MILICA Grbić (25) nestala je sinoć u Batajnici.
Poslednji put viđena je u naselju Šangaj u Batajnici gde je otac video u prodavnici.
Oko 22 se javila majci i rekla da ide u naselje Progar kako bi se videla sa dečkom.
Nakon toga, njen telefon je nedostupan, gubi se svaki trag njenom automobilu, a sva dokumenta su ostala kod kuće.
Vozila je automobil marke folksvagen polo crne boje registarskih oznaka BG 1849 UN.
Svako ko je video Milicu ili ima bilo koju informaciju o njoj neka javi na 062343702
Kapija porodice Stanojoski u Ulici Maršala Tita 17 u Kačarevu, gde žive Dragan i Slađana kao i Filip, majka i otac, odnosno brat Marije, koja je juče ubijena u automobilu u Pančevu, danas je od ranih jutarnjih sati širom otvorena.
U dvorištu su postavljeni stolovi i stolice…
Na ulaznim vratima porodične kuće reportere su dočekale dve rođake pokojne Marije. Drhte im ruke, plaču, jedva govore:
-Ništa ne pitajte, još ne možemo da dođemo sebi i ne verujemo šta nas je snašlo. Nema više naše Marije…
Iz unutrašnjosti kuće čuje se plač i lelek.
-To pusta majka kuka za detetom, za našom mezmicom-kaže nam rođaka.
Od nje saznajemo da su Marijini najbliži u velikom šoku i da nisu sposobni za bilo kakvu priču, izvinjavaju se i žele da razumemo njih i njihovu bol.
Na pitanje reportera Novosti zna li se datum i vreme sahrane, rođaka kratko odgovara:
-Očekujemo da se obdukcija završi i tek onda znaćemo šta i kako dalje.
Komšiluk Marijine porodice iz Kačareva, kao i oni iz Pančeva, o njoj kao i o porodici imaju samo reči hvale. Niko ne zna šta se to dogodilo juče i kako su stvari pošle po zlu. Ipak, jedna komšinica nam je rekla:
-Čula sam da je Marija imala vezu sa nekim muškarcem. Priča se da je oženjen i da je navodno obećavao da će se razvesti. Kažu da je Marija htela da prekine vezu sa njim ali da ju je on patološki voleo i bio bolesno ljubomoran. Možda je zato i ubio. Niko od nas bojim se neće saznati pravu istinu, tu tajnu će Marija i on odneti u grob.
Kakav je događaj mogao da se desi da poznati egipatski hodža postane hrišćanin?
Kao što sam kaže, njegovo obraćenje je rezultat čuda. Bivši hodža, a sada obraćeni hrišćanin, rekao je da je njegova mala ćerka patila od neizlečive bolesti. Obišao je sve bolnice i posetio mnoge lekare, kako u Egiptu (gde je donedavno živeo), tako i u inostranstvu. Skoro svi lekari složili su se oko iste stvari. Ponudili su lečenje, ali su naglasili da to neće pomoći da se izbegne smrtni ishod. Lekari su čak sugerisali da neumorni otac odvede kćerku kući, jer su bili sigurni da je dalje lečenje besmisleno. Očajni hodža svakodnevno se molio Alahu za pomoć.
Jedan od njegovih bliskih prijatelja, videvši njegovu tugu, savetovao ga je da stavi krst na jastuk svoje ćerke. Čuvši takvu ponudu, hodža je oštro reagovao: „Nemoguće mi je da učinim tako nešto. Neću prodati svoju veru…“ Međutim, ideja da stavi krst pored svoje ćerke preuzela ga je. Ne rekavši nikome ništa, nabavio je krst i ostajući sam sa ćerkom, počeo da ga stavlja na svoj jastuk.
Nakon nekog vremena, ćerka je pala u komu, izgubivši svu povezanost sa okolnom stvarnošću. Porodica hodže i svi u okolini u kojoj je služio, očekivali su neizbežnu smrt. Nepopustljivi otac dan i noć u suzama je sedeo pored svoje ćerke. Međutim (kako sada priznaje) u njemu se rađala nada da će se dogoditi čudo.
Jedne večeri otac, tužno držeći ruku svoje ćerke, video je da zaslepljujuća svetlost dolazi od krsta koji je ležao na njenom jastuku. U početku je mislio da to sanja ili da mu je um bio zamračen tugom. Ipak, i dalje je jasno video svetlost. Iznenada, njegova ćerka je ustala iz kreveta i rekla: „Tata, gladna sam, donesi mi nešto za jelo!“ Nesretni hodža nije mogao da shvati šta se dogodilo. Požurio je u kuhinju, van sebe od radosti. Njegovi vriskovi probudili su njegovu ženu i komšije. Ubrzo je njegovu kuću ispunilo mnoštvo ljudi. Sam je ponovo i ponovo pričao o onome što se dogodilo, govorio je o čudu krsta. Pozvao je prijatelja koji mu je savetovao da stavi krst na jastuk svoje male ćerke i zahvalio mu.
Susedi i prijatelji pokušali su pripisati čudo Svetom Đorđu, koga muslimani priznaju. Međutim, devojčin otac bio je uveren u snagu krsta. Doživeo je čudo. Moja ćerka je izgubila sve znakove bolesti, a lekari nisu verovali svojim očima, gledajući rezultate testova.
Nekoliko dana nakon čudesnog ozdravljenja, bivši hodža doneo je odluku. Rekao je svojoj ženi da će postati hrišćanin. Ona se u početku usprotivila tome, razmišljajući o progonu kojim će zbog toga biti izložena njihova porodica. Rekla je: „ubiće nas.“ Ali hodža je čvrsto stajao na izabranom putu. Najavio joj je da će zauvek napustiti Egipat: „krstićemo se u hrišćanstvo i od sada ćemo živeti u drugoj zemlji.“ Tako je i uradio. Ipak, vest o njegovom ulasku u Hristovu Crkvu raširila se uveliko, kako u gradu gde je služio, tako i među muslimanskim sveštenstvom. Sada bivši hodža, hrišćanski obraćenik, studira pravoslavnu teologiju.
Izvor: Logoslovo.ru/Prijatelj božiji
Opšte rasulo!
Danas je došlo do žestokog okršaja između Vladimira Tomovića i Alena Hadrovića, a u sve se umešao Vladimir Tomović koji je držao Kristijana.
Kristijan je očigledano previše ozbilno shvatio ulogu policajca ove nedelje pa je želeo da se obračuna sa Alenom zbog krađe. Umešao se Tomović, a onda je nastalo opšte rasulo, kada je Kristijan skočio na Vladimira.
ZadrugaFoto: Youtube printscreen/Zadruga official
– Sada ćeš videti p*čko – urlao je Kristijan.
– Nisam ja, pa nisam te ja gurnuo nisam ja – cvilio je Vladimir dok je ležao ispod Kristijana i hrpe ljudi koji su pokušavali da ih razdvoje.
Celu situaciju pogledajte na videu.
Pevačica, Seka Aleksić je u intervjuu za emisiju “Ekskluzivno” otkrila da mnoge javne ličnosti ističu kako imaju fanove, iako nemoju pokriće za to.
– Danas svi imaju fanove. I rijaliti učesnici koji su niko i ništa imaju fanove. Kad neko kaže da “ima fanove”, meni to ne znači ništa. Ja to drugačije formulišem i uvek se zahvalim ljudima koji su poštovaoci moje muzike i onoga što radim – istakla je pevačica, a na konstataciju voditelja da i Luna Đogani ima fanove, ona je odgovorila:
– To me toliko ne interesuje. Đorđe Balašević me jako interesuje i njega izuzetno volim. Luna me uopšte ne interesuje i ne pratim taj svet. Kada sam na I”nstagramu” i kada mi u pretrazi izađu slike ljudi koje ne pratim i ne znam ko su, ja bukvalno sve te profile blokiram da mi više ne izlazi i da to ne gledam – objasnila je ona.
Foto: Printscreen/YouTube
– Smatram da ne treba da mi izlazi ništa što me ne interesuje. Prosto rečeno, ne mogu ništa loše da kažem za bilo koga. Smatram da svako ko želi da se bavi ovim poslom ili bilo kojim drugim koji je javan, ima pravo na to i niko ne može da mu zabrani. Da li to nekome smeta ili ne, to je druga stvar – dodala je Seka.
– Ja nisam kriva što je bilo ko postao javna ličnost a to možda ne zaslužuje. Mediji su krivi što od takvih ljudi prave javne ličnosti i nazovimo to “zvezde” ili publika koja ih odabere. U to ne mogu da zalazim niti sam kompetentna da o tome pričam. Više mogu da pričam o mojim kolegama.
Kako će reagovati rijaliti pobednica ostaje nam da vidimo.
Kaže da nije mogla da odgovara za svoje postupke
Silvija Saitović (21) je privedena, a u policiji se nalazi i njen muž kome je takođe određen pritvor od 48h.
Kako se saznaje, majka koja je zaprepastila Srbiju kada je objavljen šokantni video snimkom gde se vidi kako maltretira svoju sedmomesečnu bebu, već je obavila razgovor sa tužiocem.
Ona je, insprektorima, u razgovoru rekla da je decu sa video snimka tukla, jer su bila uznemirena što ona mora da ih vodi sa sobom dok prosi!
Iznela je još jedan šokantan detalj iz svog života.
Naime, da prosi i vodi decu sa sobom je primorava njen muž.
Ona dodaje i da je muž svakodnevno tuče zbog para, i da je tog kobnog dana kada je nastao snimak znala da nije zaradila dovoljno i nije mogla da odgovara za svoje postupke.
Rad nedeljom ne sme da bude pravilo već izuzetak i to mora da se reguliše zakonom, kako se ne bi dešavalo da se propisi tumače po volji poslodavca.
Mora jasno da stoji da je nedelja dan za odmor, a ne kao sada “po pravilu dan odmora”. To je stav Samostalnog sindikata trgovine, a inicijativa koju su podneli ministarstvima trgovine i rada još pre četiri godine nedavno je ponovo vraćena na dnevni red.
Prema rečima Radoslava Topalovića, predsednika Sindikata trgovine, inicijativa svojevremeno nije naišla na razumevanje nadležnih, ali očekuje da će nova vlada imati više razumevanja.
– Resori rada i trgovine bi trebalo da nas podrže i budu predlagači izmena i dopuna zakona – kaže naš sagovornik. – Prvenstveno treba urediti radno vreme u trgovinama, jer one sada mogu da rade 365 dana u godini, 24 časa dnevno. To je nedopustivo i ne bi smelo da bude pravilo, već samo da važi u izuzetnim prilikama.
Mnoge zemlje u okruženju ukinule su nedeljni rad. Sindikati smatraju da neradna nedelja ne bi prouzrokovala nove otkaze, jer u trgovini već postoji manjak radne snage. Poslodavci, s druge strane, strahuju od pada prometa i profita, smanjenja zarada, otpuštanja radnika, nezadovoljstva potrošača…
– Procene poslodavaca da će biti manji promet u radnjama ako nedelja i državni praznici budu neradni dani nema osnova, jer će se kupci u istom obimu snabdevati radnim danima – kaže Topalović.
Žene čine 70 odsto radnika u srpskim radnjama, pa naš sagovornik ukazuje da je gotovo nezamisliv porodični život u familiji gde oba supružnika rade u trgovini. Sindikalci naglašavaju i da zahtev da se zabrani rad trgovina nedeljom ne znači zalaganje za manje rada, jer po zakonu radna nedelja traje pet dana, sedmično se radi po 40 časova, a rad nedeljom svakako nije regulisan.
– Ukoliko bi radnje bile zatvorene drugog dana vikenda, to ne znači ni da bi potreba za trgovcima bila manja, jer ionako ih je malo – ističe Topalović. – Više radnika biće potrebno da radi subotom i ponedeljkom, jer će tada biti i više prometa.
U Ministarstvu za rad naglašavaju da Zakon o radu predviđa da svaki radnik mora da ima jedan dan nedeljno slobodan, a kolektivnim ugovorom se određuje koji će to dan biti, o čemu na kraju odlučuje poslodavac.
U srpskim trgovinama radi oko 250.000 radnika, a prosečna zarada im je 35.000 dinara.
U OKRUŽENjU RADNjE ZATVORENE
Odluka o radnoj nedelji je u Crnoj Gori i dalje na snazi, a u Sloveniji će radnje biti zatvorene nedeljom i prazničnim danima. U Hrvatskoj je radno vreme trgovina najpre vraćeno na radno vreme pre proglašenja epidemije, uz nekoliko izuzetaka, tako da su radnje tamo bile otvorene i nedeljom, ali ovih dana stiže vest da će drugi dan vikenda ubuduće biti neradan.
Komšije iz Kačareva o njoj imaju samo reči hvale. Pričaju da je imala dvoje dece, jedno koje je tinejdžerka, a drugo ima samo oko godinu dana.
– Prvi put se porodila pre svoje 18. godine. Ima još jedno dete od godinu dana. Bila je jedno vreme i u Nemačkoj na usavršavanju jezika – kažu komšije šokirane svime što se dogodilo, jer je Marija iz dobre familije.
Pretpostavljaju da će sada brigu o deci da preuzmu njeni otac i majka.
Njena bliska drugarica iz detinjstva kaže da Marija potiče iz dobrostojeće porodice, kao i da su roditelji ulagali u nju da se školuje.
– Majka joj drži butik, a otac joj je preduzetnik. To je jedna fina porodica, a Marija je vrlo mlada ostala trudna, međutim, naravno, rodila je dete, završila je i srednju i višu i zaposlila se. To njeno starije dete, ćerka, ide u srednju školu i izrasla je u divnu i vaspitanu curu – kaže Marijina drugarica.
Kako je ispričala, ne može da veruje da joj se tako nešto desilo, posebno što ona sada ima i bebu kod kuće kojoj je mama preko potrebna…
Tela Marije i Milana juče su pronađena u “golfu” u centru Pančeva. Automobil je bio Marijin.
Oni su navodno, bili u emotivnoj vezi. Milan je došao do zgrade u kojoj je živela Marija kako bi se sastao sa njom. Ušao je u “golf”, sumnja se da su se posvađali i da je Milan najpre ubio nju, a zatim sebe.
Na njihovim telima pronađene su prostrelne rane u predelu glave nanete vatrenim oružjem, a u “golfu” se nalazio i pištolj, kalibra 7,65 mm, kojim je, najverovatnije i izvršen zločin.
U Višem javnom tužilaštvu u Pančevu je rečeno da je naložena obdukcija tela, od koje će zavisiti dalja istraga.
– Naložena je obdukcija i ukoliko ona isključi mogućnost ubistva i samoubistva tražiće se drugi osumnjičeni – rečeno nam je u tužilaštvu.
Milan Ž. je, inače, iz Velikog Gradišta, a Marja S. je imala boravište u Pančevu.
(Telegraf)
Mališan, koji je rođen u sedmom mesecu, sa svega 920 grama 27. jula, kada su mu majku nekoliko puta reanimirali da bi se živ rodio, već ima 2.100 grama i spreman je da napusti Klinički centar Niš i ode kući u okolinu Vranja, gde ga željno iščekuje otac i ostali članovi familije.
– Beba će najverovatnije sutra kući. Stabilno je, ima 2.100 grama, diše dobro, nije više na kiseoniku, jede sve samostalno, nema više nikakve sonde, neurološki je dobro. Kolima hitne pomoći mališan će danas ići na Institut za neonatologiju u Beograd na pregled očiju, jer ima slabost očnog živca, pa mora da se proveri vid zbog eventualno toksičnog dejstva kiseonika – kaže dr Dejan Milojević, načelnik pedijatrijske intenzivne nege.
Popodne će beba biti vraćena u KC Niš i za sutra je planiran otpust.
– U startu ovaj dan, dan izlaska nije bio realan. Bilo je tu dosta pesimističnih dana, pa naiđe neki optimističan. Ali, srećom i to smo dočelali. Beba je potpuno dobro – ističe Milojević.
Mališan heroj nadljudskim naporima lekara došao je na svet živ tokom porođaja trudnice na respiratoru obolele od kovida Brankice Ivanović (34) iz okoline Vranja, koja je tog 27. jula i i preminula. Rođen sa svega 920 grama, mališan se za dva meseca života izborio s velikim nedaćama.
Brankica je sahranjena u rodnom Kumanovu.
Kolika je sila molitve svedoči priča o jednom onkologu koga je put naveo do majke koja se molila za ozdravljenje svog deteta.
Da je sila molitve velika govori sledeća topla ljudska priča.
Doktor Marko beše poznati specijalista iz oblasti onkologije. Jednom se spremao za veoma važnu konferenciju u drugi grad na kojoj je trebalo da primi odlikovanje iz oblasti medicinskih istraživanja. Bio je veoma uzbuđen jer su na ovoj konferenciji trebali da daju ocjenu njegovom višegodišnjem radu.
Međutim, dva sata nakon poletanja dogodilo se prinudno sletanje na obližnji aerodrom zbog neke tehničke neispravnosti. Doktor se uplašio da neće uspeti da stigne pa je stoga iznajmio auto i zaputio se prema gradu u kojem je trebalo da se održi konferencija.
Ipak, ubrzo nakon što je krenuo, vreme se pogoršalo i počela je silna oluja. Zbog jake kiše promašio je pravac i zalutao je.
Posle dvočasovne vožnje bez ikakvih rezultata shvatio je da se izgubio. Bio je gladan i umoran pa je stoga rešio da potraži gde da se zaustavi. Nakon nekog vremena nabasao je na malenu i staru kućicu.
Izgubivši svaku nadu, izašao je iz auta i pokucao je na vrata. Vrata je otvorila jedna lepa žena. Sve joj je objasnio i zamolio ju je da iskoristi njen telefon. Međutim, odgovorila mu je da ona nema telefon ali da može da uđe i da sačeka dok se vreme ne poboljša.
Lekar koji je bio gladan, mokar i umoran prihvatio je njen ljubazan predlog i uđe. Dama mu je dala topao čaj i nešto da pojede. Rekla mu je da može da joj se pridruži u molitvi ukoliko to želi. Doktor Marko se osmehnuo, odbio je i rekao da on veruje samo u trud i rad.
Sedeći za stolom i pijući svoj čaj, doktor je posmatrao ovu ženu kroz slabu svetlost sveće kako se moli pored dečije kolevke. Lekar je shvatio da joj je potrebna neka pomoć i kada je završila sa molitvom upitao ju je šta želi od Boga i zar ona stvarno misli da će Bog nekada čuti njene molitve. Onda ju je upitao u vezi deteta koje je ležalo u krevetiću pored kojeg se molila.
Žena se tužno osmehnu i reče da je to njen sin koji pati od retkog tipa raka i da postoji samo jedan lekar koji se zove Marko koji ga može izlječiti, ali da ona nema novca da mu plati i plus on živi u drugom gradu. Rekla je da joj Bog još uvek nije odgovorio na molitvu, ali da zna da će joj pomoći i da ništa neće uništiti tu veru.
Zabezeknuti doktor Marko ostade bez reči i zaplaka. On prošaputa „Bog je veliki“ i priseti se svega što se sa njim danas dogodilo, neispravnosti aviona, snažne oluje zbog koje je skrenuo sa puta… I sve to se desilo zbog toga što Bog ne samo da je odgovorio na njenu molitvu, već je i njemu pružio priliku da pobegne iz materijalnog sveta i da pomogne siromašnim i nesrećnim ljudima koji nemaju ništa drugo osim molitve.
U životu ne postoje slučajnosti.