Category: Uncategorized

Ubojstvo u njemačkom Emmeringu, gdje je u četvrtak Hrvat (30) mačetom presudio svom bratu, samo je posljednji u nizu brutalnih zločina

Nisam imao namjeru pucati ni u koga. Želio sam se suočiti sa svojom bivšom partnericom no iznenadio sam se kada sam u stanu vidio njezinog novog partnera. Tada mi se sve smračilo. Bilo je kao da sam u transu. Počeo sam kao robot pucati na sve strane, kazao je na suđenju 2018. godine Dražen Dakić. 

On je osuđen na doživotni zatvor zbog ubojstva svog 6-godišnjeg sina Darija, 34-godišnjeg partnera svoje bivše partnerice Ekaterine i 29-godišnje rođakinje u rujnu 2017. u Villingendorfu. Tužitelji tvrde da se Dakić nije mogao pomiriti s činjenicom da ga je njegova partnerica Ekaterina u veljači prošle godine ostavila i pobjegla s njihovim sinom. Ekaterina i dječak koji je trebao krenuti u školu su se skrivali od Dakića no on ih je našao.

Ekaterinu je navodno poštedio kako bi cijeli život patila za sinom. Dakić je pobjegao a policija je pokrenula opsežnu potragu za njim. Blokirali su cijelu regiju i tražili ga naoružani do zuba sa psima po okolnim šumama. Jedan prolaznik ga je vidio pet dana kasnije i pozvao je policiju. Dakić se zatim predao bez otpora.

Pokušao je manipulirati i na suđenju

– Optuženikove poremećaje ličnost ne mogu liječiti lijekovi – rekao je na sudu vještak Charalabos Salabasidis. Dakića je opisao kao manipulatora koji za sve optužuje druge. 

– On se tako ponaša cijeli život. On ima određene poremećaje ličnosti u kojima ima paranoje, asocijalnosti i nestabilnosti. Alkohol, konzumacija kanabisa i traume iz rata ne igraju nikakvu ulogu. Činjenica da četiri godine nije pio alkohol pokazuje da se može svladati i vladati samim sobom – tvrdi psihijatar.

Prilikom prvog razgovora Dakić mu je rekao da je ubio partnera svoje bivše žene i njezinu rođakinju, ali ne i svojeg sina. 

Rekao je da je sina (6) ubio čovjek koji je došao na vrata i uzeo mu oružje. U drugom razgovoru je priznao da je lagao i rekao je da je ubio sina. U sina je pucao tri puta iz blizine. Tužitelj je pitao kako se to može objasniti budući da je Dakić tvrdio da je agresiju i bijes osjećao samo prema bivšoj partnerici i njezinom novom partneru.

Psihijatar smatra da to nije bio samo izraz brutalnosti već je optuženi time pokazao odlučnost i snagu da ispuni ono što je planirao.

Hrvat izbo ženu pred djecom

Kad ju je ubo, pukla je oštrica noža duga 20 centimetara. Ta činjenica samo govori koliko je taj napad bio nasilan, rekao je za Bild tužitelj Dominik Mies nakon što je u veljači 2020. godine u mjestu Bad Soden-Salmünster Slavonac Rudolf H. ubio svoju suprugu, Splićanku Brigittu. Susjedi su čuli svađu i vrisak žene te su pozvali policiju. U stanu je u trenutku zločina bilo njihovih dvoje djece.

Reanimacija nije uspjela i mogli su jedino utvrditi vrijeme smrti. Rudolf je nakon svega pobjegao. Policajci su u pomoć pozvali kolege u helikopteru, koji je 40-ak minuta kružio nad mjestom.

Ipak, Rudolf se pojavio u postaji u Aschaffenburgu te su ga odmah zatvorili. Pretpostavlja se da je suprug loše prihvatio ženin zahtjev za razvod braka.

U petak su ga osudili na doživotnu kaznu zatvora zbog ubojstva.

Ta žena je bila sjajna, uvijek sretna i nasmijana. Muž je došao nekoliko puta po nju i činio nam se ljubomoran. Znam samo da su se vjerojatno željeli razvesti. Ovo nas je jako pogodilo – rekao je Brigittin kolega s posla u lokalnim termama, u kojima je provela godinu dana.

Neslužbeno doznajemo da je patila zbog obiteljskog nasilja još dok su živjeli u Hrvatskoj. 

–  Bio je kod mene godinama. Radio je bez prekida. Također, trenirao je kickbox i u mojem klubu. Dok je radio u našoj tvrtki, nikad nismo imali nikakve primjedbe ni pritužbe na njegov rad. Bio je miran i povučen te nismo imali problema s njim. Prije nekoliko godina dao je otkaz i otišao raditi u Njemačku. Ne znam što mu je bilo tamo, nisam mu poznavao ženu. Herman je imao licencu za zaštitara. To znači da ga se moralo redovito provjeravati. To vam izgleda ovako. Svake tri godine se radi obvezna provjera koja se sastoji od zdravstvenog pregleda, različitih psihotestova itd. Svaki put je bio kako treba i nije pokazivao nikakve anomalije. Radio je i u drugim zaštitarskim tvrtkama, i to kao pratnja novca. To znači da je rukovao oružjem, a i za to je morao proći provjere. Bio je zaštitar, sportaš, redovito pod nadzorom i psihotestovima. Ovo je neočekivano – rekao nam je vlasnik zaštitarske tvrtke i Hermanov bivši poslodavac.

Izbo ženu 24 puta

Zemaljski sud u Munchenu u studenom 2018. osudio je na doživotnu zatvorsku kaznu Josipa B.(44) koji je u studenom 2017. ubio svoju suprugu Marinu B. (43).

– Ubijena je pokazala nevjerojatnu strpljivost prema svojem suprugu. Čak 25 godina je trpjela brutalnosti, ljubomoru i alkoholizam. Kada mu je rekla da je dosta i da želi okončati brak on ju je izbo nožem, 24 puta – rekao je pri izricanju presude sudac u Münchenu koji je Josipa Brkića (44) osudio na doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti pomilovanja nakon 15 godina odsluženja kazne.

Josip je izricanje kazne slušao bez emocija.

Josip i Marina su se vjenčali 1992. godine u Hrvatskoj i dobili su tri sina. Josip je zlostavljao Marinu i njihovog najstarijeg sina, a jednom je bez povoda nožem zaklao njihovog psa. Smetalo mu je naime što je njihov ljubimac lajao. Nakon što je otišao u prijevremenu mirovinu, Josip je počeo još više piti. Marina se zbog toga morala brinuti da obitelj ima novaca za život.

Godine 2016. je otišla u München gdje je radila kao kuharica i čistačica u dječjem vrtiću. Josip ju je slijedio i obećao da više nikada neće piti te da će pronaći posao. No uskoro se vratio starim navikama. Marinu je tukao i pio je. U rujnu 2017. toliko ju je jako udario da je ostala gluha na jedno uho. Udario ju je jer joj je kasnio vlak podzemne željeznice i došla je nešto kasnije s posla nego obično.

Marina je 24. studenog 2017. godine rekla Josipu da se mora vratiti u Hrvatsku. Oko 4 sata ujutro krenula je na posao, a on ju je slijedio. Sa sobom je uzeo kuhinjski nož. Razgovarao je s njom, a ona je ostala pri svojem zahtjevu. Kada je htjela krenuti dalje ubio ju je nasred ulice.

Ubadao ju je tako jako u prsa da joj je slomio neke kosti. Kada je došla policija, stajao je pored mrtvog tijela svoje supruge i pušio. Josip je suđenje pratio uglavnom vrlo nezainteresirano. 

– Možda budete jednom shvatili da niste uništili samo život svoje supruge nego i svoje djece – poručio je sudac Josipu

Njegovi prijatelji preko društvenih mreža maslovno apeluju da se poziv za pomoć u potrazi raširi i među lokalnim stanovništvom.

O pomorcu iz Nikšića Luki Aleksiću (24) koji je pod još nerazjašnjenim okolnostima nestao 28. septembra sa broda MSC “Maeva” kod obala Indije, još nema nikakvih informacija.

Informacije o Luki Aleksiću najpre su se pojavile na društvenim mrežama i regionalnim portalima, a zatim se oglasilo i Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore.

– Imajući u vidu da je istraga u toku, Ministarstvo spoljnih poslova je u intenzivnoj komunikaciji sa nadležnim organima Šri Lanke da bi se utvrdile činjenice i okolnosti povodom slučaja nestanka crnogorskog državljanina – saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova.

Aleksić je, kako su objavili crnogorski portali, na brodu MSC “Maeva” radio kao da elektroinženjer. Njegovi najbliži, osim da je u trenutku nestanka na sebi imao plave pantalone, nemaju puno informacija o njemu.

Zato su se njegovi prijatelji, kolege, poznanici i sugrađani angažovali da apel za pomoć u potrazi pronađe put do korisnika društvenih mreža u Indiji, kako bi loklano stanovništvo, ukoliko ima bilo kakvu informaciju o Aleksiću, bilo obavešteno da istu odmah jave u na navedene kontakte.

– Za sve moje prijatelje iz Indije, posebno one sa juga: molim vas podelite ovu objavu sa ljudima iz oblasti u kojoj je poslednji put viđen. Moramo da pronađemo ovog mladića, hvala vam – jedan je od postova sa Aleksićevom fotografijom, dok jedan drugi korisnik ukazuje na to da je svestan da je Indija mnogoljudna zemlja, da apeli izgledaju kao nemoguća misija, ali moli prijatelje da ipak pokušaju.

– Prijatelji, ljubazno vas molim da objavite ovaj post na vašem profilu. Mladić je nestao, po svemu sudeći poslednji put je viđen kod ostrva Čenajakara. Razumem da Indija broji više od 1.2 biliona ljudi i da je ovo nemoguća misija, ali je vreme da aktiviramo one kojima su nemoguće misije dnevna rutina – napisao je jedan od njih.

Iako im je Centar za socijalni rad oduzeo ćerkicu Kristinu, ona je sada vraćena u porodični dom, pa su svi ponovo zajedno.

Svima je poznato da su Divna Milanović i Marko Kocić, poznatiji kao Divna i Marko DNK, postali roditelji po drugi put.

Iako im je Centar za socijalni rad oduzeo ćerkicu Kristinu, ona je sada vraćena u porodični dom, pa su svi ponovo zajedno.

Gospodin Rade koji živi u susednom domaćinstvu otkrio je da je bračni par u strahu, a pomislivši da će našim pozivom Divna i Marko ponovo ući u rijaliti “Zadrugu”, zabrinutim glasom je rekao da im je Socijalna služba striktno zabranila ovaj potez.

– Ne da im Socijalno, nema šanse, ne smeju nigde – rekao je Rade, koji je očigledno upućen u dešavanja koja su zadesila ovaj popularni bračni par.

Porazgovarali smo i sa komšinicom, koja je želela da ostane anonimna, a ona ističe kako su se Divna i Marko primirili otkako su dobili drugo dete, ali da bi ponovo otišli u rijaliti, ali ne smeju.

– Kada su dobili drugo dete, oboje su se smirili. Ušli bi oni u “Zadrugu”, verujte da bi, ali bi ostali bez dece. Ne smeju. Dosta im je televizije – završava naša sagovornica.

Nakon ovih navoda, uspeli smo smo uspeli da dobijemo Marka Kocića, koji je bio kod komšije i radio na njihovom domaćinstvu u polju.

– Dobro smo svi, Divna je kod kuće sa decom, ona tamo nema signala – rekao je Marko za medije. 

Policajci su u rancu Eloize Pinto Fonćis pronašli dokumenta, ali i ugovore sa stranim modnim agencijama i preporuke internacionalnih fotografa

Brazilska policija je nedavno pronašla devojku, nakon dojave da ona danima luta naseljem Moro do Kantagalo, u Rio de Žaneiru, a otkriće o njenom identitetu ih je šokiralo.

Policajci su u njenom rancu pronašli dokumenta, ali i ugovore sa stranim modnim agencijama i preporuke internacionalnih fotografa.

Shvatili su da je u pitanju manekenka Eloiza Pinto Fonćis (26) koja je nekada krasila naslovne strane magazina “Ele” i “Gracia Glamour” i bila zaštitno lice prestižne modne kuće “Dolče i Gabana”, piše Blic.

Eloiza je pronađena godinu dana pošto je prijavljeno da je nestala u Njujorku, gde je živela i radila. To nije bio prvi put da se manekenka “izgubila” bez traga i glasa – prošle godine pet dana niko nije znao gde je, sve dok je nisu pronašli 30 kilometara od Menhetna.

Misteriozni nestanci odnosno problemi koji su ih izazivali uništili su njenu manekensku karijeru.

(Telegraf.rs)

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Miholjske zadušnice i prema verovanjima i tradiciji, obići će grobove, zapaliti sveće i u hramovima dati pomen svojim preminulima

Vera označava uverenje u istinitost neke tvrdnje bez njene provere, odnosno bez logičkog rasuđivanja i zaključivanja. Srbi kroz Pravoslavlje izražavaju svoja uverenja i dogme o postojećem svetu.

Zadušnice su crkveni praznik kada hrišćani posećuju grobove svojih bližnjih i uznose molitve Bogu za njih, i uvek padaju u subotu. A baš ta subota je danas, što nas tera na razmišljanje da razmotrimo dokle smo stigli kao narod na polju poštovanja verskih običaja i tradicija naših starih. Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Miholjske zadušnice i prema verovanjima i tradiciji, obići će grobove, zapaliti sveće i u hramovima dati pomen svojim preminulima

Pričali smo sa verskim analitičarem Draškom Đenovićem o veri kod Srba.

– Srbi ne spadaju baš u veran narod, mi spadamo više u SUJEVERAN narod. Ljudi izlaze na zadušnice, ali to nije posledica vere već često ona naša poznata “a šta će komšiluk reći ako ne odem na grob”. Nama su po veri najsličniji Česi. Srbi imaju običaj POBOŽNOSTI, ali sama vera nikada nije bila toliko jaka, jer da jeste naše crkve bi za vreme komunizma bile pune kao što su bile katoličke.

-Zadušnice nemaju nikakvu mističnu pozadinu, to je dan posvećen mrtvima kada se ide na groblje da se oda počast preminulima. To baš nema toliko veze sa samim hrišćanstvom, koliko sa starom prahrišćanskom srpskom tradicijom. Očekujem izlazak velikog broja Srba na zadušnice, groblja su na otvorenom, tako da ne vidim razlog da se neko pravda neizlaskom strahom od trenutne pandemije virusa.

-Mladi ljudi nisu vezani samim običajem zadušnica, ali i pored ovoga naši mladi ljudi su što se tiče same vere jaki na rečima, ali ne i delima. Hrišćanstvo je potreba da budete u DOMU GOSPODNJEM, očigledno je da naši  mladi nemaju potrebu da budu u domu gospodnjem, nemaju potrebu da van ikakvog povoda zapale sveću u crkvi. Zašto naši mladi ne uče o hrišćanskoj veri? Koliko njih se pričešćuje i odlazi u manastire? Ja bih rekao jako mali broj, tvrdi Đenović.

-Nije samo naša vera pogođena sve manjim brojem ljudi koji poznaju običaje i samo verovanje u već postojeće i objašnjeno. To je svetski uticaj globalizma, koje svoje širenje svetom ne vidi zajedno sa VEROM nekog naroda. Ali nama ostaje ta boljka da smo vernici onoliko koliko nama odgovara. Ne verujem da će naši mladi doprineti nekim povećanjem i održanjem vere kod Srba, iznosi Đenović dramatična upozorenja.

Izvor: Objektiv.rs

Susedi posumnjali da nešto nije u redu pa su otišli da provere

Dva meseca mrtvu sestru držao je u kući 55-godišnjak iz Batine u Baranji, a da je žena mrtva otkrili su meštani sela nakon što su provalili u kuću.

Niko od suseda Vesnu Rajić (62) dva meseca video nije,  niti se ona ikome javljala ili izlazila iz kuće. Posumnjali su da nešto nije u redu pa su otišli da provere.

Sve im je bilo sumnjivo, a svakog puta kad bi njenog brata pitali gde mu je sestra, on je odgovarao da je bolesna i da leži.

“Poznajem tu porodicu i dobro znam njihovu situaciju. Socijalni radnici i Vesna su se brinuli za njenog brata. Kako sam ja u selu predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva, njihovi susedi su me zvali i rekli da se u toj kući nešto čudno događa te da Vesne nema već mesecima. Ona je bila druželjubiva žena i često je išla kod suseda na kafu i popušiti koju cigaretu”, priča Đuro iz Batine.

“Njen brat je, iako sa poteškoćama, takođe bio druželjubiv, nikada nije bio agresivan, u našem fudbalskom klubu radio je kao domar, više volontirao, tek toliko da ima nekakvu zanimaciju. Tako je i u petak on bio na igralištu kada sam ja došao sa kolegom vatrogascem do njihove kuće. Lupao sam i vikao, ali Vesna nije odgovarala. Prozori i vrata su bili zatvoreni. Mi smo provalili u kuću i došli do njene sobe. Bila je zaključana. Razvalili smo i kvaku ali smo shvatili da su vrata takođe vezana a iznutra za nešto, da se ne može ući, pa smo i to pokidali. Kada smo ušli u njenu sobu, videli smo užas. Ležala je pokrivena na krevetu, već u poluraspadnutom stanju. Smrad je bio neizdrživ. Soba je bila sva u neredu, smeću i prljavštini. Pozvali smo policiju”, ispričao je Đuro Molnar iz Batine, predsednik seoskog DVD-a.

Izvor: Večernji.hr

OD jula naredne godine biće obavezno merenje ovalnosti kočnica na tehničkom pregledu.

Ukoliko ta vrednost nije manja od 20 odsto po točku, vlasnici neće moći da registruju automobil, jer će se sistem za kočenje tretirati kao neispravan. U Nacionalnoj asocijaciji tehničkih pregleda (NATP) upozoravaju da je postavljena granica veoma rigorozna i da neće moći da je ispoštuje ogroman broj vozila.

Oni predlažu da se dozvoljeni procenat odstupanja poveća, što bi odredili stručnjaci, ili da se ovo merenje ne obavlja. Profesor Saobraćajnog fakulteta Ivan Ivković kaže, za “Novosti”, da u ovom trenutku ili bliskoj budućnosti nije nužno da se ovalnost kočnica, u granici od 20 odsto, uvrsti kao norma za ocenu ispravnosti kočnog sistema.

– Bezbednije je vozilo kome je izmerena manja ovalnost kočnica po svakom točku, ali ne radi se o presudnom faktoru – objašnjava Ivković. – To je potrebno uvesti kao kriterijum ispravnosti kočnog sistema, ali ovalnost u granicama od 20 do 30 odsto ne ukazuje da su performanse i efikasnost kočnog sistema u tolikoj meri narušeni da je vozilo potrebno proglasiti neispravnim.

Moguće je, kako ocenjuje Ivković, da će propisana norma biti problem za veliki broj vozila imajući u vidu da je prosečna starost putničkih automobila u Srbiji oko 17 godina. Slobodan Valdevit iz NATP ističe da će novi propis žestoko da pogodi naš vozni park, a ne utiče na bezbednost.

 Ovalnost bi morala da bude znatno veća od 20 odsto da bi vozilo bilo nebezbedno – kaže Valdevit za naš list. – To se ne oseća na uređaju, nijedan vlasnik ne može da primeti ni mnogo veći procenat odstupanja. Kada pedala počne da se pomera gore-dole prilikom kočenja ili kada pravi vibraciju tada je deformacija znatno veća od 20 odsto.

U julu naredne godine se navršava rok od tri godine koji je dat tehničkim pregledima da prilagode svoje objekte za merenje ovalnosti diskova. Neki su to već učini i primenjuju ovaj propis. I sadašnja situacija je, kako ocenjuje Valdevit, prilično apsurdna, jer vlasnik vozila može da bira da li će ići na tehnički kod nekog ko meri ili kod onog ko to ne čini. Vozači treba da znaju da čak ni novi disk nije garancija da će biti zadovoljeni traženi procenti.

– Dešavalo se da su na tehničkom “pali” automobili koji su došli sa potpuno novim diskovima, jer sve zavisi od proizvođača i kvaliteta – naglašava Valdevit.

OVALNOST KOČNICA

PROFESOR Ivan Ivković objašnjava da ovalnost kočnica predstavlja neujednačenost sile kočenja po obrtu točka i da je to samo jedan od parametara za ocenu ispravnosti kočnog sistema vozila. Do ovog variranja dolazi zbog deformacije doboša, odnosno diska.

– Uzroci ovih promena mogu biti intenzivno kočenje u kombinaciji sa nepovoljnim uslovima vožnje kao što su naglo zagrevanje i hlađenje doboša ili diska, zatim greške u njihovoj proizvodnji, korišćenje neadekvatnih materijala… – navodi Ivković.

Profesor Ivković smatra da bi ovalnost kao parametar za ocenu ispravnosti kočnog sistema vozila trebalo uvoditi postepeno. Od naredne godine treba krenuti sa merenjem i upoznavanjem vozača sa novim propisom, a primena bi trebalo da počne u budućem periodu sa pažljivo definisanim normama, u skladu sa voznim parkom Srbije.

Kontrola ovalnosti kočnica definisana je direktivom EU, a u našem zakonodavstvu “Pravilnikom o podeli motornih vozila”.

ZANEMARUJEMO KLjUČNO

DIREKTOR Komiteta za bezbednost saobraćaja, Damir Okanović, ocenjuje da se u Srbiji sistemski najviše napora ulaže u najmanje goruće probleme.

– Najčešći uzrok saobraćajnih nesreća je ponašanje učesnika u saobraćaju, zatim nebezbedni putevi, a na trećem mestu je tehnička neispravnost vozila – objašnjava Okanović. – Najviše resursa trošimo i najstrože propise donosimo u oblasti tehničke ispravnosti vozila, koja jeste bitna, ali sa druge strane mnogo se manje bavimo putevima.

Da dušo, znam da misliš da sam stara. I ja sam griješila tokom godina. Da li si mi ikada oprostila za onu užasnu rođendansku tortu koju sam pokušala napraviti za tvoj osmi rođendan? Ili što sam ti poklonila mačića i ne znajući da si alergična na mačju dlaku? Zaista mi je žao zbog toga, ali usput sam uspjela prikupiti neke informacije za koje smatram da ti mogu biti od pomoći. Svakako bih željela da je to neko mogao uraditi i za mene.

Nadam se da me nakon ovoga nećeš više gledati kao prosijedu ženu u šezdesetim godinama već kao ono što doista jesam: majku koja želi da njezina kćerka ne mora prolaziti kroz određene teške trenutke (kroz koje sam ja morala proći).

Evo za koje stvari bih voljela da sam ih znala u tvojim godinama:

1. Ti si najvažnija osoba u tvom životu

Da, rekla sam to i zaista mislim tako. Dobra vrsta samoljublja čini te boljom osobom, čini te sretnijom i pomaže ti da pratiš svoje snove istovremeno ti dajući snagu da obasipaš ljubavlju one koji te okružuju. Kod loše vrste samoljublja, što je narcisoidnost, ljudi nemaju namjeru da pružaju ljubav drugima.

Dugo vremena sam vjerovala da je moje “pomaganje” drugima zapravo bila moja karta za raj. Zaista jesam. Pokušavala sam biti što je moguće bolja prijateljica. Postarala sam se da ne zaboravim ničiji rođendan. Bila sam rame za plakanje. Vjerovala sam, ako to napravim, da će mi se ljudi naći pri ruci kada mi to zaista bude trebalo i da će to biti moja nagrada što sam tako “dobra” osoba.

Nisam bila u pravu.

Ovo ne znači da ne trebaš pomagati drugima ili da drugi ljudi neće biti uz tebe kada ti to bude najpotrebnije već da se trebaš fokusirati na ono što ti zapravo želiš. Ne možeš istinski voljeti druge ako prvo ne zavoliš sebe. Trebalo mi je tako dugo da to shvatim i ne želim da se to i tebi dogodi.

2. Nikada ne prihvaćaj nepoštivanje

Bez obzira je li riječ o muškarcu, prijateljici ili nekom sasvim trećem – nikada nemoj dopustiti da te bilo ko omalovažava. Uvijek se zauzmi za sebe. Ukoliko to ne učiniš, postoji velika šansa da budeš povrijeđena i da ti bude žao što nisi postupila drugačije.

Trebaš biti hrabra i snažna. Ne, ne znači da trebaš uvijek da “istjeruješ” pravdu, ali ne dozvoli da ti bilo ko nameće svoje mišljenje i da manipuliše tobom. Znam, dovoljno si zrela da to ne dozvoliš, ali imaj na umu da na ovom svijetu ne postoje samo dobri ljudi. Postoje i oni manje dobri koji će na neki način željeti da te emocionalno povrijede, bilo to svjesno ili nesvjesno. Izdaja jeste grozna stvar, ali zapamti moje riječi: uvijek trebaš naći snage i hrabrosti u svome srcu da oprostiš. Nemoj zaboravljati, jer ćeš na taj način ponovo napraviti istu pogrešku u budućnosti. Vjeruj mi na riječ.

3. Tvoja porodica te voli iznad svega

Mislim da je to, u tvojim godinama, sasvim lako zaboraviti. Na kraju krajeva, “provođenje vremena s porodicom” i nije baš idealna “večera za 5” i može se činiti kao totalna dosada.

Ali istina je, na kraju krajeva, da je ljubav tvoje porodice stvar na koju uvijek možeš računati. Mislim da to već znaš. Ne postoji stvar na ovom svijetu zbog koje bi te tvoja porodica napustila. Znam, o nekim stvarima može biti teško pričati, ali želim da znaš da se meni uvijek možeš obratiti i u gluho doba noći. Ako ti ne mogu pomoći, mogu te bar saslušati. Bit će ti lakše.

Budi strpljiva sa sobom i sa drugima. Bit će mnogo uspona i padova, ali ako budeš imala na umu ovo što sam ti napisala, lakše ćeš pronaći svoj unutarnji mir, snagu i samopozudanje.

Voli te tvoja mama.”

Devojčica je bila u jako lošem stanju

Malena beba po imenu Katja bori se trenutno za život nakon što je pronađena u jako lošem stanju u svom ormaru u kući.

Majka nesrećne bebe, Ruskinja Julija (37) držala ju je zaključanu u ormaru od rođenja, iz samo njoj znanih razloga. Kako ju je krila, a 13-godišnji sin je to primetio, jednom ju je pratio po kući i video je gde je ostavila ključ.

Uzeo je i nahranio sestricu mlekom. Potom je to radio još nekoliko dana, da bi ga majka uhvatila i bacila ključ napolje!

Dečak se rasplakao ali majci je očigledno bilo bitno da malena Katja umre. Čak je i priredila rođendansku žurku za sina, što je spasilo život Katji.

Kada je jedan od očeva dece s rođendana krenuo u toalet, čuo je u sobi bebeći plač. Ušao je unutra ali je nije video. Shvatio je da plač dopire iz ormara i obio ga je. Šokirao se! Pozvao je Juliju koja je pobegla usred žurke iz kuće.

Prijatelj je pozvao policiju, pa je utvrđeno šta se dogodilo. Sin je ispričao da je majka izgladnjivala bebu želeći da ona umre jer nije začeta sa željenim čovekom, prenosi Krasnoturyinsk Live.

Devojčica iz Karpinska trenutno je u bolnici na aparatima i veoma je mršava i neuhranjena, ali je u stabilnom stanju. Julija je u međuvremenu uhapšena i preti joj 7 godina zatvora.

“Teško je poverovati da je neko u stanju da ovo uradi svom detetu, ali kao što možete da vidite, moguće je”, šef policijske stanice u Karpinsku Valerij Goreljik.

Nije htela da prećuti.

Američki novinar Ben Rotenberg sramno je napao Novaka Đokovića, tačnije stručni štab u njegovoj loži, posle meča sa Stefanosom Cicipasom

Supruga najboljeg tenisera sveta Jelena Đoković nije želela da prećuti, neopravdani napad na njenog muža, pa je ekspresno odgovorila na Rotenbergov post.

– Čovek koji ne nosi masku ima dozvolu za to od doktora. Nije sve vezano za koronu. Ja, na drugoj strani, imam drugi razlog, otežano dižem zbog stresa kad gledam muža dok igra. Svi ljudi koji su sedeli u boksu su testirani i negativni – odgovorila je Jelena i zapušila usta brbljivom Amerikancu.