Category: Uncategorized

Rođena sam u jednom osamljenom selu na planitni.Dan za danom, moji roditelji su uzorali žuto suvo zemljište sa njihovim leđima ka nebu.Jednog dana sam htjela da kupim maramicu,koju su sve cure oko mene imale.Tako, jednog dana sam ukrala 50 centi iz fioke moga oca.Otac je odmah primijetio da je novac ukraden

”Ko je ukrao novac?”Upitao je mog brata i mene.Bila sam zapanjena, previše sam se plašila da razgovaram.Niko od nas nije priznao krivicu, pa je rekao : ”Dobro, ako niko ne želi da prizna, oboje bi trebali da budete kažnjeni!”Odmah je moj mlađi brat prekinuo oca i reka :”Tata, ja sam to uradio!” Preuzeo je krivicu i kaznu na sebe.

Sredinom noći, iznenada, počela sam glasno da plačem.Moj brat mi je prekrio usta sa svojom malom rukom i rekao : ”Seko, ne plači više.Sve se završilo.”Nikada neću zaboraviti izraz svog brata kada me je zaštitio.Te godine, moj brat je imao 8 godina, a ja 11 godina.Još uvijek mrzim sebe što nisam imala hrabrosti da priznam da sam to bila ja.Prošle su godine, ali i dalje mi se činilo da se to dogodilo juče.

Kada je moj brat bio posljednja godina škole, primljen je u srednju školu u centru grada.U isto vrijeme, ja sam primljena na univerzitet u pokrajini.Te noći, otac je čučao u dvorištu,  pušio cigaretu za cigaretom.Mogla sam ga čuti kako pipta moju majku : ”Oboje naše djece, imaju dobre ocjene? Veoma dobre ocjene?” Majka je obrisala suze i uzdahnula, ”Kakva korist?Kako ćemo da finansiramo oboje?”

U to vrijeme, moj brat je izašao napolje, stao je ispred oca i rekao : ”Tata, ne želim više da nastavim školovanje, pročitao sam dovoljno knjiga.”Otac se naljutio.”Zašto imaš tako slab duh?Čak iako znači da ću morati prositi na ulici, školovat ću vas sve dok ne završite!”A onda, počeo je da kuca na vrata svake kuće da bi pozajmio novac.

Stavila sam nježno svoju ruku na lice moga brata , i rekla mu ,”Dječak mora da nastavi sa školovanjem.Ako ne, onda neće moći da prevaziđe ovo siromaštvo koje mi prolazimo.” S druge strane, odlučila sam da ne nastavim školovanje na univerzitetu.

Niko nije znao sljedećeg dana, prije zore, moj brat je napustio kuću sa nekoliko komada iznošene odjeće i nekoliko suhih zrna pasulja.Ušunjao se kraj mog kreveta i ostavio poruku kod jastuka, ”Seko, nije lako ići na univerzitet.Ići ću da nađem posao i poslat ću vam novac.”Držala sam poruku dok sam sjedila na krevetu, i plakala dok nisam izgubila glas.

Sa novcem koji je otac pozajmio od cijelog sela, i novcem koji je moj brat zaradio noseći cement na leđima na gradilištu, konačno, uspjela sam da stignem do treće godine fakulteta.Te godine, moj brat je imao 17 godina a ja 20.

Jednog dana, dok sam učila u svojoj sobi, moj cimer je ušao i rekoa mi, ”Seljak te čeka napolju!” Zašto bi mene tražio seljak?Izašla sam, i vidjela sam svog brata izdaleka.NJegovo čitavo tijelo bilo je prekriveno prljavštinom, prašinom, cementom i pijeskom.PItala sam ga, ”Zašto nisi rekao mom cimeru da si mi brat?”

Uzvratio je sa osmijehom, ”Pogledaj kako izgledam.Šta bi oni pomislili kada bi znali da sam ti ja brat?Zar te ne bi ismijavali?”Bila sam dirnuta i oči su mi se napunile suzama.Očistila sam prljavštinu i prašinu sa moga brata.I rekla mu sa knedlom u grlu, ”Ne zanima me šta će ljudi reći!Ti si moj brat bez obzira kako izgledaš!”

Iz džepa je izvadio lepti ukosnicu.Stavio je na kosu i rekoa : ”Vidio sam da ovo sve djevojke u gradu nose.Mislim da i ti trebaš imati.” Nisam više mogla izdržati.Zagrlila sam brata i zaplakala.Te godine, moj brat je imao 20 godina a ja 23.

Nakon što sam se udala, preselila sam se u grad.Mnogo puta je moj muž zvao moje roditelje da žive sa nama , ali oni nisu željeli.Rekli su ako bi napustili selo, ne bi znali šta da rade.Moj brat se složio s njima.Rekoa je: ”Seko, ti se brini za roditelje svog muža.A ja ću se brinuti za naše roditelje.”

Moj muž je postao direktor fabrike.Pitali smo brata da prihvati ponudu menadžera u odjeljenju za održavanje.Ali moj brat je odbio.On je insistirao da umjesto toga radi kao domar za početak.

Jednog dana, moj brat je bio na vrhu ljestvice popravljao kabal,  kada ga je udarila struja i odvezli su ga u bolnicu.Moj muž i ja smo ga posjetili.Gledajući u gips na njegovoj nozi, progunđala sam , ”Zašto nisi prihvatio ponudu da budeš menadžer?Menadžeri ne rade ništa opasno.Pogledaj se sad – imaš ozbiljnu ozljedu.Zašto nas nisi poslušao?”

Sa ozbiljnim izrazom na licu, odbranio je svoju odluku, ”Zamisli svog zeta, koji je upravo postao menadžer.Da sam ja neobrazovan dobio mjesto menadžera kakve glasine bi kružile?” Oči moga muža su se napunile suzama, a ona sam ja rekla, ”Ali ti nemaš obrazovanje zbog mene!”

”Zašto pričaš o prošlosti?” rekoa je i onda me uhvatio za ruku.Te godine on je imao 26 godina a ja 29.Moj brat je imao 30 godina kada se oženio djevojkom sa sela.Tokom vjenčanja, majstor ceremonije ga je pitao , ”Ko je osoba koju najviše voliš i poštuješ?”

bez razmišljanja odgovorio je , ”Moja sestra.”Nastavio je pričanjem priče koje se ja čak ni ne sjećam.”Kada sam bio u osnovnoj školi, škola je bila u drugom selu.Svakog dana, moja sestra i ja bi pješačili 2 sata do škole i nazad do kuće.Jednog dana, izgubio sam jednu moju rukavicu.Moja sestra mi je dala jednu svoju.Nosila je samo jednu rukavicu i morala je daleko hodati.Kada smo došli kući, njene ruke su se tresle od zime.Nije čak mogla držati svoj pribor za jelo.Od toga dana, kunem se dok god budem živ, brinuću se o svojoj sestri i biću uvijek dobar prema njoj.”

Aplauz je ispunio salu.Svi gosti su obratili pažnju na mene.Bilo mi je teško govoriti, ”U mom životu, najviše bih željela da se zahvalim mom bratu,”I u ovoj srećnoj prilici, ispred gomile, suze su mi opet krenule niz lice.

Moral : Volite i brinite za one koje volite svakog dana do kraja života.Možete misliti da je ono što ste uradili smao mali postupak, ali nekome to će značiti mnogo.Neki odnosi  su stvoreni da traju duže ali i dalje im je potrebno da budu ispunjeni ljubavlju i brigom.

Morala da peva kako bi zaradila za sahrane…

Pevačica Milena Plavšić je osamdesetih godina ređala hitove i bila jedna od najvećih zvezda narodne muzike.

Ona je karijeru gladila isključivo talentom, nije imala nijedan skandal, a publika je umela da prepozna njen kvalitet što je za rezultat imalo to da je Milena održala brojne koncerte i turneje.

Kako je uvek isticala, verovala je u sebe i nije želela da ide nijednim drugim putem, već da uspeh postigne isključivo talentom koji poseduje. Ne pojavljuje se često u medijima, a to objašnjava time da ne želi da dosadi publici, te da izjave daje isključivo onda kada ima šta da kaže.

“Sa 15 godina sam snimila prvu ploču sa dve pesme koje sam sama pisala, bilo je to 1971. Ali ja to smatram amaterskim pevanjem, profesionalnu karijeru računam tek od 1977. Rođena sam u Banja Luci, u uglednoj radničkoj porodici gde se bavljenje pevanjem nije baš smatralo ozbiljnim zanimanjem, nego više kao dodatni posao. Da bih pokazala ocu da je pevanje ozbiljna profesija, ja sam svoj prvi honorar koji sam zaradila sa 14 godina dala njemu. Bila je to povelika svota novca”, ispričala je Milena jednom prilikom za Kurir.

Od tada je počela da niže hitove i postigla je ogroman uspeh.

“Meni uvek zameraju da sam skromna prema sebi, ali zaista nisam. Samo pokušavam da budem realna. Ne mogu da kažem da sam bila najpopularnija, ali jesam bila odmah iza onih pevača koji su bili najveće zvezde. Tiraži mojih albuma jesu bili veliki, preko 100.000 primeraka, mnoge ploče bile su zlatne, platinaste, dijamantske. Skoro dve decenije sam bila ekskluzivac Jugotona, izdavačke kuće za koju nije mogao baš svaki narodnjak da objavi album, već samo provereni i kvalitetni izvođači. Jugoton je prema meni imao jedan pošten i profesionalan odnos, a u prilog tome govori i telegram koji sam 1992. od njih dobila. Iako je već tada uveliko bio rat u Hrvatskoj, oni su meni napisali “Zahvaljujemo vam se što ste nam bili verni sve ove godine. Prezadovoljni smo saradnjom sa vama i time da nas nikada niste razočarali. Naša vrata su uvek otvorena za vas, ako vam bilo šta zatreba”. Međutim, meni tada nije bilo ni do čega”, rekla je pevačica za pomenuti medij.

Naime, tokom devedesetih godina, nju su zadesile brojne tragedije. Ona je o tome retko govorila jer joj je, kako kaže, previše bolno.

“To je za mene veoma bolno i teško… Najpre 1989. godine u saobraćajnoj nesreći poginio mi je sestrić, sin moje sestre. Potom je dve godine kasnije moj rođeni brat tragično nastradao. Pregazio ga kamion u ulici gde je živeo, takoreći ispred kuće. Nisam stigla ni da se oporavim od tog šoka i bola, a već sledeće godine 1992, 40 dana pre nego što je trebalo da obeležimo godišnjicu bratu, ubijen je njegov sin od 15 godina i to na istom mestu gde je poginuo i moj brat. Ubio ga ja školski drug, druge nacionalnosti. Tada je rat u Bosni već buktao, međuetnički odnosi su bili vrlo napeti. Sud je u presudi zaključio da je to bila dečija igra i da niko nije kriv. Bratu dajem godišnjicu, bratancu četrdesetodnevni pomen u isti dan”, rekla je dalje pevačica za Kurir.

“Niko od mojih u to vreme nije imao posao, rat je već uveliko trajao. Ja sam prodala stan neposredno posle pogibije brata, da bih mogla od tog novca da mu podignem spomenik i da sa ostatkom para kupim manji stan. Međutim, pošto sam pare ostavila u banke kod Dafine i Jezde, sve je to propalo, oko 100 hiljada današnjih evra, i ja sam ostala i bez para i bez stana. Kad mi je ubijen bratanac morala sam da idem da pevam da bih zaradila novac za spomenik. Tad mi je bilo najgore, zamislite kako sam se ja tada osećala”, otkrila je Milena u potresnoj ispovesti za pomenuti medij.

Ipak, tu njenim tragedijama nije bio kraj, jer su joj ubrzo umrli i roditelji.

“Oni su od tuge umrli. Otac je preminuo 1994, a majka dve i po godine kasnije. Tada sam sebi rekla “Ima li kraja mojim tragedijama”? Ali, nekako sam i pored svega toga uvek ponavljala reči “budi jaka, izdrži” Tako sam i napisala stihove “svaku buru i oluju koju život sprema srce moje izdržace, ja sam jaka žena”. To je moja autobiografska pesma. Ne bih volela da neko shvati da ja na ovaj način želim medijski prostor, da sam to htela do sad bih već ispričala sve ovo sto puta. Ja sam iz svega ovoga izašla jača, ožiljci su ostali, ali se ne predajem”, zaključila je ona za Kurir.

Kako je jednom prilikom rekla medijima, najviše žali za time što nema dece.

“To je moja najveća rana. Dok sam gledala “Velikog brata” stalno sam plakala pronalazeći se u priči Lepe Lukić. Bog ne da sve. Imala sam dve vanmaterične trudnoće, a u braku sa Duletom izgubila sam blizance. Evo, i sada plačem kada se toga setim. Tešim se mišlju da je Bog imao dobar razlog da mi nije dao decu. Što kaže naš narod, bolje želeti, nego žaliti. Ako je trebalo da imam dete, pa da ga žalim kao neke moje kolege, bolje je što ga nemam jer ne bih mogla da živim sa tim. Celog života sam želela da imam dete, a Bog mi je tu lepotu uskratio. Mnogo sam patila zbog toga, pokušavala, a onda se pomirila sa sudbinom. Bog nikad ne daje sve”, poverila se Plavšićeva medijima svojevremeno.

Nakon svega ovoga, Milena je najpre ostala bez dugogodišnjeg bliskog prijatelja Bore Drljače, a samo dva dana posle toga, preminuo je i njen suprug, Duško Knežević.

Duško se borio s opakom bolešću, a Milena mu je pružala svu ljubav i podršku, ali ipak nije izdržao.

“Nažalost, danas je moj suprug Duško izgubio životnu bitku! Jako mi je teško i u ovom trenutku nisam u mogućnosti da više pričam o tome, molim vas za razumevanje. Ovo je veliki udarac za mene”, potvrdila je pevačica tužnu vest Kuriru.

Manastir koji leči sve

Manastir Đunis je ženski manastir u niškoj eparhiji. Nalazi se u istoimenom selu Đunis, na području grada Kruševca.

Legenda o nastanku manastira Đunisa vezana je za davno predanje o pojavljivanju Majke Božje i izvora svete vode na mestu na kome će kasije seljani podići manastir.

Predanje o čudotvornoj vodi manastira Đunis potiče još iz 1898. godine. U njemu se kaže da se Bogorodica prikazala trinaestogodišnjoj devojčici, pred kojom se tada otvorio izvor.

Majka Božija ga je blagoslovila i prorekla da će lečiti bolesne.

Majka Božja kazala je tada devojčici da prenese seljanima da na tom mestu podignu crkvu, a da bi označila tačno mesto gradnje, bacila je krčag vode na kamen, koji se, po legendi i svedočenju starijih sestara iz manastira, tokom vremena uvećava i sada se nalazi u maloj crkvi, prvobitno crkvi brvnari, podignutoj 1934. godine.

Manastir Đunis sa Crkvom Pokrova Presvete Bogorodice osvetio je patrijarh srpski Pavle. Svake godine, 14. oktobra kada se slavi praznik Pokrov Presvete Bogorodice, u manastir Đunis slije se i po nekoliko hiljada vernika, koji žele da prisustvuju bdenju i jutarnjoj liturgiji.

Čudesna isceljenja izvorske vode od manastira Đunis načinila su pravo mesto hodočašća. Meštani okolnih sela prepričavaju da su mnogi nepokretni, pošto su se napili vode sa izvora pored crkve, prohodali, slepi progledali, a nemi progovorili.

Fotografija ručice Izabele Evans snimljena je ubrzo nakon njenog rođenja u junu 2019. Tada nije bila veća od novčića od pet centi.

Majku Kim Braun iz Bišops Kliva, u Velikoj Britaniji, morali su da porode carskim rezom u dvadeset četvrtoj nedelji trudnoće, zato što je patila od preeklampsije, veoma opasnog rasta krvnog pritiska u trudnoći.

Prevremeno rođena devojčica bila je teška samo 340 grama, a lekari su šanse za njeno preživljavanje procenili na pet odsto.

 *FOTO: PROFIMEDIA

Izabela je ležala dve nedelje u inkubatoru kad su lekari najzad dozvolili majci i ocu Rajanu Evansu da je nežno pomiluju. Međutim, usledio je novi šok: utvrđeno je da ima perforaciju u gastro-intestinalnom traktu i morali su da je operišu.

– Bilo je toliko trenutaka u kojima smo mogli da je izgubimo. Pravo je čudo što je i dalje s nama – kaže Kim.

 *FOTO: PROFIMEDIA

Ali operacija je dobro prošla, a uspešno je prebrodila i lasersku operaciju očiju. Izabela je polako dobijala na težini, a neposredno pred Božić, posle šest meseci u bolnici, Kim i Rajan su ćerkicu najzad odveli kući.

Roditeljima je trebalo izvesno vreme da se opuste. Danonoćno su bdeli nad Izabelom, sve dok najzad nisu stekli određenu rutinu.

 *FOTO: PROFIMEDIA

Za njih je pravo čudo što je živa. Devojčica sa šakom kao u lutke odlično napreduje i danas ima nešto više od šest kiograma, što je normalna za taj uzrast.

– Počela je da puzi i uporno pokušava da se podigne. Svima se osmehuje i ima odličan apetit – kaže mama Kim.

Znala je šta joj je najveći adut u životu, ali to joj se i obilo o glavu

Da je mogla da nasluti šta će da se dogodi, verovatno nikada ne bi u besu uzela telefon u ruke i uradila ovo.

Kanađanka po imenu Ajris oduvek je bila vrlo poželjna kod “jačeg” pola ne samo zbog realno lepih crta lica i što je zgodna, već pre svega zbog velikih grudi.

Ona je po prirodi bila stidljiva pa su grudi retko izlazile u prvi plan, ali da je htela, mogla je da ima bilo kog momka u mladosti. Međutim, ona je tek u 33. godini pronašla čoveka svog života. Makar je tako mislila, prenosi portal Viralnova.

Sa Kenom se upoznala na Fejsbuku. Našli su se 2-3 puta, ušli u krevet i posle dva meseca i prvog romantičnog putovanja, već su se verili. U braku su posle godinu dana dobili ćerkicu i za Ajris je sve izgledalo idealno. U međuvremenu se oslobodila stega i počela je da sve više pokazuje sjajno telo.

Kenu to nije smetalo, ali je Ajris na početku braka rekao da varanje i dopisivanje sa drugim momcima neće tolerisati i da će odmah ići ka razvodu. Kako je on puno vremena provodio na putu jer je bio broker sa odličnom zaradom, ona je bila sve vreme kući sa ćerkom.

Ken se na vreme obezbedio i u predbračnom ugovoru te je znao da bi u slučaju razvoda skoro sve pripalo njemu i Ajris bi imala velikih problema u životu. Kao da je slutio da će se to i dogoditi. Ajris je počela da besni što Kena nema više u kući i razmišljala je kako da pokrene svoj emotivni život. Nedostajao joj je muškarac a znala je da može da ima bilo koga.

Zbog svega je rešila da se malo provede na društvenim mrežama, pa je stavila sliku iz ovog teksta na Tinder i Bambl. Ogroman broj muškaraca odmah se poklopio s njenim profilom i otvorila joj se mogućnost velikog broja kontakata sa njima.

Međutim, nije ni znala da je jedan od tih muškaraca Kenov kolega sa berze koji mu je posle dve nedelje pokazao Ajrisinu sliku (vidite je u tekstu) kako bi se pohvalio kakvu je cicu startovao uz akcenat na mogućem nalaženju s njom.

Kenu je pao mrak na oči. Došao je kući i rekao ženi da sutra podnosi zahtev za razvod braka. Molila ga je Ajris da to ne čini, objašnjavala mu da ima i njegove krivice u tome što želi da se ponovo oseća živom ali uzalud.

Razveli su se posle dva meseca. Dete je pripalo njemu jer je on imao stabilan posao, primanja i jake advokate. Ajris nije imala gde da ode, a ni žive roditelje. Na kraju je završila u nekom jeftinom motelu.

Danas radi kao konobarica koja jednom u dva vikenda ima pravo da viđa ćerku i nema nikakvu šansu da to promeni. Sve zbog jedne slike na kojoj je izgledala privlačno.

Lekari niškog Kliničkog centra već nekoliko dana brinu o porodici koja je iz Vranja upućena na lečenje od kovida

Četvoročlana vranjska porodica primljena je na lečenje u Klinički centar Niš zbog težeg zdravstvenog stanja koje je izazvala korona, a jedan od članova porodice sinoć je preminuo, potvrdili su iz ove ustanove.

Pod sumnjom da ima kovid je i trudnica koja je u 9. mesecu, ali kažu da je ona i dalje u Vranju i da epidemiolozi procenjuju da li će biti upućena na lečenje u KC Niš.

Lekari niškog Kliničkog centra već nekoliko dana brinu o porodici koja je iz Vranja upućena na lečenje od kovida, kažu – zbog težeg zdravstvenog stanja.

Iz Kliničkog centra su potvrdili da je porodica hospitalizovana u njihovim kovid objektima i da je nažalost najstariji član sinoć preminuo.

Zabrinjavajuće je, kažu lekari, to što je jednom od sinova supruga u 9. mesecu trudnoće i zato sada epidemiolozi u Vranju ispituju da li i ona ima virus kako bi preduzeli dalje korake.

– Dva sina imaju težu kliničku sliku, ali su za sada stabilno. Što se tiče trudnice ne znamo da li je pozitivna ili ne, ona je za sada u Vranju, ali može da se desi da je njihovi epidemiolozi pošalju ovde na hospitalizaciju – navode u KC Niš.

Medicinska sestra je prva bila pozitivna na virus, te pretpostavljaju da je koronu prenela svojim ukućanima, jer su živeli zajedno u istoj kući i nisu se izolovali. Ona je sada smeštena na Infektivnu kliniku i kažu da ima lakšu kliničku sliku.

Lekari zbog ovog slučaja apeluju na ljude da poštuju mere, posebno da budu obazrivi u porodici i ako žive u istoj kući, jer se tako korona najlakše i najbrže širi.

– Oni imaju prodavnice brze hrane u Vranju i zato je bilo bitno da se to zaustavi, da vidimo ko je bio sa kim u kontaku, da se ti ljudi stave u izolaciju, to je bila ključna stvar. Majka medicinska sestra je dovela prvo sinove u bolnicu, oni su smešteni u novi Klinički centar i posle par dana je došao i otac koji je nažalost noćas preminuo. Majka je prekjuče primljena na Infektivnu kliniku – priča jedan od lekara.

Suština poruke je da ljudi ozbiljno shvate situaciju, poručuju lekari, kao i da ako je bilo ko od članova njihove porodice zaražen obavezno drže socijalnu distancu, da peru ruke i da poštuju samoizolaciju.

Treći talas korone, ako je sudeći po broju zaraženih, već je u toku, a na snazi su i neke nove-stare mere koje se upravo odnose na okupljanja u ugostiteljskim objektima

Mnogo je onih koji već sa poslednjim danima leta znaju gde će za doček Nove godine, ali ova 2020. je tolika neizvesna da se retko ko usuđuje da planira preterano unapred.

Ipak, kako se i ta najluđa noć sve više približava, a epidemiološka situacija je na klimavim nogama, postavlja se pitanje kako ćemo ove godine uopšte slaviti. I da li ćemo imati najneobičniji doček do sada?

Treći talas korone, ako je sudeći po broju zaraženih, već je u toku, a na snazi su i neke nove-stare mere koje se upravo odnose na okupljanja u ugostiteljskim objektima. Naime, od pre nekoliko dana radno vreme kafića je do 23.00 sata, te ako tako ostane do Nove godine, svakako u ponoć čestitke moraju da padnu na nekom drugom mestu.

Osim toga, tek treba da se vidi, dolaskom sve hladnijeg vremena, kako će se to odraziti na epidemiološku situaciju i da li će možda na snagu stupiti još rigoroznije mere koje se tiču kako radnog vremena kafića, tako recimo i broja ljudi u zatvorenom prostoru.

Da ugostitelji ipak gledaju na sve sa malo više vedrine, pokazuje i činjenica da su pojedini već izneli svoje ponude za doček, a za najluđu noć “rezervisali” neka od zvučnijih imena sa naše estradne scene. Tako osim raznih bendova koji će zabavljati goste širom prestonice, u jednom poznatom hotelu nastupaće Aleksandra Prijović, a “kaparisana” je i trenutno prva srpska zvezda Svetlana Ceca Ražnatović.

Kada je u pitanju tradicionalni doček ispred Skupštine, da li će ove godine moći da se organizuje na način na koji smo navikli, teško je reći. Poznato je da koncerti na ovom mestu okupe 31. decembra veliki broj ljudi, te da je mnogo onih koji makar svrate nakratko jer su u prolazu do neke druge lokacije.

Pre mesec dana je najavljeno da će Beograd i ove godine organizovati doček Nove godine, “jer je to beogradski brend”, a kako će izgledati čitava proslava, koja će moći da se prati i putem društvenih mreža, još nije poznato. Svakako da će broj ljudi i sama organizacija zavisiti od epidemiolške situacije i mera koje u tom trenutku budu na snazi. Tačnije, poslednju reč će sigurno imati članovi Kriznog štaba na čelu sa dr Predragom Konom!

ČETIRI godine posle smrti osmogodišnjeg Radenka Nikodinovića iz Kozjaka kod Loznice, koji je preminuo u Institutu za majku i dete u Beogradu, od posledica gasne gangrene, lozničkom ortopedu dr Dobrivoju Bojaniću vraćena je licenca za rad. Ova vest u porodici Nikodinović dočekana je sa velikim uznemirenjem, a otac Milan kaže da ne zna više na čija vrata da pokuca.

– Uopšte nisam iznenađen ako mu je vraćena licenca jer su odmah posle smrti mog deteta činili sve samo da doktora vrate na posao. Evo, 12. oktobra, navršile su se tačno četiri godine otkad smo sahranili Radenka, a sudski proces koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu nije okončan. Ne mogu da se otmem utisku da se namerno odugovlači, posebno jer je naloženo i ponovno veštačenje – tvrdi Milan Nikodinović, za “Novosti”.

Mali Radenko je 2. oktobra 2016. godine pao sa tobogana i slomio ruku. Roditelji su ga odveli u bolnicu “Dr Milenko Marin”, gde ga je primio doktor Bojanić. Dečak je iste večeri dobio temperaturu i stanje mu se komplikovalo iz dana u dan, a kada je konačno prebačen u Beograd, bilo je prekasno. Preminuo je od gasne gangrene 8. oktobra, samo šest dana kasnije.

– Krivim sebe. Moja jedina krivica je što nisam uspeo da spasem svoje dete, i to je teret koji ću nositi do kraja života. Lekari koji su prvog dana, u neposrednom razgovoru, jasno ukazivali na to da je načinjen niz propusta u lečenju u sudnici su iznosili potpuno suprotne tvrdnje. A prema meni se odnose kao da nisam izgubio sina već nešto sasvim nevažno – priča Nikodinović.

Zbog nesavesnog lečenja malog Radenka, osim dr Bojanića, na optuženičku klupu sela su još dvojica lekara Instituta za majku i dete u Beogradu. Svima se na teret stavlja teško delo protiv zdravlja ljudi, a prema navodima optužnice, oni su od 2. do 8. oktobra 2016. godine, u Loznici i Beogradu, iz nehata, primenili nepodoban način lečenja, čime su uzrokovali pogoršanje zdravstvenog stanja dečaka, usled čega je mališan preminuo 8. oktobra.

– Spreman sam da idem bilo gde, ali zaista ne znam šta bih mogao da uradim. Razmišljam da li bi moje eventualno nepojavljivanje na sudu poslalo jasnu poruku… Nisam više pametan, ne znam šta da mislim. Sada je i situacija sa koronom izazvala odlaganja, ili bar imaju dodatni razlog za novo otezanje – priča neutešni Milan Nikodinović.

LEKAR – NEDOSTUPAN

ORTOPED dr Dobrivoje Bojanić (na slici), kome je vraćena licenca, nije bio dostupan ni na jednom poznatom telefonskom broju, pa od njega nismo mogli da dobijemo komentar. Njegove kolege i saradnici rekli su nam da ga retko viđaju. I dok je slučaj bio “svež”, dr Bojanić je nevoljno kontaktirao sa medijima, što je i razumljivo jer je na njega, bar u Loznici, pao sav teret zbog tragične smrti deteta.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice, veliki hrišćanski praznik za koji se vezuje mnoštvo običaja
Pokrov Presvete Bogorodice, zaštitnice hrišćanskog sveta, jedan je od najvećih posvećenih Bogomajci, a obeležava se sećanje na njeno čudesno pojavljivanje.

Prema predanju, ona se pojavila za vreme molitve u carigradskoj Bogorodičnoj crkvi 911. godine.

Jevanđelsko predanje kaže da je bila obučena “u zlatokrasnu porfiru i sva je blistala u neiskazanom sjaju, okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama”, a u rukama je imala veliki šal kojim kao da je pokrivala narod.

Zbog toga se ona na pravoslavnim ikonama pojavljuje sa pokrovom u rukama okružena svetiteljima u belim haljinama. Njena odežda je simbol pokroviteljstva i zaštite od gladi, bolesti i pomora.

Ovaj praznik se često naziva i Pokrovice i smatra se da je ženski praznik, posebno posvećen porodiljama i majkama. Zbog toga bi sve pripadnice lepšeg pola trebalo da budu posebno pažljive i da ne rade nikakve teške fizičke poslove.

U Srbiji je običaj da žene ovaj dan posvete poštovanju Bogorodice, a svaka devojka bi trebalo da se pomoli ovoj svetici kako bi jednog dana zatrudnela i odgajala decu u zdravlju i sreći.

Ako ste se jutros probudili zdravi i možda mrzovoljni jer je došao onaj pravi, kišni oktobar, već imate razloga za sreću. Jer, za razliku od nas koji imamo prilike da normalno hodamo i kisnemo, Minja Matić iz Kragujevca, stara skoro godinu dana, vodi bitku za zdravlje, za život. Naime, Minja je rođena u 36. nedelji trudnoći, kao zdrava beba, da bi nakon svega tri meseca njeni roditelji saznali zastrašujuću istinu – da Minja bolje od ima spinalne atrofije mišića.

“Naša država za svu decu koja imaju istu bolest obezbedila je terapiju koja je za sve nas besplatna, a inače je jako skupa. Na svaka četiri meseca, Minja prima spinrazu, koja joj dosta pomaže i olakšava život. Hvala ti, Srbijo, što mi dete održavaš u životu”, rekla je početkom avgusta za Blic, Minjina majka, Živka Matić.

Lek za ovu bolest registrovan je samo u Sjedinjenim Američkim Državama i košta neverovatnih 2.100.000 dolara. Zvanično, to je najskuplji lek na svetu, može da se primi samo do druge godine života, a za koji smo, kao nacija već jednom skupili novac i učinili da mala Sofija Markuljević primi lek početkom septembra meseca. Sada, svim snagama, kao društvo, a na prvom mestu, kao ljudi, možemo da pomognemo da svoju dozu primi i Minja.

I to kupovinom jedne jedine kapi kiše u vid poslatog sms-a na broj 845 na 3030, o čemu govori objava na Fejsbuk stranici “Za Minjinu šansu”, koju je podelila njena majka:

“Da li ste nekada kupili kap kiše?

Dobro vece, nažalost i dalje smo u bolnici… Minjina pluća su puna, krče… Doktori joj ponovo menjaju terapiju, jer prethodna nije dala rezultata.. Ja ne znam da li me više bole njeni teški udisaji ili zvuk ove kiše što lupa po prozoru i podseća na to kako smo same, u ovoj sobi, daleko od porodice, daleko od leka, daleko od detinjstva.. Umesto da joj pečem prve palačinke i stavljam na spavanje, ja na svakih par minuta proveravam da se cevčice i kablovi koji iz nje vire nisu negde izvukli… Da li ste ikada pokušali da kupite kap kiše? Hajde večeras to uradite – jedan sms za Minjin život – i jedna kap večerašnje kiše je vaša, i samo vaša! Pričaćete jednog dana unucima kraj vatre, kad opet napolju bude kiša padala – jednog davnog, tmurnog oktobra, kupio sam kap kiše, kupio sam Minji život 845 na 3030 – KUPITE KAP KIŠE”

Kišu možete da volite ili ne, ali u ovoj situaciji, ta jedna kap koju kupite, spašava Minjin život. A to je već vredno, zar ne? Zato, hajde da pobedimo i ovaj put, za Minju 845 na 3030

Svako ko je u mogućnosti da donira sredstva za lečenje male Minje, može to učiniti na sledeći način:

Slanjem SMS poruke: Upišimo 845 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human845 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000732401-90

Uplatom na devizni račun: 160600000073283743

IBAN: RS35160600000073283743

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal