Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da se zalaže za ideju da svi građani Republike Srpske automatski dobiju državljanstvo Srbije
– Pokušavam da privolim vlasti u Srbiji da prihvate automatsko državljanstvo Srbije za građane Srpske. Potpuno sam uveren da ova bezočna laž koja se zove BiH ne može da funkcioniše u situaciji kada se degradira srpski narod – rekao je Dodik.
On je najavio da će nakon izbora novog saziva Vlade Srbije prva poseta zvaničnika ove zemlje biti Republici Srpskoj i Banjaluci.
– To sam dogovorio sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao što ćemo mi nakon toga posetiti Srbiju. Naša saradnja je veoma dobra i treba da bude proširena, a uradili smo mnogo kapitalnih stvari, među kojima je nastavni program i neophodan je što veći stepen integracije zato što je reč o istom narodu – rekao je Dodik za banjalučku Alternativnu TV.
Pevačica Silvana Armenulić poginula je 10. oktobra pre 44 godine.
Foto: Screenshot Youtube
Nesreća se dogodila na autoputu Beograd – Niš, a sa njom je tada poginula njena sestra Mirjana Barjaktarević, kao i violinista Rade Jašarević. Nikada nije razjašnjeno to ko je vozio automobil, ali ni zašto su u to vreme bili tek na pola puta do Beograda, kada je već trebalo da stignu kući.
Silvanina sestra bila je u šestom mesecu trudnoće kada je poginula, a njih dve sahranjene su zajedno, na Novom groblju u Beogradu.
Ono što privlači posebnu pažnju jeste bela golubica koja se nalazi na njihivom spomeniku, a koja ima posebnu simboliku.
Naime, u hrišćanstvu je bela golubica simbol Svetog Duha i sva narodna verovanja vezana za nju su lepa i pozitivna. Neka od verovanja jesu to da belu golubicu treba doneti na venčanje ili neko slavlje jer donosi dobar brak i porod, veruje se i da golub nikada neće boraviti tamo gde ima negativne energije, a ako napravi gnezdo u potkrovlju kuće, stanarima je zagarantovana duhovna zaštita. Isto tako, ukoliko ga neko ubije, njemu sledi večno prokletstvo jer se ogrešio o Božju pticu.
Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju dan Svetog Jovana Bogoslova, apostola i jevanđeliste. Obeležava se dva puta godišnje – na dan smrti 9. oktobra po novom kalendaru, i na današnji dan, kada se, uči hrišćanstvo, svake godine na njegovom grobu dešava čudo.
Sveti apostol i jevanđelist Jovan rodio se u pobožnoj ribarskoj porodici. Zajedno sa bratom Jakovom, krenuo je za Hristom i nije ga napuštao.
Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod Krstom raspetog Gospoda. Nije ga napuštao već je obećao da će čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do Njenog uspenija.
Kasnije, otišao je u Efes, gde je mnogo naroda preobratio u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen, ali je poživeo više od 100 godina.
Kada je osetio da mu se bliži poslednji čas, rekao je učenicima da mu iskopaju grob u obliku krsta, u koji je živ sišao. Kada su mu rastuženi prijatelji posle otvorili grob, njegovog tela tamo nije bilo.
Ali svake godine 8. maja po starom, odnosno 21. maja po novom kalendaru, iz njegovog groba širi se neki sitan, mirisan i lekovit prah.
Po narodnom običajnom kalendaru, danas bi ljudi sa sela trebalo da odmaraju stoku, žene da ne diraju pletivo, makaze, niti igle.
Nije tajna da nam se sela polako gase, a nažalost, u čitavoj toj situaciji, najviše ispaštaju naši najstariji, bake i deke
U želji da sačuvaju i prošire imanja na rodnim ognjištima, često pri kraju ostaju sami ili još gore, odlaze kod dece, koja ih usled godina razdvojenosti i života u drugom gradu, ne žele kod sebe, zbog čega se njihov vek okončava u staračkom domu.
na društvenim mrežama se pojavila priča Zorice Vučelić iz Kragujevca, o deda Stanku, u kojem je na tačan i na veliku žalost naših starih, opisana sudbina svih onih koji se godinama trude da stiču za svoju porodicu, koja ih se na kraju, pored sveg truda i bogatstva, odriču.. Priču vam prenosimo u celosti:
“Stanko je bio domaćin. Prvi u selu. Oženio je Vidu mlad. Izrodiše se deca, petoro. Tri sina i dve ćerke.
Dobra i časna porodica. Poštovana na celoj planini, i sa ove i sa one strane. Radili su koliko svi u neka srećno-nesrećna vremena. Mnogo, teško i pošteno. Jedno po jedno dete su ispraćali u svet, na škole, fakultete. Osta prazna kuća. Dece nigde, a posao isti. Prelazilo je preko njihove kičme tereta za petoro, taman za onoliko koliko ih je to ognjište zaljuljalo. Govorili su im ljudi: „Smanji Stanko posao, prodaj livade i goveda, dani malo, ne možeš sam, a i Vida više ne može. Proživite ovo malo što je ostalo bez kose, grabulje, muže, mlekara i štale.“Vazda im je odgovarao : „Evo samo Jovo da zavrsi školu, Mira da se uda, Janko da se zaposli, Branka da završi fakultet, Goranu svadbu da napravim. Svojim ispucalim rukama su plaćali neke studenske sobice po Beogradu, prve temelje kuća svoje dece, dizali im krovove, udavali, ženili….Deca zaživeše neke svoje živote…i zaboraviše ih. Ostadoše sami, negde gore, na vrhu planine. Slali su svojoj deci sira i kajmaka autobusima…svaka kanta i kriška zalivena suzama. Svaka, bas svaka je trebalo da ih seti…da su gore, jos uvek živi…Da su dobro, da im ništa ne treba, sem njih…njihovih glava i osmeha, njihove ljubavi, poziva, pisma…Niko od njih petoro nije primetio tu čudnu slanoću sira od majke i oca… Svaka oplakana i presoljena tugom,nedostajanjem i samoćom.
Vida je umrla jednog septembarskoj jutra. Na sred kuce, srce joj je puklo. Dušu je ispustila taman onde gde je dušu dala.
Osta Stanko sam. Gledao je zidove, prizivao dečiju ciku i radost, Vidin miris hleba i njene tople oči. Tišina mu je cepala grudi. Noću bi dugo sedeo na basamaku puste kuće… Gledao u nebo…Slike su promicale…Samo je njima razbijao muk koji mu se uvukao u srce i dušu.
Razboleo se…Tri sina i dve ćerke. Počeše da ga sele, od jednog do drugog. Svima je smetao. Svađale su se njegove snaje sa njegovim sinovima zbog njega…Kod ćerki isto nije moglo…Lomili su ga na živo, onako bolesnog…Svaki put kada su mu pakovali torbu za kod nekog drugog…lomili su mu dušu. Onu njegovu, gorštačku, veliku…Lomili su mu prste kojim ih je sve podigao, kičmu kojom im je škole završio i kuće napravio, oči su mu već davno oslepele gledajući preko brda, ne bi li ugledao lik..barem jednog od njih petoro…da mu dolazi. Iz Mirine kuće je krenuo sa onom prokletom torbom, opet. Unuka Milica mu je poletela u zagrljaj, stegla ga jako i počela da plače..
“Nemoj lale…nemoj dedino…“
„Videćemo se uskoro, zar ne? Opet ćeš ti kod nas, mama jel tako? Mama?“
Koliko je brazdi na licu imao, niz svaku je suza lila…Drhtava brada ih je stresala, a oči…blage…plave…zamućene…Zagrlio je jako : „Nećemo se lale više videti. Budi dobra…i ne zaboravi svog dedu.“
Gledala je u njegovu mačugu, povijena leđa, korak koji zastaje, težak, pretežak…
Ostala je Milica, nigde vazduha, nigde glasa…zalepljene dedine suze na licu za reči „nećemo se vise videti“…On je znao…Da će uskoro otići…ne kod jedno od svoje petoro dece…već u neki lepši svet…gde za njega ima mesta.
Odveli su ga u starački dom…Umro je sam, bolestan, ostavljen…Sve ruke i kičma izdrže za svoju decu…ali srce…srce nije izdržalo…Prepuklo je jedne noći…u nekoj memljivoj sobi, napušten od svih. Zadnje reči… : „ Neka su mi samo deca dobro“…Držao je ruku sestre…dok je ispuštao dušu…zadnja suza se sktorljala na ovom svetu. A u njoj 10 ruku, a ni jedna u njegovoj.
Potresna fotografija dečaka koji umire od gladi obišla je svet
Danas se nigerijski dečak Houp ponovo smeje, a pre samo tri godine umirao je od gladi. Preživeo je zahvaljujući danskoj humanitarki Anji Ringren Loven koja ga je spasila sigurne smrti nakon što su ga roditelji ostavili na ulici misleći da je “začaran”.
Pre više od četiri godine Anja je dvogodišnjeg dečaka pronašla u siromašnoj nigerijskoj državi Akva Ibom i nazvala ga je Houp (Nada), piše “Bild”.
– Houp je bio osuđen na smrt. Kada smo ga pronašli, već je bio dehidriran – seća se Anja.
Kada je dala mališanu da pije vode iz njene flaše, njen pratilac je uhvatio prizor i napravio fotografiju koja je obišla svet. Danas Houp živi u kući koju je Anja izgradila i nazvala je “Zemlja nade”.
– Houp se razvio u divno, snažno i srećno dete. Dobar je učenik, kreativan je i slika – kaže humanitarka.
Šestogodišnji Houp živi u kući sa još 73 dece, a Anja zbog pandemije korona virusa nije sa njima, već u Danskoj.
– Dirljivo je videti kako se Houp i ostala deca brinu za nove koji nam dolaze. Daju im nešto za jelo, igraju fudbal s njima, sade povrće zajedno. Srce mi se slama što ne mogu da budem trenutno sa svojom decom – dodaje Anja.
Ova humanitarka je nedavno završila pisanje svoje biografije “Majke-veštice” i kaže da iako se u Nigeriji bezbedonosna situacija pogoršala zbog korona virusa, “Zemlja nade” je bezbedno mesto za decu.
– Sad kad gledam Houpove slike, često imam suze u očima. Ne od tuge, nego od radosti. Pogotovo kada vidim koliko se razvio. Kada vidi fotografiju na kojoj mu dajem vode, pokazuje na sebe i smeška se. Houp je sada pronašao svoj mir – zaključuje Anja.
Ruska televizija NTV objavila je dirljiv trenutak u kojem se majka iz Rusije ponovno susrela sa svojim sinom koji sada ima 17 godina.
Naime, nakon porođaja carskim rezom, njoj je rečeno da joj je sin umro.
Knjigovođa Marija Levinanakon 17 godina je napokon zagrlila svojeg sina Danila, studenta umetnosti. Oboje su se rasplakali i na televiziiji otkrili svoju traumatičnu istinu, prenosi “Jutarnji”.
*Foto: Profimedia
40-godišnja majka, koja je odgajila svoje troje dece, u suzama je otkrila kako joj nisu dopustili da vidi svoju bebu nakon navodno jako teškog porođaja u ruskom gradu Perm.
Danilo je odrastao u hraniteljskoj porodici i nije mnogo znao o svojim biološkim roditeljima, mislio je da su ga ostavili u bolnici.
Svedoci smo svakodnevnih traumatičnih ispovesti o krađi beba sa svih meridijana, napišite nam u komentarima kakvo je vaše mišljenje o ovoj temi
Američka glumica i producentkinja Šenon Doerti (49), koja se proslavila ulogama Brende u seriji “Beverli Hils 90210” i ulogom Pru u seriji “Čari” se već godinama bori sa teškom bolešću, a u poslednjih nekoliko nedelja njena zdravstvena situacija se pogoršala.
Ona je nedavno priznala da piše oproštajna pisma i snima video snimke koje je posvetila svojoj porodici i prijateljima, koje želi da im ostavi nakon njene smrti. Ona je dodala i da je pronašla pesmu koju želi da joj sviraju i pevaju na sahrani.
Reč je o poznatoj pesmi “Tears in Heaven”, a sada je otkrila i da je odabrala odeću u kojoj želi da bude sahranjena.
– Znam u čemu želim da odem na drugi svet. Pripremila sam haljinicu koju sam dobila od jedne od najboljih prijateljica pre nekoliko godina. U njoj se osećam posebno. Želim da budem lepa. Želim svima da ostanem u najboljem sećanju – započela je ona.
Trudim se poslednjih nekoliko meseci da ispravim neke odnose, da se izvinim ljudima koje sam povedila – svesno ili nesvesno. Nastojim da živim punim plućima i da uživam u ovo malo vremena koje mi je ostalo – rekla je glumica.
– Bojim se, naravno da se bojim. Ne znam šta me čeka kada izdahnem i kuda će moja duša otići. I tužna sam, tužna jer neću moći još godinama da vidim svoje prijatelje, da se družim s njima, d ih ljubim i grlim. Ali, to je život. Morate prihvatiti sve što vam nosi – i dobro i loše – zaključila je.
Čačanski i gornjomilanovački policajci, tužioci u ova dva grada, socijalni radnici, pa čak i lekari već dve i po godine muku muče sa Gornjomilanovčankom – M. P. (26) iz sela Ločevci.
IZVOR: KURIR/ TAMARA TRAJKOVIĆ
Ona je za ovaj period protiv svog bivšeg muža, njegovih prijatelja, poznanika, kao i protiv policajaca i inspektora… podnela čak više od 300 prijava za seksualno uznemiravanje, nasilje, trgovinu ljudima, “gepekovanje”, otmice, nasilje, a u poslednjih godinu dana za krivično delo – silovanje podnela je čak 30 prijava.
Gotovo svakodnevno na različite načine – putem sms poruke, telefonskog ili neposrednog razgovora u policiji, kod doktora, u Centru za socijalni rad, putem mejla, ta žena piše prijave protiv raznih ljudi, pa čak i protiv policajaca i inspektora.
“Na svaku prijavu se odgovara po propisima, izlazi se na teren, odlazi se kod podnosioca prijave, ali M. P. nikada nije želela da sarađuje. Zamislite da iz Gornjeg Milanovca svakog dana u njeno selo odlazi Hitna pomoć, ekipa policije…, dođu tamo, a ona se zaključa u kuću i pusti pse, kojih ima nekoliko u dvorištu, i onemogući prilaz. I ne samo to, nego ona iz kuće snima celu situaciju i to direktno emituje na društvenim mrežama”, priča izvor blizak policiji i tužilaštvu ova dva grada.
Dešavalo se, pričaju sagovornici koji su želeli da ostanu anonimni, jer strahuju da će biti na meti ove žene, koja se, kako se nezvanično saznaje u mgornjomilanovačko selo doselila iz okoline Šapca. Pojedini žitelji ovih gradova na svojoj koži su to osetili, pa su često privođeni, neki su ostali bez porodica, drugima je posao “visio o koncu”, a policajci i inspektori su bili pod budnim okom unutrašnje kontrole.
Dešavalo se da prijavi policiji da je u tom trenutku neko siluje, recimo bivši suprug, a da policija zasigurno zna da je ona u nekoj od kafana, gde zajedno sa njim sedi za stolo i zajedno piju – ispričao je izvor.
“Kada prijavi silovanje, onda, prema proceduri ginekolog treba da obavi pregled, ali ona to odbija, jer, navodno, nikom od lekara ne veruje. Uveri nadležne organe da će ona sama otići kod privatnika u kog ima poverenje i da će odraditi pregled. Policija potom obiđe sve ginekološke privatne klinike u dva grada i utvrdi da ona nigde nije pregledana. Sve to iziskuje mnogo rada, ljude, ali i košta…”.
M. P. je u više navrata prijavljivala UKP-u u Beogradu da je policajci iz Gornjeg Milanovca seksualno uznemiravaju na ulici, da su je tukli, pa čak je i pisala prijave i protiv načelnika tamošnje policijske uprave. Sve te prijave su, prema našim saznanjima, bile odbijene kao neosnovane.
U tužilaštvu u Čačku i Gornjem Milanovcu potvrdili su da slučaj vezan za Gornjomilanovčanku postoji i da je svima dobro poznat, ali da detalje oko svega ne mogu da saopštavaju, jer je većina predmeta u vezi sa njom nju u toku. U policiji pričaju da u istoriji nisu imali ovakav slučaj, te da ni sami više ne znaju kako da izađu na kraj sa ovom ženom, koja se čak i više puta lažno predstavljala – kao student prava, kao novinar, medicinski tehničar…
Nezvanično se saznaje da se protiv M. P. priprema krivična prijava za lažno prijavljivanje.
Zvezdi Granda prognozirali su blistavu karijeru, ali ona se zbog skandala povukla iz javnosti
Pevačica Sanja Stojanović postala je poznata široj javnosti učešćem u muzičkom takmičenju “Zvezde Granda”, 2007. godine.
Nakon takmičenja, Sanja je snimila nekoliko pesama, a pred njom je mogla biti blistava karijera, kako su mnogi i prognozirali. Ipak, skandal koji se dogodio kada je u javnosti isplivao njen eksplicitni video, dok je imala intimne odnose sa bivšim dečkom , nagnali su , ovu tada izrazito mladu pevačicu, da odustane od karijere.
“Pa, nekako ja nisam bila spremna u tom trenutku da se nosim sa tim stvarima. Sada mi to ne predstavlja nikakav problem, ni da prokomentarišem ni da o tome nešto kažem. Tada mi je to bio takav tabu, ja sam tada imala 20 godina. Opet kažem, nezrelost je učinila svoje, nespremnost. Sada je to već nešto drugačije. Sa 30 i kusur godina malo drugačije razmišljam”, kazala je Stojanovićeva nekoliko godina nakon ovog skandala.
Nakon što je 2007. godine objavila prvu pesmu “Varaš me”, Sanja je ubrzo napustila estradne vode, objasnivši da se povlači zbog trudnoće. U martu 2008. rodila je ćerku Anastasiju, a pojavila se i u rijatiliju “Farma” 2010 godine.
Iz braka sa suprugom Goranom, Sanja ima i sina Ognjena kojeg je dobila 2012.
2019. godine Sanja se vratila na muzičku scenu povratničkom pesmom “Zapaljiva” i ponovo krenula da krči sebi put na estradnom nebu, međutim, i u ovome je usporio još jedan ne baš tako lep događaj. Prošle godine Sanja se razvela, a u javnost je dospela priča da je tadašnji suprug izbacio iz stana sa dvoje male dece.
Pošto stan koji je Sanja iznajmila za nju i decu nije bio do kraja opremljen, ona je sa njima umalo mogla da završi na ulici, ali od toga ju je spasio njen svekar. Sanja je sa decom privremeno boravila kod njega, a onda se preselila u pomenuti stan. Sanja se u decembru prošle godine i zvanično razvela.
“Prosto je, mi više ne možemo da funkcionišemo, a detalje bih zadržala za sebe. Kada se nešto završi više nije ni bitno zašto je to tako, prekinuto je i to je to”, rekla je ona nedugo zatim, za Srbija Danas.
Ono što je takođe zanimljivo, jeste Sanjin izgled koji se drastično promenio od kada je učestovala u “Zvezdama Granda”. Ona je sada plavuša sa znatno većim usnama, pa je mnogi i ne prepoznaju.
Pravoslavni vernici slave danas Svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova, omiljenog Hristovog učenika iz skromne ribarske porodice koji ga je nazivao i “Sinom groma”. Evo šta ne bi valjalo danas da radite.
IZVOR: MONDO, MARIO MILOJEVIĆ
Apostol i jevanđelista Jovan bio je jedan od prvih učenika Isusa Hrista, s bratom svojim Jakovom. Naziva se i Sveti Jovan Bogoslov.
Crkva ga posebno slavi dva puta u godini – 9. oktobra kada se sećamo njegovog upokojenja, i 21. maja – jer na taj dan iz njegovog groba se širi neki čudesni prah, koji leči bolesne, koji je mirisan i lekovit.
Veruje se da na današnji dan ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle da ne bi miševi grizli rublje.
U nekim mestima udaraju u ambare da se miševi razlete, a u mnogim krajevima u ove dane počinju svadbe, koje traju po tri dana.
U Srba se često nailazi na tumačenje da je dan posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu prvi kojim – čak i pre dana posvećenog arhangelu Mihailu – počinje miholjsko leto.
U narodu ovaj period često se naziva i sirotinjsko leto jer se verovalo da u oktobru mora da bude desetak lepih dana kako bi i sirotinja stigla da pozavršava poljske poslove na svojim imanjima, nakon što završe nadničarenje, beleži Mile Nedeljković u “Srpskom običajnom kalendaru”.
Uz to, postojao je još jedan “duševni” običaj, kada nije dopuštano da udovičke porodice, ili one bez dovoljno muških ruku, ostanu nezbrinute i sa neubranom letinom.
Tada se priskakalo u pomoć takozvanom milosrdnom mobom.
Ostalo je zabeleženo da su ove mobe bile praznicima i nedeljom, kao i da nije bio greh ako se sirotinji pomaže tokom praznika ili u nedeljni dan odmora
Jovan je bio i sin Zevedejev i ribar na Galilejskom jezeru. Jovan i Jakov su nazvani “Sinovima groma”, prema nadimku koji im je dao Isus kada ih je pozvao za svoje učenike, apostole.
Za Jovana Bogoslova se kaže da je bio omiljen Hristov učenik. Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod Krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do Njenog uspenija.
Kasnije odlazi u Efes, jer silaskom Svetog Duha na apostole, dobi zadatak da tamo širi Božansko Jevanđelje i pođe mu za rukom da preobrati mnogo naroda u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen. Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Tu je nastavio da prevodi neznabožce u hrišćanstvo.
Poživeo je ovaj ugodnik Božji više od 100 godina. Imao je već više od sto godina kada je zašao je sa svojih 7 učenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je starac legao u grob i njegovi učenici su ga sahranili.
Vernici su kasnije otvorili Jovanov grob, ali telo nije bilo u njemu. Jedino se, svake godine 21. maja, od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit. Tim prahom narod je lečio mnoge bolesti.
