla sam tek kad sam napunila 18 godina. Jednostavno, rasla sam uz ženu koja me nije volela. Konstantno sam u njenoj kući bila zlostavijana, tučena, omalovažavana i ponižavana. Gledala sam kakav odnos imaju druge majke prema svojoj deci i već pre polaska u školu uvidela sam da u njenom i mom odnosu mnoge stvari ne štimaju. Sa druge strane, prema mom tri godine mlađem bratu, koji jeste njen biološki sin, i te kako je bio vidljiv taj majčinski instinkt. Kako sam rasla, situacija između mene i nje postajala je sve nepodnošljivija i bilo mi je jasno da me ne gleda kao ćerku – priča Violentina.
Navodi da je jednom dok je smišljala plan kako da se dodvori majci i bude joj dobra ćerka, negde pred punoletstvo, prvi put u novinama naletela na priču o jednoj porodici koja je sumnjala da je beba ukgadena u porodilištu i preprodana.
– Tada sam prvi put pitala majku da li me je ona rodila. Nastao je pakao, histerija.. – priča ona.
Kaže da je uskoro shvatila i zašto se majka tako ponela.
– Kada sam napunila 18 godina, rekla sam majci da želim da izvadim ličnu kartu. Bila je jako uplašena. Rekla mi je da to neću moći da uradim i da nikad neću saznati istinu. Spakovala sam se i otišla u policiju, a da ona to nije ni znala i ročelo je da se odmotava klupko naše očigledno prljave porodične tajne. U policiji saznajem da nemam izvod iz matične knjige rođenih, niti državljanstvo, da sam za njih nerostojeća žena..
Odlazim u opštinu, nalaze mi nekakav polupopunjen izvod iz matične knjige, gde su mi kao roditelji upisani Verica i moj otac, ali njihovih matičnih brojeva nema. Piše na njemu moje ime, a na mestu i datuma rođenja i matičnog broja “prazno polje”.
Vraćam se kući, uzimam zdravstvenu knjižicu i vidim da ni u njoj nema matičnog broja, kasnije vidim da mi je to mesto prazno i u medicinskom kartonu, da sam bez njega upisana i u školu – priča Violentina.
DNK ANALIZA
Kaže da je tada ročela da traga od ustanove do ustanove da je “svašta našla”, ali da sada zbog sudskog postupka u toku nećce da otkriva više detalja.
– Ja od mojih roditelja, posebno sada zvanično majke, jedino tražim da uradimo DNK analizu. Godinama to odbija, pljuje me, omalovažava, proglašava ludom. Sigurna sam da me je otela na kvarno od neke žene kojoj su rekli da sam umrla na rođenju i zato sam rešila, ako neće milom da uradi DNK, da je sud na to natera. Samo tako može da se reši ova agonija, u kojoj sam otkad znam za sebe – poručila je Violentina.
KOMISIJA ZA NESTALE BEBE: VELIKI KOROK
Radiša Pavlović, član Vladine komisije za nestale bebe, kome se Violentina obratila za pomoć, juče je pokušao da prisustvuje ročištu u Višem sudu u Kraljevu, ali sudska straža ga je omela u tome.
– Violentina iz straha za sopstvenu bezbednost nije htela da dođe na ročiste, poslala je advokata, ali je i mene zamolila da dođem kao podrška.
Međutim, nisu me pustili da uđem. Bilo kako bilo, ovakav istup Violentine je velika stvar za Srbiju, a naročito za roditelje kojima su bebe od sedamdesetih naovamo otimane i prodavane, a njima pričano da su im deca po rođenju umrla.
Ukoliko ova žena dokaže da je žrtva trgovine bebama, biće ovo značajan korak da ovu kriminalnu organizaciju razotkrijemo- kaže Radiša.
Pravoslavni zaštitnik srpskog doma obeležava se uz određena pravila i običaje. Međutim, mnogo je onih koji nemaju baš nikakve veze sa našom tradicijom. Sve je više domaćina koji sebi dozvoljavaju planiranje slave po sopstvenom nahođenju, tako da se čitava slava pretvori ni u šta drugo do u sveopšti krkanluk i pijanku. Svetac zaštitnik doma i porodice tako biva potpuno zanemaren, a u prvi plan izbija upravo ljudski greh stomakougađanja, proždrljivosti i neumerenosti u hrani i piću.
Obeležavanje slave u srpskoj tradiciji i pravoslavlju ima svoja osnovna pravila. U vreme pred slavu sveštenik osvećuje vodicu u domovima svečara. Na obredu osvećenja prisustvuje čitava porodica sa domaćinom.
Čita se molitva, te se svetac – zaštitnik doma moli za zdravlje i blagostanje svih ukućana. Tih dana pred slavu u porodici vlada vedra i duhovna atmosfera, teku pripreme – spremanje kuće i posluženja.
Poznato je da se kod Srba na slavu ne zove. U nekim našim krajevima gosti se pozivaju na poseban način, pa se u kuće gostiju šalje lepinja ili manji hleb koji se peče za slavu.
Moderno doba promenilo je sve, pa su i ovi stari običaji nestali, ili se poštuju radi reda. Na slavu se najčešće zove telefonom, iako je učtivije i prikladnije učiniti to lično i neposredno.
Zablude o slavi i njenom obeležavanju su mnogobrojne. Mnogi domaćini ne znaju ni gde je u kući mesto slavskoj ikoni, pa je drže okačenu na bilo kom zidu, ili pak na ormanima kao ukrasni detalj.
Ikona se, bez ikakve sumnje, drži okačena na istočnom zidu, jer po pravoslavnom učenju sa istoka dolazi Spasitelj.
Kolač i žito glavna su obeležja slave. U crkvu se nose slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveća. Slavska sveća, ona veća, svečano se pali na dan slave, kad domaćin očita molitvu, neposredno pre rezanja osveštanog slavskog kolača.
Sveštenik u crkvi nad kolačem i žitom čita molitvu u slavu i čast sveca zaštitnika porodice i u spomen na upokojene pretke.
Ako se pripreme, a nisu osveštani, kolač i žito nemaju nikakav hrišćanski, pravoslavni smisao, kao što je i besmisleno da ih domaćini kupe umesto da ih pripreme u kući.
Ipak, naš narod naročito preteruje u jednom, ne sluteći da tako čini jedan od najvećih smrtnih grehova! Najveća greška našeg naroda je u nepoznavanju značaja i svrhe slavljenja slave.
Oni koji ne nose kolač i žito u crkvu, a zovu goste na slavu, ne poštuju sveca svog doma već prave gozbu namenjenu gostima za obično prejedanje, čašćavanje i vođenje razgovora radi čistog druženja i ništa više.
Gosti se smenjuju od jutra do mraka, domaćice provedu slavu na nogama, služeći jedne, a sklanjajući za drugima.
Neke porodice odlutale su u veri toliko daleko da slave obeležavaju u kafanama i restoranima, uz muziku, sveopšte veselje i trubače. Ovim je osnovni smisao vere i krsne slave doveden do apsurda.
Naročiti je greh kada se krsne slave u vreme velikih postova i posnih dana slave kao mrsne. Svi svečari trebalo bi da poštuju pravilo o posnim slavama i podsećaju se reči patrijarha Pavla: „Bolje je domaćinu da Nikoljdan ne slavi, nego da ga slavi uz mrsnu trpezu“.
Pevačica Marina Visković je, kako se navodi u emisiji “Ekskluzivno”, nedavno operisala tumor na dojci! O njenoj operaciji javnost nije znala, a pevačica se sada uspešno, na sreću, oporavlja i rešila je da progovori o agoniji kroz koju je prošla.
Kako se navodi u emisiji “Ekskluzivno”, Marina je pre nekoliko dana imala operacioni zahvat, a reč je o odstranjivanju beningnog tumora na dojci. Zahvat je uspešno obavljen, ali Marina je još uvek malaksala od anestetika kojom su joj ublažavani bolovi od operacije.
Da je hirurški sve dobro prošlo, pokazuje i to što će uskoro nastupati, jer već za sredu ima zakazan nastup.
Beograđanin Dejan Beatović već mesecima pokušava da dokaže da veš-mašina koju je platio 50.000 dinara ne pere veš na temperaturama propisanim na deklaraciji, a sa ovim pomalo neobičnim slučajem upoznat je i Generalni sekretarijat predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Dejan je veš-mašinu marke LG kupio u ”Tehnomaniji“ u februaru 2020. godine, da bi nedugo zatim, kako kaže, primetio da ”radne temperature ne odgovaraju deklaraciji proizvoda”. To je, prema njegovim rečima, naročito bilo izraženo na programu ”Koton plus”, gde po deklaraciji pranje treba da bude obavljeno na 60 stepeni Celzijusa.
”Ubrzo nakon što sam kupio mašinu primetio sam da praktično ne postoji razlika u temperaturi pranja između programa koji veš peru na 40 i na 60 stepeni. To sam ustanovio običnim pipanjem stakla na vratima mašine, što svakako ne može biti pouzdano. Zato sam uzeo čitač temperature ili thermocouple reader Omega HH21A Microprocessor Thermometer Type J-K-T i postavio u bubanj žicu termopara tip T, da bih proverio temperaturu pranja na programima koje sam najčešće koristio”, objašnjava nam Dejan.
Izvor: N1/Nikola KojićInstrument koji meri temperaturu povezan je sa bubnjem veš-mašine žicom termopara tip T
Sagovornik našeg portala tada je telefonom pozvao servis ”Ignis”, koji je ovlašćen za LG uređaje. Komunicirao je sa predstavnikom servisa Aleksandrom Radovanovićem, za koga kaže da je u pojedinim momentima bio neprijatan i da ga je često prekidao u razgovoru. Od njega je dobio savet da se servisu obrati pisanim putem, a u sadržaj Dejanove višednevne prepiske sa Radovanovićem uvid je imala i ekipa portala N1.
”Pošto servis nije hteo da pošalje servisera da ustanovi temperaturu pranja, bio sam prinuđen da to proverim sam, jer imam adekvatan instrument za to. Ustanovio sam da je realna temperatura pranja bila svega 35 stepeni. Obavestio sam servis o rezultatima merenja, a njihov odgovor je bio da moj instrument nije po LG Protokolu i da nije sertifikovan. Predložio sam ljudima iz servisa da pošalju servisera koji bi temperature proverio njihovim instrumentom, koji je po Protokolu LG-a”, priča Dejan.
Objašnjava da je sve vreme sedeo pored veš-mašine i na svakih tri do pet minuta unosio podatke o promenama temperature, a čitav postupak ponovio je i pred ekipom portala N1. Rezultat merenja bio je skoro identičan – temperatura je dostigla maksimalnih 34,8 stepeni Celzijusa, nakon čega je krenula da pada.
“Potrošačima se manipuliše, ne znaju šta kupuju”
”Smatram da proizvođač takozvanim štedljivim mašinama manipuliše kupcima. Ako je za njih pranje od 1,5 sati na 35 stepeni i pranje od 50 minuta na 60 stepeni isto, onda to treba da objasne prilikom kupovine, ovako potrošači ne znaju sta kupuju. Temperatura na tom programu nije jedina problematična, merio sam je u nekoliko programa i nijedna ne odgovara temperaturama koje su naznačene u deklaraciji”, tvrdi Dejan.
Kako kaže, servis se sve vreme pozivao na ispravnost masine, što po Dejanu uopšte i nije dovedeno u pitanje, već saobraznost uređaja sa Deklaracijom, a time i sa kvalitetom pranja.
”U uputstvu za korišćenje mašine ispod opisa programa piše: Stvarna temperatura vode može da se razlikuje od navedene temperature ciklusa. Potpuno sam saglasan sa tim tumačenjem, ali to ne moze da bude razlika od čitavih 40 odsto. Greške u radu i čitanju su dopuštene, ali se mora naglasiti koji opseg temperature je u pitanju, ili procentualno odstupanje, kao i u kom smeru – da li je temperatura viša ili niža od projektovane. Konkretno, ako ova veš-mašina umesto deklarisane temperature od 60 stepeni koristi temperaturu od svega 35, onda to potrošač mora da zna pre kupovine”, smatra Dejan.
Izvor: N1/Nikola KojićDejan Beatović pokazuje rezultate merenja temperature koje je beležio tokom rada veš-mašine
Napominje da je servisu poslao i video-klipove gde pokazuje trenutak kada se grejač isključio, sa temperaturom na displeju mašine, kao i kalibraciju instrumenta kojim je merena temperatura gde se vidi temperatura od 100 stepeni Celzijusa prilikom uranjanja senzora u ključalu vodu.
“To dokazuje da su instrument i senzor ispravni, stoga smatram da nikakvo veštačenje i mukotrpna procedura koja se zove zaštita potrošača nisu potrebni”, kaže ovaj Beograđanin.
Servis je na Dejanovo uporno insistiranje ipak odlučio da pošalje svog servisera, koji je proverio ispravnost temperaturnog senzora u veš-mašini.
”Senzor zapravo i nije bio problem jer je ispravan. Ipak, serviser je izmerio i temperaturu na spoljašnjem zidu velikog bubnja i ona je iznosila 33 stepena Celzijusa. Naravno, to nije ušlo u zapisnik jer za to nije bio poslat od strane servisa”, prepričava nam Dejan susret sa serviserom iz ”Ignisa”.
Odgovor koji je potom dobio od servisa bio je kratak: ”Aparat radi u skladu sa proizvođačkim karakteristikama”.
”Mašina možda jednim delom i radi u skladu sa proizvođačkim karakteristikama, ali to nije provereno i dokazano. Ako teperaturne karakteristike nisu poštovane, zašto bih očekivao da su poštovane sve ostale karakteristike”, pita se Dejan.
Izvor: Dejan BeatovićDeo prepiske sa predstavnikom ovlašćenog servisa “Ignis”
Nezadovoljan odgovorom koji je dobio u ovlašćenom servisu, Dejan je poslao zahtev ”Tehnomaniji” u kojoj je veš-mašinu i kupio.
”U dopisu sam naveo da proizvod nije u saglasnosti sa deklaracijom i da bih želeo zamenu za neku manje ‘stedljivu’ mašinu. Odbijen sam s obrazloženjem da su kontaktirali sa ovlašćenim servisom, gde im je objašnjeno da je veš-mašina ispravna. Ispravnost mašine nisam ni dovodio u pitanje, dakle mašina pere veš, a kako ga pere nisam baš siguran jer nije u saglasnosti sa deklaracijom”, ističe sagovornik N1.
Revoltirani Beograđanin obratio se zatim Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, gde su mu rekli da je potrebno da nađe veštaka koji će da veštači temperaturu na pomenutom programu.
”Rečeno mi je da veštacenje treba sam da platim, a ako se pokaže da sam u pravu, Tehnomanija je u obavezi da mi vrati taj novac. Ukoliko to ne bi uradila, morao bih na sud, a ja to ne želim“, naglašava Dejan i dodaje da je veštake tražio mesec dana.
Odabrao je listu vestaka u Beogradu koji se bave termomehanikom. Kako kaže, rezgovarao je s nekoliko njih i svi su mu rekli da oni to ne rade, savetujući mu da nađe neku agenciju koja se time bavi i koja ima sertifikovane instrumente.
Veštačenje bi koštalo najmanje 20.000 dinara
”Takvu agenciju nisam uspeo da nađem. Nekako sam uspeo da stupim u kontakt sa predsednikom Udruženja veštaka Srbije Miladinom Kneževićem, koji mi je savetovao da se obratim Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ni tamo nisam naišao na konkretno i celishodno rešenje. Neko mi je govorio da ću to teško da dokažem, a neko je bio malo konkretniji pa mi je rekao da oni nemaju sertifikovane instrumente, ali da bi možda mogli da nađu neki, što bi me koštalo najmanje 20.000 dinara, a to je skoro polovina vrednosti mašine”, podvlači Dejan.
Sagovornik N1 naglašava da je obavestio servis da je otvoren za sve predloge, bilo da je reč o popravci postojeće mašine, bilo o zameni za neku drugu.
”Zamolio sam gospodina Radovanovića da mi odgovori na pitanje da li mogu da dobijem u zamenu mašinu koja u svom radu poštuje deklaracione parametre. Rekao sam mu da sam otvoren i za neku drugu opciju koju predloži. Međutim, na tome se i završilo. Kupio sam veš-mašinu kojom objektivno nisam zadovoljan, a nemam načina da je zamenim”, zaključuje sagovornik N1.
Izvor: Dejan BeatovićOdgovor Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije
Pre nego što se obratio medijima, Dejan je svoj problem pokušao da reši i kroz najviše državne institucije, pa je pomoć u rešavanju problema zatražio od Ministarstva za trgovinu i turizam, kabineta predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, kao i od kabineta predsednika države Aleksandra Vučića. Odgovor je dobio samo iz kabineta predsednika Srbije, gde mu je rečeno da je njegov dopis ”primljen i uzet u razmatranje”.
Veliku buru u bh. javnosti izazvala je vijest da je uhapšen Almir Čehajić Batko, poznati voditelj i vlasnik nevladine organizacije „Otvorena mreža“ koja se bavi humanitarnim radom. On je proveden po nalogu Tužilaštva KS zbog navodnih finansijskih malverzavija.
Povodom njegovih hapšenja, na svom Facebook profilu oglasila se Almina Kustura koja već dugo vremena skuplja novac za pomoć svom teško bolesnom ocu. U svom komentaru ističe da je njena porodica bila žrtva njegovih malverzacija.
Ovim putem pozivamo sve naše čitatelje koji su spremni pomoći da se Almini direktno obrate na Facebooku.
U nastavku prenosimo njen Facebook post u kojem opisuje svoje iskustvo s Batkom:
– Ne mogu, a da se ne oglasim i ja povodom ovog članka. Moja porodica je također jedna od žrtava njegovih malverzacija. U moru svega što nas je snašlo pored babine bolesti, vrtoglavih 200.000 KM koje su potrebne za njegovo liječenje, pritom i korone koja nam je usporila i onemogućila sve vrste aktivnosti za prikupljanje novca, mi smo čekali i čekali da nam jave koliko se novca skupilo na osnovu humanitarnog broja, te tako mislili da ćemo obezbijediti babi terapiju.
Čitavih deset mjeseci smo zvali i pitali kad možemo organizovati sastanak, kad možemo saznati koliko ima novca od poziva, čak smo par puta babo i ja išli do njihove kancelarije. Uvijek bi nam rekli da moramo čekati da se oni nama jave, da dotični gospodin trenutno nije tu. Čovjek nije tu deset mjeseci. Do momenta kad se nije javila jedna radnica iz Otvorene mreže na telefon mom babi i rekla mu: gospodine ja ne znam kako da vam kažem i šta više da vam kažem, ali novca nema.
Sreća u nesreći Novca nema, a toliko ljudi je zvalo na taj broj, toliko ljudi je izdvojilo određenu sumu da nam pomogne, i od toga mi nismo dobili ni feninga.
Sreća u nesreći je da smo moja porodica i ja okruženi divnim ljudima, pa smo nekako ovo sve izgurali. A ne mogu ni zamisliti kako je porodicama koje imaju oboljelog člana, i koje su se uzdale u skupljanje novca preko ove organizacije.
Nisam imala snage niti vremena da se gonimo s njima po sudu, jer mi je prioritet naravno bio da na svaki mogući način pokušam omogućiti babi liječenje. Ali evo vidim neko se digao protiv njih, i neka je, drago mi je. Ko god da je, ima našu punu podršku.
Žalosno je kako neko profitira na tuđoj nesreći i bolesti.
Dabogda niko ne doživio šta smo mi i ostale porodice zbog ovog čovjeka i njegovih uposlenika.
Ostajete mi zdravo i daleko od ovakvih, napisala je Kustura u svom komentaru.
Čitav fudbalski svijet je u šoku zbog poraza Napolija na svom terenu od AZ Alkmaara u prvom kolu grupe F. Napoli je bio apsolutni favorit protiv holandske ekipe, koja je faktički igrala s rezervnim timom jer je AZ Alkmaaru nedostajalo čak 13 igrača zbog korona virusa.
I ovako desetkovani, napravili su pravo čudo i oborili mnoge tikete na kladionicama, jer je mnogima Napoli bio “fiks kola”.
Sumnju u regularnost ovog meča iznio je i Rade Bogdanović, bivši fudbaler Željezničara, Atletico Madrida i Werdera, koji je gostujući u emisiji RTS-a, gdje je komentarisao meč Hoffenheima i Zvezde na veoma slikovit način, rekao da ga ne čudi takav rezultat Napolija.
Bogdanović je na pitanje o rezultatima i posebno meču Napoli – AZ Alkmaar rekao da to nije nikakvo iznenađenje za klubove sa juga Italije, gdje je manje novca i da oni u prvim kolima stalno to rade i da na taj način popunjavaju budžet.
Na društvenim mrežama pojavilo se mnogo komentara, mnogi su oduševljeni komentarima Radeta Bogdanovića, koji je poslije dužeg vremena “iskočio iz šablona” u kojem su uglavnom stručni konsultanti fudbalskih mečeva i iskreno pričao bez “dlake na jeziku” sve o igri Zvezde, ali i o drugim dešavanjima u svijetu fudbala.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužiocu
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Jagodini uhapsili su B. S. (67) iz Novog Sada zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvolјene polne radnje.
On se sumnjiči da je neprimereno dodirivao jedanaestogodišnju devojčicu nakon što ju je pozvao da joj pokaže mačiće u svojoj garaži.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužiocu.
Talijanski mediji ponovo redovno pišu o mogućem odlasku Edina Džeke iz Rome.
Već nekoliko dana u Italiji se piše kako Džeku u svojim redovima želi Inter.
Navodno trener Antonio Conte zatražio je od kineskih vlasnika kluba da u januaru pokušaju dovesti Edina Džeku. No, ponovo je upitno da li Edin može napustiti Romu, dok u ovom klubu ne nađu zamjenu za njega što je ranije blokiralo njegov transfer u Juventus.
Podsjećamo, Džeko je u septembru bio na korak potpisa za Juventus.
U ranije dvije godine našeg kapitena pokušali su dovesti Chelsea i Inter, klub je prihvatio transfer, no Džeko je odbio napustiti Romu.
Da će i ove sezone biti opasan Džeko je najavio sa dva gola u tri utakmice za Romu.
