Posle pet godina provedenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Gadžinom Hanu, u kome je bila jedina nezaposlena doktorka, i uzaludnog prijavljivanja na konkurse u tom mestu ali i širom Srbije, Marija Stanković (30) iz Donjeg Dragovlja kraj Gadžinog Hana, dobila je svoj prvi posao, nakon pisanja medija, u zdravstvenoj stanici Policijske uprave u Nišu.
Stanković je poziv da počne da radi kao lekar dobila lično od ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, jedan dan nakon što su agencija Beta i Radio televizija Srbije objavile reportažu o njoj.
Stanković je za agenciju Beta rekla da se nakon poziva ministra, kome je beskrajno zahvalna na pomoći, sve odvijalo veoma brzo, prošla je preglede i neophodne provere i počela da radi.
“Posao doktora u policiji je vrlo zanimljiv. Idem već dve nedelje na gađanje sa policajcima”, izjavila je Stanković.
Dodala je da je imala veliku tremu prvog radnog dana jer nije znala kakav je posao doktora u policiji, ali, kako je kazala, sve je prošlo u najboljem redu i polako se uhodava.
“Koleginice i kolege sa kojima radim dosta mi pomažu, veoma su kolegijalni i druželjubivi. Maksimalno mi je izašao u susret i načelnik Policijske uprave u Nišu Slaviša Virijevi. Kolege policajci se prema nama lekarima odnose sa velikim poštovanjem”, istakla je Stanković.
Kako je kazala Stanković, koja je i majka petogodišnjih bliznakinja Irine i Isidore, za samo par nedelja, život njenih ćerki, supruga i nje same bitno se promenio pošto se čitava porodica zbog njenog zaposlenja preselila u Niš.
“Iz seoske sredine u podnožju Suve planine, sa samo četvoro, petoro ljudi u okruženju prešli smo u gradsku sredinu. Bilo je mnogo emocija, bilo je i suza, ali se polako navikavamo i mi i deca”, izjavila je ona.
Novi život koji su započeli, dodala je Stanković, bolji je za čitavu njenu porodicu tako da se nada da će u policiji dobiti i stalno zaposlenje nakon isteka šestomesečnog ugovora koji sada ima.
Stanković je od samog diplomiranja 2015. godine do nedavno, bila jedini lekar na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Gadžinom Hanu, a posao nije uspevala da dobije ni u Domu zdravlja u Gadžinom Hanu, niti u drugim zdravstvenim ustanovama širom Srbije.
Do diplome Medicinske škole, a potom i Medicinskog fakulteta koji je završila sa prosečnom ocenom 9,57, stigla je putujući autobusom do 40 kilometara udaljenog Niša, što je značilo polazak iz Donjeg Dragovlja u pet sati ujutru i, vrlo često, povratak poslednjim autobusom u 22.00 sata.
“Novac za moje studije moj otac je obezbedjivao sekući drva u planini i prodajući ogrevno drvo. Nije dočekao da diplomiram. Poginuo je u planini sekući drva kada sam bila na petoj godini studija”, kazala je Stanković.
Dok je tragala za poslom Stanković nije sedela “skrštenih ruku”, već je priskakala u pomoć meštanima kada im je bila potrebna medicinska pomoć. Iako je pet godina bila jedini lekar na “birou rada” u opštini Gadžin Han priliku da pokaže svoje znanje imala je samo tokom tromesečnog volontiranja u seoskoj ambulanti u Donjem Dušniku.
Nakon objavljivanja reportaže o njenom mukotrpnom školovanju i desetkama u indeksu stigli su joj i pozivi za zaposlenje u jednoj privatnoj klinici u Nišu, u Domu zdravlja u Beogradu i bolnici u Republici Srpskoj, ali je poziv za posao u policiji bio prvi i najprivlačniji.
