Predsednik Srbije Alekdandar Vučić oglasio se danas sa svog Instagram profila “budućnostsrbijeav” i poslao građanima jasnu poruku
2012, 2013, 2014. godine borili smo se protiv tajkuna koji su pljačkali zemlju i koji želeli da je unište. Uspeli smo u tome i zemlju smo obnovili! Srbija je danas prva po stopi rasta u Evropi. Rastu plate, rastu penzije, ljudi žive bolje. Dok smo se borili za bolji životni standard, za KiM, za bolji zdravljstveni sistem, neki ljudi su mislili da je najisplatljiviji posao da budu mafijaši, da ubijaju ljude. Obećavam, pobedićemo ih i to im garantujem! Bez obzira na lične, političke i svake druge posledice posledice! – poručio je Vučić.
Nekoliko hiljada ljudi reagovalo je na snimak mališana koji je preko deset minuta vrištao ispred jednog tržnog centra na Novom Beogradu. Reakcije javnosti su podeljene, pa dok su neki ogorčeno komentarisali ponašanje deteta, ostali su se fokusirali na njegovu majku.
Na snimku koji je objavio portal Telegraf.rs vidi se da je dete besno urlikalo i neprekidno ponavljalo “neću kući!”, dok je njegova majka stajala po strani, očigledno ne znajući kako da ga obuzda.
Dečak se drao iz petnih žila do te mere da su prolaznici zastali u želji da pomognu, jedan od njih pak, prema rečima osobe koja je snimila video, rekao je majci da “zaveže tom detetu šamarčinu”. Čitava situacija u jednom trenutku je eskalirala iz veoma neprijatne u jako opasnu kada je mališan istrčao na prometnu ulicu, a prolaznici su potrčali za njim ne bi li sprečili da mu se nešto dogodi.
I dok su deca bez sumnje deca, a majka je očigledno reagovala kako je znala i umela, čudno je što se skoro niko nije osvrnuo na komentar prolaznika.
“Zaveži mu šamarčinu”
Često ovakvi snimci ukažu na ono najgore u ljudima – na licemerje. Kao da su svi odjednom idealni roditelji koji nikada ni glas na svoje dete nisu digli, a kamoli šaku. Kao da je ta žena baš uživala što ne može da smiri sina u prepunoj ulici. Niti mi znamo, a još manje zna taj prolaznik da li se na snimku nalazi dete s posebnim potrebama.
Prolaznik je majci koja je verovatno htela u zemlju da propadne rekao da udari svoje malo dete. Dete koje je vidno bilo uznemireno do tačke histerije. Neko nepoznat našao se pozvan da jedinoj osobi kojoj to uzrujano dete veruje predloži da ga udari.
Majke ne biju decu na naredbu prolaznika. Majke svoju decu štite, čak i od svog besa.
Istinu govoreći, nisu ni prolaznici neka homogena masa klonova. Dok je jedan čovek rekao majci da udari dete, ostali očevici su potrčali za mališanom i sprečili ga da istrči na kolovoz i strada.
Možda je ovaj neobičan snimak toliko običnog problema zapravo dobra lekcija.
Kada je nekome oko nas teško, mnogo je plemenitije i korisnije ne biti prolaznik koji se meša nekome u život svojim viđenjem problema, nego biti od onih prolaznika koji će kada bude stani-pani, mirno da pomogne osobi u nevolji.
Psiholozi izričiti: Batine kad dete besni ništa neće rešiti
Psiholozi su izričiti u tome da “sveznajući prolaznik” zapravo pojma nema. Nekontrolisani bes kod dece najčešće je očekivana razvojna reakcija.
– Najvažnije je da znate da je kontrola ispoljavanja negativnih emocija kao što su bes, ljutnja, tuga ili briga veština koja se uči. Kad dete uči da vozi bicikl na dva točka, vrlo često pada dok ne nauči da održi ravnotežu. Isto se dešava i kod učenja ove veštine. Dete će često padati dok ne nauči da iskontroliše negativna osećanja. Upravo zbog toga roditelji treba da nauče dete kako je potpuno u redu da se ljuti i besni, ali da način na koji to pokazuje nije ispravan. Nekoj deci pomoći će ukoliko ih zagrlimo i kažemo: „Volim te, ali mi se ne sviđa to što radiš“, a onda sačekamo da napad besa prođe u našem zagrljaju. Ipak, kod neke dece biće efikasnije kad ih jednostavno pustimo i ignorišemo njihovo ponašanje, ali sve vreme ostajemo mirni i strpljivi dok napad ne prođe. – rekla je svojevremeno za “Blic Ženu” psiholog i savetnica za roditelje Nikolina Milosavljević.
Ni o čemu drugom nije razmišljala, samo da što pre stigne
Ćerka povređenog radnika vozila je rikšu na putu dugom 1.200 kilometara kako bi stigla na vreme i pomogla mu da se vrati kući.
Kada je Joti Kumari (15) saznala da joj je otac, inače migrant, povređen na putu 1.200 kilometara daleko od nje i indijskog grada Delhija, nije čekala ni trenutka. Znajući da neće imati ničiju pomoć, morala je sama da se organizuje.
Foto: Pixabay/weirdredfreak
“Nisam se plašila dok sam vozila bicikl jer sam navikla i sama na prizore hiljada migranata koji pešače po napuštenim putevima. Samo sam se brinula da me neki auto ne udari. Moj otac je vozio rikšu po Delhiju, ali po izbijanju epidemije izgubio je posao. Morao je hitno da nađe drugi posao pa makar on bio tako daleko. Povredio je nogu. Ostao je sam na putu, bez vode i hrane”, priča hrabra Joti.
Kada ju je ugledao otac se rasplakao od sreće ne verujući koga vidi. Ćerka ga je ubacila u rikšu u Delhiju 10. maja a onda su krenuli na dug put kući u Bihar. Put je okončan šest dana kasnije.
“Nismo imali dovoljno novca da se vratimo drugim vozilom. Vozila sam svaki dan praveći pauze po dva-tri sata na benzinskim pumpama i to tokom noći. Ponestalo nam je hrane, ali usput smo nailazili na velikodušne ljude”, rekla je devojčica, prenosi Gulfnews.
Kada su stigli kući u Bihar, niko od prijatelja nije verovao da su uspeli. Svojevoljno su umesto u stan, otišli u karantin u gradsku biblioteku. Meštani su im dali hrane i vode dok ne prođe propisani deo izolacije.
Joti i otac su pobedili. Snagom volje i velikom ljubavlju koju je imala prema ocu, devojčica je postala heroj u celoj Indiji.
Kažu da su oduvek osećale da “tamo negde” imaju najbliži rod
Ukoliko vas godinama proganja neki osećaj da postoji neko ko vam je najbliži rod a da ga još niste upoznali, postoji verovatnoća da ste u pravu.
To su na svojoj koži osetile Holi O’Brajen i Megan Hjuz, dve medicinske sestre iz bolnice u američkom gradu Sarasoti. Sve je počelo u momentu kada je Holina pacijentkinja rekla da joj je čudno kako nije bliska sa Hjuzovom.
Nakon što joj je rekla da bi trebalo da s njom porazgovara, jer joj deluje da su neki rod, Holi se nasmejala. Megan je poznavala samo površno iako su radile čak i na istom spratu. Kako su deo jako velike bolnice, put im se nikada nije ukrstio. Sve do sad.
Obe su bile rođene u Južnoj Koreji. Obe su bile siročad koja je usvojena i odvedena u SAD. Obe su napustili roditelji.
“Znam da je ovo ludo, al kako je vaše prezime na korejskom”, upitala je Holi Megan, a ova joj je rekla “Šin”.
Još jedna podudarnost. Holi je bila premala kada je voz ubio njenu majku. Živela je sa ocem i njegovom drugom ženom. Tu je bila i jedna devojčica koje se ona sećala kroz maglu. Kada je usvojena u Americi, celo detinjstvo pitala se da li je zaista imala polusestru ili je to bio plod njene mašte.
Holi je imala devet godina kada je plakala u snu i vikala da želi da pronađe sestru. Roditelji koji su je usvojili pokušali su da joj pomognu. U sirotištu nije bilo informacija da ima polusestru. Megan je imala istu priču. Otac i majka su je napustili da bi živeli sami i ona je usvojena, otišavši u Njujork. Nije imala nikakva sećanja na rano detinjstvo. Nije se ni ona mogla setiti Holi.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu koji je u narodu poznatriji kao Srđevdan.
Današnji praznik se računa kao prirodna granica između jeseni i zime, pa naš narod veruje da od sutra stižu hladniji dani, što se ne poklapa uvek sa prognozama meteorologa.
Slava se obeležava 20. oktobra, odnosno 7. po julijanskom kalendaru, sa obaveznim paljenjem slavske sveće i pravljanjem slavskog kolača.
Prema legendi, oni su bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana (Marko Aurelije Valerije), savladara cara Dioklecijana (286-305).
Zbog pripadnosti hrišćanskoj veri i odbijanja da se poklone rimskim bogovima pogubljeni su u Siriji, gde je njihov kult uspostavljen i odakle se raširio po istoku.
Foto: Profimedia
Sam car Maksimilijan je naredio da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu.
Namesnik je pokušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji.
Oba ova mučenika i viteza vere Hristove stradali su oko 303. godine.
Prema jednoj legendi, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu su prenete i mošti Sv. Sergija i Vakha, gde je od ranije postojao kult ovih svetitelja, o čemu svedoče i njihove freske iz najranijeg perioda freskopisa u Mileševi.
Zemljoradnici (ratari) naročito su pazili da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati. Veruje se i da danas divlje zveri bivaju pitome i krotke.
Srbi današnji praznik zovu i Srđevdan i veruju da će danas biti izlečeni svi koji boluju od srdobolje (dizenterije) i bolesti kostiju.
Prema predanju iz pojedinih krajeva Srbije, Sveti Srđa na svoj dan obilazi sve opančare, obućare i sa njima proslavlja, odnosno praznuje. Zato se veruje da on štiti vredne i radne ljude, pa se ovom svetitelju danas valja pomoliti za sreću i uspeh u poslu.
Kaže da je konačno ostvarila san, iako je otišao sav novac koji je namenila deci
Britanka Fiona Holingsvort (37) oduvek je bila prirodno lepa i privlačna, ali joj to nije bilo dovoljno.
Nakon što se razvela, ova majka četvoro dece osećala je u sebi da je vreme za botoks i operacije uplašivši se da je niko u 37. godini više neće hteti.
Nekadašnja manekenka oduvek je smatrala da će izgledati kao da joj je 20 godina, pa je uradila nešto neverovatno.
“Udala sam se jako rano, kad sam imala 21 godinu, i ubrzo sam rodila četvoro dece. Nakon toga nisam više imala vremena da se bavim manekenstvom”, ispričala je Fiona koja je potrošila 11.000 evra od dečje ušteđevine koju je čuvala za njih kad postanu punoletni da imaju.
Pare je potrošila na dodavanje silikona u usne i oblikovanje grudi, a onda se prijavila na takmičenje u kupaćim kostimima.
Tu ju je primetio čovek iz Plejboja.
“Pošto sam ponovo slobodna, odlučila sam da vratim samopouzdanje, pa sam se prijavila na ovaj izbor. Sada želim da inspirišem i druge mame i žene da shvate da nikad nije kasno za ostvarenje snova”, rekla je Fiona za Dejli mejl.
“Prijavila sam se za mis kupaćih kostima u martu ove godine, dve nedjelje pre nego što smo ušli u karantin. Tu me je primetio čovek iz Plejboja i uzeo je moje podatke. Od tada sam se pojavila na nekoliko naslovnih strana”, otkrila je Fiona.
“U usnama i obrazima imam botoks i filere. Svakih nekoliko meseci na korekcije potrošim oko 500 evra”, dodala je.
Ali kaže da je sve vredelo. Pobedila je u 2 kategorije – ‘Model godine’ i ‘Bikini model godine’ što joj je bilo ostvarenje sna.
Koji običaji su u skladu sa pravoslavnom verom, a koji spadaju u sujeverja, razjasnio nam je verski analitičar
Sujeverje se definiše kao kvazireligijsko verovanje da su događaji u budućnosti povezani sa određenim radnjama, bez logičnog odnosa između činjenja tih radnji i događaja u budućnosti. Mnoga od njih su srpsku kulturu ušla kao ostaci paganskog verovanja, a takođe su se i izmešala sa hrišćanskim običajima.
Koji običaji su u skladu sa pravoslavnom verom, a koji spadaju u sujeverja, razjasnio nam je verski analitičar Draško Đenović.
“Sujeverja nemaju veze sa hrišćanstvom i pravoslavljem, oni su ostaci staroslovenske religije. Ona su ušla u našu veru jer smo nakon Drugog svetskog rata imali ‘rupu’ u pravoslavlju, a nakon povratka korenima, ušli su iako nemaju veze sa crkvom”, kaže Đenović za Objektiv.rs.
Analitičar napominje da hrišćanstvo uvek osuđuje sujeverje, te da ga Srpska pravoslavna crkva smatra grehom.
“Dobar deo tih običaja dolazi iz mnogoboštva. Dosta je rašireno i kod Vlaha, kod njih imate više magijskih stvari nego hrišćanskih. Crkva je uvek za čisto hrišćansko učenje i veru. Sve što nije hrišćansko učenje unosi zabunu, upropašćuje, udalji osobu od hrišćanstva“, kaže on.
Crkva je uvek za čisto hrišćansko učenje, kaže Đenović, Foto: Youtube/Printscreen/RTV Pink Official
Đenović napominje da crveni konac koji roditelji vezuju deci oko ruke nema veze sa hrišćanstvom, da je to običaj povezan sa paganizmom, kao i da crkva o tome ima negativan stav. Na pitanje da li nedeljom sme da se pere kosa i rade kućni poslovi, analitičar odgovara:
“To je dan koji se posvećuje Bogu i crkvi, kada treba da se ide u crkvu. Na taj dan, porodica treba zajedno da sedi i jede, nekada je postojao nedeljni ručak, a sad se to izgubilo. Takođe, sedmi dan po crkvenom kalendaru nije nedelja, već subota, ali nedelja je crveno slovo. Ne ulazim u pitanje dana, šest treba da radimo, a jedan da odmaramo. U principu, kućni poslovi nisu zabranjeni, tu mora da se sagleda kontekst. Nekada se, da bi se oprao veš, išlo na reku, koristila se drljača. Ovo danas, gde pritisnete dva dugmeta, nije neki posao. Kosa sme da se pere”, navodi Đenović.
Verski analitičar nam je rešio još jednu nedoumicu – da li je loš znak kada burma za vreme ceremonije venčanja ispadne na pod.
“Burma nema uporište u hrišanstvu, ali je običaj kojim se pokazuje zajedništvo. Nisam lekar, ali mislim da postoji neka vena koja ide od srca u domali prsti da se zbog toga nosi upravo na tom prstu. Burme nema u Svetom pismu, ali nije sujeverje nositi burmu. Međutim, jeste sujeverje smatrati da je loš znak ako burma ispadne za vreme venčanja“, ističe on.
Burme nema u hrišćanstvu, ali nije sujeverje nositi je, Foto: Freepik/ freepic.diller
Budući da se mnogi vernici na liturgiji saginju do poda kada se prekrste, pitali smo našeg sagovornika da nam objasni odakle potiče ovaj običaj.
“To se naziva metanisanje, dolazi iz ruske tradicije, neko kaže da je to novotarija. Imate crkve gde ste na kolenima, u katoličkim se sedi, u nekima se stoji. Ovo nije karakteristično u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali nije sujeverje, tako se iskazuje poštovanje”, priča analitičar.
Đenović dodaje da isto tako nije pogrešno ni kada vernici izlaze unatraške iz crkve.
“Oni ne žele da okrenu leđa Hristu, oltaru. Problem je što se izgubio značaj, mnogi ljudi ne znaju zbog čega to rade. Dok, na primer, jeste sujeverje krstiti se u autobusu ili kolima kada prolazite pored crkve. Niko nije rekao da treba da se krstite pored svake crkve”, napominje on.
Naš sagovornik ističe da je crkva jasno protiv upražnjavanja joge i meditacije.
“Crkva jasno smatra da su joga i meditacija deo istočnjačkih religija i protiv je toga. To je u potpunosti u suprotnosti sa hrišćanskom crkvom, ali danas imamo masu pravoslavaca koji su pravoslavci na svoj način. Misle da može crkva da kaže jedno, a oni drugo i da znaju bolje od sveštenika i patrijarha. Crkva to smatra grehom”, zaključuje Đenović.
Porodično nasilje krene prvo sa verbalnim zlostavljanjem, a potom i s jednim udarcem. Obično šamarom ili davljenjem, kažu psiholozi.
Potom, ako se siledžija ne zaustavi, to mu pređe u naviku i onda…
I.Rems iz velškog grada Svonsija čudom je i dalje živa mada je mentalno odavno “u autu”, iako ne bez šansi da se vrati jednom u život.
Nju je mesecima zlostavljao Šejn Bouen koji je uhapšen i procesuiran, te mu je zabranjeno da viđa bivšu devojku i priđe joj uopšte, u narednih pet godina.
Šejn je uništio devojku zbog ljubomore. Prvo joj je priređivao scene po restoranima, a onda ju je prvi put pretukao u kući kad je naručila pogrešnu hranu. Tada joj je razbio vilicu.
Tortura se nastavila čak i na ulici ali niko nije smeo da zove policiju jer je Šejn u kraju bio poznat kao veoma nezgodan muškarac koji se svakom sveti i za najmanju sitnicu. Kako mu devojka više ne bi izlazila sama napolje, zaključao ju je u ormaru sobe i tako je držao nekoliko meseci.
Kad bi htela da prošeta malo, išla je bukvalno na uzici po kući a i tad je dobijala šamare od Šejna, čisto da se upamti “ko je glavni u kući“. Šejn je najdalje otišao kad ju je u pijanom stanju dva puta sekao po telu, kako bi je video da krvari.
Na svu sreću, patnju nesrećne devojke zaustavili su članovi njene familije kad su jednom došli pred vrata da pitaju Šejna gde je mesecima i što se ne javlja. Njemu je baš tad na majici bila krv, što je uplašilo sestru od I.
Pitala je Šejna šta se dešava i videla je da on muca i izvrdava sa istinom. Tada je pozvala policiju koja je pretresla kuću i pronašla devojku u modricama i užasnom stanju u ormaru.
Turski drugoligaš Akhisarspor nedavno je dobio novu upravu, koja je odmah po ulasku u klub iz ekipe odstranila dva igrača, među kojima je i naš napadač Irfan Hadžić.
– Prije dva dana samo su nam dali papir i rekli da ne možemo više trenirati, rekao je Hadžići dodao:
– Niko nas nije ni zvao ni objasnio zašto!? Objavili su samo da smo nedisciplinovani, što je velika laž.
Hadžić ističe da su bez razloga odstranjeni od tima.
– Vidjet ću ovih dana šta će biti, sigurno ću ih tužiti, otkriva Hadžić, koji se na kraju ljetnog prijelaznog roka povezivao s FK Sarajevo.
Ni sam Hadžić tada nije krio da bi volio doći na Koševo.
– Razgovarao s predstavnicima Sarajeva o mogućem dolasku na Koševo. Ipak, imam ugovor s Akhisarsporom još dvije godine i igram u prvom sastavu, ali ću razmisliti o svemu u narednih nekoliko dana, izjavio je krajem septembra Hadžić.
