Category: Uncategorized

U pitanju su brat i sestra koji se, kažu u Svratištu, ni minut nisu razdvajali.

Jedan dečkić zagrlio je mlađu sestricu dok su stajali u dnevnoj sobi. Zagledao se sa strane, kao da razmišlja. Ali, kada malo bolje pogledate sliku, to zapravo i nije dnevna soba, iako liči… ispred je neka kancelarija, a njihovi roditelji su daleko.

Njih dvoje samo su deo velike grupe dece koja ovih dana dolazi u Svratište. Fotografisani su 6. oktobra, kada je u ovu kuću za dan došlo čak 112 devojčica i dečaka, što je bila rekordna brojka za ovo doba godine. U pitanju su brat i sestra koji se, kažu u Svratištu, ni minut nisu razdvajali.

Svratište obično u ovo doba godine ugosti 60-65 dece, dok se zimi taj broj povećava, pa u periodu oko Nove godine bude i njih 140, pa i same volontere iznenađuje tolika poseta.

Svi oni imaju krov nad glavom i porodice. Ali… žive u takvim uslovima da im je ulica druga kuća. A onda, kad nemaju dalje kud, dođu u Svratište, sigurno utočište gde zaista mogu da osete toplinu doma, da se druže i upoznaju s vršnjacima pod budnim okom volontera, da se slatko najedu, izigraju, gledaju omiljene crtaće, nauče neke prve društvene igrice…

– Veliki broj dece kod nas dolazi sa svojom mlađom ili starijom braćom i sestrama, jer praktično radimo sa čitavim porodicama. Takođe, trudimo se da ne favorizujemo decu, već da svima omogućimo sličan tretman, naravno, poštujući njihove individualne potrebe. Sva deca koja dolaze kod nas imaju svoje porodice i sa njima žive. Zajedničko za sve je da žive u uslovima ekstremnog siromaštva, u neformalnim naseljima gde je pristup tekućoj vodi i struji delimično ili potpuno ograničen, gde uslovi za dostojanstven život praktično ne postoje. Deca kod nas zadovoljavaju potrebe za hranom i higijenom, ali mi ih i povezujemo sa institucijama sistema sa posebnim akcentom na obrazovni sistem – kazali su nam u Svratištu.

Kada dođu hladniji dani sve više mališana biće u Svratištu. Treba podsetiti da ovo tradicionalno utočište funkcioniše zahvaljujući donatorima i volonterima. Pomoć građana je dragocena, a svako od nas ima nešto što bi mogao da im podari – makar odeću i obuću koju su vaša deca već prerasla.

– Pošto se bliži zima, potrebne su nam jakne i topla obuća koja ne propušta vodu, kao i sredstva za ličnu higijenu i zaštitne maske i alkohol kojim dezinfikujemo i radne površine – navode u Svratištu.

O Svratištu

Svratište za decu je licencirana usluga koju pruža Centar za integraciju mladih, a prepoznata je Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Korisnici usluge Svratište su deca uzrasta od 5 do 15 godina koja su, zbog načina života, izložena višestrukim rizicima.

Deci su na raspolaganju redovni, nutritivno izbalansirani obroci, čista odeća i obuća prilagođena vremenskim uslovima, podrška tokom obrazovanja i prilikom uključivanja u obrazovni sistem, a Svratište deci predstavlja sigurno okruženje koje odgovara na njihove potrebe i neguje psihosocijalni razvoj deteta. Korisnici mogu da učestvuju i u različitim kreativnim, edukativnim, kulturnim i sportskim aktivnostima.

Usluga se trenutno sprovodi na dve lokacije u Beogradu – Krfska 7a, opština Zvezdara opština Novi Beograd.

Pričinjena mu materijalna šteta od oko 10.000 KM

Tadija Radoš iz Prozor-Rame obratio se redakciji „Avaza“ tvrdeći da je žrtva krijumčara stoke. Prema njegovim riječima, prije dva mjeseca prvo mu je nestalo 18 koza, a nedugo poslije čak 40. 

Slučaj je prijavio tamošnjoj policiji, a budući da nije bilo pomaka u istrazi, odlučio je uzeti stvar u svoje ruke.

– Dvije koze našao sam kod jednog čovjeka na području vakufske općine. On mi je rekao da je koze kupio od dvojice muškaraca. Sve je priznao, i da su skinuli markice. Dvije koze sam uspio vratiti, za ostale ne znam šta ću. Kolju ih, rade šta hoće – jada se čoban.

Potom je ponovo otišao u policiju i sve ispričao.

– Zovem policiju svaki drugi dan, a oni mi se smiju. Ja živim od ovog. Čuvam koze, kisnem… Pričinjena mi je materijalna šteta od oko 10.000 KM. Ne znam više kome da se obratim – zaključio je Radoš, koji je s nama razgovarao dok je čuvao preostale koze.

Radoš je, inače, nadaleko poznat po uzgoju koza.

Milica se nalazi na intenzivnoj nezi, u jako lošem psihičkom stanju

Prema informacijama do kojih je Alo.rs došao, Milica se nalazi na intenzivnoj nezi, u jako lošem psihičkom stanju.

Dvadesetpetogodišnja Milica Grbić čiji je nestanak prijavljen juče u toku dana, pronađena je jutros oko 4 časa, kada je partola policije našla njenim u kolima ispred Urgentnog centra.

– Ona se oseća loše, psihički i fizički. Umorna je i iscrpljena. Niko od porodice je nije video, niti su posete dozvoljene – rekao je izvor Alo.rs blizak porodici.

Prema rečima našeg sagovornika, Milica je na pregledima i lekari konstantno prate njeno stanje, a porodica se nada da će je večeras videti.

– Niko ne zna zašto je tako odlučila da ode. Policajcima je ispričala da je obilazila manastire i spavala u kolima, a detalje o tome kako je provela vreme kada su je tražili ne želi da ispriča – navodi naš izvor i dodaje:

– Pomišljala je čak i na samoubistvo, ali je svesna svega, ipak smogla snage da dođe do Urgentnog centra, shvatajući da joj je neophodna pomoć – ističe sagovornica.

Podsetimo na to da je nestanak devojke, policiji, prijavila njena zabrinuta porodica pošto se Milica njije pojavila nakon što je otišla u grad.

Za njom su cele noći pored milicije tragali i njeni najbliži.

Devojka je potom rano ujutru u svojim kolima pronađena u blizini Urgentnog centra.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu
Broj 011/7777-000 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”. Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra “Srce” od 17 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org.

Na društvenim mrežama pojavio se gotovo kompletan snimak druženja srpskog člana Predsjedništva BiH i lidera SNSD Milorada Dodika sa mještanima Miljevića u Istočnom Novom Sarajevu.

Na početku je na stolu s kariranim stolnjakom bilo samo piće, a potom među veselo društvo stiže i hrana. U pozadini je harmonikaš sa nezaobilaznom pjesmom Marinka Rokvića „Ovo je moja kuća“, praćena uz povike „samo za predsjednika“.

Dodik je, zaustavivši se nakratko, da napravi pauzu, vidno raspoložen i lako je uspostavio prisan kontakt sa svojim domaćinima.

Pjeva s njima, nazdravlja i fotografiše se, a mnogi se zaustavljaju na putu i pridružuju se veselju.

Pri kraju snimka, jedan od prolaznika dolazi s neobičnim zahtjevom. Naime, on je objasnio da mora da se fotografiše s Dodikom, uz obrazloženje da mu „žena ne vjeruje“ da je s njim. Želja mu je, naravno, ispunjena.

Mještani naselja Miljevići u Istočnom Novom Sarajevu zamolili su prije dva dana srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika da im se pridruži u popodnevnom predahu nakon njihovog rada na građevinskom objektu.

Izgubio život tako mlad

Hrvatski muzičar Roko Jelić, član zadarske klape Puntamika preminuo je u 35. godini u zadarskoj bolnici u sredu ujutro. Kako kažu iz klape, pre nekoliko nedelja slavili su rođenje ćerke člana klape.

– Tad je već bio slabiji, rekao je da ga boli, da mora u bolnicu… – govori Mario Štefanić iz klape Puntamika za njihove medije.

Roko je iza sebe ostavio dvoje male dece, sina i ćerku. Svirao je mandolinu. U klapi Puntamika bio je poslednje tri godine. Bio je asistent u nastavi na Pomorskom fakultetu u Zadru.

– Imao je jednu nesrećnu životnu priču. Pre nego što su mu dijagnostifikovali zloćudnu bolest imao je problema sa želucem. Roko mi je bio prijatelj od detinjstva. Ne znam šta bih rekao. Ne znam kako ću na sahranu. Jedan je prijatelj napisao na Fejsbuku da je bio i ostao genije. I to je to. Topla osoba sa osmehom od uha do uha. U bilo kakvoj situaciji. Nikad nije pokazivao nikakvu nervozu. Bio je dobar i pošten. Čovek koji nikad neće umreti – kaže Lovrin.

– Bio je čovek prva liga. Mogao si o svemu s njim razgovarati. Školovan, predavao na fakultetu u Zadru. Izvanredan je bio. Sve najbolje o njemu. Mogao si ga nazvati u podne i u ponoć. Mlad je otišao… – rekao je Štefanić.

– Šokirani smo, nismo se nadali takvom ishodu. Gajili smo nade da će ozdraviti. Jer bio je jak karakter. Nadu nam je davalo to njegovo samopouzdanje. Ali bolest je bila jača. Bio je ljudina od čoveka. Pametan, virtuoz… On je bio roker. Jedna veličina od čoveka – rekao je Maričić.

Telo novorođenog dečaka pronađeno je umotano u plastičnu kesu i bačeno u kantu za smeće, saznaje se iz istrage. Sud je čuo kako je bebu pronašao policajac iza imanja u Medlar-vit-Vešemu u oblasti Lankšajra, avgusta 2018. godine.

Lekari su kasnije pregledali telo bebe i zaključili da je bila živa kada se rodila i da su mu disajni putevi bili otvoreni i da je kiseonik bio u plućima. Istrazi, koja je otvorena juče u gradskoj kući u Blekpulu, prisustvovali su baka i deka bebe.

Mrtvozornik Endru Kazns je rekao:

– Telo je bilo umotano u odeću a sve zajedno u kesu za smeće, a zatim stavljena u kantu za smeće na zadnjem delu imanja.

Svedok, kojeg iz pravnih razloga nije moguće identifikovati, izvestio je da je u kući čuo plač bebe na dan pronalaska njenog tela. Kazns je dodao:

– Na osnovu onoga što sam čuo od svedoka zaključuje se da je plač koji je svedok čuo bio plač bebe. Značajan je podatak da se beba rodila živa i zdrava. Uzrok njene smrti trenutno nije poznat. Svestan sam da su po svojoj prirodi ovi događaji uznemirujući i vrlo emotivni. Moram da provedem potpunu, nepristrasnu istragu.

Donet je privremeni nalog za anonimnost koji sprečava identifikaciju majke bebe, međutim, Kazns je rekao da bi ovaj nalog mogao biti ukinut kasnije.

Otvorena je trodnevna istraga za dogovor oko datuma. Dokazi će se čuti od policije, medicinskih stručnjaka i svedoka.

Policija Lankšajera saopštila je da niko nije uhapšen niti optužen u vezi sa bebinom smrću, a nisu ni preduzete dalje akcije nakon konsultacija sa CPS.

Snimak žene koja svoju bebu grubo prebacuje iz ruke u ruku, ne vodeći pri tom računa o bezbednosti i zdravlju deteta, šokirao je čitavu javnost i velikom brzinom proširio se društvenim mrežama. Ova majka bi, prema rečima sagovornika Pinka, mogla da dobije zatvorsku kaznu do pet godina, ali i da ostane bez roditeljskog prava.

Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević je istakla da je za manje od 24 sata pružena zaštita detetu, napomenuvši da je postupak u toku, te da detalje slučaja ne može da komentariše.

Ne okrećite glavu, prijavite ovakve slučajeve

– Kada se ovakvi slučajevi dese, da se neko maloletno dete nađe u ovoj situacij. Važno je da prenesemo i da pojasnim našim građanima šta da urade. Uzmete telefon, pozovete i prijavite policiji. To možete da uradite i anonimno. Dovoljno je da kažete na toj i toj lokaciji video sam to i to, ako ne policiji, onda komunalnoj policiji ili Centru za socijalni rad – naglasila je Stanisavljević.

Prema njenim rečima, prioritet je bezbednost dece i sve akcije se preduzimanju sa tim ciljem.

FOTO: TV PINK PRINTSCREEN

Stanisavljević je istakla da je snimak skrenuo pažnju javnosti na stvari koje se dešavaju, a sa druge strane je poruka svima da ne okreću glavu kada ovakve stvari primate na ulici.

Kako je napomenula, problem se ne može rešiti tako što ga samo snimite, a ne prijavite.

– Prva i osonovna stvar je da se prijavi, to je obaveza svakoga od nas, kako bi moglo da se pomogne detetu ili deci u nevolji. To je najvažnije da bi se zaštitio interes deteta – istakla je ona.

Stanisavljević je istakla da se ovde govori o dva postupka – utvrđivanju krivično-pravne odgovornosti majke i o zaštiti deteta.

Kako je dodala, po porodičnom zakonu, postoji mogućnost upozorenja roditelja, odnosno staratelja, a potom i nadzor nad vršenjem roditeljskog prava,

Advokat Aleksandar Radivojević kaže da se ponašanje sa snimka može klasifikovati kao zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica, za šta je predviđena kazna od tri godine do pet godina zatvora.

Brza i efikasna reakcija nedležnih

FOTO: TV PINK PRINTSCREEN

– Nadležni organi su vrlo efikasno reagovali – dodao je Radivojević i objasnio da sada javni tužilac i policija kvalifikuju delo, kreće se u istragu i može da se odredi pritvor do 30 dana.

Radivojević je istakao da ponašanje njenog supruga, kojim se majka sa snimka branila, neće biti nikakva olakšavajuća okolnost prilikom donošenja presude.

– Država je ta koja mora da zaštiti dete – podvukao je Radivojević i naglasio da je ovo nije jedinstven problem.

Na pitanje da li u ovakvim situacijama majkama može da se oduzme dete, Radivojević je naveo da je to u proceduri moguće.

– Postoji obaveza Centra za socijalni rad da pokrene postupak radi utvrđivanja podobnosti roditelja – dodao je Radivojević.

BEBA heroj, Aleksandar Ivanović, čija je majka Brankica umrla od korone tokom porođaja na respiratoru, posle dva i po meseca napustio je Klinički centar u Nišu.

-Srećan sam, šta drugo da kažem. Moj sin ide kući-rekao je za Novosti Aleksandrov otac Branislav, koji je oko 10:30 izveo svog sina iz bolnice.

Mališana, koji je rođen u sedmom mesecu, sa svega 920 grama 27. jula, kada su mu majku nekoliko puta reanimirali da bi se živ rodio, željno iščekuje članovi familije, da stigne kući u okolini Vranja.

Mališan heroj nadljudskim naporima lekara došao je na svet živ tokom porođaja trudnice na respiratoru obolele od kovida Brankice Ivanović (34) iz okoline Vranja, koja je tog 27. jula i i preminula. Rođen sa svega 920 grama,  mališan se za dva meseca života izborio  s velikim nedaćama.

Otac nije poznao Izmaragda, kao monaha kome je želeo da se ispovedi kako još uvek tuguje zbog toga što mu je ćerka otišla od kuće.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Svete Efrosinije, koja je ostala upamćena kao svetica koja je uspela da se u manastiru u Aleksandriji zamonaši iako je žensko.

Efrosinija je vaspitana u hrišćanskom duhu, ali je kao devojka odlučila da ne želi da se uda, odnosno da hoće da se zamonaši.

Igumanu manastira nadomak Aleksandrije predstavila se kao Izmaragd, tvrdeći da je evnuh. Izmaragd je brzo u manastiru po svojim molitvama i disciplini prevazišao sve ostale monahe.

Posle čak 38 godina provedenih u manastiru, Efrosinija se ponovo susrela sa svojim ocem koga nije videla od kako je pobegla od kuće.

Otac nije poznao Izmaragda, kao monaha kome je želeo da se ispovedi kako još uvek tuguje zbog toga što mu je ćerka otišla od kuće i kako strahuje da li je još uvek uopšte živa.

Legenda kaže da je Efrosinija u tom momentu priznala ocu da mu je ćerka, ali da je od tuge, usled sažaljenja nad njim, umrla istog časa.

Njen otac se navodno posle zamonašio u istom manastiru, a kada je umro posle deset godina sahranili su ga u isti grob.

Na grob u kom su oboje sahranjeni godinama dolaze vernici kako bi se molili, a predanje kaže da je najviše bolesnih i slabih, fizički ili duhom, koji posle molitve na ovom svetom mestu odlaze preporođeni.

Zato se veruje da oni koji ne mogu posetiti ovaj grob, danas moraju otići u crkvu i pomoliti se Svetoj Efrosiniji, a predanje kaže da svima koji joj se bogougodnim rečima obrate, ova svetiteljka podariti mir i snagu u životu.

RODIO se pre dva i po meseca, a tek danas stiže u svoj dom. Kod kuće ga čekaju dve bake i tetke.

Moj sin je pravi lav, vratio mi je veru u život. Uspomenu na njegovu majku Brankicu, koja je dala poslednji atom snage da ga donese na ovaj svet, čuvaćemo zajedno. Čini mi se da pomalo liči na nju… Bila je prava lepotica.

Ovako za “Novosti” govori Branislav, suprug Brankice Ivanović, trudnice iz Vranja koja se u KC Niš lečila od kovida 19. Priključena na respirator, bitku za život izgubila je 27. jula, samo nekoliko minuta nakon što je carskim rezom na svet donela sina. Srećan što je posle dvoipomesečne borbe njihov Aleksandar, koji je rođen sa svega 900 grama, uspeo da pobedi aparate za veštačko disanje i da napokon ide kući, Branislav kaže da je dobio svu volju i snagu da sinu jedincu bude i otac i majka.

– Bake su tu da mi u prvim danima malo pomognu oko Aleksandra. U kući ima mnogo dece i umem sa njima, nije me strah kako ću se snaći. Uzeo sam slobodne dane, pričao sam i sa lekarima, kažu da će sve biti dobro i da ćemo samo redovno morati na kontrole. Bebu kod kuće čeka i baka iz Makedonije, Brankičina mama, kojoj će unuk biti jedina uteha. Kada Aleksandar ojača i bude dobro, napravićemo veliko slavlje zato što je pobedio bolest i nesreću – kazao nam je Branislav.

Načelnik pedijatrijske intenzivne nege dr Dejan Milojević juče nam je potvrdio da je sve spremno da beba bude puštena kući. Uslov da ima najmanje dva kilograma je, kaže, ispunjen, dobrog je opšteg stanja i svi nalazi su uredni.

– Sada ima 2.150 grama. Ostaje još da se proveri kako se kreće očni nerv. Pluća su dobra, sve je dobro, on diše sobni vazduh, hrani se iz flašice. Nismo hteli da ga otpuštamo dok nismo bili sigurni da otac može da se brine o njemu. Redovne kontrole i hrana, to će biti njegov posao. Ništa drugačije od beba rođenih u terminu – kaže dr Milojević.

U VELIKOM BOLU POBEDIO – ŽIVOT

RODBINA i prijatelji sve vreme su uz Branislava. Od Brankičine smrti trude se da mu pruže podršku. Oboje su bili vernici, a Branislav se odnedavno ponovo vratio pokloničkim putovanjima. Njegovi rođaci kažu da su tokom nedavne posete jednom manastiru svi bili uz njega i molili se da mali Aleksandar što pre dođe kući.

– Nije mu lako, povukao se i zabrinut je. Nadamo se da će dolazak bebe olakšati njegov bol za ženom koju je mnogo voleo. Beba koju su dugo očekivali trebalo je da bude kruna njihove velike ljubavi – priča jedan od rođaka za “Novosti”.

– Branislavu će pomoći majka i sestre, a dolaziće i rodbina pokojne supruge iz Kumanova. Svi željno očekuju da mališa bude uz njih i presrećni su što je u velikom bolu koji ih je zadesio, Aleksandar, ipak, pobedio. J. S.

Doktor potvrđuje i da je sve vreme borba za Aleksandrov život bila ozbilja i teška, sa usponima i padovima.

– Bio je negativan na koronu, ali je primljen kao ekstremno nezrela beba, sa svega 28 nedelja, i sa ocenom dva što znači teško gušenje i nedostatak kiseonika pri porođaju. Koji antibiotik mu dati, kako ga navići da jede, kako mu kroz venu dati izbalansiran odnos elektrolita, ugljenih hidrata, belančeniva i masti, bili su samo neki od izazova.

Prošao je i nekoliko infekcija, u jednom periodu skinut je sa respiratora, ali je zbog nedovoljne kilaže ponovo vraćen na još dve nedelje. Potom je ekstubiran, sestre su ga naučile da jede, hranile su ga na flašicu svakog dana – objašnjava dr Milojević.

Dolazak na svet malog Aleksandra i borbu lekara i sestara za njegov život, kako kaže, upamtiće kao jedan od najlepših i najtežih trenutaka u karijeri. Dok se u jednoj sali gasio život majke, iz druge je odzvonio plač bebe koja je odlučila da preživi. Svi zajedno, slavili su život.

– Taj trenutak je ostavio neizbrisiv pečat u karijerama svih, jer se takav slučaj ne dešava često – priseća se tog 27. jula dr Vladan Cvetanović, specijalista anestezije i intenzivne terapije. – Imamo situaciju da je u jednoj sali Aleksandar, reanimiraju ga, a u operacionoj sali pored umire poslednji atom snage njegove majke na respiratoru. Još u glavi odzvanjaju reči: “Ajde, bebo, diši”. Trenutak kada je napokon zaplakao, ceo tim nikada neće zaboraviti.